Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Miroslav Petković

Govori

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, u izmenama i dopunama ovog zakona u članu 35. predviđa se osnivanje fiskalnog saveta. Taj fiskalni savet trebalo bi da da ocenu da li Vlada vodi fiskalnu politiku u skladu sa pravilima koje predviđa ovaj predlog zakona.
Taj fiskalni savet trebalo bi da bude nezavisno telo, da bude politički nepristrasno, da ima tri člana, čije članove predlaže predsednik Republike, ministar finansija i guverner NBS. Ministra finansija, naravno, predložio je gospodin Boris Tadić, predsednik Republike, da se ne zavaravamo da je to uradio Mirko Cvetković.
Guvernera NBS predložio je, takođe, predsednik Republike i ova skupština ga je birala, a predsednika Republike Borisa Tadića predlaže predsednik Republike Boris Tadić, očigledno, samo on će uvesti Srbiju 2015. godine u EU. Sad tako nepristrasno telo predloženo od ova tri ovlašćena predlagača biraće vladajuća većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mi smo podneli amandman na ovaj član zaista želeći da ukažemo koliko je vama više stalo do forme nego do suštine, da se zaista neka pravila, principi i procedure poštuju u ovoj zemlji, pa smo predložili da jednog člana ovog fiskalnog saveta predlažu stranke koje nemaju predstavnike u vladi, znači opozicione stranke prema broju poslanika u Narodnoj skupštini.
Naravno, nismo očekivali da ćete prihvatiti ovaj amandman, mada zaista smatramo da je to jedan vid nepristrasne kontrole i kontrole koja može da se sprovede nad radom ovog tela. Vi ste rekli upravo da to ne garantuje dosledno sprovođenje ovog zakona i naveli ste primere da u nekim državama članovi fiskalnog saveta jesu recimo DRI, a da smo, verujte, znali u ponedeljak da će gospodin Tijanić izneti svoju želju da naplati od Narodne skupštine tri miliona evra, mi bi predložili da jedan član fiskalnog saveta bude direktor Javnog servisa.
Ali da štedimo vreme i novac građana Republike Srbije, pošto očigledno jedan sat prenosa iz Narodne skupštine gospodin Tijanić tarifira sa hiljadu evra, kad se prevede onih 3000 sati u tri miliona evra, računica je prosta.
Šta smo zaključili iz današnje rasprave? Da samo naivni veruju da će Srbija ući 2015. godine u EU. Sami ste priznali da je trebalo da donesete poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti, a ne da kroz tridesetak izmena Zakona o budžetskom sistemu regulišete tu materiju.
Zaključili smo ponovo da je problem našeg budžeta nepovoljna struktura, da najveći deo čini tekuća potrošnja, a ne investicije. Zaključili smo da će nivo sredstava koji će biti izdvojen za penzije dosadašnjih 14% već 2013. godine pasti na 10% u budžetu.
Zaključili smo, na kraju, da vi za ovaj zakon nećete imati većinu u danu za glasanje, jer ukoliko zaista brinu o interesu penzionera i socijalno najugroženijih kategorija stanovništva, ni predstavnici PUPS, ni predstavnici SPS, a iz drugih razloga gospodin Balint Pastor i njegova poslanička grupa neće podržati ovaj zakon.
Budite sigurni da će se tako ponašati i DSS i da će sa zadovoljstvom podržati neke od amandmana koje su predstavnici nekih stranaka koji su u vladajućoj koaliciji dali na predlog ovog zakona, da ćemo za njih glasati. Nisam siguran da ćemo vrlo brzo raspravljati ponovo o izmenama i dopunama ovako lošeg zakonskog predloga.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Dragutinović, Predlogom ovog zakona se utvrđuju fiskalni principi i pravila procedure kako bi obezbedili dugoročnu održivost fiskalne politike u ovoj zemlji. Iz vašeg optimizma koji ste na početku današnje rasprave izneli, očigledno da i vi vidite, kao i predsednik Boris Tadić, Srbiju 2015. godine u EU. Živi bili pa videli, ali da se vratimo na stvarnost kakva zaista jeste u ovoj zemlji.
Ovaj zakon bi trebalo da reši pitanje jačanja fiskalne odgovornosti, što je preduslov za unapređenje i upravljanje javnim finansijama. Onda mi nije jasno – zašto ove odredbe o fiskalnoj odgovornosti unosite u Zakon o budžetskom sistemu?
Sami ste rekli, imali ste osam meseci vremena da napišete jedan celovit zakon o fiskalnoj odgovornosti, a ne da putem izmena i dopuna ovog zakona regulišete ovu materiju, izuzev ako ne želite, kao i do sada, pošto smo više puta isticali Zakon o budžetskom sistemu, vaš omiljeni zakon, koji ste prekršili nebrojeno puta, i što se tiče rokova i mnogih drugih stvari, pa onda tom analogijom želite da nastavite kada je u pitanju fiskalna odgovornost.
Po meni, ovo govori više u prilog činjenici da je ovo obaveza koju ste preuzeli zbog MMF nego što zaista želite da uredite fiskalna pravila u našoj zemlji. Zakon predviđa da se ustanovi fiskalni savet koji treba da da ocenu da li Vlada vodi fiskalnu politiku u skladu sa pravilima.
Moje kolege, kolega Obradović i drugi narodni poslanici, isticale su potpuno neverovatan princip za izbor tog fiskalnog saveta, a jednog člana predlaže predsednik Republike, drugog ministar finansija, u ovom slučaju vi i trećeg guverner NBS. Znači, svi predsednikovi ljudi će dati svoje kandidate. Da li neko u ovoj sali i u ovoj zemlji može da poveruje da će to telo biti politički nepristrasno i nezavisno prilikom izvršavanja svojih obaveza?
Takođe je interesantna odredba da Vlada može da odstupi od fiskalnih principa i pravila u slučaju eksternih šokova koji utiču na zdravlje ljudi, bezbednost i pad privredne aktivnosti. Gospođo Dragutinović, mi se već dve godine nalazimo u eksternim šokovima. Mi smo neprestano pod nekim šokovima. Ovaj narod je potpuno sluđen.
Imate anesteziranu i prepariranu naciju. Jednog dana nešto poskupi, sutradan kažete – znate, ali ovo je pojeftinilo. Jednog dana nam navlačite zimske gume za automobile, pa ih sutradan skidate. Jednog dana dolazite sa idejom da ima ulja, a sledećeg dana nema mleka.
U ovoj zemlji najveće su akcize na benzin, a najniže za alkohol i cigarete. Iza ove Vlade, ako nastavite ovako da radite, ostaje pustoš, ostaje pesak. Ne znam kako to drugačije da nazovem, a vi ćete sve to da rešite jednim zakonom, odnosno izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.
Takođe, Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini Republike Srbije izveštaj u kome će navesti razloge za odstupanja, mere koje namerava da preduzme i vremenski period u kojem će ponovo početi da se pridržava pravila. Koje mere, gospođo Dragutinović?
Koje mere je Vlada Republike Srbije predložila parlamentu za suzbijanje krize? I one koje su predložene došle su najmanje sa šest meseci zakašnjenja. Vi ste primer, rekao sam, kako se krši Zakon o budžetskom sistemu, odnosno one tri jedinice, 1. novembar, to vam je bio omiljeni rok koji ste kršili.
Da li obećanje koje je dao vaš državni sekretar, gospodin Ilić, da će uskoro doći u proceduru Zakon o denacionalizaciji, da li je ono ispunjeno? Da li će taj Zakon o denacionalizaciji uticati na realizaciju i sprovođenje odredbi ovog zakona? Recite nam – koliki je spoljni dug ove zemlje? To nismo čuli.
Da li postoji razlika između spoljnjeg duga koji evidentira Vlada Republike Srbije i onog koji čini NBS? Razlika je u više od tri milijarde, a to nije sitnica.
Dalje, što se tiče pravila kojima predviđate neke obaveze za lokalnu samoupravu, ovaj zakon predviđa da lokalne samouprave mogu imati fiskalni deficit u visini od 10% od ostvarenih prihoda u toj godini i da taj deficit može biti izuzetno veći, ukoliko ta sredstva idu na realizaciju javnih investicija, uz vašu saglasnost.
Vi znate kakvi problemi postoje u pojedinim lokalnim samoupravama – smanjena su transferna sredstva, pojedine lokalne samouprave nisu imale priliku da vide dinara iz NIP zato što postoje politički kriterijumi po kojima se dele ta sredstva.
Navešću vam jedan primer, recimo opštine Prokuplje. Znate li koliko je ta opština zadužena? Lokalna vlast je arčila pare građana Prokuplja i sada treba ovim zakonom da ih limitirate da oni neće moći da isplate plate zaposlenima i da funkcionišu normalno u narednom periodu.
Neko je rekao ovde da je potrebno doneti zakon o javnoj svojini, zakon o imovini lokalnih samouprava. S time se potpuno slažem, ali se bojim da će to samo stvoriti mogućnost tajkunima da u lokalnim samoupravama pokupuju po našim opštinama i gradovima ono što je jedino ostalo i što vredi.
Mi vam ovo ne govorimo ispred DSS zato što smo neki autistični tipovi koji sa svojom evroskepsom pokušavaju da zaustave neke procese u ovoj zemlji. Daleko od toga, verujte, već zato što smo zabrinuti kuda vodi politika Vlade Republike Srbije Republiku Srbiju.
Zašto, recimo, u ovom zakonu niste obavezali državne organe da na svom sajtu tačno navedu spisak dobavljača, ugovore i vrednosti ugovora za dobra i usluge koje plaćaju? To bi bilo transparentno i tako bi građani Srbije mogli da vide na šta se troši njihov novac.
Ukoliko Vlada Republike Srbije prekrši odredbe ovog zakona trebalo bi da zbog toga politički odgovara i, naravno, umanjuje se njen kredibilitet. Da li će to biti zaista tako? Da li će mediji koji kontrolišu javnost, a s druge strane politika kontroliše medije, zaista objaviti da li je došlo do kršenja odredbi ovih zakona?
Za razliku od Vlade Republike Srbije, lokalne samouprave će imati ogromnu odgovornost, imaće i finansijsku i administrativnu odgovornost, umanjiće im se transferna sredstva, ali hajde da vidimo i to da li će se prema svima Vlada Republike Srbije ponašati potpuno jednako ili će doći do različitih aršina, ukoliko nije na lokalnom nivou prekopirana vlast sa nivoa Republike.
U svakom slučaju, ovaj zakon, odnosno odredbe koje regulišu ovu materiju su potrebne Republici Srbiji, ali videli smo i na početku ove rasprave, pre svega zbog toga da se zaustave neke političke stranke koje participiraju u Vladi Republike Srbije i koje su tu samo da bi povećale svoj rejting i da bi arčile novac građana Republike Srbije. Zbog svega ovoga i mnogih primedbi koje ćemo izneti i u raspravi u pojedinostima, DSS neće podržati ovaj predlog zakona.
Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, moram na početku da kažem da mi nije baš jasno kako neko tako brzo zaboravi kada je došao na vlast, pa pomeša godine, ali to je verovatno neki unutrašnji osećaj. Ako neko smatra da 2007. godine nije bio na vlasti iako je imao većinu ministara u Vladi Srbije, to je njegov problem.
S obzirom na to da govorimo o poslednje dve godine, za te dve godine mogu da kažem da su izuzetno teške, tužne i izgubljene za Srbiju, u svakom smislu. To je najbolje pokazala jučerašnja rasprava u srpskom parlamentu, kada je, nakon teške odluke Međunarodnog suda pravde, u našem parlamentu usvojena jedna odluka koja će zakucati Srbiju i KiM u beton Njujorka već najesen u Generalnoj skupštini UN, ali ljudi koji su aplaudirali sinoć, nakon usvajanja ove odluke, očigledno to nisu shvatili.
No, ova vlast je uništila ekonomiju, kulturu, odbranu, zdravstvo, poljoprivredu, medije, sudove, uništila je volju za svim što postoji u ovoj zemlji. Dve godine vlast prodaje narodu floskulu da EU nema alternativu, a reforma pravosuđa je najbolji primer kako se krše upravo te evropske vrednosti.
Narodnoj skupštini su u prethodnom periodu mnogo važnije teme od reforme pravosuđa bile i gej parada i ambrozija i zakon o pivu i vinu i bog sveti zna šta sve još. Jedva ste kompletirali Ustavni sud Srbije, sutra ćemo imati kompletni sastav Visokog saveta sudstva, a, kako smo čuli, na predlog za Državno veće tužilaca će se još uvek čekati jer nije postojala dovoljna većina da se izabere predlog Advokatske komore. O predsednicima sudova da i ne govorimo. Ukoliko se ne varam, rok je bio još u martu, sada je kraj jula, a Skupština će zasedati verovatno tek u septembru. Ali, opušteno, samo šest meseci gore-dole, nije ništa strašno.
Da li je pravosuđe u Srbiji jedno od najvažnijih pitanja? Naravno da jeste. Važno je pitanje, ali ne prošlosti, nego i budućnosti, kao i KiM. Gospodo iz vlasti, gospodo iz Visokog saveta sudstva, da li ste svesni šta sve štitimo štiteći nezavisno pravosuđe u Srbiji? Ili za vas neke trajne i opšteprihvaćene vrednosti uopšte nisu bitne i bavite se samo nekim prolaznim stvarima? Ne. Ovu vlast je ubio strah da će ugroziti evropske integracije ukoliko bude raspravljala o KiM, a neće ugroziti evropske integracije ukoliko se sprovede ovakav izbor (ili reizbor, nazovite ga kako hoćete) u pravosuđu u Srbiji.
Ne znam da li je neko u Ministarstvu pravde ili Ministarstvu finansija napravio analizu koliko košta građane i kako utiče na budžet Republike Srbije sve ovo vezano za isplatu ovih naknada nakon šest meseci.
Od kada ste krenuli u reformu pravosuđa, išli ste ka zidu na koji smo vas neprestano upozoravali i nismo hteli sa vama da idemo ka tom zidu još od usvajanja Zakona o Visokom savetu sudstva i svih onih predloga koje ste iznosili pred Skupštinu. Sada ste došli u poziciju da pokušavate glavom da probijete taj zid. Probijate vašom, nemojte od nas tražiti podršku da mi naše glave stavimo pred taj zid.
Kao što je rekla koleginica Radović, pošto o novim kandidatima za sudije i tužioce, odnosno zamenike tužioca, ne znamo ništa, odnosno imamo samo njihove biografije, mi zaista želimo novim sudijama i tužiocima da uspešno obavljaju svoj posao, časno i pošteno, i, što je najvažnije, iskreno se nadam, potpuno nezavisno od političara, koji su i te kako imali uticaj na njihov izbor. Hvala vam najlepše.
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam bio mali radio sam u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i mi smo u toj službi imali propisan jedan obrazac koji su popunjavali svi kandidati za određeno radno mesto, u kome je, između ostalih, stajala jedna rubrika koja je glasila – osobene karakteristike, osobeni znaci. Jedan od kandidata je, konkurišući za posao, napisao u toj rubrici – lep.
Da se ne zaboravi, mi danas ne raspravljamo o izboru novog guvernera zato što je kandidat za guvernera pametan i lep, već zbog toga što je prethodni guverner podneo ostavku. To smo saznali u martu, kada je gospodin Jelašić o svojoj ostavci obavestio predsednika Republike, predsednika Vlade i, naravno, gospodina Dinkića, rečenicom – ostavku dajem isključivo iz ličnih razloga i nije bilo nikakvih političkih pritisaka.
Da vas podsetim samo da je u januaru predsednik Vlade, gospodin Cvetković, kao jedan od krivaca za kurs dinara označio upravo gospodina Jelašića. Poslednjih meseci pred ovaj čin gospodina Jelašića, sve je ukazivalo da trpi određene pritiske.
Zbog politike kursa dinara, kritikovali su ga privrednici. Zbog insistiranja na kontroli potrošnje, došao je u sukob i sa gospodinom Dinkićem, i to je kulminiralo na čuvenom forumu na Kopaoniku. Zbog daljeg zamrzavanja plata i penzija došao je u sukob sa PUPS-om još u februaru 2009. godine. Bilo je pritisaka od gospodina Đilasa, od ministarke finansija Diane Dragutinović, čak i od Privredne komore Srbije.
U svom odgovoru gospodinu Bugarinu, gospodin Jelašić je rekao da je Bugarin čovek u službi tajkuna, a da bi Diana Dragutinović trebalo da zna da je u interesu Narodne banke Srbije da se održi stabilnost cena. U svom odgovoru, predsednik Privredne komore, gospodin Bugarin odgovara da tajkuni svoje strateške ciljeve realizuju preko privatnih veza u izvršnoj vlasti. Koliko znam, Narodna skupština i Ustavni sud nisu izvršna vlast, već je to Vlada Republike Srbije.
U aprilu ministar Dinkić kaže – guverner će najpre morati da obrazloži svoj program kada je monetarna politika u pitanju. Ove godine, 12. aprila, mi iz medija saznajemo da su se čelnici vladajuće koalicije složili da za upražnjeno mesto guvernera, da u fotelju u kojoj je do sada sedeo gospodin Jelašić treba da sedne gospodin Šoškić. Očigledno da je njima izneo program kako će voditi monetarnu politiku ove zemlje.
Nakon toga mi smo bili u prilici da se upoznamo samo iz novinskih članaka o nekom programu i nekim idejama koje zastupa kandidat za guvernera gospodin Šoškić, tako da je rekao da novac iz finansijskog sistema treba usmeriti na investicije u infrastrukturu i izvoz. S tim se u potpunosti slažem.
Kurs se najbolje stabilizuje izvozom i rastom konkurentnosti domaće privrede. Tačno. Postoji prostor za opreznu dalju relaksaciju monetarne politike. I to je moguće. Prodaja javnih preduzeća ne treba da bude u funkciji podrške deviznom kursu. Slažem se i s tim. Postojanje deficita je jasan signal da država više troši nego što uspeva da prikupi sredstava za svoju potrošnju. Veća potrošnja države podstiče inflaciju i smanjuje investiciona sredstva za privredni razvoj. Potpuno ispravno.
Međutim, svi su ovde danas isticali, a i prethodnih dana u medijima, da je potrebna bolja saradnja guvernera sa izvršnom vlašću. Da li guverner Šoškić zna s kim će sarađivati u budućem periodu? Kada je poslednji put bila u parlamentu ministarka finansija gospođa Diana Dragutinović, ona je u ovoj sali obrazložila kredite koje je Republika Srbija preuzela na sebe i onda sam joj rekao – ko živi na kredit, umire na rate i da je obaveza države da svoje dugove vraća, da se troškovi prevaljuju na buduće generacije.
Juče smo imali priliku da nas ministarka finansija obavesti da je Srbija zadužena za još 220 miliona evra. Nekada je gospođa Dragutinović govorila da je u toku krize privatni sektor smanjio dugove, a da se država dodatno zaduživala. Od juče smo čuli da je sad privatni sektor počeo da se zadužuje, a da je država počela da se razdužuje. Nije mi baš jasna ta logika, obzirom da je juče na ratifikaciju došlo još 220 miliona evra.
Pošto je gospodin Šoškić od danas sinonim za nezavisnost i samostalnost u ovoj zemlji, voleo bih od njega da čujem koliki je spoljni dug naše zemlje i kada će zbirna zaduženost dostići kritičnu granicu?
Poslednji put gospođa Dragutinović je rekla da državni dug iznosi 10 milijardi evra, spoljnji dug 22 milijarde evra – tada smo vam u raspravi govorili da će on vrlo brzo biti uvećan za dve i po milijarde i to se upravo i dogodilo – da smo mi nisko zadužena zemlja sa nekih 30% BDP. Gospođa Dragutinović je izjavljivala da je ta granica između 40 i 45%. Savetnik predsednika Vlade, kolega gospodina Šoškića prof. Bajec kaže da Srbija mora pažljivo da se zadužuje, a onda se pitam da li je to u Vladi Republike Srbije popustila pažnja.
Spoljnji dug Srbije iznosi 24 milijarde, to je nekih 32% BDP-a, a ako se doda i zaduženje po aranžmanu sa MMF, onda je to 37% BDP. Podsećam da je guverner Jelašić jasno rekao da ovaj aranžman sa MMF-om ulazi u spoljnji dug naše zemlje.
Takođe, kolega savetnik gospodin Bajec je rekao da je u 2009. godini spoljnji dug iznosio 35,5% BDP, da će u 2010. godini dostići 39%, a da će 2015. godine biti smanjen na 36%. Znači, za pet godina on će biti veći nego što je bio prošle godine.
Ono što je činjenica, jeste da prosečna neto plata u Srbiji iznosi 33.500 dinara i nominalno i realno je manja nego u aprilu, da su naše plate među najnižima u regionu, i ono što je najveći problem, opao je broj onih koji ih primaju. Od ukupnog broja preduzeća, samo 18% uredno isplaćuje zarade.
Najveća zarada je ostvarena u državnoj firmi, a najniža u privatnoj svojini. Onda dolazimo do apsurdne situacije da pojedini zaposleni u privatnim firmama zahtevaju da država preuzme brigu o njima. Prema statističkim podacima, zaposlenost u društvenoj svojini je opala za 40%. Potpuno šizofrena situacija i nemam odgovor na to, nismo ga čuli ni od gospodina Šoškića, a ni od ministra finansija.
Samo za tri poslednja meseca smo imali rast loših kredita i nelikvidnost veću za 11%, a svako treće preduzeće u Srbiji je nelikvidno. Dokaz da je kriza iza nas biće rast zaposlenosti, rast plata, rast standarda i kupovne moći građana, a to se ne može postići većim zapošljavanjem u državnoj administraciji ili javnim preduzećima, već upravo u privatnom sektoru.
U čuvenom Pismu o namerama, koje je upućeno MMF, naša Vlada je konstatovala da je privredni rast nedovoljan i neujednačen da bi oživelo tržište rada. Podsećam da je stopa nezaposlenosti u ovoj zemlji 19,2%. Oporavak naše privrede neće biti onako brz, kao da to nismo znali, ali su se oni ipak nadali.
Da je Vlada svesna rizika u pogledu negativnog uticaja grčke dužničke krize o tome smo mi ovde govorili, o tome je govorio i guverner Jelašić, pa je posle toga podneo ostavku zato što na njega nije vršen pritisak.
Nakon svega, predsednik Vlade gospodin Cvetković, inače bivši ministar finansija, zaključio je da smo ušli u postkrizni period i najavljuje ukidanje antikriznih mera do kraja godine i kreiranje novih radnih mesta. Voleo bih da znam da li je taj savet dobio od svog doskorašnjeg savetnika gospodina Šoškića da tako nešto izjavi.
Umesto da ova Vlada smanjuje troškove, ona u stvari smanjuje plate. Čuli smo od ministra finansija gospođe Dragutinović da su plate i penzije zamrznute, a od drugog ministra u Vladi, gospodina Dinkića, čuli smo da će one biti povećane već u oktobru. Mogu da zamislim da je omiljena serija na Javnom servisu gospodina Cvetkovića "Srećni ljudi", da je omiljena serija gospođe Dragutinović "Stižu dolari", a omiljena serija Mlađana Dinkića "Bolji život".
Prinuđen sam da gledam Javni servis odnosno "Dnevnik" da bih saznao iz njega ko je u pravu i kakva će biti politika zemlje, da li ono što kaže ministar finansija ili ministar ekonomije.
Ono što je činjenica, gospodinu Šoškiću neće biti lako u narednom periodu. Za razliku od guvernera Jelašića, kada je biran 2004. godine, Srbija ima manji priliv stranih investicija, ima minus u državnoj kasi, ima deficit u spoljnoj trgovini i ima problem sa servisiranjem svojih dugova.
Za prethodnog guvernera 2004. godine smo glasali. Danas nismo imali priliku da čujemo njegov program, čuli smo samo njegovu biografiju i niko nas danas nije ubedio da će NBS biti nezavisna i samostalna, tako da ne očekujte od poslanika DSS da podrže guvernera Šoškića, čak ni iz Bodruma, kako se to nekad radilo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zarad javnosti mi raspravljamo danas o Predlogu poslovnika. To je akt koji ima snagu zakona i jednako je važan kao i svi zakonski propisi koji se usvajaju u ovom parlamentu, a za nas, narodne poslanike, za naš rad, prava i dužnosti predstavlja mali ustav koga se moramo pridržavati i moramo poštovati.
Stvara se utisak u ovoj raspravi da se ovaj poslovnik odnosi isključivo na rad poslanika, ali ukoliko poslanik ne definiše jasno proceduru i pravila ponašanja, ne daje dovoljno slobode poslanicima da obavljaju svoju dužnost, predstavlja prvi korak ka uvođenju haosa u državu i i te kako se može odraziti na svakodnevni život građana Srbije.
U ovom parlamentu doneli ste bezbroj zakona koji se ne primenjuju, neke zakone koji stupaju na snagu tek za dve ili tri godine, i u pojedinim situacijama i ovaj poslovnik, a i rad Narodne skupštine predstavlja pravi primer kako se guši demokratija i u parlamentu i u Srbiji.
Zaista se pitam u čemu je smisao ovakvog rada Narodne skupštine Republike Srbije, jer smo došli u situaciju da Vlada ne može da naštancuje toliko zakona koliko, kako su neki vaši funkcioneri rekli, crna rupa može da proguta ovde.
Ponovo ste u poznatom maniru, onako bahato, na silu i bez neophodnog konsenzusa, koji mora da postoji kad se usvaja Poslovnik u Narodnoj skupštini, predložili ove odredbe, bez obzira na konsultacije i predloge koji su dolazili od opozicionih stranaka i to je prva ona krucijalna greška u samom startu. Ne može se poslovnik usvajati bez širokog konsenzusa i bez učešća i vladajućih stranaka i stranaka u opoziciji.
U ovom poslovniku nalazi se zaista gomila besmislenih odredbi koje je teško pobrojati, a nažalost izostale su iz njega odredbe bez kojih se ne može zamisliti normalan rad i funkcionisanje ovog parlamenta. Tako je moguće da kandidat za predsednika Narodne skupštine nije u obavezi da dostavi pisanu saglasnost da prihvata kandidaturu, pa je moguće da u članu 27. koji praktično definiše položaj predsednika Narodne skupštine Republike Srbije prepisan je član 104. Ustava Republike Srbije, samo što je u ovoj članu poslovnika izostavljen Ustav i nije navedena obaveza predsednika Narodne skupštine da poštuje odredbe Ustava, već samo zakona i ovog poslovnika.
Predvideli ste u članu 86. produžetak rasprave posle 18.00 časova, kao što ćemo i danas raditi, ali ste izbrisali onu odredbu, da se završava rasprava kad se završi ta tačka dnevnog reda, već ćemo imati one noćne vampirske sednice koje mogu trajati unedogled i do ranih jutarnjih sati.
Napisali ste u jednoj odredbi na početku radnog dana potrebno je prisustvo 84 poslanika. Dosad je to bio definisano – trećina narodnih poslanika, ali mi je interesantno zašto nigde u drugim odredbama poslovnika niste naveli da je za donošenje odluke potrebno 126 glasova, već većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ili zašto niste predvideli da obavezan kvorum za rad Skupštine bude tih 84 poslanika, a ne da u ovoj sramotnoj atmosferi, bez predstavnika predlagača, raspravljamo o Predlogu poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Niko nije dao odgovor zašto je poslaniku ukinuto pravo da izdvoji mišljenje na odboru i da ga obrazloži u parlamentu u onih pet minuta, kako je to do sada bila praksa. Mislim da je to neophodno, da oni ljudi koji se ne slažu sa predlogom zakona ili imaju drugačije mišljenje o nekim amandmanima izdvoje svoje mišljenje na odboru i da to ovde u plenumu jasno i obrazlože.
Zašto niste predvideli da je dan za glasanje sastavni deo sednice? Podsetiću vas da smo u jednoj prilici kada se završilo redovno zasedanje, završila se rasprava, ali nije obavljeno glasanje, već smo nakon toga pristupili glasanju sa nekim obrazloženjem koje nikome nije bilo jasno.
Želim da ponovim pitanje koje je istakao i kolega Šami – zašto nije ograničeno vreme u kome predlagač može da nastupa u parlamentu? Mi se dovodimo, sa druge strane, u neravnopravan položaj, jer nama je ograničeno na dva minuta, tri minuta, pet minuta, dvadeset minuta, a predlagač ima sve vreme ovog sveta i može zaista nakon našeg izlaganja da govori šta hoće i koliko hoće.
Bio bih srećan da se u ovom poslovniku našla bar jedna rečenica u kojoj je predsedavajući u obavezi da saopšti koliko poslanika je glasalo za, koliko protiv, a koliko uzdržanih, jer praksa je pokazala da u toj jurnjavi usvajanja zakona predsedavajući samo kaže - za je glasalo toliko, a kao da niko nije bio protiv.
Mi kao poslanička grupa DSS smo u nekoliko navrata bili protiv besmislenih zakona, i rezolucija i nekih akata koji su ovde usvajani, ali to javnost nije mogla da čuje, već samo ukoliko se gledaju oni kvadratići, pa neko uoči da je neko pritisnuo u ovoj sali i crveno dugme i da ima različito mišljenje od vladajuće koalicije.
Zašto nije ušla odredba da predlog zakona, ukoliko je predložen, naravno, u skladu sa predviđenom procedurom, mora doći na dnevni red u jednom trenutku da se raspravlja u ovoj skupštini?
Mi smo takođe kao poslanička grupa DSS podneli niz zakonskih predloga koji su uvek skidani sa dnevnog reda i nikada neće doći na dnevni red. To je apsolutno diskriminisanje narodnih poslanika, koji imaju ustavno pravo, i građani Srbije ukoliko prikupe određeni broj potpisa imaju pravo da predlože određeno zakonsko rešenje, i valjda je normalno da se to u parlamentu raspravlja, a ne u medijima ili sa nekim obrazloženjima koja apsolutno ne može niko da brani.
Predviđeno je da predlagač zakona i odbor razmatraju amandmane i predlažu Narodnoj skupštini koje amandmane da prihvati, a koje da odbije, ali se ne kaže kad. Mi smo sad u poziciji da dok raspravljamo o poslovniku zaseda odbor i razmatra amandmane.
Znači, možemo doći u poziciju da se završi rasprava i da nakon toga dobijemo izveštaj Vlade koje amandmane prihvata, a koje ne prihvata. Čak je paradoksalno u jednom članu, koji predviđa proceduru za izbor Vlade, nije definisano šta se dešava ukoliko Vlada tog dana ne bude izabrana u parlamentu. Mislim da je to dovoljan argument koliko neozbiljno se pristupilo izradi ovog poslovnika.
Čuo sam obrazloženja od predstavnika vladajuće koalicije, gomilu praznih reči koje pokušavaju da opravdaju ovakav postupak, a višak reči jedino označava manjak smisla koji se ukazao danas u ovom parlamentu.
Ono što je najstrašnije, vladajuća koalicija se ponaša kao da su ova zgrada, ova sala, ovi ljudi vaše vlasništvo, da imate tapiju na sve što se radi u ovom parlamentu, ali sreća je da maksimalno ograničenje, koliko to može trajati, jeste četiri godine, ukoliko nekim genijalcima koji su radili ovaj poslovnik, i koji se nazovi bar ozbiljno politikom u ovoj zemlji bave, ne padne na pamet da ukinu jednog dana izbor u Republici Srbiji.
Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije predviđa DRI kao najviši državni organ revizije javnih sredstava u državi. Ova institucija je zadužena da sprovodi kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, reviziju javnih sredstava, organizaciju nadležnosti, rad republičkih organa. Čuli smo od kolege Radulovića, gotovo je deset hiljada subjekata koje treba kontrolisati.
Državna revizorska institucija je započela taj posao, zagrebala je malo po površini i prilično bojažljivo podnela neke prekršajne prijave, za koje još uvek nemamo epilog u sudu, šta se sa njima dalje dogodilo. Uglavnom se odnose na neke sitnice, mada su i neke ozbiljne nepravilnosti u tom izveštaju utvrđene.
Koliko ljudi je obavljalo taj posao, sa kojim sredstvima i u kojim uslovima, mislim da im ipak treba odati priznanje zbog hrabrosti zato što su započeli od ministarstava u Republici Srbiji, a ne od pojedinih lokalnih samouprava, koje takođe treba da kontrolišu.
Državna revizorska institucija bi morala da bude nezavisna u odnosu na Vladu, a naravno da Narodna skupština mora da joj omogući najbolje uslove za rad i da joj pruži punu podršku kako bi ona zaista opravdala svoje postojanje i sprovela sve ono što je predviđeno zakonom kojim je regulisano njeno delovanje.
U svom izveštaju Državna revizorska institucija je otkrila da su se milioni trošili na jelo i piće, da su se potrošile neke pare za izložbu u Krasnodaru, da se kupovala slika „Rikalo u jesen“, ko zna šta sve još. Jedan apsurd, o kome se raspravljalo dosta u javnosti, pojavila se čak dilema da li je neopravdano pokrenuto pitanje što se ne vidi nekih 380.000.000 dinara koji su stigli iz donacija, ne zna se kako je potrošeno. Da zlo bude veće, ministar finansija gospođa Diana Dragutinović kaže da ne zna gde su te pare i kako su potrošene. Ako ona ne zna, neko mora da zna. Zato postoji DRI, da i nama u parlamentu, ali i građanima Srbije kaže kako se troše stotine miliona dinara u ovoj zemlji. Izvršena je nabavka nekog goriva u vrednosti od 110.000.000 dinara, a to nije urađeno na zakonom predviđen način.
Sve ovo, kao i drugi propusti i neki prekršaji pravdano je nedostacima u računovodstvenom sistemu, pre svega od strane premijera, pa čak i nekih njegovih saradnika. Pokrenuti su prekršajni postupci zbog svega ovoga, uz opravdanu opasnost da ti prekršaji ne budu na kraju izrečeni zato što postoji mogućnost da ti prekršaji zastare, s obzirom na to da je predviđena jedna godina za zastarelost za ovakva dela. Da li je onda rešenje da se izrekne, ukoliko ljudi koji su napravili ove prekršaje ne budu odgovarali u prekršajnom postupku, ta čuvena sankcija – da se zabrani napredovanje u službi za naredne četiri godine, kao što je izrečena mera čuvenoj sekretarici u Skupštini Srbije?
Još uvek u ovom parlamentu nismo dobili jedan bitan zakon koji bi trebalo precizno da uredi i da pojača kontrolu trošenja sredstava u Republici Srbiji, a to je zakon o budžetskom sistemu, pominjani zakon gospođe Dragutinović, koji već godinama krši i stalno ga najavljuje, ali nikako da dođe u proceduru. To je dokument koji će nam svakako pomoći, uz funkcionisanje DRI, da steknemo pravi uvid u trošenje narodnih para.
Izmena ovog zakona, kako je to saopšteno u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona, usaglašena je i urađena u skladu sa preporukama nadležnih institucija EU. Evropska komisija je dala svoje mišljenje o ovom zakonu kada je on donošen, ali Evropska komisija je dala i svoje mišljenje o reformi pravosuđa u Srbiji, pa nismo imali adekvatnu reakciju Vlade Republike Srbije.
Ovoj zemlji nedostaje guverner, nedostaje jedan član Visokog saveta sudstva, nedostaje jedan član Državnog veća tužilaca, nedostaju revizori, nedostaje novac, nedostaje moral, nedostaje odgovornost.
Državna revizorska institucija je najvažniji kontrolor izvršne vlasti u svakoj državi i to je, praktično, jedini organ koji ima ovlašćenje da kontroliše svrsishodnost rashoda koje država pravi. Kada to bude zaista primenjeno i kada se to bude poštovalo, onda niko neće moći da skrca 300.000.000 dinara za uništavanje larvi i korova, već će morati odgovorno da raspolaže sredstvima koja su predviđena u okviru njihovog ministarstva.
Parlament Republike Srbije kroz DRI ima jedno ubojito oružje za kontrolu izvršne vlasti. Oni ljudi neće moći ništa da urade, i ako im se povećaju plate, ukoliko ne budu imali podršku od Narodne skupštine. Ako budu ostavljeni na vetrometini i ako bude mogao svako da ih kritikuje i da iznosi zamerke zašto su ovo uradili baš prema njegovom ministarstvu, onda od tog posla nema ništa. Zato zaista treba podržati ljude koji rade ovaj odgovoran posao, treba ih zaštititi jer će imati sutra mnogo neprijatnosti kada budu iznosili rezultate svoje revizije i parlament iza toga mora čvrsto da stane.
Ovde se danas čulo mnogo lepih, pohvalnih reči i slagali smo se oko Predloga zakona, oko podnetih amandmana, ali plašim se da ovaj zakon, kada stupi na snagu i kada revizori počnu da rade sa novim sredstvima, i dalje neće moći da se primeni u praksi, kao što nismo u mogućnosti da vidimo konkretne rezultate i efekte većine zakona koje ovaj parlament donosi.
Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva, na prvo čitanje ovog predloga zakona stekao sam utisak da je to jedan tehnički zakon koji će umnogome dovesti u red i regulisati i rešiti neke probleme koje smo do sada imali. Međutim, nakon drugog čitanja tu se već pojavilo mnogo problema, na koje smo ukazali svojim amandmanima, pogotovu na ovaj član 5. stav 2, u kome se predviđa da će se sredstva za rad Centralnog registra obezbediti iz poklona, donacija, priloga i drugih izvora.
Uplašio sam se, dok sam to čitao, da se odnekle ne pojave i neki novi krediti, s obzirom da je podignut kredit za izradu ovog zakona, s obzirom da se iz kredita popunjavaju rupe u budžetu, a vi ste svesni koliko sredstava iz budžeta odlazi upravo na isplatu penzija i da je sadašnji sistem i model isplate penzija u potpunosti neodrživ i da se uskoro pretvara u davanje socijalne pomoći.
Činjenica je da će svaka naredna penzija biti manja od prethodne, činjenica je da ona nikada neće dostići, po ovom sistemu, 70% zarade, da su sada penzije pale na ispod 60%, i nije rešenje za ovu situaciju samo novi zakon o Centralnom registru. Nama je potrebna ozbiljna reforma penzionog sistema da bi se neke stvari promenile, ali je potreban privredni rast, odnosno da ljudi koji rade uplaćuju svoja sredstva u budžet, iz kojeg će se dalje vršiti dalja plaćanja.
Privredni rast od 4% u Srbiji, uz najoptimističnije prognoze, možemo da očekujemo tek za tri ili četiri godine. Do tada treba preživeti. I problem je što ova vlast, izgleda, nije svesna ozbiljnosti krize i problema u kojima se nalazimo. Neće prodaja svega živog što imamo i besomučno zaduživanje, po bilo kojim uslovima, u bilo kojim iznosima i kod bilo koje svetske međunarodne finansijske institucije pomoći rešavanju ovog problema.
Činjenica je, takođe, da nezaposlenost ne možete da smanjite, ali se pojavio podatak da, čim se smanji procenat porasta nezaposlenosti, a podsećam da je 200.000 ljudi ostalo bez radnih mesta, i čim se pojavi neka mala investiciona aktivnost, onda u Srbiji cveta cveće, sija sunce, ptičice pevaju i ovo je raj za privrednike, zaposlene i za penzionere. To je daleko od istine i svi ste toga svesni.
Možete narodu kroz grafikone i statističke podatke da dokazujete da je to zaista tako, ali činjenica jeste da će se u Srbiji živeti još teže i da će proći još dugo, dugo vremena dok se plate i penzije ne vrate na pređašnji nivo. Ne da porastu, nego da se vrate na ovaj nivo na kome su bile 2008. godine.
Zaista se naježim kada čujem od predstavnika vladajuće koalicije i od predstavnika Ministarstva da je Srbija u recesiji i da zbog toga imamo određene probleme. Mi smo svi svesni da se nalazimo u ozbiljnoj, strahovitoj ekonomskoj i društvenoj krizi. Pre neki dan sam postao svestan činjenice da se nalazimo i u dubokoj moralnoj krizi, kada je predsednik Republike gospodin Tadić rekao da će upotrebiti svu raspoloživu energiju da spreči promenu vlasti u Srbiji i, nažalost, za tu rečenicu dobio aplauz.
Molim vas, gospodo iz Vlade, o državi se vodi briga svakodnevno, a ne samo na kongresu PUPS-a i ne samo u izbornim kampanjama. Hvala vam najlepše.
Hvala, gospođo predsednice. Uvaženi predstavnici Ministarstva, danas raspravljamo, zaključili smo, o veoma bitnom zakonu, koji, doduše, neće biti u potpunosti ostvaren dok se ne sprovede reforma penzionog sistema. Ova vlada je obećala da će tu reformu sprovesti 2009. godine.
Gospođo Lakićević Stojačić, dobro znate da je rad na ovom zakonu počeo još 2005. godine. Nažalost, tek ga 2010. godine usvajamo, ali siguran sam da znate da pojedine odredbe ovog zakona stupaju na snagu tek 2012. ili 2013. godine. Poslanička grupa DSS pokušava da skrati taj period, jer prosto je pitanje – zašto čekati dve ili tri godine. Mislimo da određene stvari moraju da se završe mnogo brže.
U Srbiji su uslovi za odlazak u penziju za žene 60 godina, a muškarci da idu sa 65 godina. To je egzaktan podatak, koji će se verovatno menjati u skladu s evropskim vrednostima i državom Nemačkom, kod koje je granica pomerena na 67 godina.
Prosečna starost u Srbiji za žene je 75 godina, za muškarce 70 godina. U ovoj zemlji živi 1.600.000 penzionera. Od tih 1.600.000 pola miliona prima penziju ispod 13.000 dinara. U ovoj zemlji 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva. Nezaposleno je 735.000, prema zvaničnim podacima, a siguran sam da je ta cifra mnogo veća. Prema podacima, takođe, 150.000 ljudi u ovoj zemlji radi, ali ne prima platu. Nezaposleno je 300.000 mladih ljudi. Prosečna starost radno sposobnog stanovništva je preko 45 godina.
Mnogo je problema koje ova vlada mora da reši. Ne znam da li ste čuli podatak, kolega Pejčić dolazi iz Leskovca, u "Neveni" su pre neki dan umesto plata primili polutke, piliće i vaučere. Da li vas to podseća na lude devedesete godine?
Postoje dva rešenja za ovu situaciju, s obzirom da je gospodin Boris Tadić rekao da neće dozvoliti ni po koju cenu da neke ptice zloslutnice dođu na vlast. Da li su ovo ptice zloslutnice ili su ovo zvanični podaci kako ova vlada vodi politiku u ovoj zemlji?
Ima dva rešenja. Prema jednom rešenju, gospodin Slobodan Milošević je svojevremeno dovodio pomoć sa strane u liku Danijela Šifera, gospodin Đukanović je doveo Šinavatru, a gospodin Nikolić me je potakao, mislim da je rešenje za Srbiju - Fulkaneli. On je jedan sjajan hemičar, koji je 1930. godine objavio jedno kapitalno delo. To je i godina rođenja gospodina Krkobabića. On može njemu da ponudi kako da dostigne vrednosti večitog života, kako gospodin Boris Tadić može da sazna za kamen mudrosti, a kako da ekonomski deo Vlade običan kamen pretvori u zlato. Drugi put je da se uzmete u pamet i ozbiljno rešavate probleme, kako ne bismo došli do nekog novog vida lapota u Srbiji.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, na samom početku da otklonimo jednu dilemu, jer ste vi pokušali u vašoj diskusiji da podelite ljude na neke tri grupe, gospodin Obradović vam je jasno odgovorio na to, vi niste imali reči da opravdate svoj stav.
Budite uvereni da mi ne delimo građane Srbije i da zaista želimo dobro ovoj zemlji. Nemojte mi zameriti, uz dužno poštovanje, ja sam vas već jednom nazvao ministrom opšte prakse, što bi moj uvaženi kolega Miloš Radulović rekao, vi ste legenda ovog parlamenta zato što ste ovde branili i budžet Republike Srbije, i Zakon o poljoprivredi i elektronsku trgovinu, čak i neke zakone iz oblasti pravosuđa.
Zaista uvažavam to što vi pratite ovu diskusiju i odgovarate narodnim poslanicima na primedbe koje iznose na današnjoj sednici. Očekivao sam gospodina Ljajića danas da nam obrazloži ovaj zakon. Mislio sam da je u kampanji u Aranđelovcu, ali dobio sam informaciju da nije tamo, tamo je u njegovo ime otišao izvesni Pile iz Telešopa, koji je otišao da obiđe građevinske radove u Aranđelovcu.
Da se vratimo na temu dnevnog reda. Vlada Republike Srbije u aprilu 2008. godine donela Uredbu o Centralnom registru obveznika doprinosa za socijalno osiguranje. Tu je predviđen delokrug Centralnog registra, rukovođenje i sve stvari koje bi trebalo da se predvide ovom uredbom, i kao posledica te uredbe nastao je i ovaj zakon koji predviđa da organizacije obaveznog socijalnog osiguranja jesu organizacije za obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Podsećam vas, gospodine ministre, da akt o osnivanju ovog centralnog registra, odnosno prateći dokumenti koji treba da prate ovaj zakon moraju biti doneti u roku od 60 dana, ali ne znam da li ste upoznati da pojedine odredbe ovog zakona će biti tek usklađene 2013. godine. Pre svega, mislim na odredbe koje se odnose na Poresku upravu.
U obrazloženju ovog zakona stoji da je uslov Svetske banke da kredit bude realizovan do 30. septembra 2010. godine. Mogu to da razumem, ali to me podseća na jedan hit koji Modelsice pevaju – Pare, pare, pare, volim samo pare.
No, Vlada Republike Srbije je, kako je dogovoreno sa MMF, u 2009. godini bila u obavezi da sprovede reformu penzijskog sistema. Mi smo 2008. godine, kao poslanička grupa DSS, insistirali na tome, govorili da je sadašnji model isplate penzija neodrživ. Podsećam vas da je od 2003. do 2008. godine upravo za ove svrhe, znači, uplata za Fond za PIO iznosila 565 milijardi dinara, a vi kao ministar trgovine siguran sam da znate podatak da su u istom periodu prihodi od privatizacije iznosili 502 milijarde dinara. Krajnje dobronamerno ovo iznosimo zato što taj problem moramo da rešimo.
Zbog nedovoljnog priliva sredstava, bez obzira kako to komentarišu kolege iz PUPS-a, izgleda da će se penzije svesti na socijalnu pomoć, jer frapantan je podatak da udeo penzionera starijih od 65 godina, među starosnim penzionerima je svega 55%. No, idemo redom.
Septembar 2009. godine pojavljuje se informacija da žene idu u penziju tek sa 65 godina, kao u Evropskoj uniji. Tu je gospođa Snežana Lakićević-Stojačić. Želim da pitam da li je to rodna ravnopravnost za koju smo se zalagali u ovom parlamentu? Sada se starosna granica pomera za svakih šest meseci, u ovoj godini za muškarce iznosi 64 godine, a za žene iznosi 59 godina.
Potpredsednik Vlade gospodin Jovan Krkobabić je najavljivao da su MMF-u predložene reforme penzijskog sistema i da one idu u tri pravca. Prvi pravac je kadrovsko osposobljavanje i to obećanje je ispunjeno, obzirom da je PUPS postavio direktora "Srbijašuma".
Drugo obećanje, potpuno preispitivanje penzionog sistema, usvajanjem niza zakonskih predloga, a nijedan od tih zakonskih predloga nismo videli do sada. Dogovoreno je za početak naredne godine. Sada je polovina aprila, ne znam šta je početak kalendarske godine, kada u četvrtom mesecu nismo dobili predlog o reformi penziono-invalidskog sistema.
Treće obećanje jeste rad na uspostavljanju rada Centralnog registra. O tome danas raspravljamo. Ovaj zakon zaista ima određena rešenja koja će dati određenih rezultata, ali krajem prošle godine postavilo se pitanje upoređivanja našeg sistema sa zakonodavstvom Evropske unije, pa hajde da ga malo uporedimo.
Kao deo paketa približavanja Evropskoj uniji predviđeno je u budućnosti postavljanje oba kriterijuma, znači kumulativno i godina starosti i staža. Činjenica je da Srbija vremenom kada krene u privredni razvoj, kada krene putem oporavka, kako gospodin Dinkić najavljuje, već smo izašli iz krize, suočiće se sa nedostatkom radne snage.
Gospodin Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca izneo je sledeće podatke: "U privredi 5,5% zaposlenih čine mladi do 30 godina. U EU taj prosek čini 18,5%. Prosek starosti zaposlenih kod nas je 49 godina, a u Evropskoj uniji 42 godine. Pri tom, katastrofalan podatak je da je 300 hiljada mladih ljudi u ovoj zemlji nezaposleno".
Neki drugi Dragoljub, koji je 1930. godište, iznosi svakodnevno, to možemo čuti u jednoj špici na televiziji, da su Srbiji potrebni mladi ljudi, a ne vidim da je svoju fotelju i svoju funkciju ustupio upravo tim mladim ljudima.
Prema analizama Svetske banke pokazuje se da će 2018. godine biti trećina više penzionera nego zaposlenih, a da će prosečna penzija opasti na 22 do 23% prosečne zarade. Da li je ova država zaboravila na svoje mlado radno sposobno stanovništvo?
Jedan od prioritetnih ciljeva i uslova za dalji razvoj bila je promena starosne strukture zaposlenih u korist zapošljavanja mladih. Prosečna starosna struktura zaposlenih u Srbiji rekao sam da je iznad 45 godina, odnosno da je tačno 49 godina i ovaj odnos, nažalost, najviše je izražen u javnom sektoru. Da li možete da nam kažete kako to stoji u privatnom sektoru? Siguran sam da postoje velike razlike.
Bez mlade radne snage koja je fizički sposobna i stručno obrazovana da radi svoj posao nema razvoja nijedne ozbiljne ekonomije. Zato mi imamo predsednika stranke i potpredsednika Vlade, i njegovog sina koji je potpredsednik stranke, a potpredsednik grada Beograd, koji reformišu državu Srbiju, koji daju šansu mladim ljudima i koji utiču na novo zapošljavanje.
U januaru 2010. godine, novim zakonom o penzijskom osiguranju država će najviše uštedeti smanjenjem ili ukidanjem beneficiranog radnog staža. Da li pripadnici MUP-a znaju podatak da će 10 hiljada ljudi po ovom osnovu ostati bez beneficiranog radnog staža? Možda je to dobro ili nije, ali mislim da ih treba upoznati s tim.
Prva penzija koju će budući penzioneri dobijati sve je manja u odnosu na njihovu prosečnu platu i prema nekim projekcijama 2020. godine će činiti samo 40% poslednje primljene zarade u odnosu na današnjih 70%. Kada smo već kod procenata, znamo da to nije 70% već mnogo niže, ali doći ćemo i do toga.
Radna grupa Vlade koja se bavi rešavanjem problema penzijsko-invalidskog osiguranja predložila je sistem po kojem bi se penzije menjale u skladu sa troškovima života i bruto domaćim proizvodom. Naravno da nama treba privredni razvoj koji će projektovati određena sredstva za isplatu penzija, ali jasno je da će privredni rast u ovoj zemlji, ako bog da, doći tek 2013. godine i 2014. godine jer je projektovan za 1,5% u ovoj godini.
Penzija gospodina Krkobabića, koji je obećao 70%, zaista predstavlja lažno obećanje, jer penzija će padati i usklađivaće se samo sa troškovima života. Da nije došlo do sistema odnosno načina obračuna penzija, on bi pao ispod 60% i toga ste svesni, bio bi oko 55%.
Potpredsednik Vlade gospodin Đelić je u februaru naveo primer Nemačke. Nemačka je trenutno vrlo aktuelna zemlja s kojom se upoređujemo. Nema više dojče marke, ali ima "Dojče telekoma", a verovatno će u ovoj zemlji biti uveden i "dojče Gabana", ali primer Nemačke gde je granica za odlazak u penziju pomerena na 67 godina i očekuje se usklađivanje sa evropskim standardima. Da li možete nama da kažete da li će naše majke, naši očevi, da li će građani Srbije u penziju odlaziti sa 67 godina života?
Ministarka Dragutinović kaže da reforma podrazumeva i povećanje najmanjih uz smanjenje najvećih penzija. Da li je to u Srbiji urađeno? Da li su oni mučenici koji primaju 11-12-13.000 penzije dobili povećanje? Da li su pojedine kolege koje primaju preko 100.000 penzije umanjili svoje penzije?
Smanjenje priliva novih penzionera, to je rešenje, prema ministarki, će se ostvariti tako što će se povećati odlazak u penziju sa 53 na 58 godina života, odnosno za žene sa 35 na 38 godina staža.
Zatim imamo vrhunac bezobrazluka, 25. februara Jovan Krkobabić kaže – spasili smo penzionere. Prosto neverovatno. Evo, tu su njegove kolege, pa bih voleo da čujem kako su mi spasili oca i majku, kako su spasili sve penzionere koji žive u ovoj zemlji.
Penzioni sistem Srbije nalazi se na tački neodrživosti jer sredstva kojima se puni penzioni fond nisu dovoljna za isplatu svih penzija. Sada je on ekvivalentan vrednosti od 13% bruto domaćeg proizvoda, a prema svim najavama će biti smanjen na 10%. Iz napisanog referata je ovde lepo pročitano, koji nam je gospodin Perić saopštio na početku rasprave (Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.).
Nismo čuli kako PUPS odnosno Vlada Republike Srbije misli da reši ovaj problem. Hvala vam najlepše. Izvinite što sam prekoračio vreme.
Najpre da se osvrnem na izlaganje uvaženog kolege gospodina Čolakovića.
Neću reći da je on moj prethodnik, već sedimo dugo, dve godine u ovom parlamentu, tako da je osnovni red da znamo jedni drugima imena. Obzirom da imamo dobru komunikaciju ne verujem da je zaboravio kako se prezivam.
Molim vas samo da kažete šta sam u svom izlaganju rekao a da nije istina i kako mislite da ostvarite svoja obećanja. Ništa drugo, samo odgovorite na ta dva pitanja.
Ovo što sam citirao, to su izjave vašeg predsednika odnosno potpredsednika Vlade i ljudi koji su se bavili reformom PIO. Imamo pravo da kažemo da ne verujemo da će to biti sprovedeno, a penzioneri će jednog dana shvatiti da je to samo bilo - obećanje ludom radovanje.
Gospodine Milosavljeviću, uz puno uvažavanje, pohvalio sam to što ste danas ovde i što imate dobru komunikaciju sa poslanicima, moja kritika se odnosila na odsustvo gospodina Ljajića kao resornog zaduženog za ova pitanja.
Uvažavam vaše poznavanje i srpskog pravosuđa, i elektronske trgovine, i finansije ove zemlje i bilo bi dobro da je ovde prisutno bar desetak ministara u Vladi Republike Srbije, ali očigledno je da se bave drugim poslovima, kampanjom u Aranđelovcu. Zbog toga nemojte shvatiti ovo lično.
Ali, ukoliko je neko izabran za ministra treba da pred narodnim poslanicima obrazlaže zakone svog ministarstva i da odgovara na pitanja narodnih poslanika, a vi verujem da ćete pokušati, da li ćete uspeti, to ćemo videti na kraju ove rasprave. Hvala vam.
Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kalanović, očekivao sam da na vašem mestu danas sedi gospođa Diana Dragutinović, ali vi ste, kao jedan od 26 ministara u srpskoj vladi, u najbrojnijoj, najglomaznijoj i najskupljoj vladi u svetu, došli danas da nam obrazložite kako ćete Srbiju izvesti iz krize.
Bivši američki predsednik Džerald Ford je rekao: „Vlada dovoljno velika da vam pruži sve, dovoljno je velika i da vam oduzme sve što imate“. To ste u praksi i pokazali, jer ova vlada je bila dovoljno velika da da mnogobrojna i lažna obećanja, ali nije bila sposobna da reši mnoge probleme. Nasuprot tome, dovela nas je na ivicu ponora, beznađa. Prema zvaničnim podacima, 700.000 ljudi koji žive ispod granice siromaštva dovedeno je na ivicu gladi.
Kada se kriza naslućivala, a svako normalan, svako dobronameran je mogao da shvati da ta kriza zahvata i Srbiju, ova vlada nije prepoznala najveće probleme. Demokratska stranka Srbije je krajnje dobronamerno ukazivala na određene mogućnosti, predlagala određene hitne mere, određene zakone, ali vaš ego, vaše stručno znanje i iskustvo nisu bili kadri da prihvate ispruženu ruku, već ste sa velikim zakašnjenjem preduzimali one korake koje smo vam predlagali.
Potpredsednici Vlade, barem onaj ekonomski deo, govorili su da će kriza zaobići Srbiju, da je kriza naša razvojna šansa. Međutim, tada je pala roletna, tada se plafon srušio, tada je nastao mrak i onda ste odlučili da na sednicama Vlade pored kafe ne pijete mineralnu vodu, kako biste uštedeli neki dinar građana Srbije.
Retorika eksperata, nažalost bivših ministara finansija, od kojih je jedan predsednik Vlade, dvojica su potpredsednici Vlade, ali i drugih ministara koji basiraju u tom raštimovanom orkestru gospodina Cvetkovića, odjednom se promenila, pa je ta svetska ekonomska kriza odjednom postala najveći uzrok problema i najveći problem privrede u Republici Srbiji.
Pokušali smo da vam ukažemo, pre onih pogubnih posledica, gde nas vodi ova vlada, gde nas vodi vaša politika, gde nas vode vaši različiti stavovi, različiti predlozi. Bili ste gluvi na sva ta rešenja i sve te predloge. Naknadna pamet vas je malo osvestila pa ste prihvatili, podsećam vas, Zakon o osiguranju depozita i niz drugih predloga sa kojima smo kao poslanička grupa izašli u ovom parlamentu.
Premijer Cvetković voli da kaže da je ova vlada preduzela određene adekvatne mere, s tim što su te adekvatne mere ili selektivne ili su došle sa velikim zakašnjenjem. Jedna od tih adekvatnih mera jeste i sporazum sa MMF-om koji je ova vlada zaključila, gde jedan deo predviđa da se plate i penzije u 2010. godini zamrznu. Naknadno ste najavili mogućnost revizije tog sporazuma. Videćemo kako ide, ali predsednik Vlade je na Kopaoniku pre neki dan rekao, citiram: „Vlada nema problema oko formulisanja ekonomske politike, ali ne ume da razreši konfliktne interese“.
Predsednik Vlade poziva na oprez. On izbegava da da konkretne odgovore zato što neće da dovede sebe u neprijatnu situaciju da sledeće godine na seminaru na Kopaoniku mora da opovrgava to što je izjavio. Ministar Dinkić najavljuje povećanje plata i penzija. Gospodin Đelić se oštro suprotstavlja tome. Gospođa Diana Dragutinović kao ministar finansija najavljuje da pre usvajanja budžeta za 2011. godinu od toga nema ništa. Verujte mi da nije lako živeti u ovoj šizofrenoj situaciji. Guverner NBS je 30. novembra 2009. godine rekao da se Srbija prebrzo zadužuje, ali da joj ne preti dužnička kriza. Juče je na Kopaoniku izjavio da nam preti grčki scenario. Za razliku od Grčke, Srbija nema ostrva koje može da ponudi na prodaju.
Prema svim pokazateljima, stepen zaduženosti Srbije će u ovoj i idućoj godini dodatno porasti i to ukazuje da ćemo uskoro postati visoko zadužena zemlje. Niko u Vladi, pa ni vi, bar to danas nismo čuli, ne bavi se upravljanjem spoljnim dugom. Vi ste uzeli kredite od MMF-a, Svetske banke, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, EU, Kine i Rusije. S obzirom na to da ministar finansija nije tu, da li možete da nam kažete na koja sledeća vrata ćemo da zakucamo, koga ćemo ponovo vući za rukav za 10, 20, 50 ili 100 miliona evra, ili smo ispraznili sve te mogućnosti? Otkrijte nam tu tajnu i bićemo vam zahvalni na tome.
U 2009. godini ste povukli samo deo tih kredita, što znači da nam tek očekuje zaduživanje i povlačenje tih sredstava u 2010, 2011. godini i narednim godinama. Mogao bih da razumem određena zaduživanja za nove investicije i razvoj, ali podsećam vas da Srbija troši sedam puta više na plate i penzije nego na javne investicije. Vi ste nas kao Vlada uveli u jedan začaran krug nelikvidnosti i očigledno je da vam treba neki novi Tomas Mor, koji će nam predstaviti novu utopiju, u koju ćemo mi u ovoj Srbiji poverovati.
Ukupan spoljni dug Republike Srbije na kraju 2009. godine iznosio je 22.787.000.000 evra. Ogroman deo tog duga jeste privatni javni dug. Podsećam vas, to je dug banaka i preduzeća koja posluju u Srbiji.
Kako bi taj dug vratila, naša preduzeća moraju da obezbede devize. Pitam vas – kako? Da li će vlasnici tih preduzeća sići u svoje podrume i štancovati i štampati te devize ili će morati da ih zarade time što će izvesti svoju robu i svoje usluge?
Ta preduzeća su pravni subjekti Republike Srbije. Znači, ona funkcionišu, egzistiraju na teritoriji Republike Srbije. To nije čardak ni na nebu ni na zemlji, već preduzeće koje radi u Republici Srbiji. Upozoravam vas, a gospodin Obradović je to lepo obrazložio u svom izlaganju, da će država Srbija, ukoliko dođe do bankrota tih preduzeća, morati da servisira te dugove i da ih vrati. Zamislite koliki su to iznosi, ukoliko, recimo, ovaj kredit od 320.000.000 jedno javno preduzeće ne bude moglo da servisira u narednim godinama. Imate primer Islanda, kako to god njih funkcioniše. Nemojte očekivati da EU neće postaviti sličan uslov i pred Republiku Srbiju.
Danas ste došli pred narodne poslanike sa novim zaduživanjem i sa reprogramiranjem starih dugova. S druge strane, Narodna banka Srbije krca devizne rezerve od kojih su, takođe, neka sredstva došla iz zaduženja. Imamo izostanak novih investicija, barem u onom obimu kako ste predviđali da će se ostvariti u ovoj godini. Verovatno nas očekuje neracionalna prodaja nekih preduzeća po izuzetno nepovoljnim uslovima, po nižim cenama nego što ona vrede, zarad pokrivanja rupa u budžetu. Tada nam neće pomoći ni arhipelag, da ga imamo u Srbiji.
Ogroman problem jeste to što umesto odgovorne i realne politike vi vodite salonsku, seminarsku i kongresnu politiku. Mirko Cvetković i njegova vlada ovih dana skijaju niz Sunčanu dolinu (da podsetim samo, to je jedna laka staza i dosta široka), pa se onda uz pomoć tanjira izvlače na Gobelju, sa Gobelje možete da se povežete sa stazom Jaram. Bojim se da je onaj jaram koji ste vi nametnuli građanima Srbije dosta težak i da oni to neće moći lako da izdrže. Onaj četvorosed, čuveni, koji vozi četverac Cvetković, Dragutinović, Dinkić i Đelić na Crnu Duboku, niz koju se oni spuštaju... Podsećam vas, ta staza je dosta teška, na kraju je dosta zaleđena i nije je baš lako savladati.
Na kraju, da ne pomisle građani Srbije da sam zaboravio gospodina Tadića. On je u novembru prošle godine rekao – zadužujemo se i to je opasno, ali sve što se zadužimo, a koristiće generacije koje dolaze, to je moralno opravdano. Gospođo Kalanović, gospodo ministri, predsedniče Republike, nemojte pozajmljivati od budućnosti, jer kakvu politiku ova vlada vodi, Srbija budućnosti nema. Hvala vam najlepše.
Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je današnja rasprava jasno pokazala da smo bili potpuno u pravu kada smo kroz amandmane pokušali da popravimo neki tekst, koji je zaista nemoguće popraviti.
Žalosno je što u Narodnoj skupštini nije postignut konsenzus kada se donosio ovako važan zakon i jeste problem što nije obezbeđena široka podrška. Videli smo da je ovakav predlog podržalo 128 poslanika, a imao sam prilike da se uverim u toku današnjeg dana da mnogi od njih nisu zadovoljni predloženim tekstom, bilo da su ušle neke odredbe za koje se nisu zalagali, bilo da su uklonjene neke odredbe za koje su oni želeli da se nađu u ovom tekstu.
Nakon dve godine iznedrili su jedan tekst od 80 članova, na koji je upućeno 90 amandmana. U kapitalne izmene onog prvobitnog predloga koji je radila radna grupa spadaju i zakletva, himna i garda, i upravo ovaj član definiše određena pitanja vezana za postrojavanje počasne jedince Vojske Srbije ispred Doma Narodne skupštine.
Mi smo imali priliku da čujemo od predstavnika radne grupe da će ta slika podići ugled ovog parlamenta i da će građani Srbije steći utisak da ovde vlada jedna svečana i radna atmosfera, ali to se ne može, verujte, na silu uraditi. Ne znam da li ćemo taj ugled meriti kroz broj zakona koje će ovaj parlament doneti, a koji neće biti primenjivani sutra u pravnom sistemu Republike Srbije, ali će se taj ugled meriti kilogramima, pa će neko biti ugledan 200 grama, neko dva kilograma ili će se upotrebiti neka druga merna jedinica.
Danas sam dobio i amandman koji je prihvatio Odbor za pravosuđe, da će ovaj zakon stupiti na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“, što znači da ćemo mi već u utorak imati postrojenu gardu ispred Doma Narodne skupštine, mi ćemo proći pored tog špalira, ovde će biti intonirana himna. Kada se ta lepa slika pošalje kroz medije u domove građana Srbije koji će posmatrati taj prenos, onda će se dogoditi da 32 tačke dnevnog reda budu objedinjene u dve ili tri rasprave, da se vrlo važni zakoni rasprave za dva ili tri dana. Jednostavno, DSS će glasati protiv ovakvog Predloga zakona o Narodnoj skupštini.
Gospođo predsednice, gospođo Dragutinović, član 8. upravo otvara treću glavu Predloga zakona o budžetu – izvršavanje budžeta. Ne znam da li ste, uvažena gospođo Dragutinović, primetili da je ova glava, odnosno izvršavanje budžeta, svaki put sve obimnija i obimnija, što znači samo jedno, da se pojavljuje sve više izuzetaka od već ionako razorenog zakona o budžetskom sistemu.
Da vas ne podsećam na rokove koje već tradicionalno kršite kada je u pitanju ovaj zakon, ali ću vas podsetiti da MMF insistira na poštovanju zakona o budžetu i ukoliko nešto treba u njemu da se promeni, onda dajte predlog tog zakona, pa da izvršimo i određene izmene u njemu. To nije dobro budžet nije za to predviđen da se na ovaj način određene stvari regulišu. Nama ne trebaju izuzeci, onda nam možda ne treba ni ovaj predlog zakona, ne trebaju nam ni drugi zakoni, nego može da se vlada uredbama, može neko da se kruniše u državi i u Vladi, pa da na taj način vodi Republiku Srbiju.
Prema predlogu člana 8, na osnovu Zakona o sudijama i Zakona o javnim tužilaštvima, utvrđen je način isplate zarade sudijama, tužiocima i zamenicima javnih tužilaca i tim propisima je predviđeno da je ta osnovica 28.000 dinara neto. Podsećam vas da Zakon o sudskim taksama predviđa da se 60% koristi za investiciju u pravosudne organe i u tekuće rashode. Vi ste ovde napravili i izmenu u procentima i, ono što meni posebno smeta, jeste što 30% od ubranih sudskih taksi se predviđa da ide direktno na isplatu zarada sudijama i javnim tužiocima.
Smatram da sudske takse kao sopstveni prihod pravosudnih organa treba koristiti upravo za opremanje sudova. Ne znam da li ste upoznati sa činjenicom da u Kragujevcu ne postoji zgrada apelacionog suda, a iz Ministarstva pravde najavljuju da će 1. januara početi da funkcioniše reformisano pravosuđe u Srbiji. Možda može da se sudi na trgovima ili pod šljivom, ali u januaru jednostavno vremenski uslovi to neće dozvoliti.
Ukoliko niste koristili „stelt“ tehnologiju, podsećam vas da vašu koleginicu iz Ministarstva pravde podsetite da 1. januara neke sudije koje treba da preuzmu tu dužnost treba da počnu u januaru to da rade. Činjenica je da to od 1. januara neće profunkcionisati. Plašim se da čak do 1. marta to neće raditi.
Prema tome, molim vas da ono što sudovi ubiraju, dajte da pomognemo tim ljudima da kvalitetno obavljaju svoj posao time što će ulagati u opremanje zgrada i u sva ona sredstva koja su neophodna da bi kvalitetno radili svoj posao.
Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, poslanici DSS se često u ovoj sali ne slažu s vama po mnogim pitanjima, ali ono oko čega ćemo se sigurno složiti jeste da preteran rast spoljne zaduženosti sigurno jeste jedan od najvećih makroekonomskih rizika u naredni godinama. Krediti koje ćete dobiti u narednom periodu moraće naravno da se vrate sa kamatama.
Veliki problem jeste što se ti sadašnji troškovi prevaljuju i na neke buduće generacije. U toku ove krize privatni sektor je smanjio svoje dugove, a država se dodatno zaduživala i dalje nastavlja da se zadužuje. To je sa ovom vladom, nažalost, reka bez povratka, ali ako jednog dana isplivamo iz ove krize i privreda počne da se oporavlja, počeće i privatni sektor da se zadužuje i to značajno da se zadužuje, tako da će ta zbirna zaduženost brzo dostići kritičnu granicu.
Državni dug iznosi negde oko 12 milijardi, a spoljni dug 22 milijarde evra. Problem je u tome što bi državni dug mogao uskoro da naraste bar još za dve i po milijarde evra, to su krediti koji su već ugovoreni i samo je pitanje dana kada će Vlada taj novac povući.
Javni dugo ovim narasta za još 30%, pa će za njegovu isplatu godišnje morati da se obezbedi negde oko dve milijarde šest miliona evra. To znači da će svako od milion i 800.000 zaposlenih u Republici Srbiji morati godišnje za državu da zaradi 1.300 evra da bi država vratila glavnicu i da bi platila kamate.
Ove godine deficit je 4,5% BDP, ali najveći problem je što iza toga ne stoje infrastrukturni projekti.
Kada se budžetski deficit pojavi treba ga pokriti i to se obično radi zaduživanjem ili višim porezima. Vi ste se za sad odlučili za zaduživanje, ali ako se taj deficit ne pokrije u tekućoj godini, u godini u kojoj je nastao, onda se on pridružuje javnom dugu.
Čudno mi je kada slušam da je Srbija nisko zadužena zemlja, jer njen javni dug iznosi 33% BDP i znatno je niži od proseka EU. Problem je u tome što u tu računicu nisu uračunati već dogovoreni krediti za koje, kako sam rekao, pitanje je vremena samo kada će biti iskorišćeni. Takođe, vi ste, gospođo Dragutinović, rekli da je granica između 40 i 45%. Mislim da nakon ovog zaduživanja se upravo krećemo u tom rasponu. Valutna struktura duga je nepovoljna jer dinarski deo iznosi samo 10%, a to jednostavno znači da poreze koje država ubira u dinarima moraće da vraća u evrima i u dolarima. Najveći rizik kod toga jeste što dolazi do promene kursa.
Drugi problem jeste što krediti koji će ući u strukturu javnog duga, uglavnom podrazumevaju i varijabilnu kamatu. Vi ste rekli da je ovaj budžet, koji treba da usvojimo za neki dan, razvojni i da je većina kredita namenjena za razvoj infrastrukture, ali problem je što ti radovi, infrastrukturni radovi nikako da počnu, jer imamo primer da novac čeka već tri ili četiri godine, a da nije povučen ni jedan jedni evro. U jednom od zakona o kojima raspravljamo, to je programski zajam za razvoj javnih finansija, koji je sklopljen sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, država se zadužuje za dodatnih 70 miliona i 100.000 evra. Koje su namene tih sredstava? Reforme u oblasti upravljanja javnim finansijama kojima bi se poboljšalo postojeće loše upravljanje fiskalnom politikom. Kredit će se koristiti za planiranje i pripremu budžeta.
Da podsetim, Narodna skupština je juče, 15. decembra, trebalo da usvoji budžet Republike Srbije za 2010. godinu. Možda će se deo ovih sredstava iskoristiti za novi zakon o budžetskom sistemu, u kome će rok za donošenje budžeta, usvajanje budžeta u Skupštini biti kada se za to steknu uslovi, a ne 15. decembar.
Zatim, sredstva su planirana za pripremu budžeta, poboljšanje sistema praćenja i kontrole javnih finansija. Ne znam da li će određena sredstva iz ovog kredita biti iskorišćena za nabavku udžbenika osnovi knjigovodstva, da li ćete nabavljati digitrone za knjigovođe, da li će od tih sredstava biti pokriven i taj čuveni kurs popodnevni u kome će knjigovođe naučiti kako treba da rade svoj posao.
Takođe, jedan deo tih sredstava namenjen je i za dovođenje penzijskog sistema u stanje fiskalne održivosti. Da li određeni deo tih sredstava ide na pisanje zakona koji treba da urede sistem penzijskog invalidskog osiguranja, na pokrivanje troškova tri radne grupe koje rade na tri različite oblasti, na edukaciju tih ljudi koji pišu taj zakon već tri godine kako bi penzionerima u Srbiji bilo bolje?
Zato budite oprezni kad sve ovo radite i ako nas već zadužujete, onda taj novac morate uložiti u razvoj. Vi ste gospođo Dragutinović nedavno rekli da ovu situaciju ne gledate kroz ružičaste naočare, ali ja imam utisak da ste vi stavili naočare za varenje, pa ne vidite koji su problemi u Srbiji i kolike su opasnosti, jer kad sistem jednog dana pukne, pući će po leđima svih građana Srbije. Nikad nemojte zaboraviti činjenicu da ko živi na kredit, umire na rate, a mi sigurno ne želimo da se tako nešto dogodi građanima Srbije. Hvala najlepše.
Poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, vaša ekselencijo, poslanici PUPS-a, budžet za 2009. godinu i rebalans tog budžeta su pokazali šta je i kolika je cena vladajuće koalicije. Ta cena je vrlo visoka i nju su platili svi građani Republike Srbije.
Siguran sam da ste i tada bili svesni da se projektovani prihodi neće ostvariti, kao što ste bili sigurni da ćete potrošiti više nego što ste predvideli.
Kada ste obrazlagali budžet za 2009. godinu, jasno smo vam rekli da je nemoguće istovremeno povećati penzije i ulagati u infrastrukturu.
Tada nam niste verovali i sada ste svesni da ste pogrešili. Tada ste govorili da se izuzetno u 2009. godine penzije i naknade neće usklađivati, već će se isplaćivati iznosi od oktobra 2008. godine.
Rebalansom iz aprila izdaci za penzije su povećani sa 189,3 milijarde dinara na 213,2 milijarde dinara. Penzije su zamrznute u tom trenutku i iznosile su 65% prosečne plate. Tada je za penzije imalo novca, a za studente nije imalo novca.
Podsećam vas da je i tada DSS podnela zakon o visokom obrazovanju, koji vi nikad niste stavili na dnevni red.
I sa krizom i bez nje, izdaci za penzije u Srbiji mereni u procentima bruto društvenog proizvoda su mnogo veći nego u drugim zemljama u regionu, jer država najviše sredstava odvaja upravo za te penzije.
Takozvani sistem međugeneracijske solidarnosti, odnosno prvi stub, podrazumeva da se uplatom penzijskih doprinosa zaposlenih finansiraju tekuće penzije za čije je normalno funkcionisanje neophodno da odnos između zaposlenih i penzionera bude 3,5 : 1. Da vas podsetim da je u Srbiji taj odnos poslednji put bio primenjen 1981. godine. Sada u Srbiji imamo manje od dva miliona zaposlenih, a milion i 600 hiljada penzionera. Predviđanja su da će u 2010. godini broj penzionera porasti negde za 2%.
Gde smo danas, 14. decembra 2009. godine? Podsećam vas, gospođo Dragutinović, da je sutra divan dan, 15. decembar, i to što su stranke vladajuće koalicije prekršila svoja predizborna obećanja ne mogu da opravdam i da shvatim da su vas naterali da ponovo kršite Zakon o budžetskom sistemu, jer Vladi niste dostavili predlog budžeta 15. oktobra, Vlada nije dostavila predlog budžeta 1. novembra, a očigledno je da budžet neće biti izglasan sutra, 15. decembra, kako to zakon predviđa.
Predlogom ovog zakona se ukida pravo na dva godišnja usklađivanja penzija u 2010. godini i predviđa se da penzije ne porastu ni za jedan dinar još godinu dana. Zašto? Zato što su vanredno povećane u oktobru 2008. godine za 10%.
Tada smo vam govorili da je to neodrživo i da će posledica pakovanja nakaradne većine u Skupštini upravo na svojoj koži najbolje osetiti milion i 600 hiljada penzionare. Kako? Ništa nema od povećanja penzija do 1. aprila 2011. godine. U ovom trenutku prosečna penzija iznosi 21.000 dinara. Prosečna poljoprivredna penzija iznosi 8.000 dinara. Prema podacima iz juna, koje sam pronašao, 51 penzioner u ovoj zemlji prima penziju veću od 103.000 dinara, ali ono što je najtužnije jeste što stotine hiljada penzionera primaju penziju manju od 11.000 dinara.
Penzije će ostati iste i u narednoj godini. Evo je od 2008. godine, kada je bio 78 dinara, porastao na 96 dinara. Kada tu dodamo stopu inflacije i najavljeno poskupljenje struje, koje očekuje sve građane, pa i penzionere, od 1. januara 2010. godine, u iznosu od 10%, jasno govori, kada penzioneri budu dobili ček za penziju šta će moći da urade sa tim novcem.
Poslanik PUPS-a gospodin Perić je u subotu rekao da ta partija upravo sada insistira na reformi penzijskog sistema i na donošenju novog zakona. Gospođo Dragutinović, rekli ste da je potrebno doneti zakone koji će smanjiti priliv novih penzionera, ali kada. Za dve nedelje će biti srećna Nova godina, u holu Doma Narodne skupštine imaćemo jelku od 10 metara i gudački orkestar.
Ova koalicija je bila na vlasti 2008. godine i 2009. godine, i sada ulazi u treću godinu, u 2010. godinu, a rezultati su da se država raspada, a vi ćete za Novu godinu da gudite.
Najavljujete novi zakon, a za sve ove godine na papiru nemamo ni prednacrt tog zakona. Postoje neke tri radne grupe koje rade na tri različite oblasti i rezultati su nula, kao što će i biti povećanje penzije u narednoj godini. Podsećam vas da je uslov PUPS da uđe u vladajuću koaliciju bio povećanje penzija za 10%, uvećanje penzijskog fonda. To povećanje je bilo predviđeno linearno, prema svim penzionerima. Znači, i onaj ko ima 103.000, koji će povećati svoju penziju za 10.000 i onaj mučenik ko ima 11.000 i kome će se penzija uvećati za samo hiljadu dinara.
Znamo da se za penzije izdvaja 15% BDP. Matematika je jasna. Od 30 milijardi, 15% iznosi 4,5 milijarde evra. Deset posto od 4,5 milijarde jeste 450 miliona evra. Malo li je na ovu krizu.
Neki od vas su nakon toga došli u Skupštinu, vaš predsednik koji se kleo u svoju sedu glavu da će zaštiti penzionere, otišao u Vladu, a 1.300 vaših aktivista ste smestili u upravne odbore i sada ćutite jer je kriza i ne može ništa da se pomogne.
Sada kažete da je budžet koji ste predložili razvojni. Razvoj koji će više od 30% prihoda odvojiti upravo za subvencionisanje penzijskog sistema u kome su, kako smo čuli, neka sredstva sakrivena po drugim ministarstvima. Da građani ne bi pogrešno razumeli, ovo nije atak na penzionere, ni na one koji su glasali za PUPS, ni za veći broj koji je glasao za DS. Moji roditelji su penzioneri, rođaci, moje komšije. Biću slobodan da kažem da svim penzionerima želim da što duže primaju penziju, bez obzira koliki je njen iznos.
Ovo su samo činjenice koje govore o nesposobnoj vlasti. Ako je ovo socijalno odgovorna Vlada, gde je danas premijer da nam objasni zašto je ovakva situacija? Kada smo raspravljali o rebalansu budžeta, predsednik Vlade, gospodin Cvetković je bio na letovanju, sada je verovatno na skijanju. Ovo je kritika onih koji se tobože zalažu za interese penzionera, a na vreme smo vam govorili i ukazivali kakve lomove u društvu ova vaša odluka može da proizvede. Da li ste im ovo obećali? Naravno da niste. Ali, niko nije pominjao ni suze ni znoj.
Da li znate šta jedino može da vas spase, ali kratkoročno? Novi izbori, tada će ponovo krenuti lažna obećanja i plate i penzija i subvencija i nova radna mesta. Izgleda da ću imati problem u idućoj godini, pošto će se napraviti silni autoputevi kojim putem da idem za Čačak, mogu da napadam Kruševac, blago meni, a možda i naftu pronađete u međuvremenu.
Poruka za mlade ljude, studente i svršene akademce - vas nema u predlogu budžeta. U hiljadu strana, u dva kilograma papira nigde nema novih radnih mesta. Ovde je predviđeno milion 823 hiljade zaposlenih, koliko je bilo u ovoj godini, prema projekciji, da bude i u narednoj godini. Ni jedno jedino novo radno mesto, a kamoli novih 200.000.
Plašim se da nakon 18. decembra, kada budu bile ukinute vize i kada reke mladih ljudi krenu napolje iz ove zemlje zato što ovde ne vide budućnost sa ovako nesposobnom Vladom, da neće imati ko da ostane u Srbiji da ugasi svetlo.