Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog ovog zakona stigao je 28. aprila ove godine u skupštinsku proceduru, po hitnom postupku, i odležao je punih 40 dana. U tom periodu i narodni poslanici, a i javnost Srbije imali su priliku da se upoznaju sa odredbama koje se nalaze u Predlogu ovog zakona. Doduše, predsednik Poslaničke grupe, vladajuće koalicije, ZES, rekla je će on biti usvojen u toku redovnog zasedanja, očigledno da nije usvojen pre 1. juna. Danas imamo jedan predlog zakona, stavovima koje smo do sad čuli, trebalo bi da otkloni neke nejasnoće i neke nepravilnosti. Zato DSS s pravom sumnja da će to biti učinjeno.
Dana 12. maja u parlamentu smo imali javno slušanje na kome se raspravljalo o ovom zakonu. Drago mi je što je tom prilikom prisustvovao predsednik Vlade. Da podsetim građane Srbije, on je ujedno i ministar finansija ove zemlje. Tad je bila prisutna i gospođa Malović, ministar pravde, mogu da pretpostavim razloge zbog čega danas nije ovde. Uveli smo očigledno jednu interesantnu praksu da se početak sednice odlaže dok se ne pojavi predstavnik vlade, a kad sprovede svoju diskusiju od desetak, dvanaestak minuta i pročita obrazloženje zakone, koje očigledno nije pisao, onda mu bude neprijatno i napusti ovu salu, tako i da i dalje raspravljamo bez predstavnika predlagača, odnosno predstavnika Vlade.
Gospodin Cvetković je, podsećam još jednom, predsednik Vlade, ali i ministar finansija, na javnom slušanju je rekao da je ovaj zakon temeljno pripremljen, da je usaglašen sa rešenjima iz zakona država razvijenih demokratija, da će ovaj zakon sprečiti uticaj nekih neformalnih grupa na političke stranke i da je pribavljeno stručno mišljenje Venecijanske komisije, kao najvećeg autoriteta u ovoj oblasti. U javnosti je zakon predstavljen kao skup normi koje treba da uvedu red na političkoj sceni Srbije, to je korak u regulisanju tokova novca u politici i da predstavlja značajnu i snažnu antikoruptivnu meru. Onda se pitamo, u kakvoj državi mi to živimo kada će Tužilaštvo za organizovani kriminal biti nadležno za primenu određenih članova, da li, pre usvajanja ovog zakona, postoji politički život u Srbiji, odnosno političke stranke koje već decenijama obavljaju neki svoj rad?
Na pomenutom javnom slušanju gospođa Zorana Marković, direktor Agencije za borbu protiv korupcije, koja je inače i predsednik Radne grupe za izradu ovog zakona, jasno je rekla da pojedine odredbe u Predlogu ovog zakona predstavljaju stvar političkog kompromisa, a ne predlog Radne grupe. Pokazalo se u praksi da važeći zakon, koji je gospodin Đelić predložio 2003. godine, a samo da kažem da pre toga nismo imali nikakve propise, pa je u tom trenutku verovatno to bilo nekakvo rešenje, nije dao očekivane rezultate, nije bilo moguće potpuno legalno sprovesti odredbe ovog zakona i, pre svega, prema ovom zakonu izostao je kontrolni mehanizam koji je stavljen u nadležnost Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije.
Podsetimo se samo kako su izgledali izveštaji pojedinih političkih stranaka, od onih koje su saopštile da nemaju nijednog donatora, a neke političke stranke rekle su da ih finansiraju, odnosno priloge daju isključivo pojedinci, a neke druge stranke su u svojim izveštajima rekle da ih finansiraju isključivo firme, a nijedan pojedinac. Slušali smo obrazloženja kako se ljudi plaše zbog mogućnosti da imaju neprijatnost, određene represivne mere, progon, pa ne žele zbog toga da se pojavljuju u zvaničnim dokumentima ili na sajtovima političkih stranaka kao donatori.
Da li mi živimo u nekom demokratskom mraku? Da li je, kako sam čuo pre neki dan izjavu predsednice Narodne skupštine, naše društvo konačno zrelo za donošenje ovakvog zakona? Pa, nismo mi banane, možda mi živimo u ''banana republici'', nažalost, u to ste pretvorili Republiku Srbiju, u takvu državu. Sad smo sazreli da vidimo kao se kreću i kakvi su tokovi novca u političkim strankama. Rezultat svega ovog, odnosno slabe primene važećeg zakona jeste Predlog ovog zakona, u čijem obrazloženju stoji da ne postoji odgovarajući propis EU sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost ovog zakona, što znači da je predlagač imao svu slobodu da uredi ovu materiju na najbolji mogući način, ali očigledno je da je bilo važnije ograditi komentare Venecijanske komisije, koja prema premijeru Cvetkoviću predstavlja, izgleda, najznačajniji izvor prava u ovoj zemlji.
U samom zakonu već kod Značenja pojmova postoji ''izborna kampanja'', pa kaže: ''izborna kampanja je skup aktivnosti političkog subjekta od dana raspisivanja izbora do dana proglašenja konačnih rezultata izbora'' i to nije sporno. Šta je ovo pre izborne kampanje? Da li se to zove predizborna kampanja ili sama kampanja, kad svakog dana imamo priliku da se sprovodi i u štampanim i u elektronskim medijima širom Republike Srbije.
U članu 7. kaže: ''Privatni izvor finansiranja političke aktivnosti čine članarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.'' Da li ovo nabrajanje znači, gospodine Ćosiću, vas da pitam, znam da nemate potpunu mogućnost da odgovorite, ali možda će neko od ministara koji će se pojaviti danas ovde ili kad budemo raspravljali u pojedinostima, moći da nam odgovori, da je sve ostalo zabranjeno? Prema tome, samo ovo što je taksativno navedeno to su jedine mogućnosti.
U član 8. kaže: ''Član političke stranke dužan je da uplatu članarine vrši isključivo sa svog tekućeg računa.'' Koji zakon u ovoj zemlji nameće obavezu fizičkom licu da ima otvoren tekući račun. To nisam pročitao u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zatim, član 9: ''Politička stranka stiče imovinu kupoprodajom, nasleđem i legatom.'' Da li i ova norma treba da bude upravo u ovom zakonu ili to može da bude regulisano nekim drugim propisom. Nisu političke stranke danas pale sa neke druge planete, već je njihovo delovanje regulisano i nekim drugim zakonima.
Član 14: ''Politički subjekat ne može sticati prihod od promotivne, odnosno komercijalne delatnosti.'' Šta to znači? Dakle, koje su to delatnosti koje su zabranjene ili ćemo i dalje široko posmatrati to i na taj način naći mogućnost da se zaobiđe ona lestvica koju bi trebalo da preskočimo.
U članu 16, vezano za sredstva iz javnih izvora, za razliku od do sada važećeg zakona, piše da su sredstva koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkih stranaka 0,15% rashoda budžeta.
E, da je sada ovde gospodin Cvetković kao ministar finansija, rado bih ga pitao da mi objasni – da li je deficit na rashodnoj strani, da li to znači da ukoliko se ova zemlja više zadužuje, da su izdvajanja za funkcionisanje i rad političkih stranaka veća i u kom je to procentu predviđeno da bude u narednom periodu?
Član 17, upravo ovaj koji reguliše ovih 0,15% rashoda budžeta i način raspodele stupaju na snagu 1. jula 2012. godine, ako se ne varam. Dakle, ta obaveza je degažirana nekoj narednoj vladi da se ona time bavi.
Poseban račun za finansiranje izborne kampanje, nije mi jasno ih ovoga, ukoliko se sprovedu u isto vreme republički, pokrajinski i lokalni izbori, da li se samo sa jednog računa, to jest na jedan račun uplaćuju i sa jednog računa isplaćuju ta sredstva, ili će biti odvojeni računi za sve ove kampanje.
Što se tiče izbornog jemstva, da se ne zadržavam mnogo, mislim da je jasno razrađena čitava ta ujdurma koja je napravljena, jer potpuno je jasno da prilikom predavanja kandidature, stranka ne može znati na koji iznos sredstava može da računa. Samo očekujem, pošto je premijer rekao da je zakon temeljno urađen, da čovek koji je pisao ovu odredbu zakona bude smenjen i na taj način da se rastereti državna administracija.
Vezano za kontrolu od strane DRI, DSS je predložila da se ova odredba briše iz zakona, jer nadležnosti, funkcionisanje i uloga DRI je jasno određena i Ustavom Republike Srbije i Zakonom koji reguliše njen rad, i ne može Agencija za borbu protiv korupcije naložiti DRI kako da se ponaša i koga da kontroliše. Ako hoćemo nezavisne i samostalne institucije, onda dajte da taj posao rade kako smo to i predvideli zakonom.
Da li se ovo koje ste ovako predvideli zove krivično delo, a ja ga u Krivičnom zakoniku nisam video: ''Ko daje, odnosno u ime i za račun političkog subjekta pribavi sredstva za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona u nameri da prikrije izvor finansiranja ili iznos prikupljenih sredstava političkog subjekta, kazniće se zatvorom'' itd. itd.
Zašto ovo stoji ovako u ovom predlogu zakona? Obustava prenosa sredstava iz javnih izvora, pa, da li je moguće da posle pokretanja krivičnog postupka ili prekršajnog postupka, nadležno ministarstvo, nadležni organ uprave autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, donosi odluku o privremenoj obustavi prenosa sredstva političkoj stranci. Vi znate kako je sprovedena reforma pravosuđa u ovoj zemlji, vi znate kako funkcionišu naši sudovi. Dakle, samim pokretanjem postupka, vi zavijate slavinu političkoj stranci i kolike to ima mogućnosti za zloupotrebu od strane, pre svega, izvršne vlasti.
Po meni, uz niz nedostataka koje sadrži ovaj predlog zakona, možda je najveći problem zloupotreba državnih funkcija u izbornim kampanjama i naravno, državnih resursa u toj kampanji. Šta je sa finansiranjem političkih stranaka od strane javnih preduzeća? Nećemo da se lažemo da ona ne postoje, ona posredna, prikrivena, od toga da direktor elektrodistribucije postavi bandere u određenom putnom pravcu, razvodi niskonaponsku mrežu, ''Telekom'' uradi telefonsku centralu, pa, znamo na kakve su sve ucene građani nailazili prilikom izrade puta, vodovoda, kanalizacije, imali smo priliku u protekle tri godine na lokalnim izborima, širom Srbije, da se uverimo u tako nešto.
Šta je do sada sprečavalo Agenciju za borbu protiv korupcije da reaguje, koja je mera izrečena, ko je to kažnjen? Nisu imali određene instrumente, e, i sada će ovaj zakon da njima to da? Ali ne vidim da su oni reagovali na propuste koji su bili i u Boru, i u Aranđelovcu, i u drugim gradovima. Jedno je kada napišete članak u medijima, onda to neko pročita i kaže, da, da, nešto se tamo dešavalo, ali, nema veze, idemo dalje.
DSS svakako smatra da je Srbiji potreban ovakav zakon, Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a koje su to aktivnosti kada ste izostavili ključne segmente u političkoj kampanji, pre svega, vezano za zloupotrebu od strane državnih funkcionera?!
Smatramo da je uslov svih uslova, da bi ovaj zakon mogao da se primenjuje, da određene rezultate da, da se objedini, pre svega, medijska regulativa u ovoj zemlji. Zaista je neophodno uskladiti propise koji uređuju ovu materiju, pre svega u oglašavanju, kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima. Svedoci smo da u toku izborne kampanje dolazi do strahovite zloupotrebe medija.
Potrebno je, ako hoćemo stvari da menjamo nabolje, da onda svi budu jednaki, ne samo deklarativno da se u nekim raspravama za to zalažemo, ali u materiji zakona to nije jasno regulisano, ni ovog, ni pratećih četiri ili pet zakona koji treba da omoguće da se ovaj zakon normalno sprovodi.
Ne znamo čak ni koji medijski zakon reguliše korišćenje državnih resursa i nemojte mi reći da u narednoj kampanji predsednik Republike, ministri, direktori javnih preduzeća, neće da se voze u crnim limuzinama, neće da dele farmerke, aparate za pritisak, naočare, otvarati puteve, seći vrpce, maziti crvene simentalke, gostovati u specijalnim emisijama, svega toga će biti. To je činjenica i od toga ne možemo da pobegnemo, jer nema zakona koji će to da spreči.
Najveća sredstva u izbornim kampanjama upravo idu za oglašavanje i tada su astronomske cene. Pojedini mediji jedva čekaju da budu raspisani izbori da bi mogli da odrede svoju tarifu, jer bukvalno narednih godinu ili dve dana žive od tih sredstava koje su uzeli od političkih stranaka.
Šta znači odredba člana 23. Predloga zakona: ''Na svako iznajmljivanje termina u medijima primenjuju se propisi i pravila kojima se uređuje postupanje medijima u izbornoj kampanji.'' To ne znači ništa.
Da li sve stranke imaju ravnopravan tretman? Nemaju. Ko u ovoj zemlji ima pravo da kontroliše sekunde na ''Javnom servisu''? Očekujem odgovor od ministra.
Ko u ovoj zemlji kontroliše 55% reklamnog prostora u elektronskim medijima? Čemu u Srbiji služi izborna tišina pred izbore? Tada su svi najaktivniji, neko igra košarku, neko peca, neko šeta svog kućnog ljubimca, i naravno da se na taj način vrši uticaj i na birače. Koje su sankcije već izrečene zbog učinjenog prekršaja i kome? Ne, kada se vidi da ne postoji odgovarajući odgovor države i nadležnih institucija, onda se to pravo još više zloupotrebljava i onda se ta priča još masovnije koristi u zloupotrebi političkih funkcija u samoj kampanji.
Zakon o radiodifuziji se, nažalost, ne primenjuje, a ako grešim, vi mi recite u kom slučaju je izrečena sankcija i ko je bio sankcionisan. Savet RRA doneo je Preporuke za ponašanje u izbornoj kampanji, one postoje, u njima sve piše, ali se ne primenjuju.
A, da li u tim preporukama piše da pojedine televizije svoju frekvenciju mogu da izdaju na određeni period političkoj stranci koja ima najviše novca i na taj način gledamo iste ljude do dva, četiri, šest, osam, deset uveče na televiziji i koji pričaju kako će Srbijom teći med i mleko.
Stranke su u obavezi da svi podaci budu dostupni javnosti i mi se sa tim potpuno slažemo. Treba da bude sve jasno i otvoreno, transparentno, da svi građani mogu da se uvere ko finansira političke stranke, kako to funkcioniše. Ali, hajde da obavežemo isto na sve to i medije, pa da vidimo ko je to gostovao, ko je to platio, kolika su to sredstva uložena za medijske kampanje, koliko to u određenom vremenu, u sekundama, u minutima, satima, iznosi za svaku političku stranku.
Ono što je poražavajuće, zaista smatram da je ovaj zakon izraz nepoverenja prema političkim strankama, da on, ukoliko bude usvojen ovako, neće doneti očekivane rezultate od strane predlagača, pa će biti razočarani i građani Srbije i političke stranke, ali činjenica je da ne sme da bude razočarana Venecijanska komisija, izgleda, da je to najvažniji razlog zbog čega ovakav zakon usvajamo.
DSS je podnela niz amandmana na ovaj predlog zakona i nadam se da će biti razumevanja od strane predlagača u raspravi u pojedinostima da oni budu prihvaćeni, ali u svakom slučaju, sigurni smo da ovaj zakon neće otkloniti ni korupciju, ni uticaj neformalnih grupa na političke stranke, kao i niz problema koje smo imali. Mi moramo da menjamo i sistem i društvo iznutra i da pojedinci u pojedinim političkim strankama, zbog kojih smo svi stavljeni u isti koš i optuženi da su sve stranke iste, budu uklonjeni iz političkog života na način kako to predviđa ovaj zakon, kroz prekršaje i kroz krivične sankcije.
Nismo svi isti, mnogo se razlikujemo i to će se pokazati na narednim izborima. Hvala najlepše. (Aplauz)