Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, najpre želim da vam se zahvalim što ste vi danas ispred predlagača prisutni  u sali, jer smo verujte, bili zabrinuti da li će ministar opšte prakse gospodin Čiplić možda braniti ove zakone i da vam se, naravno, zahvalim što ste prihvatili amandman DSS kojim tražimo da Narodna skupština bude informisana o svim zaduživanjima koja se sprovode u ovoj zemlji. Mislim da je to potpuno normalno.
Pre neki dan ste izjavili da ste sprečili finansijski kolaps ove zemlje. Mi, verujte, nismo imali takva saznanja da zemlji preti finansijski kolaps, jer nijednom to nismo čuli od drugih predstavnika Vlade. Čuli smo da je kriza razvojna šansa Srbije, da privreda Srbije, poljoprivreda Srbije može da iskoristi ovu krizu kako bi se još više razvila i došla do ekspanzivnog napretka i razvoja.
Rekli ste da su razlozi za pad prihoda smanjen uvoz i velika potrošnja. To je tačno. Mi se s tim slažemo. Mi smo na to ukazivali da potrošnja mora da se smanji ukoliko imamo želju da budžet opstane.
Takođe smo ukazivali na to da je verovatno naša sreća što Srbija nije izvozno orijentisana zemlja, tako da druge privrede koje su u istim ekonomskim problemima ne mogu odreagovati na taj način da stopiraju našu robu i da to naši privrednici koji se bave izvozom osete na svojoj koži.
Rekli ste da ste više puta bili u dilemi kada je reč o vođenju fiskalne politike.
Mi tu dilemu prepoznajemo i danas, čak to nije samo dilema, to može da se nazove trilema ili više nekih problema koje ste predvideli kroz buduće mere koje ova vlada planira da usvoji. To je ono što potvrđuje našu konstataciju da ova vlada nema viziju ekonomske politike ove zemlje.
Vi kažete da ćete probleme rešavati sistematski. Nas zanima koji su to sistemski zakoni koji će rešavati ove probleme, šta zaista strukturno želite da promenite ili samo kupujete vreme. Deo novca od aranžmana sa MMF od tri milijarde evra će biti usmeren u popunjavanje budžeta. To se, po nama, zove krpljenje budžeta.
Siguran sam da ni vi ne verujete u to što ste izjavili pre neki dan, jer ste ovde u parlamentu pre nekoliko dana izjavili da ta sredstva od MMF će se koristiti za devizne rezerve, za odbranu stabilnosti kursa dinara i to je prihvatljivo.
Niste nam odgovorili na pitanje koje smo mnogo puta postavili, ko je kupovao te devize kada se kurs branio i kada je sa 70 došao na 95 dinara. Ono što je definitivno problem, jeste da u ovoj godini punjenje budžeta jeste znatno manji od planiranog i da nije bilo nijednog meseca kada su prihodi budžeta premašili 60 milijardi dinara.
Rekli ste da niste vi jedini kreirali fiskalnu politiku, već da je u odlučivanju o merama tu odluku donosila Vlada. To je razumljivo da se na sednici Vlade usvajaju određene mere. Podsećam vas koliko smo čekali na prve mere. Podsećam vas koliko smo zakonskih predloga podneli u skupštinsku proceduru, o kojima nikada ova skupština nije razgovarala, a da se na adekvatan način i blagovremeno reagovalo, sigurno da bi posledice bile mnogo blaže po građane Srbije.
Još uvek ne vidimo prave rezultate tih mera i još uvek se razmišlja na koji način treba izaći iz krize. Vlada će u predstojećim pregovorima sa MMF predložiti povećanje fiskalnog deficita sa 3 na 4,5%, ako se ne varam, na osnovu vaše izjave.
Zanima me da li se sećate koliko je bio predviđen BDP da bude početkom ove godine, koliko je on sada i koliko predviđate da padne, a kao možete da napravite koliko je to procenata iz plusa kada se ode u minus, između 10 i 11% prema optimističkim nekim podacima ukoliko se zadržimo na nekih 5% pada BDP. Očigledno imamo rekordan pad BDP i voleo bih da čujem podatak koje godine je bio ovako nizak BDP u poslednjih nekoliko decenija recimo.
Kada predlažete nove mere razmišljate o povećanju PDV. Rekli ste ukoliko se PDV poveća za 1%, to će u budžetu Srbije se odraziti sa nekih 30 milijardi dinara mesečno. Kao jedna mera o kojoj razmišljate jeste otpuštanje viška zaposlenih. Pitam dokle otpuštanje zaposlenih? Hiljade ljudi su ostale bez posla. Pri tom niste takli državnu administraciju. Ono što su se svi hvalili i obećavali da će se smanjiti troškovi državne administracije, mi ne vidimo nikakve rezultate.
Razmišlja se o novom porezu na dohodak građana i to proizvodi jedno rešenje. Umesto da smanjujete troškove, vi u Srbiji smanjujete plate. Najavljujete reforme u zdravstvu. Ministar Tomica forever Milosavljević, koji je ministar već sedam godina, on stalno nešto reformiše, on svake godine sprovodi neke reforme. Očigledno da se te reforme odnose na građevinske objekte, kliničke centre i opremu, a da se ne razmišlja o zdravstvenom sistemu ove zemlje, onako kako vi to želite da uradite.
Najavljujete temeljnu reformu penzionog i socijalnog sistema. Pretpostavljam da to znači da će se radni staž, odnosno vremenska granica povećati na 67 godina ili na neku drugu godinu, to ćemo videti kada izađete sa konkretnim merama. Takođe ste rekli da ovo što postoji u Srbiji ne postoji nigde. Da je učešće izdataka za penzije svuda u BDP 14%, a da je u Srbiji 15%.
Gospodin Krkobabić, potpredsednik Vlade, rekao je da neće biti smanjenje penzija, a mi smo vam davno rekli i našim kolegama iz PUPS da neće biti sredstava za isplatu 12-te penzije ove godine. Mi nismo srećni zbog toga, ali pokazatelji svi ukazuju da će se to upravo tako dogoditi. Kažemo vam da mesečni prihodi budžeta u 2009. godini su manji za 6% u odnosu na planirane, oko toga ćemo se složiti. To ste vi izjavili i imam tu vašu izjavu.
Posle ovogodišnjeg deficita, vaša procena je da će on iznositi između 700 i 800 miliona evra i Srbija ima šansu da naredne godine budžet bude uravnotežen, pa čak i u blagom suficitu. To ste takođe vi izjavili. Zaista me zanima da li opet frizirate podatke, da li zaista možemo očekivati suficit budžeta u narednoj godini. Nije mi jasno kojom matematikom ćete to napraviti.
Ne želim da ovo izgleda smešno. Neke novine su pisale ko je pre neki dan plakao na konferenciji za novinare, ko je trebalo da plače, ali vi niste ministar tuge, već ministar finansija ove zemlje, prema tome odgovorno se ponašajte prema funkciji koju vršite i prema građanima kojima treba da obezbedite da normalno žive i normalno rade. To ne treba da bude vest koju građani Srbije treba da čitaju u štampi.
Kriza se naravno oseća u celom svetu, a nas ubeđujete da će neko baš nama, po najpovoljnijim uslovima, odobriti neka sredstva i dati povoljne kredite koji će nam pomoći da prevaziđemo postojeću krizu.
S druge strane, budžet u ovoj zemlji buši ko kako stigne i troši pare građana Srbije ne baš na transparentan način. U to smo se uverili mnogo puta prilikom donošenja budžeta i rebalansa budžeta i podataka koje smo naknadno dobijali.
Naravno da sve vlade u svetu se ozbiljno bave rešavanjem ovih problema, preduzimanjem određenih mera za smanjenje ekonomske krize i njeno ublažavanje.
Neki premijeri su podneli ostavke, a naš premijer, gospodin Mirko Cvetković je otišao na letovanje u Grčku, i imam jednu dilemu – da li se kupa na Jonskom ili Egejskom moru. Ako možete i to da mi kažete, molim vas.
Zato, gospođo ministre, poštovana gospođo Dragutinović, ono što smo najavljivali pre par meseci, negde u aprilu i maju, realno je da Srbiju očekuje rebalans budžeta već u septembru. Zato mislim da vi i vaše ministarstvo treba na ozbiljan način da se pripremite za taj rebalans, jer siguran sam da će to biti istinski početak kraja ove vlade.

Gospođo predsednice, gospodo iz Ministarstva pravde, ovaj naš amandman je u tesnoj vezi sa amandmanom na član 35. koji je, podsećam vas još jednom, podnela DSS i koji je Vlada prihvatila. Smatramo da je potpuno bilo neprihvatljivo da u Predlogu zakona izostavite članove Vlade, znači ministre i narodne poslanike, prilikom ugrožavanja njihove sigurnosti. Sada, u ovom članu 126. uvodi se jedno novo delo, ubistvo predstavnika najviših državnih organa. Mogao bih da razumem da ovo što se dešavalo u prethodnom periodu, da čovek uđe sa bombama u Predsedništvo, da pre neki dan uđe naoružano lice sa pištoljem i mecima u Dom Narodne skupštine, neko shvata na krajnje ozbiljan način, ali, verujte mi, mi smatramo da su narodni poslanici i da su ministri u Vladi predstavnici tih državnih organa.
Ne vidim uopšte razlog zašto, analogno članu 35, niste prihvatili i ovaj amandman na član 126. i na taj način zaokružili čitavu ovu priču i uvođenje dva nova krivična dela. Zato vas pozivam da još jednom to pogledate i mislim da, ukoliko ste već imali dobru volju kod jednog člana, to pokažete i ovim putem, da bi zaštitili zaista predstavnike koji rade u najvišim državnim organima, a svakako to jesu i narodni poslanici i jesu članovi Vlade.

Poštovana predsednice, gospodine Homen, ministre u najavi izgleda, s obzirom da ministarka nije tu, ali dobro, vreme je pred vama, nadam se iskreno da ćete shvatiti nameru poslaničke grupe DSS, jer smatramo zaista da članom 2. Predloga zakona želite da promenite odredbu o svrsi izvršenja krivičnih sankcija.
Pokušali smo da damo jednu definiciju koju smo uskladili sa Krivičnim zakonikom, sa njegovim članom 3, koji niste menjali ovim predlogom izmena i dopuna. On i dalje ostaje na snazi. Zbog toga smatram da ćemo se oko toga sigurno složiti, čovek jeste svakako najvažnija društvena vrednost, i njegove i verske, i polne slobode, i imovina i sve ostalo treba da budu zaštićene ovim propisom. Zaista, postojala je najbolja namera da to obuhvatimo upravo ovim amandmanom.
Ne vidim razlog zbog čega je ovo odbijeno. Pokazalo se da određene društvene delatnosti, pa bilo da se radi o službenoj dužnosti, saobraćaju, privredi, ne mogu da se porede sa zaštitom čoveka ako želimo da ga istaknemo u pravi plan.
Zbog toga vas molim još jednom, ukoliko postoji mogućnost, da se ova definicija prihvati, jer na jedan sveobuhvatan način, u skladu sa Krivičnim zakonikom, na mnogo bolji način definiše ovu materiju.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, članom 8. Predloga zakona služba za prevaspitavanje postaje služba za tretman.

Mi zaista smatramo da je ovo jedna kozmetička promena i da ne treba da stoji u ovom predlogu zakona, jer ne znam zašto se koristi strana reč "tretman", kada u srpskom jeziku postoji savršeno odgovarajuća reč, a to jeste "postupanje".

Sa ovom našom primedbom je logički povezan i član 18. Predloga zakona, koji kaže - da se svrha izvršenja kazne zatvora ostvaruje primenom odgovarajućih programa postupanja.

Zašto ste u članu 18. napisali ovako, a u članu 8. ste dali reč koja nije iz srpskog jezika i zaista mislimo da nema razloga da se ne postupi identično, ukoliko uopšte treba menjati naziv službe za prevaspitavanje, odnosno da u članu 8. stoji ovako kako smo predložili.

Pozivam vas da pogledate i rečnih stranih reči i izraza od Klajna i Šipke iz 2006. godine, gde lepo piše strana reč "tretman" u srpskom jeziku znači - način postupanja u nekoj situaciji prilikom rešavanja nekog problema, postupanja, rukovanja.

Ne bih želeo, ukoliko ovakva odredba ostane, da neko pomisli da Vlada želi da pruži kozmetički tretman osuđenim licima, da ih tamo šminkamo i doterujemo, već da zaista upotrebimo bogatstvo srpskog jezika i odgovarajuću reč koja u njemu postoji.

Ovim članom 14. Predloga zakona se ukida ograničenje koje je predviđeno postojećim zakonom u pogledu vrste poslova koje mora imati kandidat za direktora uprave. Zaista se postavlja pitanje da li neko ko ima devetogodišnje iskustvo na nekim drugim poslovima, bez obzira da li su to glumački, veterinarski, ginekološki poslovi, može biti izabran za direktora Uprave? Znam, vi sležete ramenima i kažete - neće se to desiti, to će biti neko ko je stručan, ali kako da vam verujemo?
Zašto to da ne napišemo u zakonu? Kako da vam verujemo kada su za predstojeći izbor sudija opštinski odbori DS dobili nalog da daju karakteristike i imena ljudi koji treba da budu izabrani za sudiju? Kako možemo to da vam verujemo? Imamo tu dokumentaciju, verujte da ćemo vam to pokazati.
Sad treba ovde da razmatramo da li je dovoljno da neko radi devet godina, ima devet godina radnog staža, da taj bude direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Znate li koliko je to ozbiljan posao? Znate li o kakvim licima se radi, kakvi su to ljudi?
Ono što je neverovatno jeste da je amandman na član 15, koji smo predložili u ime poslaničke grupe DSS, niste uvažili i niste shvatili zaista šta nam je bila namera, jer Predlogom zakona vi brišete odredbu o dužini trajanja mandata direktora Uprave.
Sadašnje rešenje jeste pet godina i zaista moramo da postavimo pitanje - da li se neko sprema da doživotno bude direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija? Ne, evo, gospodin Ćosić klima glavom, ali gde to piše?
Sada imamo rešenje pet godina. Znam, problem je poslovnički što vi ne možete da nam odgovorite na ovo, ministarka nije tu, a gospodin Milosavljević se bavi nekim drugim poslovima, ali ne verujem da bi mogao da nam da adekvatan odgovor na ovo pitanje.
Koji to drugi organ, druga funkcija u izvršnoj vlasti nema ograničenje mandata?
Navedite mi jedan primer u izvršnoj vlasti, da li postoji jedna funkcija koja nema ograničenje mandata, kao što ste predvideli Predlogom zakona za direktora Uprave i priznajem da ćete biti u pravu. Možda neće biti ginekolozi, veterinari, nego će biti neko stručan, ali jednostavno na osnovu ovako loše sastavljenog Predloga zakona mi nemamo poverenja u vas.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da podržim amandman gospodina Batića o kome je malopre govorio, jer zaista mislimo da je nedopustivo da predlagač zakona nije predvideo smeštaj za osobe ženskog pola i da to bude jedini argument zbog čega i osobe ženskog pola ne bi mogle da se nađu u posebnom odeljenju. Ovaj predlog zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala je u najmanju ruku problematičan, jer nije u svim svojim odredbama u skladu sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.
Nisam siguran zaista da su i ministar, a i saradnici koji su ovde, proučili zatvorska evropska pravila, pozivala se ministarka u načelnoj raspravi upravo na ovu knjižicu, ali činjenica je da neke odredbe koje ovde pišu nisu implementirane u Predlog ovog zakona.
U članu 17. predloženog teksta se govori o nalogu za sprovođenje osuđenog na izdržavanje kazne i da se predviđa da se taj nalog upućuje zavodu gde treba da se izdržava kazna, što govori o velikom riziku, složićemo se, prilikom transporta osuđenog ili više osuđenih lica, obzirom da su radnici obezbeđenja obučeni za rad u okviru ustanove, a ne za određene veštine koje su im potrebne prilikom transporta osuđenika u određeni zavod. Ono što začuđuje jeste da u Predlogu zakona nije predviđena policijska pratnja osuđenih do posebnog odeljenja u Zabeli.
Poslanička grupa DSS je svojim amandmanom, mislim na krajnje korektan i sveobuhvatan način, pokušala da prevaziđe ovaj propust tako što stoji da nalog za sprovođenje osuđenog za izdržavanje kazne zatvora na posebno odeljenje dostavlja se MUP, čiji pripadnici vrše sprovođenje.
Da se ne desi ponovo da čitamo po novinama kako je prilikom sprovođenja nekih osuđenika, na neka nova suđenja ili u zavodske institucije, u određenim žbunovima, grmovima, pored puta pronađeno ne znam koliko pištolja, koliko bombi i svega ostalog. Ukoliko se ovaj posao bude obavljao bez pripadnika MUP, smatramo da će doći do velikih problema, a to siguran sam niko od nas ne želi.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko zbog vremena, zaista bih podržao ovo što je koleginica Radović rekla. Radi se o ljudima koji su osuđeni za najteža krivična dela i zaista ne shvatam potrebu predlagača da za nekog ko je dobio 40 godina zatvora posle dve godine se preispituje da li postoje opravdani razlozi da on izvršava svoju zatvorsku kaznu u posebnom odeljenju.
Nije to mletačka tamnica pa da sad tamo budu podvrgnuti ne znam kakvim mukama, pa da nakon dve godine o tome raspravljamo. Prihvatite da je to odeljenje osnovano upravo za počinioca najtežih krivičnih dela i smatramo da je najmanje polovina izdržane kazne prvi uslov, nakon proteka tog vremena može se raspravljati da li da bude to lice premešteno u neku drugu zavodsku ustanovu.
Takođe, u ovom zakonu ne vidi se, i čak ako se promeni to posle dve godine, on može doći u neki zavod koji je otvorenog tipa. Znači, to je potpuno, potpuno nenormalno i nedopustivo da na takav način se predviđa to u zakonu. Dajte, onog ko je dobio kaznu za monstruozna dela koja je počinio, posle polovine izdržane kazne može se razmatrati mogućnost da on bude prebačen u neki drugi zatvor.

Gospođo predsednice, u Predlogu zakona, u članu 26. u 1. stavu stoji - posle stupanja u posebno odeljenje osuđeni se upućuju u prijemno odeljenje. U prijemnom odeljenju osuđeni se može zadržati najduže sedam dana. U prijemnom odeljenju za taj period od sedam dana upoznaje se ličnost osuđenog sa psihološkog, kriminološkog i bezbednosnog stanovišta. Baš bih voleo da vidim koji su to stručnjaci koji za sedam dana mogu da sagledaju sve osobine osuđenog.
Na početku rasprave o ovom zakonu sam rekao da ovaj zakon nije u saglasnosti sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, jer ako pogledate član 63. stav 2. ZIKS-a, tu je predviđeno 30 dana. Očigledno je da je jedna grupa pisala izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a druga grupa pri Ministarstvu pravde izmene i dopune ovog zakona i da se oni nisu usaglasili.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, jer smatramo da rok od 30 dana je najmanje što je potrebno prihvatiti da bi se u tom periodu sprovelo sve ovo što predviđate članom 26. Jednostavno, rok od sedam dana nije dovoljan.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović nam je više puta u ovoj sali saopštila da Narodna skupština Republike Srbije ne može raspravljati o zakonu o prenosu nadležnosti AP Vojvodini dok ne dobije mišljenje Vlade. Mi na to mišljenje Vlade čekamo mesecima.
Pitam vas, gospođo Čomić, kako smo danas počeli raspravu o ovoj tački dnevnog reda bez mišljenja Vlade, koje je stiglo malopre, posle četiri i po sata od početka ove sednice. To je nedopustivo i to je zaista sramota. Ono što je tužno, jeste da kada god vi predsedavate u ovoj sali je napeto kao u fabrici tregera. Mislim da nema potrebe da se time više bavimo nego da radimo svoj posao.
Želim da se složim sa teorijom koju je izneo uvaženi kolega Saša Milenić malopre da fundamentalna korespondencija leks talionisa inklinira i inhibira i na određeni način apstrahuje, na eksplicitan i vrlo seriozan način, drakonske kazne u građanskoj državi. Mislim da smo se potpuno razumeli i da oko toga nema dileme.
Takođe se slažem da nema dileme oko toga da je nepristojno za gospodina Veroljuba Stevanovića da se napiše u jednim novinama da je bahata bitanga. Svakako da je bilo mnogo opravdanja da se napiše bahati gradonačelnik i bahati narodni poslanik, jer on vršeći obe funkcije direktno krši zakon i oko toga nema dileme.
Poslanička grupa DSS predložila je da se član 6. u Predlogu zakona briše, jer predložene izmene zakona ustanovljavaju odgovornost za prekršaje osnivača, za nešto što je isključiva odgovornost uređivačke politike. Smatramo da to nigde u svetu ne postoji da osnivač odgovara za ono za šta treba da bude odgovoran urednik.
Takođe, ovaj amandman u obrazloženju Vlade se odbija iz razloga što je Vlada podnela amandman kojim se menja član 6. Predloga zakona. U tome i jeste najveći problem. Teško je raspravljate o zakonu koji je podnela Vlada Republike Srbije, koji ima osam članova i koji je posle par dana izmenjen tako što je ta ista Vlada podnela na njega šest amandmana.
Teško da zakon brani ministar kulture, a da su mu zakon pisali u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, uz asistenciju urednika "Večernjih novosti" i "Blica". I teško je kad koleginica Gorica Mojović pročita u ovoj sali 43 imena kulturnih radnika koji su učestvovali u izradi zakona o kulturi, a ministar Bradić nije mogao da navede nijedno ime koje je učestvovalo u izradi zakona o informisanju.
Teško je što ne možete da se pozovete ni na jedan evropski zakona u kome se na ovakav način uređuje ova oblast. Teško je kada protiv svakog nakaradnog predloga koji stigne od ove vlade, a pogotovo ovaj koji ste potpisali i predali u Narodnu skupštinu, ustanu urednici, novinari, profesori, ugledni ljudi, intelektualci, udruženja i sindikati. Teško je kada ministar kulture mora da plati podršku za ovakav zakon Nezavisnom udruženju novinara Srbije sa 1.800.000 dinara, koliko ste im obećali da ćete im odobriti za projekat koji je prošle godine glatko odbijen.
Nemojte se ministre mrštiti, videćemo u ovoj sali uskoro, imaćemo priliku da vam saopštimo kada ste ta sredstva odobrili. Znate šta nije teško, gospodine ministre? Nije teško da ovaj predlog zakona povučete iz procedure i da vi i vaši saradnici u vašem ministarstvu napišete jedan korektan predlog o kome ćemo raspravljati ovde, a ne da sedite u ovoj sali i gledate u jednu tačku i opravdane kritike trpite od poslanika DSS.
U protivnom, budite sigurni da ćete prilikom obeležavanja svetskog dana slobode medija, umesto pet minuta gromoglasne tišine čuti pet sati gromoglasnih zvižduka. Doduše, to je tek 3. maja i iskreno se nadam da vi u maju iduće godine nećete biti ministar i da će ova vlada odavno već otići u prošlost, da ćete se baviti svojim poslom.
Do tada vas molim - nemojte od Srbije praviti prokletu avliju, to ste mnogo bolje radili u pozorištu.

Šta reći posle ovog izlaganja kolege Milenića. Zaista ću pokušati da utvrdim sa čim korespondira vaša učenost. Ono sa čime se mi ponosimo i ono što mi govorimo siguran sam da dobro razumeju svi građani Srbije, a vi očigledno u Šumadiji, u kojoj i ja živim, govorite nekim drugim jezikom, pa vas možda bolje razumeju.
Da li su to akcije od hiljadu evra, da li je to Fijat koji treba da se proizvodi u Kragujevcu - ponovite 40% sledeći put na izborima, verujte mi nikada vam se više neću obratiti, odnosno neću pominjati ni cirkulacioni žeton, ni sve ono što ste do sada izgovarali u ovoj sali.
Verujte mi najiskrenije, mi smo bili u poziciji da čitamo stenografske beleške i da pokušamo da dokučimo šta ste hteli da kažete da bi to razumeli. Nemojte shvatiti to kao uvredu, možda ne mogu da dobacim tako daleko kao vi.

Uvažena gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici iz SPS u odsustvu, PUPS u odsustvu, G17 plus u odsustvu, LSV u odsustvu, poslanici SPO u odsustvu i uvažene kolege iz DS, vas deset koji prisustvujete ovoj raspravi. Poštovani građani Srbije, dobro jutro.
Gospođo Dragutinović, noćas vas neću podsećati na to koliko ste puta do sada prekršili zakon o budžetskom sistemu i nemojte se ljutiti zbog toga, niko nije lep kad se ljuti, pa niste ni vi, a poslanici DSS svakako najmanje što žele to je da naprave novu boru na vašem licu, ali moram da vas podsetim na činjenicu da su vam sve dosadašnje procene bile pogrešne, apsolutno sve.
Trošenje privatizacionih prihoda i zaduživanje u inostranstvu na srednji i duži rok ne rešavaju probleme Srbije, već ih samo odlažu. Zašto niste na duži ili srednji rok smanjili izdatke koje ste povećali rebalansom prošlogodišnjeg budžeta?
Gospođo Dragutinović, vama se jednostavno ne može verovati, ali ipak recite građanima Srbije da li ćete smanjiti penzije i zarade u javnom sektoru. Možete klimnuti glavom, možete to odrečno uraditi, nema nikakve reakcije, sačekaćemo do kraja ove rasprave. Ćutanje može da znači i odobravanje. Hvala vam, koleginice.
Priliv novca u budžet Republike Srbije je znatno manji. Prema podacima koji su objavljeni, prihodi iznose 280 milijardi dinara, što znači da nedostaje nekih 45 milijardi dinara u budžetu Republike Srbije.
Logično je da postavimo pitanje - kako mislite da rešite problem deficita u budžetu? Da li na taj način što ćete nekoga izmoliti za 10 miliona, nekoga za 15 miliona, nekoga za 20 miliona? Mi smatramo da je to potpuno neozbiljno i da na taj način nećemo pokriti ogromnu crnu rupu u budžetu Republike Srbije.
Svakako da je najgore rešenje dodatno zaduživanje države u inostranstvu i na domaćem finansijskom tržištu. To vam kažu poslanici DSS, ali to vam kaže i guverner NBS. Nemojte me tako čudno gledati, imate podatke o februaru 2009. godine. Gospodin Jelašić je upravo nešto tako izjavio.
Ono što je još gore od ovoga jeste kada se zadužujete vi sve te pare gurnete u potrošnju. Da li je tako? Tako je. Ne morate da klimnete glavom, ali činjenica je da sav taj novac, sva ta sredstva idu direktno u potrošnju i ono što boli jeste činjenica pred kojom možete da zažmurite, možete da je prećutite, jeste da te kredite i te zajmove, te milijarde treba neko i da vrati.
Sa ovakvom vladom i s vama na čelu Ministarstva finansija, mi ćemo proći kao miš u gvožđari. Građani Srbije, vama dobro jutro, a vama ministre i vama predsednice Skupštine, laku noć.

Povreda Poslovnika, čl. 27. i 104.
Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, meni moje poreklo, vaspitanje i obrazovanje ne dozvoljava da na ovakav način, kao vi s nama, razgovaram večeras i da vam kažem ono što bih zaista želeo da kažem, zbog građana Srbije i zbog uvaženih kolega koji sede večeras kasno u noć prilikom ove rasprave.
To "laku noć" možete da kažete vašim unučićima, a meni ćete dozvoliti da kao narodni izabranik saopštim vama kao predsednici Narodne skupštine, prvoj među jednakima u ovoj skupštini, sve ono što hoću.
Verujte mi da moja mladost i moja energija u odnosu na vas mogu da budu samo moja prednost, a u to ćete se uveriti u narednom periodu. Hvala vam najlepše.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, hajde da se ne lažemo, čitava ova rasprava se vodi upravo zbog problema koji smo uočili. Vi žurite da pre 18.00 časova završite ovaj zakon, zbog toga su se povukli sa liste govornika poslanici vladajuće koalicije, kako bi o važnom paketu zakona koje je predložilo Ministarstvo zdravlja raspravljali posle 18.00 časova bez televizijskog prenosa. Ali, to nije prvi put da se na taj način krši Poslovnik Narodne skupštine, tako da su građani Srbije već na to navikli da u noćnim satima prate odloženi snimak sednice Skupštine.
Gospodin Dulić je u svom izlaganju izneo da bi voleo da čuje neke primere na koje možemo da mu ukažemo. Sa zadovoljstvom ću pročitati jedan u nizu primera, a verujem, gospodine Duliću, da ste dobro upoznati sa ovim problemima i da je neko sigurno zbog ovakvih stvari zaslužio i sto godina samoće.
Primer kontroverzne privatizacije, oslonjene na nepoštovanje zakona, zloupotrebu urbanističkog planiranja i utvrđivanje ili izostanak utvrđivanja razvojnih prioriteta, jeste Luka Beograd. Ta luka je po mnogo čemu jedinstvena: prvo - ona je poslednja do koje se može doći morsko-rečnim brodovima; drugo - ima odgovarajuće manipulativne kapacitete; treće - ima mogućnost višestrukog povećanja kapaciteta; četvrto - nalazi se na ukrštanju međunarodnih koridora 10 i 7 sa međunarodnim plovnim putevima Savom i Tisom; peto - nalazi se u neposrednoj blizini ranžirne stanice na Makišu i dva aerodroma velikih tehničkih performansi "Nikola Tesla" i "Batajnica".
Sve ovo čini preduzeće „Luka Beograd“ konkurentnijim od ostalih luka nizvodno sve do Konstance i svako premeštanje luke nizvodno dovelo bi do značajnog smanjenja konkurentnosti, a izmeštanje na drugu obalu Dunava i odvajanje od postojeće infrastrukture potpuno bi uništilo konkurentnost luke. Njena sadašnja pozicija čini „Luku Beograd“ osnovnim ekonomskim subjektom i ankerom budućeg razvoja Beograda.
Osnovna delatnost je manipulacija kontejnerima, sa kapacitetom koji je od 13 do 15 hiljada sada pao posle privatizacije na oko 10 hiljada kontejnera godišnje. Kad mislim manipulacija, znate na kakvu manipulaciju mislim, ne na onu na koju bi neko pomislio.
Veličina luke, dužina vezova i gaz koji omogućava istovremeno hendlovanje morsko-rečnog broda i barži, uz nužnu tehničku i tehnološku rehabilitaciju, može povećati kapacitet luke za najmanje 30 puta, na minimum 300 hiljada kontejnera godišnje.
Ideja naših političara da Beograd postane regionalni centar uslužne delatnosti, najviše se pominje bankarstvo, izvodljiva je samo ako kroz regionalni centar, odnosno kroz grad ide neki značajni robni tok. Osim luke, nijedna druga delatnost na teritoriji grada Beograda ne može obezbediti adekvatan robni tok koji bi stimulisao bilo koju prateću uslužnu delatnost.
Uprkos svim komparativnim prednostima, pa čak i momentalnom obimu poslovanja, vlasnik „Luke Beograd“ odlučuje da na tom mestu izgradi poslovno-stambeni kompleks. Legitimno pravo vlasnika podrazumeva da sa svojom firmom radi šta hoće, ali obaveza države je da zaštiti interese svojih građana, prvo od prodaje strateškog ekonomskog subjekta nesavesnom kupcu, pa zatim do konačnog eliminisanja tog istog strateškog subjekta, a na štetu države, građana Beograda i Srbije, koji će sve to platiti.
Primera radi, treba navesti da u centralnom delu Beograda sada postoji između dva i po i tri miliona metara kvadratnih komercijalnog prostora, od čega oko 250 hiljada kvadratnih metara prodajnog prostora u prizemlju.
Da li će vrednost navedenog komercijalnog prostora i prihodi od njegove eksploatacije opasti kada se na tržištu pojavi novih 800 hiljada metara kvadratnih u luci?
Da li će vlasnici tog obezvređenog prostora tužiti državu i tražiti odštetu po osnovu izgubljene dobiti, ali i kapitalnog gubitka radi diletantskog planiranja razvoja grada koji je do toga doveo? Ko će biti odgovoran za smanjenje budžetskih prihoda po osnovu poreza na imovinu i poreza na kapitalnu dobit, ukoliko ta imovina izgubi deo sadašnje vrednosti, a kapitalna dobit se smanji?
Uprkos svemu, gradska uprava donosi odluku o pokretanju postupka promene generalnog urbanističkog plana, donesenog 2003. godine, sa rokom trajanja do 2021. godine, kojim bi se, pored ostalog, i definitivno naložilo ukidanje luke i odredila nova lokacija za luku, a na osnovu konkursnog rešenja, koje je izrađeno za potrebe preduzeća „Luke Beograd“.
Ne sagledavajući i ne uvažavajući ekonomske i infrastrukturne parametre, odnosno državne interese i interese građana, gradska uprava se povinovala zahtevima krupnog kapitala, koji po definiciji juri samo za profitom, ne vodeći računa o trajnoj šteti koja će biti nanesena javnom sektoru i svim građanima naše države.
Međutim, uvidom u plansku dokumentaciju, dolazi se do rezultata da je luka u gradu Beogradu predviđena na lokaciji na kojoj sada postoji preduzeće „Luka Beograd“ Prostornim planom Republike Srbije, Generalnim urbanističkim planom grada Beograda usvojenim 2003. i Regionalnim planom grada Beograda usvojenim 2004. godine. Svi ovi planovi su višeg reda od detaljnog urbanističkog ili plana regulacije.
Izmene planova nižeg reda su moguće isključivo ako su u saglasnosti sa planovima višeg reda. Moguću izmenu mogu inicirati organi uprave grada ili republike, a ni u kom slučaju potencijalni investitori kroz interni konkurs za urbanističko rešenje, koje uzima u obzir samo zahteve tog istog investitora, što je slučaj ne samo sa „Lukom Beograd“, nego i sa gotovo svim velikim poduhvatima u Beogradu u poslednjih osam godina. Kao primer navodim „Palatu Ušće“, Autokomandu, Brodogradilište, Stari mlin, „Partizanku“ itd.
Zloupotreba konkursa koji raspisuje investitor dovodi do toga da po pravilu investitora dovodi u povoljniji položaj, eliminišući konkurenciju, a na štetu građana.
Najozbiljnije pitanje u vezi sa „Lukom Beograd“ postavlja se u vezi sa promenom prava korišćenja građevinskog zemljišta. Naime, u Srbiji je država jedini vlasnik građevinskog zemljišta, bez obzira da li ga je stekla svojim sredstvima ili nacionalizacijom. Ta ista država ima pravo samo da ustupi na korišćenje građevinsko zemljište, isključivo vezano za urbanizmom utvrđenu namenu objekta koji se gradi na tom zemljištu i nijedan korisnik nema pravo vlasništva nad dodeljenim građevinskim zemljištem.
To znači da svaka promena namene korišćenja građevinskog zemljišta od strane korisnika praktično znači da se zemljište u zakonom propisanom postupku mora ustupiti najpovoljnijem ponuđaču, koji se obavezuje na plaćanje naknade za povoljnost lokacije, privođenju lokacije novoj nameni, troškova uređenja terena, primarne i sekundarne infrastrukture.
Vlasništvo nad firmom koja je u vreme privatizacije imala pravo korišćenja zemljišta, na primer, u industrijske svrhe, nije osnov za automatsko, pogotovo ne besplatno, dobijanje prava korišćenja zemljišta u svrhu izgradnje poslovno-stambenih objekata.
U slučaju da se odlukom grada namena zemljišta na kome posluje preduzeće „Luka Beograd“ promeni iz industrijske u stambeno-poslovnu, to znači da bi preduzeće „Luka Beograd“ moralo da se iseli sa te lokacije, jer ne bi imalo automatsko pravo korišćenja. Ukoliko se utvrdi nova namena građevinskog zemljišta, država je dužna da kroz propisanu proceduru ustupi to zemljište na korišćenje najpovoljnijem ponuđaču.
Odlukom Ustavnog suda iz 2005. godine utvrđuje se da odredbe člana 1. Odluke o izmeni Odluke o građevinskom zemljištu, koja je objavljena u „Službenom listu grada Beograda“ br. 18/2003, nisu u skladu sa Ustavom i zakonom, a u obrazloženju se navodi: „Iz navedenih ustavnih i zakonskih odredaba proizilazi (Predsednik: Vreme.) evo, završavam…. sredstvima u državnoj svojini izdavanje građevinskog zemljišta u zakup, po pravilu, vrši javnim nadmetanjem, odnosno prikupljanjem ponuda javnim oglasom.“
Gospodine ministre, ovaj primer nam jasno pokazuje da onaj ko ima novac, ko je vlasnik određenog zemljišta, određenog objekta, može s njim da radi šta hoće, da ga kupuje, da ga ruši, da ga preseli.. Mislim da je to sramno i to ne smemo dozvoliti.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, shvatite ovo krajnje dobronamerno od strane poslaničke grupe DSS, ali verujte da svako normalan u ovoj sali, a i ko bude gledao odloženi prenos duboko u noć, posle ponoći, pitaće se zašto i zbog čega ovo na ovaj način radimo – u petak uveče, bez televizijskog prenosa i sve to po nekom hitnom postupku.
Siguran sam da ste svesni koliko su važni zakoni koji su danas na dnevnom redu. Sedam zakona ste strpali na gomilu u jedinstvenu raspravu i naravno da kolege poslanici iz opozicionih stranaka moraju da ukažu da nemamo dovoljno vremena da bi se zaista ozbiljno posvetili svakom od zakona pojedinačno.
Vi ste govorili nekih 35 minuta o svih sedam zakona, a nas nekoliko bi to trebalo da spakujemo u 25 minuta. Shvatite ovo zaista iskreno. Pokušavamo da popravimo ono što ste vi pogrešno napisali i dostavili Narodnoj skupštini.
Predlog zakona o krivičnom postupku je stigao u Narodnu skupštinu Republike Srbije 3. jula, a predlog Krivičnog zakonika je stigao 9. jula. Znači, pre nekoliko dana, ali slična situacija se dešavala kada smo raspravljali i o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Tada ste izveli jedan blickrig i u danu ste ukinuli više od 100 sudova u Republici Srbiji.
Amandmane na ovaj zakon podnele su nevladine organizacije, Zaštitnik građana, narodni poslanici i to je naš posao. Naravno da smo morali da se bavimo njime. Pokušali smo putem amandmana da ispravimo loše predloge zakona i nadam se da ćete u raspravi u pojedinostima imati razumevanja da je naša dobra volja usmerena u to da se loši predlozi zakona poprave.
Ono što je zabrinjavajuće, što je čudno, jeste da niste konsultovali Advokatsku komoru Srbije prilikom predlaganja ovih zakona, ljude kojima je to posao. Verujem da ste dobili jedan dopis od Advokatske komore Srbije, u kojem kažu da su saznali za ove predloge zakona iz sredstava javnog informisanja.
Potpuno je nedopustivo da stručna javnost, a time i advokatska asocijacija, do ovog trenutka nemaju nikakvih saznanja o nacrtu ili o radnom tekstu. Ovo čitam iz njihovog dopisa. Zaista ne znam da li je tako. Ovo je 8. jula upućeno i dobila je poslanička grupa DSS.
Ono što je činjenica i siguran samu to je da advokatura više nema u komisiji koja je pripremala ove zakone svoje predstavnike. Svakako će to biti razlog, kako kažu naši advokati, da se ponovo obrate Savetu advokatskih komora Evrope i Međunarodnoj uniji advokata. Takođe, u poslednjem pasusu ovog dopisa smatraju da je jedino celishodno da se iz takve procedure povuku i vrate Ministarstvu pravde svi ovi zakoni.
Želim da vas podsetim na još jednu činjenicu. Predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije je poslanik DS, advokat. Predsednik Odbora za pravosuđe je poslanik DS, takođe advokat. Državni sekretar, gospodin Homen , kadar DS, takođe je advokat. Da li advokati među sobom ne mogu da razgovaraju. Bar su oni mogli taj deo posla da odrade sa svojim kolegama.
Ono što je takođe činjenica i što ne treba da zaboravite ni vi, a ni poslanici koji su na privremenom radu u Narodnoj skupštini, a inače se bave advokaturom, da kada sve ovo prođe i kada ova vlada prsne, moraće da se vrate i da s tim kolegama zajedno rade posao i da ih pogledaju u oči. Jedini argument koji mogu da prihvatim jeste da će im biti lakše što će u tom trenutku biti 600 sudija manje u Republici Srbiji, zahvaljujući vama i suludim predlozima koje smo mnogo puta kritikovali.
Kada pričamo o predloženim zakonima, svrha izvršenja krivičnih sankcija sadrži se u svrsi primene krivičnog prava uopšte. Oko toga ćemo se valjda složiti. U članu 2. Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija predlagač želi da promeni odredbu o svrsi izvršenja krivičnih sankcija.
Naravno da ćemo se oko toga složiti da čovek jeste najvažniji od svih društvenih vrednosti i da zaslužuje posebno pominjanje u zakonu. Nijedna druga vrednost zaštićena krivičnim zakonodavstvom nema tu čast da je zakon posebno pomene. Pozivanjem na zaštitu društvenih vrednosti često se krivično pravno zloupotrebljavalo, upravo suprotno njegovoj jedinoj mogućoj svrsi – zaštiti čoveka. Samo ono krivično pravo koje u središte zaštite stavlja čoveka i vrednosti koje su svojstvene čoveku, život, telo, čast, polne slobode, imovina, a tek onda opštedruštvene vrednosti, može da bude legitiman osnov za primenu krivičnih sankcija kao sredstava krivično-pravne zaštite.
Stoga odredba o svrsi izvršenja krivičnih sankcija ne sme da bude drugačija od odredbe člana 3. Krivičnog zakonika, koja u prvi plan stavlja zaštitu čoveka, a ne zaštitu društva. Podsećam vas da niste menjali odredbu člana 3. Krivičnog zakonika u ovom novom predlogu.
Ono na šta ne mogu da se ne osvrnem u ovoj diskusiji jeste član 15. predloženog zakona o izvršenju krivičnih sankcija, gde se briše odredba o dužini trajanja mandata direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Sadašnje rešenje predviđa da njegov mandat traje pet godina. Da li se neko priprema u Republici Srbiji da doveka vrši ovaj posao? Ne. Sjajno. Očekujem od vas još jedan odgovor, možete mi klimnuti glavom, možete to kasnije reći, koja druga funkcija u izvršnoj grani vlasti nema ograničenje mandata, kako se to predviđa predloženim zakonom? Ako to znate, recite nam. Zaista bismo voleli da to čujemo.
Takođe, ovim predlogom zakona, koji ukida ograničenje koje predviđa postojeći zakon u pogledu vrste poslova na kojima moraju imati određeno radno iskustvo kandidati za mesto direktora Uprave, možemo doći u poziciju da, bez uvrede za te profesore, ginekolozi, glumci, profesori, veterinari budu direktori Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Mislimo da je postojeće rešenje mnogo bolje i naravno da ćemo kada budemo raspravljali u pojedinostima ukazati na to. Siguran sam da ćete to prihvatiti.
Zalažemo se zaista za rešenja koja bi na pravi način odslikala sliku kažnjavanja, kako to predviđa Krivični zakonik Republike Srbije, a koja ne smeju da propuste da uzmu u obzir kako pozitivnu, tako i negativnu generalnu prevenciju kao svrhu kazne zatvora. Zaista je komplikovano.
Uvažena koleginica Radović je pokušala da obuhvati sve predložene zakone, takođe i gospodin Palalić, ali moraćemo pretrčavati zbog vremenskog ograničenja i zbog odbojke, koja se trenutno prenosi na drugom programu Javnog servisa gospodina Tijanića, na zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala.
Ono što je moja primedba jeste da je ovaj predlog zakona problematičan u najmanju ruku, jer nije u skladu sa svim odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Zaista nisam siguran da ste usaglasili Predlog ovog zakona sa evropskim zatvorskim pravilima koja ste malopre pominjali.
U raspravi u pojedinostima konkretno ću vam ukazati na određene propuste koje ste napravili svesno ili nenamerno, ali imaćemo priliku i to da ispravimo.
Svakako da postoji velika neophodnost i potreba da se ovaj zakon donese, ali kada osuđeni za najteža krivična dela koji dobiju zatvorsku kaznu od 30-40 godina dođu u posebno odeljenje u Zabelu, da li je normalno da se posle dve godine vrši preispitivanje da li oni i dalje treba da provedu ostatak izvršenja kazne u toj ustanovi ili da se vrate u neki drugi zavod ili ne daj bože da ih upravnik tog zavoda stavi u neko odeljenje maltene da mogu da šetaju i da se ponašaju kao da su na slobodi. To nije precizno definisano ovim predlogom zakona. Molim vas da to ispravite.
Podsetiću vas da je ovaj predlog zakona stigao po hitnom postupku. Kada zakon dođe po hitnom postupku to podrazumeva da njegovo nedonošenje može da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje i rad državnih organa.
Vi predviđate ovim predlogom zakona da u roku od šest meseci doneste određene podzakonske akte i u roku od 30 dana donesete akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji.
Ako pretpostavimo da neko dođe u međuvremenu u posebno odeljenje u Zabeli, a da nije u međuvremenu određen ni kućni red, ni da se ne znaju određene procedure kako treba to da se sprovodi, mislim da je trebalo bar ujedno kada ste podneli Predlog ovog zakona da pripremite i ostalu dokumentaciju.
Nadam se da ćete to uraditi u što kraćem roku, ali podneli smo amandman i na taj član, tako da ukoliko ga usvojite mislim da vaši saradnici mogu taj posao da urade, ukoliko znaju da to urade.
Još jednom vam upućujem zahtev da prihvatite amandmane poslaničke grupe DSS, krajnje dobronamerne, stručno pripremljene i suštinski opredeljuju određene norme koje ste predvideli na kvalitetniji način, bez naše želje i namere da ispadne da smo mi ti koji poznajemo pravo, krivično pravo, zakon o izvršenju krivičnih sankcija i sve ostale predloge koje ste podneli, bolje od vas.
Dajte da tu ne bude sujete, nego da donesemo zakone koji zaista mogu da se primenjuju, a ne da se gospođa predsednica hvali samo brojem zakona koje smo usvojili u Narodnoj skupštini.
Kada razgovaramo o Zakonu o krivičnom postupku, zaista ima niz primedbi i odredbi koje nisu dovoljno jasne i koje su morale biti bolje precizirane, tako da vas podsećam da iduće nedelje ćemo vam to obrazložiti, a vi ćete to prihvatiti, nadam se. Po nama postoji obimna i konfuzna norma o korišćenju fotografskih ili audio i vizuelnih snimaka. Mislim da je to moglo da se reši mnogo bolje.
Propisane su mere elektronskog nadzora okrivljenog. Neko od uvaženih kolega je pominjao da ukoliko određeni sud ne raspolaže tehničkim sredstvima, pa nema dovoljan broj narukvica za ljude koji izvršavaju svoju kaznu u kućnom zatvoru, da li to onda znači da će osuđenik morati o svom trošku da kupi narukvicu da bi mogao da izvršava kaznu u svojoj kući ili će biti upućen u neki drugi zavod? Jednostavno, nije to precizno ustanovljeno.
Takođe postoji pretpostavka da je izvršeno dostavljanje u situaciji kada faktički dostavljanja nema. Imamo amandman vezan za tu problematiku i predlažemo da i njega usvojimo.
Smatramo da je povodom ovog seta pravosudnih zakona nedopustivo bilo da naknadno uneta rešenja nisu bila na stručnoj raspravi, da su skrivana od javnosti, jer kad na sednici Vlade 9. jula usvojite Predlog zakona, u večernjim satima ga dostavite Narodnoj skupštini, pri tom Narodna skupština ne radi u petak, već dobijemo taj predlog zakona u ponedeljak, a za par dana treba da raspravljamo o tome, složićete se, neka mi ne zamere, bez obzira o kom zakonu se radi, nismo u mogućnosti da pokrijemo čitav taj spektar onako kako to zaista želimo, kvalitetno i stručno. Kada ste već prisutni u Domu Narodne skupštine, mislim da je ovo dobra prilika, barem u jednoj-dve rečenice da se obratite sudijama i tužiocima u Republici Srbiji vezano za predstojeći reizbor. Verujte mi da i oni najbolji, ali i oni najgori ovih dana šetaju po zgradama i šapuću, žive na bensedinima i na beta blokatorima, tako da možete da im date neku informaciju kako bi njima bilo lakše.
Verujem da i ostale kolege iz Odbora za pravosuđe ne mogu da žive od telefona i poziva sudija iz čitave Srbije, šta će biti, kako će biti. Ono što je moja želja, jeste da zaista stručni, oni koji su dostojni, koji imaju rezultate, budu izabrani za sudije.
(Predsednik: Vreme predviđeno za vašu poslaničku grupu je završeno.)
Samo još jedna rečenica.
(Predsednik: Izvolite.)
Bojim se da ne dođemo u situaciju da i sudove krečimo u žuto i spolja i iznutra. Ako tako bude, jadna Justicija i mi svi sa njom.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo Dragutinović, amandman na član 10. Predloga zakona daje mogućnost da novčana sredstva investirate na domaćem i inostranom finansijskom tržištu i to je dobro. Naravno da sredstva treba investirati.
Gospodin Rade Obradović vam je u načelnoj raspravi kroz jedan lep primer, klasičan primer, naveo da i u fudbalu golovi mogu da se postižu a i mogu da se primaju. Poslanička grupa DSS je veoma zabrinuta, s obzirom na to kako vodite finansije ove zemlje, da Srbija neće moći da postigne onoliko golova koliko vi možete da primite.
Zbog toga smo ovim amandmanom i tražili da narodni poslanici budu obavešteni u roku od 15 dana gde su investirana sredstva svih građana Republike Srbije.
Ne tražimo mi od vas da vi nama dostavite gde ste vi vaša privatna sredstva uložili i na koje privatne račune, ali ako neko treba o tome da raspravlja to jesu narodni poslanici.
Zaista, kolega Đurić je naveo obrazloženje, vi ste izgleda zaboravili ko je vas birao i kome vi treba da podnosite izveštaj. To su narodni poslanici kada se radi o parama svih građana Srbije, a ne predsednik vaše stranke i predsednik države Boris Tadić. Ako vi mislite njemu da podnosite izveštaje, a ne narodnim poslanicima onda mislim da ne treba da sedite tu. (Aplauz.)