Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane dame i gospodo poslanici, nažalost, nisam u prilici da pozdravim predstavnike Ministarstva pravde, mada im je danas bilo mesto na ovoj sednici. Ukoliko nisu bili ovlašćeni predlagači kada se birao prvi saziv Visokog saveta sudstva, danas je, svakako, trebalo da budu ovde prisutni.
Mislim da je ova tema pogodna da se u ovom visokom domu otvore neke teme i popriča o stanju u srpskom pravosuđu. Poznato je da smo pre nekoliko dana imali izbor prvog saziva VSS-a. Nažalost, taj saziv nije kompletiran. Podsećam narodne poslanike da nije izabran predstavnik Advokatske komore. Još uvek nismo dobili objašnjenje vladajuće koalicije zašto od ponuđenih kandidata, koji ispunjavaju sve uslove, niko nije izabran.
Predstavnici pravnih fakulteta su, takođe, dali svoje kandidate – niko ni od njih nije izabran, a očekujemo da se u neko dogledno vreme izabere predstavnik opštinskih sudova, s obzirom na to da je taj predlog stigao u Narodnu skupštinu.
Interesantno je, ali i očigledno da danas nećemo dobiti odgovor od ministra pravde, a ni od državnog sekretara, gospodina Homena, koji je još 18. februara 2008. godine izjavio da od 1. januara 2009. godine počinje da funkcioniše sistem u Srbiji, s apelacionim sudovima, s Vrhovnim kasacionim sudom i sa svim onim pratećim sudovima koji su predviđeni u našem zakonodavstvu. Razumemo da 2008. godine, zbog izbora i svih ostalih problema koje smo imali, to nije moglo da počne da radi, ali sada je kraj aprila.
Mene interesuje kako će pravosudni sistem funkcionisati od 1. januara 2010. godine? Ono što mi se ukazuje i što je realno da se dogodi u ovom trenutku, jeste da se okreče i zastakle prostorije u kojima bi trebalo da rade apelacioni sudovi, a od početka funkcionisanja procesa u tim sudovima siguran sam da nema ništa.
Mi smo u raspravi o setu pravosudnih zakona, kao Poslanička grupa DSS-a, jasno izneli svoj stav – da, nažalost, to nije naša želja, ali zbog kratkog vremena i zbog nesposobnosti Vlade Republike Srbije i Ministarstva pravde, ovi zakoni neće biti primenljivi od 1. januara. Sigurni smo da ćemo ponovo krajem godine raspravljati o ovim zakonima i pomeriti to na neki period. Da li će to biti šest meseci, ili godinu dana, to ćemo videti. Tada nam to niko nije verovao, evo, kraj aprila pokazuje da smo bili potpuno u pravu.
Takođe, želim da podsetim, pre svega, građane Srbije, da je od 1. januara vladajuća većina ukinula 104 suda u Republici Srbiji. To će dovesti do dodatnih problema u funkcionisanju čitavog sistema i u dostupnosti pravde u mnogim našim gradovima, mnogim našim opštinama, mnogim našim područjima, pogotovu u drugim delovima Republike Srbije – ostaće bez sudova, a funkcionisaće neke sudske jedinice koje neće moći da odgovore na konkretne probleme i zahteve građana, što zbog udaljenosti, što zbog vremenskih uslova kakvi mogu da budu u zimskom periodu. Na sve smo to ukazivali.
Ponavljam još jednom, nije nam drago što će se predstavnici pravosuđa suočiti s ogromnim problemima. Sigurni smo da će vrlo brzo morati da dođe do promene ovih zakona.
Alarmantno je, pored teških uslova u kojima rade sudije, da se nama u poslednje vreme dešava da nam na sudije bacaju bombe. Sistem zaštite sudija i njihovih porodica i sudskih zgrada, očigledno, nije unapređen još od gospodina Petrovića, koji je to obećao kada se dogodio onaj tragičan događaj u Knjaževcu prošle godine. Imali smo i jedan nemili događaj pre izvesnog vremena.
Nije dovoljno da se, kada dođe do dojave o postavljenoj bombi, to sprečava samo pražnjenjem sudskih zgrada. Ti ljudi rade odgovoran posao i moraju biti zaštićeni i na svom radnom mestu, ali i u svojim stambenim jedinicama i bilo gde da se kreću, da bi mogli ovaj posao da rade nezavisno, časno i pošteno.
Koliko nezavisno rade svoj posao, odnosno koliki pritisci postoje od strane izvršne vlasti, konkretno, u ovom slučaju, od Ministarstva ekonomije, jednog državnog činovnika u tom ministarstvu, a ja ne mogu da prihvatim da nadležni gospodin Dinkić ne zna šta mu rade državni sekretari, imali smo priliku da se uverimo kada je izvršen protivustavan, nelegalan i krajnje bezobrazan pritisak na pravosuđe u Srbiji – kada je predloženo zamrzavanje radnih sporova i zaustavljanje pravosnažnih sudskih odluka i izvršenja za hiljade radnika koji su ostvarili to svoje pravo u sudskim procesima i odluke su im postale pravosnažne.
Na svu sreću, srpsko pravosuđe je u tom trenutku imalo snage da se odupre takvim pritiscima i ja se nadam da će ubuduće, pre svega, stranke vladajuće koalicije, sudsku granu vlasti posmatrati kao nezavisnu granu vlasti.
Ogroman je problem i, takođe, nećemo dobiti taj odgovor danas, jer ministar, odnosno gospođa Malović nije prisutna – situacija na KiM-u, gde Euleks u potpunosti preuzima procese od srpskog pravosuđa; po lažnim zakonima lažne države, neki lažni sudovi treba da sprovode pravdu na delu teritorije Republike Srbije.
U tom pogledu je sedam poslanika, članova Odbora za pravosuđe, zahtevalo hitnu sednicu Odbora za pravosuđe i predvideli smo da se ta sednica održi danas, na kojoj bi nam ministarka pružila informaciju o stanju i o funkcionisanju srpskog pravosuđa na prostoru KiM-a. Očigledno, ta sednica nije zakazana. Možda je rok bio kratak, ali očekujemo da u dogledno vreme, već u toku naredne sedmice, imamo priliku da čujemo od gospođe Malović sve potrebne informacije.
Zaista, ne možemo, barem mi iz DSS-a, ćutke da posmatramo, u tišini, kako Euleks uzima sve ingerencije naših pravosudnih organa i kako polako uvlači srpske sudije u svoj sistem.
To je nedopustivo, i prema Ustavu, i prema svim zakonima, prema rezolucijama koje je donela Narodna skupština, prema Akcionom planu Vlade Republike Srbije – Kosovo i Metohija je neotuđivi deo Republike Srbije i na tom prostoru mora funkcionisati pravosudni sistem Republike Srbije.
Ukoliko neko nije spreman, nije sposoban i ne sme da prizna da nije u stanju da ovo spreči, neka to odmah kaže, neka podnese ostavku i neka napusti kabinet nesposobne i neodgovorne vlade.
Postoje ljudi koji znaju da se uhvate u koštac s ovim problemom, koji će to rešiti na pravi način, kako to predviđa, pre svega, najviši akt ove zemlje, a to je Ustav Republike Srbije, koji su dužni da poštuju svi građani Republike Srbije, a on, naravno, važi i za ministra pravde u ovoj zemlji.
Hvala vam. Ja ću iskoristiti ostatak vremena nešto kasnije.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na početku želim da kažem da ste lepo sredili ovu salu. Što ne radi elektronski sistem za glasanje i što nam mikrofoni na mestima sa kojih treba da govorimo ne rade to, očigledno, za vas nema veze. Imam predlog da na ovu govornicu ugradite dva retrovizora, mislim da za par miliona to možete da završite, tako da bismo videli da li ministar sedi ili stoji na svom mestu, jer mislim da je nepristojno da mu okrećemo leđa, a nezgodno mi je da govorim i da se okrećem, i da se na taj način obraćam.
Činjenica je, kako je koleginica Radović rekla, da je Srbija dobila svoje prve oblike državnosti još u sedmom veku, što je svakako svrstava u red najstarijih evropskih zemalja i zbog toga o ovoj temi treba govoriti sa uvažavanjem, dostojanstvom i velikim poštovanjem. Danas govorimo o osnovnim simbolima jedne zemlje. To su grb, zastava i himna, koje mora da poštuje svaki građanin države Srbije.
Srbija je svoja istorijska i tradicionalna znamenja povratila Ustavom iz 2006. godine. Hvala bogu da se to tada dogodilo, jer smo imali preporuku koja nije bila obavezujuća. Nismo imali simbole pod Turcima i pod komunistima, a nadam se da se to vreme nikada više neće vratiti, mada bi neki, koji sede u ovoj zgradi, očigledno to voleli.
Ovaj zakon treba da prati niz dokumenata koji će naknadno biti doneti i možda u njima treba ugraditi i pojedine odredbe – da naši državni funkcioneri u svojim kabinetima na zidu iza sebe drže grb države Srbije, a ne slike voljenog vođe. Takođe, zakon predviđa kako se upotrebljava zastava Republike Srbije, kako ona treba da izgleda, kada se koristi državna, kada narodna zastava, ali pogledajte na pojedinim institucijama u Republici Srbiji, pogotovo na školama u Srbiji kako nam izgledaju zastave. Ako nisu nove one bar moraju da budu čiste i moraju da budu postavljene na postolje koje bar pristojno izgleda.
Da je sreće da svaka kuća u Srbiji u svom dvorištu ima srpsku zastavu i da svoju decu od rođenja vaspitava kako se poštuje zastava i kako se poštuje himna njihove države.
Kada smo već kod himne, postoji zvanična verzija za koju se zna kako zvuči i zaista je nedopustivo da himnu izvode estradne zvezde, da na zvaničnim utakmicama Republike Srbije himnu koja se intonira pevaju operski pevači. Ništa nemam protiv umetničke slobode, ali zahtevam da se o tome povede računa, jer smo prošle nedelje imali priliku da sa distance čujemo himnu Srbije koja nije njena zvanična verzija. Zato vas molim, kada već raspravljamo o ovom zakonu i kada ćemo konačno zakonom utvrditi izgled i upotrebu grba, zastave i himne, da se sa dostojanstvom odnosimo prema ovim simbolima, jer mislim da to država Srbija i svi njeni građani potpuno zaslužuju. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ministar pravde ne može biti predlagač i po tom osnovu prisustvovati današnjoj sednici. Mislimo da je bilo potrebno njeno prisustvo da bi na neki način ispoštovala i ove predloge koji su upućeni Parlamentu i da čuje od narodnih poslanika šta mislimo o kandidatima za Visoki savet sudstva. Podsećam vas na raspravu o Zakonu o Visokom savetu sudstva i da je DSS svojim amandmanima bitno popravila ovaj predlog zakona, tada nam je prihvaćeno sedam amandmana koji su zaista u nekim delovima suštinski promenili i popravili ovaj zakon.
Naša ključna primedba tom prilikom je bila da Visoki savet pravosuđa predlaže kandidate za Visoki savet sudstva i smatramo da to nije dobro rešenje.
Naime, postojeći saziv Visokog saveta pravosuđa daje kandidate za telo koje će u budućnosti birati sudije. Podsećam vas na velika ovlašćenja, odnosno nadležnosti koje ima ovaj savet. Mislimo da je moralo mnogo ozbiljnije da se pristupi prilikom pisanja ovog zakona i da se regulišu upravo ova pravila, a ko su predlagači.
Bojimo se da će na ovaj način biti ostvarena potpuna kontrola izvršne vlasti nad radom Visokog saveta sudstva.
Činjenica je, a na to smo ukazivali u načelnoj raspravi, nije dobro da ministar pravde, kao predstavnik izvršne vlasti, bude član po funkciji u Visokom savetu sudstva. Isto tako nije dobro, bez obzira o kome se radi, da narodni poslanik, predsednik Odbora za pravosuđe, koji kao aktivni advokat zastupa stranke pred sudom, bude član tela koji bira sudije. Na prvi pogled to može dovesti do određenih sumnji da će se vršiti pritisak na određene sudije. Zamislite kada ja zastupam nekoga pred sudijom, a sutra mu kažem, ja ću odlučivati da li ćeš ti biti izabran i da li ćeš proći na reizboru. Prema tome, to nije dobro rešenje. Na to smo ukazivali i nismo imali razumevanja od ministra i nadam se da ćemo to uspeti u nekom narednom periodu da promenimo.
Kada smo već kod advokata, podsećam vas da član 36. Zakona o Visokom savetu sudstva predviđa da postupak predlaganja kandidata za izbor člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije, na način kojim se obezbeđuje najšira predstavljanje njenih članova. Nažalost, ministar pravde nije tu da je pitamo da li je održana Skupština Advokatske komore i da li je zaista veliki broj advokata učestvovao u predlaganju kandidata iz reda Advokatske komore. Ono što smo dobili iz dopisa, koji su nam poslali advokata, jeste da je Upravni odbor Advokatske komore u tome učestvovao. Mislimo da je trebalo uključiti što veći broj advokata kako bi određena kadrovska rešenja bila dobra. Da je ona tu, mislim da bismo dobili odgovor na ovo pitanje. Dobili smo obaveštenje i ne znamo da li je to tačno.
Čuli smo da je bilo neverovatnog lobiranja kod svih predlagača da se upravo određeni kandidati predlože Narodnoj skupštini. Ono što je zabrinjavajuće jeste da se na ovaj način praktično stvara mogućnost da se za dugi niz godina u budućnosti stvore podobne sudije, ne samo stručne i sposobne već i one koji će podleći raznim vrstama pritisaka i učiniti sve da bi se zadržale na tim funkcijama i na tim mestima. Naglašavam da je 4. marta ove godine Društvo sudija Srbije uputilo inicijativu Ustavnom sudu u kome se traži ocena ustavnosti pojedinih članova Zakona o Visokom savetu sudstva. Videćete i odgovor Ustavnog suda na pojedine primedbe koje su njihove kolege, koje su imale dosta zamerki na ovaj zakon, iznele i uputile Ustavnom sudu.
Takođe, upozorili smo vas u novembru mesecu kada je sprovođena ta načelna rasprava na niz propusta u setu pravosudnih zakona i na brojne norme koje će biti neprimenljive u praksi. Voleo bih da čujem od ministra pravde šta je učinjeno u međuvremenu, od novembra meseca, na pripremi da se realizuju sve odredbe iz Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Mislim da je to nakon usvajanja zakona, o tome se ne vodi dovoljno računa. Na to danas nećemo dobiti odgovor i imaćemo priliku to da čujemo nekog drugog puta.
Upozoravali smo da se kroz niz odredaba iz ovog seta pravosudnih zakona guši i sprečava nezavisnost pravosuđa.
Podsećam na ono što se dogodilo pre nekoliko dana, naime 16. marta, kada je Ministarstvo ekonomije uputilo jedan neverovatan dopis predsednici Vrhovnog suda Srbije i ministru pravde. Mislimo da je to skandalozno i nedozvoljeno, da je to direktno protivustavno mešanje u nezavisan rad pravosuđa, a na svu sreću sudije su odgovorile na pravi način.
Smatramo da to ne može biti odgovornost pojedinih činovnika i državnih sekretara u ministarstvu, već iza njihovih postupaka i njihovih dopisa stoje direktno ministri, a u ovom slučaju konkretno ministar ekonomije gospodin Mlađan Dinkić.
Da je to prošlo onako kako je državni sekretar zamislio, na direktan način bi se onemogućile hiljade građana Republike Srbije da ostvare svoja prava pred sudom, da naplate svoja potraživanja na osnovu pravosnažnih izvršnih sudskih odluka. Mislim da bi to bio presedan i jedinstven slučaj u svetu da građani ne mogu da ostvare svoja prava pred sudom.
Nažalost, očigledno da pojedinci iz izvršne vlasti naše sudstvo ne doživljavaju kao nezavisnu granu vlasti i zbog toga prave ovako diletantske poteze.
Podsećam vas, takođe, da je predsednik Vrhovnog suda po funkciji predsednik Visokog saveta. Visoki savet upravo treba da obezbedi ustavnost i samostalnost u funkcionisanju našeg pravosuđa i da zaštiti pravosuđe od političkog uticaja.
Dobili smo obrazloženje da je Ministarstvo pravde u tim trenucima imalo ulogu poštara i ništa više od toga, a što je zaista nedopustivo.
Sada vidimo iz medija da se protiv državnih sekretara iz Ministarstva pravde i Ministarstva ekonomije vodi proces, odnosno utvrđuje se da li postoji sukob interesa u njihovom delovanju.
Ono što je, takođe, skandalozno i o čemu se nije mnogo govorilo ovde jeste jučerašnji događaj, nažalost, juče se dogodio još jedan napad na sudiju u Republici Srbiji.
Podsećam vas da je pre godinu dana, takođe, u Knjaževcu od bačene bombe nastradao jedan sudija. Zaista nas zanima šta će Ministarstvo pravde preduzeti u sistemu zaštite i sudskih zgrada i sudija i njihovih stambenih jedinica, a prethodni ministar, gospodin Petrović, obećao je nakon tog tragičnog događaja da će se taj sistem zaštite pod hitno usvojiti i poboljšati.
Do dana današnjeg nema ništa od toga i ništa nije urađeno na tom planu.
Kakvu sigurnost mogu da očekuju građani Srbije, kada nam bacaju bombe na sudije koji obavljaju jednu časnu i uglednu profesiju?
Zbog toga DSS zahteva da se što pre pronađu počinioci ovog dela, da se zaštite nosioci pravosudnih funkcija, kako bi mogli na nesmetani, zakonom predviđeni način da obavljaju svoju funkciju bez ikakvog straha i bez ikakvih pritisaka, bilo da oni dolaze od političkih subjekata u ovom društvu ili iz nekog kriminalnog miljea.
Zaista želim da izrazim svoje uverenje, s obzirom na to da je Vlada Republike Srbije mnogo puta pokazala da je nesposobna i neodgovorna, da tumara u magli, da ove inicijative koje se pokreću danas neće dovesti do ukidanja Ministarstva pravde u Republici Srbiji, jer mislim da bi to bio vrhunac nesposobnosti i nedelovanja pravne države u Republici Srbiji.
Hvala najlepše. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Čipliću, poslanički klub DSS podneo je amandman na član 45.
Nećete mi zameriti ako dozvolim ministru da prihvati amandman koji je podnela koleginica Donka Banović, kojim predlaže da se ovaj član briše, jer poslanička grupa DSS-a smatra da je potpuno neozbiljno uneti u jedan zakon odredbu – da tuženi snosi teret dokazivanja da je nevin pred zakonom.
Obrazloženje koje smo dobili od Vlade u potpunosti ne zadovoljava poslanike DSS. Mislimo da ova odredba ne može ovako stajati u zakonu. Predložili smo brisanje ovog člana, a drugim amandmanom smo predložili dopunu ove zakonske odredbe.
Nažalost, ovi amandmani nisu prihvaćeni. Mi smo zaista kroz 13 amandmana pokušali da popravimo Predlog zakona, ali očigledno da nismo naišli na razumevanje.
Slažem se sa svim kolegama koji su rekli da će ovaj zakon biti apsolutno neprimenljiv u praksi. Naš stručni tim je ozbiljno razmatrao sve ove zakonske odredbe, krajnje je dobronamerno pristupio ovom zakonu, uz sve one kritike koje smo iznosili u prethodnih nekoliko dana.
Nažalost, mi se nekoliko dana bavimo potpuno perifernim stvarima, umesto da razmatramo probleme koji tište građane Republike Srbije, da razmatramo mere kojima ćemo sprečiti predstojeću ekonomsku krizu, mi se bavimo nekim potpuno nebitnim stvarima. Javnost je uzburkana oko toga, ali ima dana, verujte mi, pa će i gospodin Čiplić i njegove kolege iz Vlade imati priliku već sutra, a naravno i u petak, da odgovore na niz pitanja koja ćemo im postaviti.
Umesto da se bave zaštitom, pre svega nosilaca pravosudnih funkcija, na koje bacaju bombe i ubijaju kao zečeve po Srbiji, mi se bavimo zakonom koji reguliše prava homoseksualaca.
Mi smo tu, građani Srbije su čuli jasno naše stavove i siguran sam da će dobro razumeti u kom pravcu ovaj zakon vodi Republiku Srbiju – sigurno ništa dobro za našu zemlju i za ovaj parlament. Hvala vam najlepše.

Hvala najlepše.
Uvaženi potpredsedniče, poštovana gospođo Dragutinović, interesuje me da li ste vi pročitali ovaj predlog zakona, s obzirom na to da sam razgovarao s ministrom Markovićem, koji neće večito biti ministar; verovatno će u neko dogledno vreme biti advokat. Suprug ministarke Malović je, takođe, advokat.
Ono što je DSS predložio jeste brisanje Glave 3 predloženog zakona, kojom vi, praktično, advokatsku profesiju pretvarate u špijunsku profesiju. Jedan kolega, ugledni advokat iz Čačka, mi je rekao, to sam rekao i u načelnoj raspravi, da će na svoju firmu staviti natpis ''Advokat Petrović'', a ispod – ''špijun i uhoda''.
Ako mislite da se na ovaj način razračunavate s advokatima, da njima uvodite neke obaveze koje, apsolutno, nisu u stanju da sprovedu, mislim da ste na pogrešnom putu. Ministarka Malović se jasno ogradila u ovoj sali od svog učešća u pisanju ovog zakona. Ako vi predviđate da advokat i njegovi saradnici treba da sastave listu indikatora, da stranku koja im uđe na vrata skeniraju i procene da li je povezana s finansiranjem terorizma ili nije, mislim da je to potpuno van pameti.
Predložili smo da se ovaj posao utvrđivanja lista indikatora prebaci na poresku upravu, odnosno na Upravu za sprečavanje pranja novca. Šta ti ljudi rade? Ako im to nije posao, zašto to prebacivati na advokate? Možemo da pričamo o velikim ili malim mestima, ali ako se poreska uprava i Uprava za sprečavanje pranja novca time ne bave, mislim da jedna časna i ugledna profesija u ovoj zemlji ne može biti degradirana na taj način kako ste vi predvideli ovim zakonom. Hvala najlepše.

Hvala najlepše. Poštovani potpredsedniče, gospođo Dragutinović, kolege narodni poslanici, ovaj amandman DSS-a sledstveno prati ono što smo predložili, od brisanja Glave 3, do prebacivanja nekih nadležnosti koje su predviđene za advokate na Upravu za sprečavanje pranja novca.
Voleo bih da dobijem odgovor od ministra finansija povodom pitanja da, koliko čujem, Vlada Srbije predlaže da uvede fiskalizaciju advokata, uredbom od 1. oktobra ove godine. To će biti vrlo interesantno i, nakon usvajanja ovog zakona, jer pretpostavljam da je vladajuća većina obezbedila broj potrebnih glasova, ne znam kako će kolege advokati glasati protiv sebe prilikom usvajanja ovog zakona, zaista me interesuje – ukoliko ne budete imali sedam hiljada advokata u ovoj zemlji ispred zgrade Vlade, kada ih proglasite špijunima, sigurno ćete ih imati kada im budete uveli fiskalne kase. Ne zaboravite da advokati rade po tarifi koja je predviđena zakonom, da se tu određene usluge pružaju u iznosu "od – do", da je nemoguće to definisati na način kako vi predviđate.
Prema tome, prihvatite amandmane DSS-a i ispoštujte jednu uglednu profesiju u ovoj zemlji, da ovaj zakon, koliko-toliko, dobije neki smisao, inače, mislim da je ovo prazna priča i da ćete, kao i povodom mreže sudova i seta pravosudnih zakona, o kojima smo razgovarali pre nekoliko meseci, ponovo doći u ovu skupštinu, ne vi, nego gospođa Malović. Na ovaj način, jednu svoju koleginicu sprečavate da dođe u neprijatnost i da pravda nešto što je nemoguće braniti u ovom trenutku.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se reklamaciji Poslovnika, člana 27, na koji je ukazao kolega Aligrudić. Mislim da je svim poslanicima jasno kako se sprovodi određena procedura ovde.
Mi smo podneli jedan amandman na jedan član, onda je Vlada to nešto razdvojila. Ne vidim ministra i predstavnika Vlade koji bi mogao da nam da odgovor na to pitanje, tako da vas molim da nam obezbedite prisustvo ministra, da bismo mogli da razjasnimo ovu situaciju i da dalje raspravljamo u pojedinostima o ovom zakonu. Hvala najlepše.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospođo predsednice, protestujem protiv vašeg načina ophođenja prema šefu jedne poslaničke grupe u Parlamentu Srbije, jer mislim da je to nedopustivo. Želim da vam ukažem na to da nema glupih pitanja, ima samo glupih odgovora.
Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije želi da zna, taksativno da nam to kažete da li ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe ima 15 minuta, odnosno da li je to vreme podeljeno na tri puta po pet minuta. Da li pet narodnih poslanika, koji će govoriti u okviru svojih 25 minuta, moraju da podele svoje izlaganje na pet minuta, da bi svi mogli da govore, a tih pet minuta da podele na minut i 35 sekundi, da bi ispunili to?
Zašto nam niste dali sve tri tačke dnevnog reda, ako ste već to objedinili, ne samo međunarodnu pravnu pomoć, nego sve ostale tačke koje ste predvideli da radite? To je, apsolutno, kršenje člana 143. Poslovnika i mi to nećemo dozvoliti da se dešava u Narodnoj skupštini.

Hvala najlepše.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos najgrubljem kršenju člana 142. Poslovnika, kada je u načelnoj raspravi objedinjeno ono što ne može da se objedini, danas smo doživeli i prekršaj člana 143. našeg poslovnika, gde u pojedinostima raspravljamo o tri zakona potpuno nespojiva. Nikome u sali nije jasno šta se dešava, ali to je, verovatno, efikasnost koju treba da pokaže naš parlament.
Za 25 minuta treba da govorimo o 168 amandmana koji su podneti na ovaj zakon. Moram da izrazim zadovoljstvo, DSS je podneo tri amandmana, od kojih je jedan prihvaćen. Ministarka, nažalost, nije tu, imaćemo prilike da joj na tome zahvalimo, ali smo očekivali da će i preostala dva amandmana, koja su potpuno smislena i poboljšavaju tekst zakona, biti prihvaćena, pre svega, onaj koji je vezan za uzajamnost u postupku, koja se, kako je to predviđeno ovim predlogom zakona, pretpostavlja, što nijedan pravnik ne može da prihvati i odobri, ali videćemo kako će to proći u danu za glasanje. To ide na dušu tim kolegama koji će na taj način glasati,.
Ono što smo predložili ovim amandmanom, jeste da se pritvor skrati, s predviđenih godinu dana, na šest meseci. Apsolutno smo sigurni da je to u skladu s našim pravnim sistemom, iako je ova odredba preuzeta iz ZKP, ali smatramo da, ukoliko želimo efikasno pravosuđe, taj posao može da se uradi za šest meseci, ne zadirući u to da se za dva meseca proverava opravdanost trajanja pritvora.
S obzirom na to da je ambicija da naše pravosuđe bude efikasno, ukoliko se to prekopira iz našeg parlamenta, siguran sam da od efikasnog pravosuđa neće biti ništa; jedini komentar na sve ovo što se danas dešava i što će se dešavati u narednom periodu, s obzirom na to da ne odustajete od ovoga, idemo dalje.
Molim vas da mi odobrite još 32 sekunde i osam stotinki da završim misao.
Činjenica je da nećemo popraviti ništa na ovaj način. Niste prihvatili amandmane koji je trebalo da budu prihvaćeni. Od efikasnog pravosuđa nema ništa, od efikasnog Parlamenta nema ništa, jednostavno, komentar je – tužno i ružno. Hvala vam najlepše.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DSS tokom današnje rasprave ukazuju da ste uspeli da spojite ono što je nespojivo i da je ovo izigravanje parlamentarne rasprave. Ono što radite svakoga dana je izigravanje života u Srbiji, ali imaćete priliku da to objasnite građanima Srbije u nekom narednom periodu.
Jedino što sam uspeo da pronađem što može da poveže ova dva zakona, pre svega vezano za međunarodnu pravnu pomoć i za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, jeste obrazloženje, doduše, za ovaj prvi zakon, ono je spakovano na četiri strane, onako, sve je sabijeno na jednu gomilu, a vaši saradnici, gospođo Malović, su se potrudili za ovaj drugi zakon da nam dostave taksativno i to mnogo bolje zaista izgleda.
U tom zadnjem pasusu u obrazloženju pominje se da su ovi zakoni neophodni za pristupanje EU, da su neophodni da bi se ostvarilo sve ono što je gospodin Božidar Đelić najavio u tzv. mapi puta prema EU i viznim olakšicama za građane Srbije. Činjenica je da je to, ukoliko Srbija dobije te vizne olakšice, jedino predizborno obećanje koje će biti ispunjeno u ovoj godini, mada, lično, uopšte u to ne verujem. Možemo predati kandidaturu za EU, Oli Ren će tu kandidaturu sigurno spakovati u neku fioku i završiće u nekom podrumu, u nekom podrumu u nekom utvarku, i od toga nema ništa u narednom periodu, ali ako smatrate da je to dobro, onda neka to službi na čast Vladi gospodina Cvetkovića.
Ministarka je rekla da je ova materija koja reguliše međunarodnu pravnu pomoć regulisana, jednim delom, zakonikom o krivičnom postupku i naravno da treba ovu materiju mnogo bolje definisati.
Ono što je novina u ovom zakonu jeste da se ovo područje primene zakona proširuje i na određene postupke pred organima uprave koji imaju za posledicu pokretanje krivičnog postupka i to je ono što vidim kao određenu novinu u ovom zakonu. Ono što je zamerka poslanika DSS, o kojoj je naš ovlašćeni predstavnik u svojoj diskusiji danas govorio, jeste da se komunikacija domaćih pravosudnih organa sa zamagljenom državom odvija preko Ministarstva za pravosuđe, ali se uvodi i tzv. neposredna komunikacija, pod uslovom uzajamnosti.
U članu 8. predloženog zakona predviđeno je nešto vrlo, vrlo neobično, naime, da ukoliko ne postoji ta uzajamnost mi smatramo kao da je ona prisutna i mi smo svojim amandmanom tražili da se to promeni, znači, da to ne bude tako. Takođe, ono što je vrlo čudno jeste vezano i za trajanje pritvora koji je predviđen najduže u trajanju godinu dana. Hoćemo efikasno pravosuđe i sigurni smo da, ukoliko ga već tako predstavljate, pravosuđe taj posao može da uradi i za šest meseci, tako da smo podneli amandman kojim tražimo da se taj rok skrati na šest meseci.
Takođe, u članu 91. mislimo da je nedopustivo da ni na koji način ne može doprineti boljem razrešenju stvari, da se predstavnici inostranog pravosudnog organa uključe i prisustvuju preduzimanju određenih procesnih radnji u Republici Srbiji. Mislim da zakon predviđa dovoljno ovlašćenja za predstavnike inostranih pravosudnih organa da učestvuju u određenim postupcima, ali nikako kako ste to predvideli u članu 91.
Vrlo je kratko vreme, pokušaću da se osvrnem i na ovaj drugi zakon i na najveću zamerku, povodom koje smo dobili niz mejlova i poruka, od poslaničke grupe DSS koja se odnosi pre svega na Glavu III Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, a to jesu odredbe, znači, članovi od 46. do 49. i još niz članova kojima se dalje razrađuje i položaj advokatske profesije u Srbiji, kako je vi vidite u budućem periodu.
Nažalost, u ovom parlamentu advokati se nisu pobunili protiv toga, a znam da među vama ima mnogo ljudi koji se bave tom časnom profesijom i mislimo da je to potpuno nenormalno, da kako me je jedan kolega jutros pozvao i rekao – odsad će na mojoj firmi stajati advokat Petrović, a ispod će pisati špijun i uhoda. To je potpuno nedopustivo. Hoću da verujem, gospođo Malović, da vi niste pisali ovaj zakon, da ga je pisala gospođa Diana Dragutinović. Očigledno, ona se nije snašla ni kod budžeta, ni kod rebalansa budžeta, ali imaćemo priliku da je pitamo oko toga kada bude došla u martu ili aprilu mesecu i pokušala da nam obrazloži rebalans budžeta.
Činjenica je da vi, bar hoću da verujem, ne biste dozvolili da ovako nešto stoji u Predlogu ovoga zakona. Zbog toga, Poslanička grupa DSS predlaže da se čitava Glava III iz ovog zakona briše. Ono što je takođe skandalozno jeste predviđeno u članu 50. ovog zakona, da listu indikatora za prepoznavanja lica i transakcija za koje postoje osnovane sumnje da se radi o pranju novca, sastavljaju advokati.
Molim vas, kolega Marković takođe je pravnik, možda i budući advokat, neće biti ministar celog života, sugeriše vama da ovo promenite, da prihvatite amandman DSS i da na taj način pokušamo da izbegnemo ovo jer u čitavom zakonu poreska uprava nije dobila nijednom ovo ovlašćenje.
Uprava za sprečavanje pranja novca nema nijedno novo ovlašćenje. Mi smo predložili čak da to na neki način izbegnemo da se ta nadležnost prebaci upravo na njih i da se Uprava za sprečavanje pranje novca bavi ovim poslom.
Bojim se da ste današnju sednicu iskoristili da prođu neki zakoni koji u ovom obliku ne bi smeli da postoje. Mogu da čestitam vladajućoj koaliciji na izuzetnoj hrabrosti. Pokazali ste prethodna tri dana na Kopaoniku da imate veliko srce. Ekonomija, privreda i bankarski sistem ove zemlje se raspadaju. Pojedini ministri, koji se muvaju oko Vlade Republike Srbije, sede na Kopaoniku. Vi se slikate, skijate, grudvate se. Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić je sinoć imao skijaški derbi sa predstavnikom jedne strane države pod reflektorima, pa se zbog toga pomera završna sesija na ovom skupu.
Ono što mogu da vam prenesem jeste da građani Srbije sve češće pominju neke letve. Pri tom, mislim da ne podrazumevaju pod tim skijaške daske. Pominju motke, a to nisu skijaški štapovi, a sve češće se pominju i neke vile. Razmislite dobro u narednom periodu kako se ponašate i šta radite.
Vi možete da spavate, možete da žmurite, možete leti da pecate, zimi da skijate, ali građani Srbije od toga neće imati apsolutno nikakve koristi. Mapu puta i čitav proces koji treba da prođe kroz tu mapu puta vodi vođa koji očigledno nije sposoban da vidi ni 100 metara ispred sebe, a kamoli par godina unapred. Mislim da nas premijer Cvetković i ovako nesposobna i neodgovorna Vlada vode u dubok ponor iz koga će biti potrebno dugo vremena da bi se ova zemlja izvukla.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, gospodine Duliću, molim za malo pažnje, obzirom da ste vi od Vlade određeni kao predstavnik za ovaj set finansijskih zakona, pretpostavljam da ste dobro proučili prateće zakone za budžet za 2009. godinu.
Samo želim da vam ukažem na Predlog zakona o carinskoj tarifi. Ukoliko ste pažljivo pročitali obrazloženje ovog zakona, kod efekata donošenja zakona piše - donošenje zakona neće bitno uticati na nivo prihoda budžeta Republike Srbije po osnovu carinskog opterećenja.
Gospodine Duliću, molim vas da izađete za ovu govornicu i kažete narodnim poslanicima - da li je u Vladi napravljena projekcija koliko sredstava će se prikupiti na ovaj način - jer nam je zaista neophodno da imamo taj podatak u ovom trenutku, kako bi kvalitetno mogli da raspravljamo o ovim zakonima. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, mi smo u raspravi u pojedinostima istakli da Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu pre svega tretira prihode kao nerealne, da predviđa veliki deficit od 50 milijardi.
Ukazali smo na problem koji postoji sa mogućnosti otplate kredita u narednoj godini od 40 milijardi dinara. Gospodin Đelić je rekao da u budžetu, odnosno u trezoru nedostaje u ovom trenutku 25 milijardi, ali to je problem sa kojim ćete morati da se suočite u narednoj godini.
Poslanici DSS podneli su amandmane, pokušavajući da ovaj predlog zakona poprave. Meni je žao što niste prihvatili moj amandman na član 1, kojim se smanjuje ovaj budžetski deficit.
Siguran sam da ćete prihvatiti amandman koji sam podneo na čl. 5, gde predviđam veća sredstva za Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, a juče ste mi obećali da ćete prihvatiti amandman na član 6. koji se odnosi na smanjenje subvencija za javna nefinansijska preduzeća i organizacija, na ime socijalnih davanja zaposlenima, pri tome pre svega mislim na zaposlene u lokalnim samoupravama.
Amandmanom na član 4, na koji je DSS podnela niz amandmana i koji su očigledno dali rezultat obzirom da ste prihvatili amandman DSS, pokušao sam da obezbedim veća sredstva za opštine - Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica, za grad Čačak, kao i za grad Kragujevac, opštine Aranđelovac, Topola, Knić, Batočinu, Raču i Lapovo.
Dobro je što ste došli na razgovor sa poslanicima DSS. Mislim da smo vas ubedili da prihvatite naš amandman i veliko je zadovoljstvo što je amandman kolege Aligrudića prihvaćen od strane Vlade.
Nadam se da će vladajuća većina u danu za glasanje imati razumevanje - da će zaista izglasati ovaj amandman, jer nije potrebno ponavljati koliko je DSS stalo do ravnomernog regionalnog razvoja i, ono što je takođe naša intencija, jeste da i u decembru, naravno i u narednoj godini, pre svega ispunite transferna sredstva koja su neophodna lokalnim samoupravama za njihovo normalno funkcionisanje.
Činjenica je da zaista ništa ne verujemo potpredsedniku Vlade gospodinu Mlađanu Dinkiću, ali verujemo njegovoj izjavi koju je izrekao pre nekoliko dana da je prekršen Zakon o privatizaciji i da je nerealno da 90% prihoda od NIS-a pripadne Vojvodini. Mi zaista nemamo ništa protiv građana Vojvodine, samo želimo da ukažemo na činjenicu da Srbija postoji ispod Save i Dunava. Hvala vam najlepše što ste prihvatili naš amandman.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, danas raspravljamo o najvažnijem zakonu koji usvaja Republički parlament, doduše pred kraj roka, ali ne pred kraj roka kada je ovaj budžet trebalo da bude usvojen, a to je 15. decembar, već pred isticanja redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, da vas podsetim još jednom, to je u ponedeljak 29. decembra u ponoć.
Neću govoriti o tome da je budžet kasnio 40 dana na putu od Vlade do Skupštine, neću govoriti o tome da je prekršen Zakon o budžetskom sistemu, niti ću govoriti o tome da su u pojedinim odredbama ovog Predloga zakona poništeni i povređeni postulati ekonomske politike. Meni je žao što gospodin Bradić, ministar kulture, koji je do malopre bio ovde, nije trenutno tu. Verujem i siguran sam da ni on nije mogao ovakvu tragediju da režira.
Podsetiću vas da je još u oktobru DSS predložila pet zakona i niz mera za prevazilaženje ekonomske krize i ukazala na mere koje je potrebno preduzeti i ugraditi u Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu. Mi smo nažalost tek u decembru raspravljali o prvoj meri Vlade i za sada jedinoj usvojenoj meri Vlade Republike Srbije, a to je Zakon o osiguranju depozita.
Takođe ću vas podsetiti da su pregovori sa MMF-om trajali tri nedelje, a da sporazum sa MMF-om je odložen za potpisivanje negde za polovinu januara. Čuli smo od gospođe Dragutinović da najznačajniji makroekonomski pokazatelji u ovom sporazumu neće biti promenjeni. Iskreno se nadamo da će to tako biti, ali zaista imamo osnovane razloge da u to sumnjamo.
Ono što je činjenica i najveća zamerka poslaničke grupe DSS, jeste da su nerealno planirani prihodi u ovom predlogu budžeta. Mi smo sigurni da se oni neće ostvariti ni u procentu od 80%, ali i to ostaje pred nama da vidimo kako će to sve izgledati u toku iduće godine.
Činjenica je da je veliki budžetski deficit. On iznosi gotovo 50 milijardi dinara. Krediti su 40 milijardi dinara, koji dospevaju u toku iduće godine. Ministar Mrkonjić je obećao da će isplatiti putarima 20 milijardi dinara. Potpredsednik Vlade gospodin Đelić je rekao da Trezor Srbije trenutno ima problema sa likvidnošću i u ovom momentu korisnici budžeta čekaju na isplatu oko 25 milijardi dinara. Prostom matematikom dođe se do rezultata da je to daleko iznad 100 milijardi dinara.
Činjenica je da Republika Srbija ima glomaznu administraciju, da je kabinet jedan od najvećih na Balkanu, da Vlada Republike Srbije ima 62 državna sekretara. Činjenica je da se budžet loše puni od 2008. godine i prema podacima sa sajta Ministarstva finansija punjenje budžeta u oktobru i novembru je bilo ispod očekivanog, ispod planiranog.
Ono što je pokazatelj da će se to stanje u decembru nešto popraviti, što je i normalno za decembar, ali mogu da zamislim kako će to izgledati u januaru, jer će se sigurno osetiti značajan pad u punjenju budžeta. Kada se na to doda planirana jednostrana primena trgovinskog sporazuma, umanjeni prihodi za oko 300 miliona evra - mislim da građane Srbije ne čeka svetla budućnost u narednoj godini.
Kao odgovor na to, Vlada predlaže povećanje akciza na benzin, na tečni i naftni gas, na kafu, pivo i još neke artikle - smanjenje akciza na luksuznu robu, a povećanje na one potrepštine koje zaista koristi najširi sloj građana Republike Srbije.
Ne bi bilo ozbiljno, a da se ne osvrnem na jedan od prioriteta Vlade u narednoj godini, a to je poljoprivreda. Naime, ovim budžetom Vlada Republike Srbije predviđa smanjenje subvencija za 1/4 za poljoprivredu. Kako će se to odraziti i na našu poljoprivredu i na život svih građana Srbije, mislim da ne treba posebno elaborirati.
Činjenica je da imamo deficit platnog bilansa i za to je Vlada kriva. Činjenica je da imamo pad priliva kapitala - takođe je za to Vlada kriva. Mi smo pokušali amandmanima, lično na član 5, gde sam predvideo veća sredstva za Agenciju za privlačenje stranih investicija - da se povećaju ta sredstva, ne bi li oni nešto učinili u narednoj godini. Videćemo da li će taj amandman biti prihvaćen od strane ministarke.
Smanjeni su rashodi u NIP-u - takođe je Vlada kriva. Smanjeni su start-ap krediti - opet je Vlada za to kriva. Činjenica je da u 2008. godini neće biti investicija.
Naime, ovaj budžet biće potrošen na plate, na socijalna davanja, a građani Srbije imaće priliku da se uvere da neće biti nikakvih investicija - neće biti novih puteva, neće biti novih grinfild investicija, jer su jednostavno takvi uslovi i u okruženju, a naravno i u Srbiji.
U raspravi o rebalansu budžeta čuli smo od predstavnika PUPS-a - sačekajmo novi zakon koji se priprema u Vladi, pa ćemo onda razgovarati da li je to drugo obećanje o povećanju penzija PUPS-a ispunjeno. Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju penzije su zamrznute.
Pošto je projektovana inflacija 8%, realna vrednost tih penzija 31. januara 2009. godine biće 8% manja nego što je 1. januara. Tako 1.700.000 penzionera će 31. decembra 2009. godine živeti barem 8%, ukoliko se ostvare pretpostavke kolika će biti inflacija, gore nego što su živeli 1. januara.
Doduše moram da pohvalim gospođu Dragutinović - ona je predložila da se penzije ne povećavaju linearno i mi smo podržali taj njen stav. Jedino nam nije jasno zašto Vlada nije prihvatila ovaj predlog i zašto se tako nije postupilo. Mi smo to u potpunosti podržali, ali nam nije jasno zašto Vlada nije prihvatila predlog MMF-a koji je predložio da se penzije u 2008. godini povećaju za 5%, a da se u 2009. godini povećavaju za rast inflacije.
Na taj način porast penzija bi bio iznad 13%. Opet da kažem, kolege iz PUPS-a su predložile amandman na ovaj član budžeta, ali su ga predložile tako da on bude neblagovremen, tako da se o njemu neće ni raspravljati. Još jednom potvrđuju na koji način se zalažu za svoja predizborna obećanja.
Pitanje na koje bih želeo da dobijem odgovor jeste - koliko u konsolidovanom bilansu države ima obaveza, pre svega prema javnim preduzećima i lokalnim samoupravama? Da li će sva planirana sredstva za transfere lokalnim samoupravama biti ispunjena i u toku decembra i da li će biti dovoljno tih sredstava za narednu godinu?
Ono što je činjenica i što nismo videli u prelaznim i završnim odredbama ovog predloga zakona, a što je svakako trebalo dodati, jeste da za sve troškove koje Vlada predviđa posebnim programima, jednom godišnje je potrebno podneti izveštaj Narodnoj skupštini o realizaciji tih programa.
Činjenica je da, ukoliko ovaj budžet ne bude usvojen, ukoliko budemo prinuđeni da idemo na privremeno finansiranje, to je potvrda da u zemlji postoji politička nestabilnost, da u Vladi postoji veliko nesaglasje oko ovog predloga zakona i da će Vlada sprovoditi politiku iz prethodne godine, iz 2008.
Kako ćemo potpisati sporazum sa MMF ukoliko budemo išli na privremeno finansiranje, od koga ćemo dobiti kredite iz inostranstva ukoliko ne budemo usvojili ovaj budžet, to je već pitanje za Vladu i nadam se da će ona naći odgovor na to pitanje.
Žao mi je što gospodin Bradić nije ovde, jer svi mi volimo pozorište, ali ne u Vladi. Loši glumci ne zaslužuju ni aplauz, a svakako da ovaj Predlog zakona o budžetu ne zaslužuje podršku poslanika DSS. Hvala najlepše.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministri, uvažene kolege poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 225. i 226. Naime, Poslaničkoj grupi DSS je neophodna informacija. Kolega Zdravković nas je asocirao na izjavu njegovog šefa i potpredsednika Vlade, gospodina Mlađana Dinkića, koju je nedavno dao u Novom Sadu (nije istražnim organima, biće i za to prilike, gospodine Todoroviću), ali je rekao da nema zakonskog osnova da Vojvodini pripadne 90% novca od prodaje NIS-a i mi u tome potpuno podržavamo gospodina Dinkića, s obzirom na to da je Zakon o privatizaciji potpuno jasan i da Vojvodini treba da pripadne 50% od tih sredstava.
Međutim, u Predlogu budžeta mi smo imali priliku da vidimo da je postignut neki drugi dogovor, kojim se hvalio gospodin Pajtić. Čak je nagovestio da je ''izboksovao'' za Vojvodinu 9%, a ne 7% koliko je predviđeno Ustavom Republike Srbije.
Ono što može da nas brine jeste izjava gospodina Dinkića koji je rekao da za detalje tog dogovora treba pitati one koji su u tome učestvovali, predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića i predsednika Izvršnog veća Vojvodine, Bojana Pajtića.
Očigledno da postoji sukob u socijalno odgovornoj Vladi, da je to sukob na levici, da potpredsednik Vlade ne govori sa svojim premijerom, ali ono što interesuje poslanike DSS, s obzirom na to da su podneli amandmane na član 4, koji upravo reguliše ovu materiju – na šta se ovo konkretno odnosi, a to će u mnogome zavisiti ukoliko se prihvate amandmani DSS na član 4, mislim da će Srbija biti mnogo zadovoljnija nego na način kako je to predviđeno Predlogom budžeta. Hvala vam najlepše. (Aplauz.)

Hvala. Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Dragutinović, reklamiram povredu Poslovnika, član 200.
Naime, poslanička grupa DSS je 10. decembra ove godine uputila poslaničko pitanje guverneru Narodne banke Srbije. Danas je 16. decembar i najpre koristim priliku da se zahvalim guverneru Narodne banke gospodinu Jelašiću na ovako brzom odgovoru na pitanje koje glasi: "Molimo guvernera Narodne banke Srbije gospodina Jelašića da nam dostavi pregled trgovanja Srbije devizama na međubankarskom deviznom tržištu za period oktobar-decembar 2008. godine, i to po danima, učesnicima u procesu trgovanja i prema visini trgovinskih iznosa."
Ovo je veoma bitno, jer je to tema koju smo pokretali prethodnih dana i koja će nam biti izuzetno značajna u raspravi o budžetu za 2009. godinu. U odgovoru guvernera Jelašića dobili smo izveštaj da je ukupno u periodu oktobar-decembar 2008. godine Narodna banka intervenisala sa 730.200.000 evra, odnosno 5.117.080.963 dinara na međubankarskom tržištu. Doduše, nismo dobili odgovor koje su banke učestvovale u ovoj trgovini i po kom kursu su obavljane ove transakcije, ali očekujemo da će u dopuni svog odgovora guverner Jelašić odgovoriti na ova pitanja.
Takođe, 3. decembra smo postavili dva vrlo značajna pitanja Ministarstvu finansija, gospođi ministarki Dragutinović, na koja nismo dobili odgovore. Kolega Arsen Đurić je tražio odgovor na ta pitanja. Odgovor je bio da će vrlo brzo uslediti reakcija Ministarstva finansija, a ta pitanja se odnose, pre svega, na pregled izvršenja budžeta po direktnim budžetskim korisnicima uključenim u konsolidovani račun Trezora; pregled izvršenja po ekonomskoj klasifikaciji; pregled izvršenja po funkcionalnoj klasifikaciji; pregled kvota po ekonomskoj klasifikaciji sa stanjem decembar 2008. godine; pregled korišćenja budžetske rezerve po korisnicima i nameni.
Ova naša pitanja se odnose i na pregled primanja budžeta Republike ostvarenog sa 3. decembrom 2008. godine, u poređenju sa primanjima planiranim Zakonom o izmenama i dopunama zakona o budžetu Srbije za 2008. godinu, po vrstama primanja, sa procenom ostvarenja do kraja 2008. godine po sledećim elementima (Čuli smo juče neke podatke u završnom izlaganju ministarke, sa kojima nismo zadovoljni - mislimo da tu fali nekih 80 milijardi dinara, ali dobro.): pregled ostvarenja poreskih primanja, po vrstama primanja; posebno pregled primanja klasifikovanih kao ostali neporeski prihodi u odnosu na planirana; posebno pregled primanja ostvarenih od privatizacije i od zaduženja u zemlji i inostranstvu.
Gospođo Dragutinović, vi ste nam rekli sinoć u svom završnom izlaganju da odgovore na mnoga pitanja koja su poslanici DSS postavili, a tiču se upravo prihoda države, rashoda države, deviznih rezervi, možemo naći na sajtu Narodne banke Srbije, odnosno Ministarstva finansija.
Molim vas da ove odgovore dobijemo u pismenoj formi, sa vašim potpisom, sa pečatom Ministarstva finansija, jer ako krenemo tom logikom, onda uopšte nije potrebno da ministri prisustvuju zasedanjima Narodne skupštine Republike Srbije, već možemo da se sa predlozima zakona upoznajemo na sajtu Ministarstva finansija.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, završavam za par sekundi. Zato vas molim da u što kraćem roku, ako postoji mogućnost u toku današnjeg dana, pošto je ostao još jedan amandman na zakon koji vi ovde branite, dobijemo ove odgovore kako bismo mogli potpuno spremni da uđemo u raspravu o budžetu za 2009. godinu. Hvala najlepše.