Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Miroslav Petković

Govori

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo Kalanović, podsećanja radi, Carinskim zakonom smo započeli Prvo redovno zasedanje u 2010. godini. To je ona čuvena sednica sa 38 tačaka dnevnog reda, kada ste u ovoj skupštini izglasali kredit za "Srbijagas" od 170 miliona evra, za pokrivanje deficita budžeta 160 miliona evra, itd.
Tada je aktuelna ministarka, gospođa Diana Dragutinović rekla da se radi o tehničkom zakonu, koji treba da olakša izvoz, pojednostavi i ubrza carinske postupke i da je u potpunosti usaglašen sa propisima EU. Šta se ispostavilo u međuvremenu? Da ga ponovo treba usaglasiti sa propisima EU, jer očigledno da 2010. godine ono što je u Srbiji bilo pet godina, to je tada u Evropi bilo tri godine, pa se zbog toga i ovaj član menja.
Šta još nije bilo dobro u ovom zakonu? Špediteri su dokazali u postupku pred Ustavnim sudom, neustavnost carinske procedure. Carinski zakon je 2010. godine uveo nešto što je zabranilo još Rimsko pravo, a to je anatocizam, odnosno zlostavljanje dužnika ne primerenim uvećanjem novčanih obaveza.
Nažalost, od vas gospođo Kalanović nismo čuli danas, kako će se ove odredbe primeniti na celokupnoj teritoriji Republike Srbije? Kako će Carinski zakon važiti na Kosovu i Metohiji, kad nam očigledne opstrukcije u ovim postupcima pravi i EU i Svetska trgovinska organizacija. Kakva je vaša projekcija priliva sredstava od carine, nakon usvajanja ovog zakona? Ni jednom rečju niste pomenuli i povezali carinske procedure, Carinski zakon sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, jer valjda Carinski zakon tretira jedinstveno određeni carinski prostor, a svakako da Kosovi i Metohija jeste deo Republike Srbije.
Jednostavna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja predstavlja u stvari jedan pravni apsurd, jednu sistemsku grešku u sistemu Republike Srbije, je nas već kao državu, kao privredu u potpunosti obogaljila. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije otvorio, naravno, Srbiji vrata EU. Evropski investitori nisu pohrlili u Srbiju, kako je to svojevremeno najavljeno.
Primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ukinute su carine na uvoz nekih proizvoda iz EU, zbog čega su Srbija i naši domaći proizvođači pretrpeli ogromnu štetu. Kolega Lapčević je pokazao jasno analizom budžeta od 2008. do 2012. godine, da smo izgubili skoro 800 miliona evra direktnih carinskih prihoda, zbog nižih carina uslovljenih primenom SSP-a. Ali, ono što je veći problem, jeste indirektna šteta koja je time nastala.
Činjenica da su stotine hiljada ljudi ostali bez posla, a razlog tome nije samo svetska ekonomska kriza, da su desetine hiljada, pre svega malih i srednjih preduzeća u međuvremenu ugašena, da je Srbija ušla u jednu neravnopravnu utakmicu.
Naravno da je najteže poljoprivrednim proizvođačima. Mislim da je gospodin Rističević u svom izlaganju, na najbolji način to ovde objasnio i zaista mi nije jasno, ukoliko poslanici SNS prihvate ovo izlaganje, kako ovaj zakon mislite da prođe u Danu za glasanje.
Od 2014. godine, kada istekne šest godina tog prelaznog perioda, sledi skoro potpuna liberalizacija tržišta za uvoz proizvoda iz EU. Kako se Srbija priprema za taj trenutak? To je samo za godinu i po dana, pretpostavljam da planirate da ova vlada izgura ceo mandat, tako da ćete 2014. godine morati da date odgovor i na ovo pitanje. Mislim da je krajnje vreme da se već sada spremamo za to .
U ovom trenutku, uvoz proizvoda iz EU je gotovo dvostruko veći, nego što je izvoz iz Srbije na prostor EU. Kako ćemo rešiti problem što je domaća proizvodnja ostala bez tražnje? Malopre je bila jedna polemika oko toga, ali nisam čuo od predsednika vladajuće koalicije konkretan odgovor. U situaciji kada imamo apresijaciju dinara, kada smo liberalizovali spoljnu trgovinu, kada smo smanjili carinske stope, od srpske privrede ostaje definitivno mesečev pejzaž ukoliko se nešto ne bude promenilo.
Ako pad konkurentnosti privrede, ako precenjena domaća valuta dovodi do rasta spoljno-trgovinskog deficita, koje su to mere koje se preduzimaju da se ovako nešto spreči? Pri tom, domaća valuta se brani novim zaduživanjem, doznakama naših sunarodnika iz inostranstva i prodajom imovine.
Gospodin Dinkić je i u ovom parlamentu i u nekim izjavama u javnosti rekao da je potreban odlučan zaokret. Ja se zaista slažem sa tim u potpunosti, ali mislim da taj zaokret neće dozvoliti upravo MMF, a to ćemo videti već danas nakon prvih razgovora sa predstavnicima MMF-a i da li će sve ono što je projektovano u budžetu za 2013. godinu naići na razumevanje, odnosno da li je u praksi ostvarljivo.
U situaciji kada je budžetska kasa prazna i popunjava se, nažalost ponovo, kreditima, kada je država prezadužena, kada su građani osiromašeni, kada je privreda na kolenima, ja mislim da ovoj vladi ne ostaje ništa drugo, nego da radi isto ono što je radila i vaša prethodna Vlada. Znači, živećemo od danas do sutra, nastaviće se očajničko zaduživanje, prodavaće se ono što je ostalo od imovine, nemojte ovde niko da se zaklinje da sutra neće biti prodat "Telekom", "Komercijalna banka", delovi "Elektroprivrede Srbije" ili nešto drugo.
U jednoj analizi koju smo u DSS radili nismo zanemarili ekonomsku krizu, ali ključni ekonomski pokazatelji govore o pravom ekonomskom sunovratu u odnosu na 2008. godinu. U ovoj tabeli koju ćemo naravno elaborirati u raspravi o budžetu se jasno vidi koliki je pad BDP, koliko su manji prihodi od carine i koliko smo siromašniji nakon četiri godine vlasti prethodne Vlade, u kojoj ste, naravno, i vi bili.
Zbog izuzetno teške situacije u državi, najiskrenije nudimo pomoć i podršku, jer mi smo ovaj zakon pokušali da popravimo amandmanom koji smo podneli, i nadamo se da će on biti prihvaćen kako bi se izbegli mnogi postupci, kako bi se zaštitio budžet Republike Srbije od isplate naknada šteta svim onim ljudima koji su oštećeni zbog primene protivustavne odredbe koja je usvojena 2010. godine, na koju smo i tada ukazivali.
Zbog toga, ili vi ili gospodin Dinkić, mislim da će imati priliku i na Odboru, a i u raspravi u pojedinostima da čuje sve naše argumente i da će prihvatiti naš amandman.
Hvala.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Tabaković, na početku vašeg izlaganja rekli ste da se vrlo rado vraćate u ovaj dom. Poslanicima DSS je zadovoljstvo da sa vama razgovaraju da bi pre svega doneli jedan dobar zakon koji će vama omogućiti da na čelu jedne važne institucije…
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da dozvole narodnom poslaniku da se čuje, da jasno iskaže. Zbog vašeg žumora se ništa ne čuje. Molim vas za jednu tišinu i pristojno ponašanje.)
Gospodine generale, dozvolite da se obratim.
Koliko je ovo važna institucija i ovo važan zakon pokazuje činjenica da je prvi zakon o kome je ovaj saziv parlamenta raspravljao, a to je Zakon o NBS. Očigledno da se posle tri meseca ukazala potreba da se pojedine odredbe menjaju. Živim u nadi da nećemo do Nove godine još jednom raspravljati o ovom zakonu i zbog toga pokušavamo da popravimo predložene odredbe.
Pošto ste nam na početku objasnili šta znači "akontibiliti, risponsibiliti", moj neki stav jeste da je "mast hev" ovog saziva parlamenta NBS, tako da ćemo uvek sa zadovoljstvom o njoj raspravljati. Ono što me interesuje, kada sam pročitao Predlog zakona nije mi bilo jasno baš koliko smo danas bliže EU ukoliko usvojimo ovaj zakon ovako kako je predložen, kakva je korist za državu Srbiju ukoliko prihvatimo zakon u ovakvom tekstu.
Ovlašćeni predlagač zakona koji smo donosili pre tri meseca je rekao – mogu da nastupe štetne posledice ukoliko određeni zakon ne bude donet i zbog toga smo raspravljali po hitnom postupku. Da li su u međuvremenu nastupile štetne posledice, pa sada vršimo bitne izmene prvobitnog teksta koje smo nedavno ovde i usvojili?
Neko je izneo primedbu da nismo dobili mišljenje Vlade. I prvi put kada smo usvajali ovaj zakon nismo dobili mišljenje Vlade. Danas sam bio malo zbunjen kada smo dobili mišljenja određenih međunarodnih institucija, a to su bile Evropska centralna banka, Evropska komisija, i što se nas iz DSS ovaj dokument sa ovih 12 zupčanika uopšte nam nije bitan. Uopšte nas ne interesuje šta su oni predložili. Pričamo o NBS. Kada ovo pogledamo vidi se po članovima da ste vi to predložili a oni su davali određene komentare.
Gospodin Palalić je rekao da su predložili da postoji mogućnost da se uvede, ova po nama besmislena, odredba vezana za Ustavni sud. Ne znam zašto ste prihvatili, ali nadam se da ćemo to u narednim danima uspeti da promenimo. Siguran sam u to da sugestije bilo kog ambasadora ne mogu biti izbor prava u državi Srbiji. Hvala gospodinu Dežeru na njegovom trudu, ali dajte da donesemo zakon kojim će se urediti ova vrlo važna oblast.
Govorili smo o Statutu NBS. Izneli smo primedbe da se na taj način oduzima jedno važno ovlašćenje Narodnoj skupštini Republike Srbije. Takođe je ovlašćeni predlagač pre tri meseca rekao – mi smo ti koji treba da vršimo nadzor nad NBS. Ključne novine su vraćanje nadzorne funkcije Narodnoj skupštini. Članom 2, citiram stenogram od pre tri meseca kada smo raspravljali o ovom zakonu, predviđeno je da Narodna skupština potvrđuje Statut NBS. Ranijim predlogom izmena i dopuna Zakona NB je donosila Statut sama po sebi. Niko nije proveravao usklađenost Statuta NB sa Zakonom o NBS. Naše je prirodno pravo da dajemo saglasnost na njen Statut uprave, a kamoli da ne smemo ili ne treba da damo saglasnost na Statut NB i proverimo na taj način da li je usklađen sa zakonodavstvom i ustavnim poretkom države. Šta se to promenilo za tri meseca pa sada Narodna skupština više o tome ne raspravlja? Evropska unija ili Evropska komisija?
U članu 4. ste rekli da ima nekih tehničkih izmena. Menjate red reči u rečenici. Ne bih se oko toga zadržavao. Članom 8. predloženog teksta predlažete da funkcioneru NB funkcija prestane pre isteka mandata na koji se bira u roku od 90 dana od dana prestanka funkcije. Niste predvideli ko ga menja ako mu prestane funkcija u tih 90 dana. Mislim da je to takođe važno pitanje. Poslanici iz DSS su govorili da ovaj rok od 90 dana je izuzetno kratak iz praktičnih razloga. Ova skupština se nije sastala od februara pa praktično do jula meseca u izbornoj godini.
Postoji takva mogućnost da se desi i u narednom periodu. Član 10. je zaista za desetku. To je ono što smo pričali vezano za Ustavni sud.
Mislim da je vama jasno da Ustavni sud ne može da postupa u ovoj materiji. Zašto onda svim funkcionerima u zemlji ne dozvolimo da se putem žalbe obrate Ustavnom sudu? Zašto onda Narodna skupština da nekoga bira i da nekoga razrešava?
Hajde da zamislimo situaciju koja može da se dogodi u praksi. Prema zakonu možete imati četiri guvernera. Vi ste se opredelili za tri. Nedaj bože za gospođu Dragutinović ili nekog od njenih kolega da budu razrešeni, da upute žalbu Ustavom sudu, da Ustavni sud razmatra tri godine njihovu žalbu, kao što je razmatrao zahtev DSS vezano za prenos nadležnosti AP Vojvodina, donese odluku. U međuvremenu, za 90 dana vi izaberete nova dva guvernera, vrati se gospođa Dragutinović i neko od njenih kolega i onda Narodna banka ima pet guvernera. Tu je prekršen zakon, jer je maksimum četiri. Dajte da u narednim danima, zaista krajnje dobronamerno, razgovarali smo sa kolegama iz SNS, mislim da tu postoji dobra volja da se prihvati amandman DSS i da se to reši kako bi izbegli jedan presedan, koji može da bude vrlo opasan, jer ne znamo šta će sutra nekom ministru pasti napamet i kakav predlog može da iznese u Skupštinu.
Što se tiče člana 11, voleo bih da građani Srbije čuju, pošto se ovde ukidaju neke ingerencije izvršnog odbora Narodne banke. Šta prelazi u vašu nadležnost, odnosno čime ćete vi upravljati i šta ćete kontrolisati? Imovina Narodne banke, odnosno imovina Republike Srbije koju kontroliše Narodna banka su dinarski, devizni, kratkoročni, dugoročni plasmani, devizna sredstva, hartije od vrednosti, ostala aktiva i imovinska prava u posedu Narodne banke Srbije, pokretna i nepokretne stvari i novčana sredstva na žiro računu Narodne banke Srbije. Znači, izuzetno velika imovina koja se meri u milijardama evra. Ne radi se samo o nekim zgradama, pisaćim mašinama. Pitam zbog toga što je ovlašćeni predlagač, pre tri meseca, u ovoj sali rekao da je izvršni odbor organ koji ima najveća ovlašćenja u okviru Narodne banke Srbije i da po broju mogu da preglasaju guvernera. Neophodno je da guvernera bira Narodna skupština Republike Srbije. Ovakvo rešenje je prihvaćeno u zakonima svih zemalja u okruženju. Hajde da budemo i po ovome izuzetak, pa neka to bude jedna od vaših najnovijih nadležnosti.
Dalje, ono što mi nije jasno, primetio sam, a to se već dešavalo u ovom sazivu Skupštine. Šta su samostalni članovi u nekom zakonu. To nisam pronašao u jedinstvenim metodološkim pravilima koje je prethodni saziv usvojio. Kako ćemo član 12, koji je ovde predložen, gde će on da stoji? Član 12. u važećem tekstu zakona se odnosi na izvršni odbor i na guvernera.
U članu 13. predlažete stepenovanje na četiri, tri, dve godine. U drugom članu zakona stoji da je to šest godina. Može da dođe do zabune. Zaista, ko ne poznaje ovu materiju može biti zbunjen. Znate li šta je bitnije od toga? Meni je to potpuno jasno. Članovi Saveta Narodne banke Srbije, šta je sa tim predlogom koji je došao u Skupštinu? Molim vas, nemojte da se igramo, da ovde raspravljamo u utorak o predlogu koji je već u proceduri. Taj predlog mora biti povučen, jer su ti ljudi predloženi na pet godina. Ako mislite da je sve jedno, ili neko u ovoj sali da je sve jedno, da čovek koji je predložen na pet godina, zato što će ovaj zakon stupiti u ponedeljak, biti izabran na godinu ili dve dana. mislim da je to ozbiljna povreda i da to ne smemo sebi dozvoliti. Povucite taj predlog odluke. Ne može se odluka o izboru pojedinih lica menjati putem amandmana.
Na samom kraju, ne mogu da prihvatim da je Zakon o Narodnoj banci, da je Narodna banka Srbije tako važna institucija, nekom bitna kao slovo "r" u "Marlboro".
Zbog toga DSS stoji na raspolaganju. Prihvatite naše amandmane kako se ne bi ponovo gledali još jednom do nove godine i raspravljali o ovom zakonu. Hvala najlepše.
Hvala vam gospođo Tabaković. Mislim da se nismo baš razumeli. Ukoliko ste mislili da tri poslanika DSS pričaju različitu priču, to nećete čuti u ovoj sali. Ukoliko je problem da mi ponovimo stavove naše stranke i da, to je i vama kompliment, vi prihvatite zato što su to dobra rešenja i zato što će to popraviti zakon, pozivam vas da uvek tako radimo u budućnosti.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, čuli smo, već u članu 12. ovog predloga zakona, ova finansijska podrška ima tretman dozvoljene državne pomoći. Upravo zbog toga što ima ovakav tretman, što se radi o državnoj pomoći, DSS je u nekoliko navrata, u prethodnom periodu, govorila o problemima u "Agrobanci", jer smo pretpostavili da će se nešto ovako dogoditi. Nije trebalo biti mnogo pametan. Jednostavno, podaci koje smo mogli da dobijemo na sajtovima i Narodne banke i nekih drugih institucija su jasno ukazivale u kom pravcu plovi ovaj brod.
Gospodine Dinkiću rekli ste da je sistem zakazao. Slažem se, sistem nije bio dobar, ali siguran sam u to da su pojedinci u okviru tog sistema napravili taj problem. Da li su ti pojedinci prethodni ministar finansija, da li je to prethodni guverner Narodne banke, da li su to pripadnici ove ili one političke stranke? To mora da se utvrdi. Ne možemo da kažemo da sistem nije bio dobar, eto to se desilo da se ovaj problem premosti i da se sve ovo zaboravi. To je nedopustivo. Siguran sam da ćete vi sa vaše pozicije, a budite uvereni i da ćemo mi u Narodnoj skupštini zahtevati da se najoštrije kazne krivci zbog, pre svega, troška koji građani Srbije imaju zbog svega ovoga.
Naš ovlašćeni predstavnik je u načelnoj raspravi dao najbolju formulaciju ovog zakona i da ona predstavlja jednu bombu u pravnom sistemu Republike Srbije. Upravo zbog toga što su suspendovani delovi pojedinih zakona. Niko nije rekao čitavi zakoni, ali veoma bitne odredbe koje jesu sklonjene u stranu da bi se ovaj zakon doneo. Suspendovana je uloga Narodne skupštine Republike Srbije. Kakva je naša kontrola u čitavom ovom procesu? Sve je to prebačeno na Vladu. U redu, vi ste spremni da preuzmete tu odgovornost, ali budite sigurni da ćemo pratiti šta ćete raditi.
Predlagali smo da se putem "leks specijalisa" reši ovaj problem. Čuli smo argumentaciju zbog kratkoće vremena i rokova koji su potrebni da se sve to organizuje, ali to i dalje ne odlaže najveći problem ovog zakona, a to je da država dalje ima mogućnost da investira i ulaže sredstva u pojedine banke. Ono što je takođe veliki problem je što vi zakonom kojim rešavate problem "Agrobanke" garantujete i neosigurane depozite. Ko su ti ljudi, gospodine Dinkiću? Ko su privrednici? Koga ovaj zakon treba da zaštiti za taj iznos neosiguranih depozita?
Podsećam vas da je na predlog DSS usvojen Zakon o osiguranju depozita. Da se gospodin Cvetković, predsednik tadašnje vlade, smejao, da su nas proglašavali paničarima, ne znam kakvim ljudima ovde, zašto predlažemo Zakon o osiguranju depozita da bi taj iznos bio povećan na 50 hiljada, čak je bio i veći nego što smo mi predlagali. Zahvaljujući tom zakonu možemo da kažemo da je svim građanima Republike Srbije, koji imaju štedne uloge u bankama, osigurano tih 50 hiljada evra za koje garantuje država. Privrednici bliski prethodnoj vlasti su potrošili stotine miliona evra zahvaljujući ovim operacijama koje su sproveli. Jasno se čulo da su ta sredstva mogla da se iskoriste na mnogo pametniji način, ako ništa drugo da ne ide na neka ulaganja, na neke virtuelne projekte kojima se bavila prethodna vlada. Mogli ste da popravite socijalni položaj svakog građanina ove zemlje, one ljude kojima je neophodno da prežive u ovom trenutku. Očigledno da je neko procenio da je bolje da se igra, zbog predizborne kampanje, sa par stotina miliona evra, da će večito biti na vlasti, da će sve to ispeglati kada ponovo bude zaseo u Nemanjinoj.
Zašto se ovim principom nije rešavao stečaj privrednih subjekata? Koliko privrednih subjekata je propalo? Govorite prekjuče da je 500 ljudi izgubilo posao, ali da je sačuvano 300 radnih mesta. Šta je sa 300 hiljada radnih mesta onih ljudi koji su ostali bez posla u prethodnom periodu? Zašto nije neki privredni subjekat na ovaj način pomognut? Zašto država samo interveniše u ovakvim situacijama? Zašto je u pitanju Poštanska štedionica, kada svi znamo da Poštanska štedionica nije klasična banka? Zbog onih 97% učešća države. Naravno, to je potpuno jasno, ali bojim se da će Poštanska štedionica vrlo brzo doći u probleme.
Imao sam priliku da čitam stenogram sa jučerašnje sednice i vi ste zaista mnogo interesantnih stvari juče izneli. Tu ima takvih podataka, da je nama koji nismo baš znali sve te detalje, normalno je s obzirom da nismo bili u prilici da dođemo do njih, koji su zastrašujući. Šta su neki ljudi preuzeli na sebe? Koliko su bili smeli, hrabri, drski, bahati i zašto su sve to radili?
Prilikom osnivanja "Nove Agrobanke", kada je formirana u maju korišćen je kapital od 135 miliona evra. Nadam se, gospodine Dinkiću, da će gospodin Vučić, gospodin Dačić, ljudi koji su zaduženi za to omogućiti da ti ljudi koji su za to krivi dobiju za to bar 135 godina samoće u narednom periodu, jer se pokazalo da nije prokleta avlija, nego ljudi, pojedinci. Hoćemo pojedinačnu odgovornost svakog od njih, nema zaštićenih. Prema tome, formirali ste Vladu, hoćete da vladate, rekli ste da imate dobre namere, rekli ste da znate da rešite ovaj problem, očekujem od vas da ovo uradite. Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Tabaković, vi ste u ovom domu izabrani da radite svoj posao u skladu sa zakonom i strukom, a naš posao, kao narodnih poslanika, jeste da kontrolišemo rad NBS. Zbog toga se danas neću mešati u vaš predlog kandidata za viceguvernera. Vi birate svoj tim o čijem radu ćemo mi raspravljati u ovom domu da li jeste dobar, ili nije. Današnje izlaganje posvetiću, pre svega, DRI, zbog značaja koji ova institucija ima.
Demokratska stranka Srbije će podržati izbor predsednika i članova Saveta Državne revizorske institucije i to ćemo učiniti iz više razloga. Prvi je razlog taj što smo u prethodnom periodu dali ključni doprinos kada je u pitanju donošenje zakona o DRI.
One kolege koje su duže vremena u poslaničkim klupama ću podsetiti, a one koje nisu ću upoznati danas sa sledećim činjenicama. Prvi korak koji je načinjen skoro pre 11 godina, ali tadašnji saziv Skupštine nije bio u stanju da taj projekat iznese. U julu 2004. godine je parlament obnovio inicijativu za donošenje Zakona o DRI. Formirana je radna grupa koju je vodio naš poslanik i tadašnji potpredsednik Odbora za finansije, gospodin Radojko Obradović.
Imajući sve ovo u vidu, važnost ove institucije, ta radna grupa je tada rešila da se zakon napiše upravo ovde u Narodnoj skupštini i da bude plod saradnje što većeg broja poslanika i većeg broja poslaničkih grupa. Podsećam da su na izradi tog predloga zakona radile DSS, SPS, DS, G17 plus, SPO i Nova Srbija.
Radna grupa je imala pomoć mnogih domaćih stručnjaka, ali su se u naš rad tada uključile i neke druge institucije i OEBS i Svetska banka, i belgijski Računski sud, Računski sud Slovenije, kanadski Računski sud, SIGMA i mnoge druge organizacije. U toku izrade su uzete u obzir i sugestije tadašnje vlade, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica. Prihvaćeno je više amandmana od strane narodnih poslanika kako bi taj zakon što bolje izgledao. Naročitu pomoć smo imali od Računskog suda Slovenije. Još jednom bih se zahvalio gospodinu Igoru Šoltesu, koji je bio predsednik tog suda u tom periodu.
Posle ozbiljnih analiza i velikog rada je konačno 2005. godine donet Zakon o DRI. Ovo sve ističem zbog toga što želim da svi mi ovde budemo svesni da je DRI jedna od najvažnijih institucija u našoj zemlji, koja nije zamenila ni jednu do tada postojeću instituciju, već je njen zadatak bio da, pre svega, podigne nivo parlamentarne kontrole izvršne vlasti, da utiče na to da se državni novac troši efikasno, ekonomično i racionalno. Naravno, DRI treba da bude jedno od najvažnijih tela u borbi protiv korupcije.
Tada se nametalo pitanje koliko će ova institucija biti jaka i sposobna da iznese sve to. I tada smo govorili, kao što i sada govorimo, da će DRI biti jaka onoliko koliko parlament bude hteo da joj u tome pomogne.
Drugi razlog – kao što je poznato, stranka smo koja drži do principa, koja je uvek spremna na dogovor sa ostalim strankama kada su u pitanju stvari važne za državu, a DRI svakako jeste. Ovo kažem zato što smo ovaj posao nastavili 2007. godine kada je bio izbor predsednika i članova Saveta DRI, kada smo podržali njihov izbor, 2008. godine kad smo u ovom domu doneli Poslovnik o radu DRI i 2010. godine kada smo učestvovali i glasali za izmene i dopune Zakona o DRI.
Doprinos DSS, kao i svih ostalih stranaka, nije samo u tome da se neki zakon donese nego i da damo podršku, kada je u pitanju stvaranje uslova za rad te institucije. Tu podršku je ova institucija dobila, takoreći, od svih poslanika 2010. godine. Za DSS saradnja i dogovor sa svim tim strankama, kada su u pitanju važne državne stvari, uvek je bio pravi put, bez obzira da li smo bili na vlasti ili kao danas kada predstavljamo opoziciju u parlamentu.
Korupcija jeste rak rana ovog društva i zato je DRI uvek imala našu podršku i imaće je sve dok bude radila svoj posao odgovorno i u skladu sa zakonom. Redovno smo pratili rad ove institucije i izveštaje koje je podnosila parlamentu, koje smo svi ovde zajedno pretresali i prihvatali.
Kada su u pitanju rezultate koje je postigla DRI, svesni smo da nije lako oceniti, imajući u vidu sve probleme na koje je ova institucija nailazila u svom radu.
Podsećam vas da je u prvih par godina bilo problema čak i sa prostorijama, pa se dobro sećamo da je DRI jedan period svoga rada koristila salu u Narodnoj skupštini. U tom periodu je imala jako mali broj revizora. Ako se dobro sećam, svega dva vrhovna revizora 2008. godine. Problem nije bio samo sa prostorom, već i sa platama ljudi koji su obavljali taj posao. Zakon je izmenjen 2010. godine i stvorene su mogućnosti da je krenuo pravi razvoj DRI. Takođe, problem je bio i usvajanje Poslovnika o radu DRI, ali smo 2009. godine kao stranka i tada to inicirali i pružali podršku DRI.
Mogli smo pre neki dan na Odboru za finansije da se uverimo i da čujemo od predsednika Saveta DRI šta je sve urađeno u prethodnom periodu u toku mandata od pet godina, koji je na izmaku. Svedoci smo u poslednje dve godine brojnih izveštaja koje je ova institucija uradila i predala Narodnoj skupštini, brojnih preporuka koje je uputila subjektima revizije. Mislim da je 200 prijava koje je ova institucija podnela protiv odgovornih lica u ministarstvima, javnim preduzećima i lokalnim samoupravama.
Mogli smo da čujemo da je zahvaljujući radu ove institucije u budžet Srbije vraćeno preko 6,5 milijardi dinara, da je drastično povećan obim evidencije nefinansijske i finansijske imovine, da je zahvaljujući velikom broju preporuka veliki broj institucija u našoj zemlji uspostavio internu kontrolu, odnosno internu reviziju.
Čuli smo da je DRI od šest predviđenih uspostavila pet sektora, da je kadrovski ojačana, da ima odličnu saradnju i sa parlamentom, ali i sa međunarodnim organizacijama koje se ovim poslom bave.
Sve ovo, trudio sam se da ne nabrajam sve ono što se dešavalo u prethodnim godinama, jeste treći razlog zbog koga treba podržati rad i funkcionisanje DRI.
Ne želim da budem danas pogrešno shvaćen da je meni cilj da kažem da je sve bilo idealno u radu DRI i evidentno je da je kontinuirani napredak uvek postojao, da je DRI praktično jedna od retkih stvari koju smo mi poslanici sami uspostavili. Od svog nastanka pa evo do danas imala je podršku svih, odnosno skoro svih poslaničkih grupa i narodnih poslanika. Nadamo se da će i dalje nastaviti da bude glavni oslonac parlamenta u budućoj kontroli izvršne vlasti i u kontroli trošenja budžetskih sredstava. U tom smislu očekujem od novog saveta DRI, koji ćemo koliko sutra izabrati, da u narednom periodu još intenzivira rad na ovim poslovima.
Na kraju, želim zaista da uputim jednu poruku i predsedniku, budućem predsedniku Saveta, i svim članovima Saveta DRI, i svim zaposlenim u DRI, da to što su do sada, da i danas, imali ovako široku podršku u ovom parlamentu, što su imali u prošlosti, znači samo jedno - da ćemo od njih i u budućem periodu tražiti mnogo više, da moraju biti svesni velike odgovornosti koju nosi njihov posao, da moraju da se odupru pritiscima, da svoj posao rade čestito, pošteno i u skladu sa zakonom na dobrobit države Srbije i čitavog društva. Hvala vam najlepše.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade Republike Srbije, žao mi je što gospodin Dinkić nije trenutno tu da porazgovaramo malo o predloženom rebalansu budžeta, ali i gospođa Kalanović kao ministar u Vladi siguran sam da će dati određene odgovore na naša pitanja. Kolege koji su bili u prethodnom sazivu znaju da je gospodin Sulejman Ugljanin svojevremeno branio budžet Republike Srbije.
Gospodin Dinkić je pre nekoliko dana izjavio da nije zadovoljan predloženim rebalansom budžeta, a u današnjem uvodnom izlaganju je rekao da ovaj predlog nije dobar. Razumemo razloge koje je on izneo, da nije lako ispraviti sve ono što se dešavalo u prvoj polovini godine, ali nas iz DSS zaista interesuje zašto večeras ovde nije predsednik Vlade? Smatramo da je, pre svega, ovo i političko pitanje i veoma nas interesuju odgovori koje bi premijer nama danas dao.
Gospodin Dinkić se slikovito izrazio o ovom budžetu, rekao je da je ovo knjiga koju on nije pisao, već je pisao samo pogovor, ali ja sam svedok da je on ovu knjigu čitao i da je za ovu knjigu glasao kada se raspravljalo o tom budžetu. Prvi njegov značajan korak za koji on preuzima potpunu odgovornost, prva knjiga koju će napisati kao najnoviji ministar u najnovijoj Vladi jeste predlog budžeta za 2013. godinu. Ovaj zakon se u narodu zove rebalans, a danas smo čuli da se uvodi novi termin, da je to aneks budžeta, ali ovo je ipak zakon, izmene i dopune Zakona o budžetu. Ne kaže se uzalud da je ovo najvažniji zakon, zato što on praktično predstavlja izraz ekonomske politike jedne vlade. Naš opravdan strah da na osnovu ovog rebalansa i svega što dolazi nakon ovoga postoji realna opasnost da Srbija nastavi da klizi u krizu i u katastrofu u koju je ovu zemlju uvela prethodna Vlada na čelu sa Mirkom Cvetkovićem.
Kada smo raspravljali o usvajanju ovog budžeta, tada sam predložio da se usvoje dva budžeta, jedan za laganje naroda, onaj predizborni, a jedan stvaran budžet, koji će zaista omogućiti da ova država normalno funkcioniše. Šta su uradili Popadići u međuvremenu? Oni su se samo slikali i u međuvremenu izbledeli stajaći tako u tom izlogu, pa nije ni čudo što su tako prošli na izborima.
Gospođo Kalanović, DSS interesuje da li možete da nam date odgovor koliko se duguje privredi u ovom trenutku? Znamo da je najveći dužnik država, a podsećam vas da je Vlada prilikom usvajanja prethodnog rebalansa i budžeta za 2012. godinu pokušala da knjigovodstveno smanji deficit tako što će prebaciti sva plaćanja za 2012. godinu, za sve izvedene radove. Gospodin Dinkić je tvrdio da je prethodni ministar finansija i prethodni premijer falsifikovao podatke o visini javnog duga na kraju 2011. godine. Mi godinu dana u ovom parlamentu pričamo da su ti podaci frizirani. Mislim da svaki ministar u Vladi Republike Srbije mora da odgovara za ono što je javno izneo. Nemoguće je da predsednik Vlade gospodin Cvetković kaže da je visina javnog duga 45%, da Fiskalni savet kaže da je 49, a gospodin Dinkić je rekao da je preko 56% i da će do kraja godine biti oko 60%.
Nije opravdanje, ni za građane Srbije, ni za nas ovde da je u pitanju različita metodologija kojom se to obračunava. Državna revizorska institucija u decembru 2011. godine rekla da je taj deficit znatno veći od onoga kako ga Vlada prikazuje, odnosno javni dug, pardon. Visinu deficita gospodin Dinkić prognozira negde na 7%, ali zaista ne mogu da ga ne podsetim i sve vas, dok je gospodin Dinkić bio ministar u vladi gospodina Vojislava Koštunice, on je predlagao nama budžet koji je imao suficit i takav je budžet usvajan u ovom parlamentu.
Za finansiranje deficita i otplaćivanje javnog duga do kraja ove godine Srbiji je potrebno milijardu i 700 miliona. Za narednu godinu predviđa se da je to iznos između četiri i pet milijardi evra. Mene zanima, kakav je plan Vlade kako će se obezbediti ta sredstva? Možda ne znam za celu godinu, ali možete li bar da nam kažete za januar i februar mesec kada nam dospeva na naplatu nekih 700 miliona evra.
Rebalansom planirate fiskalnu konsolidaciju zasnovanu na povećanju prihoda u budžetu. I ovaj rebalans budžeta predviđa prihode uvećane za 20 milijardi, ali i rashode veće za 25 milijardi. Znači, on uvećava deficit u odnosu na prethodni rebalans. Siguran sam da to nije dobra osnova za razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer MMF to ne bi odobrio. Gospodin Dinkić je izjavio da nam je MMF potreban, ali da su stručnjaci koji su u Fiskalnom savetu i bolji od stručnjaka iz MMF, imali smo priliku i danas, i juče, i prekjuče da čujemo šta misli Fiskalni savet o ovom rebalansu.
Gospodin Dinkić kaže da MMF dobro došao u Srbiju, ali zato pitam gde je premijer da čujemo da li i on misli da MMF treba da sklopi aranžman sa nama. Siguran sam da tog aranžmana neće biti. Do toga neće doći ne zbog MMF što nas ne voli, ili ne znam iz nekih drugih razloga, već je siguran da taj aranžman ne može da se sklopi na osnovu ovih parametara. I ne samo do kraja ove godine, neće biti sklopljen ni u narednoj godini, a to povlači za sobom određene posledice vezano za priliv nekog stranog kapitala iz druge banke.
Mere koje ste predložili juče i prekjuče u ovoj skupštini trebalo bi da daju značajne rezultate, i zaista tu ima dobrih nekih predloga, ali sam siguran da ako one ne daju rezultat cenu će platiti građani Republike Srbije i naša privreda. Rast inflacije će se sigurno ubrzati u narednih nekoliko meseci i pre svega zbog naglog povećanja cena hrane. Znate i sami da je u Vojvodini prinos kukuruza u proseku tri tone po hektaru, izuzev na onim površinama koje se navodnjavaju gde iznosi 12. I to neminovno mora da dovede do povećanja cena hrane, a samim tim i rasta inflacije.
U narednih godinu dana penzije i plate u javnom sektoru neće moći da rastu po planiranoj dinamici, već sleduje njihovo usklađivanje povećavaće se za 2% u oktobru mesecu i 2% u aprilu mesecu. Mi o tome pričamo četi prethodne godine. Znali smo da neće moći ovo da se sprovode i da će doći do odstupanja od ove indeksacije.
Zaista smatram da je Srbija veoma siromašna zemlja sa rasipničkim državnim aparatom, i da ove mere na kratak rok nikom od građana Srbije neće doneti znatno poboljšanje u kvalitetu njihovog života. Ali drago mi je što je gospodin Dinkić najavio da budžet stiže za mesec dana, da će se konačno poštovati budžetski kalendar u ovoj skupštini i da ćemo da dva meseca imati priliku da raspravljamo o budžetu, u prvoj napisanoj knjizi gospodina Dinkića sa željom da zaista zaustavi se ovo propadanje Srbije.
Što se tiče DSS uvek ćete imati u nama partnera, jer mi smo poslednji sigurno koji bi poželeli da sve to propadne, da se sve to ne ostvari, zbog građana Srbije, zbog upadanja u dužničku krizu svih onih problema koji mogu da očekuju našu
zemlju. Hvala vam najlepše.
Miroslav Petković, diplomirani pravnik, diplomirao na Pravnom fakultetu univerziteta u Beogradu. Nemam veze mnogo sa fizikom, ali pretpostavljam da gospođa Čomić zna da je najmanja površina za datu zapreminu lopta. To znam i ja. Ne moram da se bavim fizikom da bih to znao.
Mi nismo dobili odgovor na konkretno postavljeno pitanje – da li takva lica imaju pravo ili nemaju, da li mogu da ostvare to pravo ili na osnovu ovog zakona to ne mogu? Uopšte nije bitno odakle su. Možemo da navedemo primer – dolazi pripadnik romske nacionalne zajednice iz Nemačke u Prokuplje, pokreće proceduru. Da li po ovom zakonu može da ostvari to pravo ili ne? ako nemate odgovor na to pitanje, recite – nemamo. Ako ne znate, nije strašno. Sramota je ukrasti i biti lopov, nije sramota neznanje. Ali, zaista, nismo dobili odgovor, zbog svih ovih ljudi koji gledaju prenos, koji hoće da ostvare to pravo. Ovo je suštinsko pitanje koje smo mi pokrenuli. Oko ovoga se razvila rasprava. Samo recite da li može ili ne može na osnovu toga i toga.
Uopšte se ne postavlja pitanje lažnog svedočenja, pet godina zatvora i svega ostalog. To je nebitno u ovoj situaciji o kojoj danas govorimo.
Hvala gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, prvi govornik jutros u svom izlaganju je rekao da govorimo o zakonu koji ima samo dva člana. Jedan član od toga nije tehnički ispravan. Istog trenutka sam mogao da potpišem da ćemo ceo dan raspravljati upravo oko ta dva člana. Čuli smo danas raznoraznih stvari ovde, različitih predloga, od istorijskih podataka, pa do potrebe da Srbija konačno dobije notarski sistem. Ono što je bilo danas fascinantno, a to je da su u ovoj sali, u prepodnevnom delu, govorili predstavnici bivše Vlade, koji su deformisali srpsko pravosuđe, koji su ga razorili i zbog koga svaki građanin ove zemlje će imati ogromne probleme sa nesagledivim posledicama u budućem periodu. Bezbroj puta su poslanici DSS, kada su se usvajali zakoni iz seta pravosudnih zakona, govorili i ukazivali na probleme, i ponavljali nakon njihovog usvajanja da reforma ne znači promeniti zgradu i promeniti naziv suda.
Danas sam očekivao da čujem objašnjenja, odgovore, zbog čega se nije primenio Zakon o javnom beležništvu. Imali smo priliku danas da slušamo ovde – da li je plagijat, da li je prepisao ovaj režim od bivšeg režima ili ne znam ko od koga neki zakon. To apsolutno ne interesuje nas, kao narodne poslanike, a siguran sam ni građane Srbije.
Da razjasnimo još nešto vezano za predlog koji je došao od jedne poslaničke grupe. Niko ne spori, jedan narodni poslanik može da predloži zakon.
Zato smo se borili. Podržavam gospodine Babiću, ni mi nismo dugmići, ali da vam kažem samo, to je podsećanje i za predsednika Skupštine i za sekretara, kada je nova Vlada povukla sve predloge zakona stare Vlade, povučeni su i predlozi Demokratske stranke Srbije i poslaničke grupe i pojedinih poslanika koji su to predavali i ne nalaze se više na sajtu Skupštine.
Verujte mi, da mi dobro znamo kao poslanici DSS-a, kako to izgleda kada inicijativa za zakonodavnu aktivnost dolazi iz jedne poslaničke grupe, jer možemo da se pohvalimo da smo najveći broj zakonskih predloga uputili u proceduri. Ono što nas interesuje danas, kada postavljamo pitanje – gde je ministar, niko od nas nije rekao da se ministar plaši da dođe, ali ne vidim mogućnost da sutra pitamo ministra oko nekih stvari koje nas danas interesuju kada pričamo o ovom zakonu.
Nismo čuli, nismo videli mišljenje Vlade. Vi znate kolika ovlašćenja i kakve nadležnosti preuzimaju fizička lica, koja će imati ogroman posao da obavljaju kada zaživi ovaj notarski sistem. Mene zanima da mi ministar kaže – da li je u međuvremenu povećana pravna sigurnost? Da li su poslovi od javnog značaja koje predviđa ovaj zakon povereni posebnoj službi od javnog poverenja. Rečeno je da je Srbija poslednja u regionu usvojila ovaj zakon. To niko ne spori.
U međuvremenu, Srbija je postala poslednja i po visini zarada u regionu. Da li sada sudovi tamo gde postoje rade efikasnije? Čuli smo danas najavu da će se menjati očigledno Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. Ono što smo ukazivali kada je usvajan ovako nakaradan zakon, kada su ukidani sudovi, i u tom Gornjem Milanovcu i u nizu drugih gradova u Srbiji.
Da li je novi ministar obrazovao ispitnu komisiju? Da li novom ministru odgovaraju ovlašćenja koja je predvideo važeći zakon? Mi smo ukazivali da ni 1930. u Kraljevini Srbiji ministar pravde nije imao takva ovlašćenja, kakva je gospođa Malović preuzela na sebe, od formiranja komisije, od imenovanja 100 prvih notara koji će se time baviti.
Pitali smo onda, zašto je taj broj? Zašto nije 34, koliko ima osnovnih sudova? Zašto nije 150? Nijedan argument nismo tada dobili, sem vezano za 25.000 stanovnika, a to prostom matematikom se može utvrditi da to nije broj 100. Zašto u zakonu nisu razrađeni nikakvi kriterijumi ni merila? Pedeset tri amandmana smo kao poslanička grupa uputili na set zakona. Da vas podsetim po hitnom postupku. Pet zakona smo raspravljali, advokatura, obezbeđenje, izvršenje i između ostalog i ovaj Zakon o javnom beležništvu. Po hitnom. A, za 15 meseci ništa nije urađeno. Razumem vas da hoćete da popravite to stanje. Niko od nas ne spori da Srbija treba da ima zakon, ali, pomeranje primene zakona za šest meseci, je pomeranje primene lošeg zakona, jer ovaj zakon nije dobar.
Ono što mi predlažemo i niko ne spori to, to možete i vi kao poslanička grupa da uradite, možemo i mi, da predložimo izmene. Da je sreće da su prihvaćeni svi amandmani, pa da je usvojen taj zakon. Samo želim da vas pitam još par stvari, kratko mi je vreme.
Da li je ovaj zakon, da li se pokazalo na osnovu njega dobro rešenje, da lica koja su završila specijalističke studije nemaju nikakvu prednost prilikom imenovanja za javne beležnike. Ja držim ovde program specijalističkih sudija za oblast notar, javni beležnik Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je usvojen 2008. godine.
Da li je veliki broj lica, između ostalih i koleginica koja je danas govorila, gospođa Milica Radović, pohađala specijalističke studije, završili su specijalističke studije, ovde su predavači, Sima Avramović, Olivera Antić, Mirko Vasiljević, Marija Draškić, Nebojša Jovanović, Dejan Đurđević, prof. dr Dragor Hiber, koji je učestvovao, koji je tvorac ovog zakona. To smo čuli u obrazloženju, kada je ministarka Malović predlagala ovaj zakon, da je on u skladu sa potrebama pridruživanja Srbije EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Prof. Hiber, autor ovog zakona, da je on vršio edukaciju i obuku tih ljudi predavanja i ispitivao studente. Četrdeset jedan čovek je položio javno beležnički ispit. Šta mu to garantuje? Šta će on da uradi? Evo ja imam uverenje jednog od njih koji je pohađao to, a položio iz Niša. Specijalista za oblast javnog beležničkog prava, samo da ga vidi i da ga baci, ne vredi mu ništa.
Nikakvu prednost neće imati na osnovu toga. Može da ga okači na zid i da kaže – sine ovo je nadograđeno znanje koje je mama stekla, zato što je pohađala ovo, što je platila 1.000 evra školarine, što je platila 1.000 evra polaganja tog ispita, a sada čekamo da Ministarstvo pravde formira komisiju pred kojom će se polagati ispit i verovatno koštati još 1.000 evra. Ali, da ne pričamo, odnosno imam podatak da će koštati 60.000. To su pitanja za ministra. To ministar sutra ne može da nam odgovori u formatu 332, koliko imamo vremena da ga pitamo i on nama da odgovori. Zato smo predložili, zato smo jednostavno danas ukazivali na potrebu da ministar pravde kada se ovako važni zakoni usvajaju bude prisutan u sali. Da ne pričamo mnogo o ovim parama, to ćemo valjda čuti.
Imam utisak, odnosno plašim se samo da ovo ne bude samo još jedna u nizu jeftinih demagogija o kojima raspravljamo po još uvek skupoj struji u toku dana. Siguran sam da do 1. marta ponovo raspravljamo o ovom zakonu, da će morati da dođe do izmene i dopune. Plašim se da ćemo do 1. marta pomerati još za tri ili šest meseci, kao što se to dešavalo verujte mi 10 godina sam ovde i sa zakonima, i o ličnoj karti, putnim ispravama i nizom drugih zakona kada se dobro ne izvrši procena vremena koliko treba da se ova primena odredi, da smo dobili mišljenje Vlade, ministar kaže, sve to mogu da uradim za šest meseci, e mi onda čekamo 1. mart i kažemo – ministre svaka čast uradili ste, ili kao što je gospođa Malović doživela danas, da doživi niz kritika, zato što je potpuno nesposobna i njeno Ministarstvo bi uradilo ove poslove. Hvala vam najlepše.
Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, samo na osnovu zakonskih predloga koji dođu u Narodnu skupštinu i kadrovskih rešenja koje nam predlaže vladajuća koalicija, možemo zaključiti kojim putem će ona ići. Današnja rasprava jeste dobra prilika da vidimo kako vladajuća koalicija misli da rešava određene probleme.

Narodna banka Srbije je temelj finansijskog sistema, a guverner je svakako prvi čovek te institucije. Stari guverner je otišao u tišini, nismo imali prilike da raspravljamo o njegovom radu, da sa argumentima iznesemo sve ono što nije dobro radio u prethodnom periodu, u prethodne dve godine od kada je izabran i da sa zadovoljstvom glasamo u ovom parlamentu za njegovo razrešenje, ali to se prosto nije dogodilo.

Danas ćemo birati novog guvernera samo na osnovu biografije koju smo dobili kao narodni poslanici. Mislim da nije u redu da glasamo samo na osnovu indicija šta će i kako će neko nešto raditi, pogotovu kad se nalazi na tako važnom mestu kao što jeste guverner Narodne banke. Nismo čuli program koji će sprovoditi guverner, nismo čuli ciljeve za čije ostvarivanje će se zalagati.

Siguran sam da je pravo mesto za raspravu o tim pitanjima upravo u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a nikako u medijima. Mi nemamo ništa da prigovorimo biografiji gospođe Tabaković, tu je navedeno šta je radila, čime se bavila, ali biografija nije dovoljna da bi glasali za gospođu Tabaković za guvernera. Tako smo se ponašali i pre dve godine, u julu mesecu, kad se ovde u ovoj sali birali gospodina Šoškića za guvernera i zbog toga ga nismo ni onda podržali.

Za nas je veoma važno da čujemo kakvu će politiku voditi novi guverner? Da li je to politika o kojoj govore njene stranačke kolege i koalicioni partneri, ili je to program i politika koju je gospođa Tabaković zastupala ovde godinama unazad, u svojim govorima i nastupima u kritikama dosadašnjeg guvernera u Narodnoj skupštini?

Ovde imam stenografske beleške sa sednice na kojoj je biran gospodin Šoškić i siguran sam da mnogima ne bi bilo prijatno u ovoj sali kada bih pročitao. Što se tiče poslanika Demokratske stranke Srbije, sa zadovoljstvom bih mogao da pročitam govore koje smo onda izneli u sali i da vidite koliko smo bili u pravu u svemu o čemu smo onda govorili.

Bilo je tu interesantnih tema, govorilo se o "sinerdži" kapitalu, o Nacionalnoj štedionici, o Mlađanu Dinkiću, o softverskim prevarama, ali to nije tema ove sednice.

Što se tiče Poslovnika, znam da postoji ograničenje da se budući guverner obrati Narodnoj skupštini, ali i tada je bilo ideja o ekstenzivnom tumačenju Poslovnika Narodne skupštine i mogućnosti da se obrati i taj kandidat, ali naravno, i predlagač, što mislim da je trebalo danas da učini predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić. Na kraju krajeva, ako hoćemo da poštujemo Poslovnik, ko nama zabranjuje da govorimo o stvarima iz privatnog života, tako da se neću osvrtati na biografiju gospođe Tabaković.

Veoma nas interesuje kako će novi guverner uticati na ekonomsku, fiskalnu i monetarnu politiku ove zemlje? Ciljevi NBS su jasno definisani Zakonom o NBS, ali nijedan zakon ne definiše ciljeve Vlade Republike Srbije. Da  li su isti ciljevi NBS i Vlade? Na osnovu izjava, sada već aktuelnih ministara i nekih ljudi koji vode stranke vladajuće koalicije, jasno je da ti ciljevi ne mogu da budu isti i ne mogu da se poklapaju.

Pitanje koje postavljam možda jeste čudno, ali me zaista interesuje da li će novi guverner poštovati Zakon o NBS? Ako hoće, a morao bi da ga poštuje, onda će svakako doći u sukob sa svojim stranačkim kolegama i sa kolegama iz vladajuće koalicije? Zakon o NBS, kao osnovni cilj ove institucije, postavlja stabilnost cena.

U raspravi od pre neki dan o Zakonu o NBS se samo govorilo o stabilnosti kursa. Zaista nas iz DSS interesuje – kako će se budući guverner ophoditi o ovom vrlo važnom pitanju? Da li će novi guverner kurs braniti agresivnije ili namerava da sprovede neku drugačiju politiku? Kako procenjuje kretanje kursa u narednih godinu dana, ili ako je to predugačak period, bar u narednih nekoliko meseci? Koja je to granica kada NBS neće više moći da interveniše, s obzirom da je tekući bilans u strahovitom minusu i da nema stranog kapitala? Na koji način će se obezbediti stabilnost cena?

Svi znamo da je uticaj poljoprivrede na BDP i inflaciju izuzetno značajan i veliki, obzirom da smo imali lošu godinu, stručnjaci procenjuju da će gubici biti veći od jedne milijarde evra. Siguran sam da će se to odraziti životni standard svakog građanina Republike Srbije i na stabilnost cena. O tome, nažalost, ništa nećemo čuti.

Rast cena je već sada značajan, a vidimo da se najavljuju i povećanja cena koje kontroliše država. Da li će recept za stabilnost cena biti isti kao što je to činila i prethodna Vlada, koja je dovela do toga, da imamo opšte siromaštvo u Srbiji i pad kupovne moći stanovništva?

Da li ostajete na politici ciljane inflacije? Da li se menja nivo obavezne rezerve? Kako će se novi guverner ponašati kada su u pitanju državne rezerve? Da li će nam konačno novi guverner, gospođa Tabaković, odgovoriti na pitanje koje je i sama postavljala u ovom parlamentu  - gde se nalaze državne rezerve Srbije i po kojim kamatama su plasirane? Na koji način će se sprovoditi kontrola bankarskog sektora? Ako će se nešto menjati, koji su to instrumenti i mehanizmi i kako će se sprovoditi ta kontrola?  Ima li guverner plan šta će se dogoditi ukoliko se neke banke povuku iz Srbije?

Jedno od obećanja nove Vlade je smanjenje kamatnih stopa i smanjenje profita banaka u korist privrede i građana. To je odlična ideja i to mogu da pohvalim. Ne vidim način, odnosno želim da čujem na koji način će se to ostvariti?

Kakav će odgovor NBS biti ukoliko dođe do povećanja kamata? Da li će se menjati referentna kamatna stopa? Da li je ovakav deficit održiv? Kakav je stav novog guvernera prema aranžmanu sa MMF? Da li je ova zemlja u mogućnosti da ispuni već postavljene zahteve?

Pitanje koje nas iz DSS interesuje jeste – da li će se sredstva povučena od MMF smatrati kao javni dug? Ta pitanja smo zajedno postavljali ovde u parlamentu. Šta guverner misli o nivou javnog duga i na koji način će ova država da ga servisira?

Mnogo smo ovih godina slušali o plati guvernera, o troškovima koje pravi NBS, da li će tu doći do nekih promena - da li će se smanjiti naknade članovima Saveta NBS?

Da li će nam novi guverner objasniti šta su to transferabilni depoziti u okviru novčane mase? Kakva će biti saradnja novog guvernera sa Vladom Republike

Srbije? Da li će obećanja nekih ministara koje slušamo ovih dana uticati i ugroziti realizaciju osnovnog cilja NBS?

Ovo su samo neka od brojnih pitanja koje smo postavili, a na koje danas, nažalost, nećemo dobiti odgovor od kandidata za novog guvernera. Nama ne trebaju odgovori stranačkih kolega i koalicionih partnera, nama trebaju odgovori kandidata za guvernera, od osobe koja će voditi jednu nezavisnu instituciju, od čijeg kvalitetnog rada zavisi funkcionisanje i privrede u ovoj zemlji i život svakog njenog građana.

Koalicija nas je pre neki dan obavestila da se ne obaziremo na obećanja, da je to služilo samo za kampanju. Svaka rasprava koja se vodi povodom izbora nekoga na vrlo važnu funkciju, treba da ponudi odgovore. Nažalost, imam utisak da će se ova rasprava pretvoriti samo u postavljanje pitanja, a da će sa druge strane, biti zid tišine.

Još jednom ponavljam da protiv gospođe Tabaković, kao ličnosti, kao ekonomskog stručnjaka, nemamo ništa, jer znamo šta je radila i kako je govorila u ovom parlamentu. Protiv njene biografije nemamo ništa, ali DSS nije podržala Vladu Republike Srbije i smatramo da će novi guverner biti samo produžena ruke te vlade. Zbog toga je ne možemo podržati na današnjem glasanju. Hvala vam najlepše.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Demokratske stranke Srbije smatra da član 26. Predloga zakona sadrži u sebi najmanje dva pitanja. Prvo je pitanje ličnosti novog guvernera, a drugo pitanje jeste loš rad dosadašnjeg, sada već bivšeg guvernera.

Saznaćemo ime kandidata za novog guvernera verovatno u toku večeri ili sutra ujutru, u to zaista ne želimo da ulazimo, ali žao nam je što nismo u Narodnoj skupštini Republike Srbije dobili priliku da raspravljamo o radu gospodina Šoškića. U julu 2010. godine poslanička grupa Demokratske stranke Srbije je tačno rekla kako će to izgledati i kako će se čitava ova epizoda završiti.

Član 26, ovako kako je predviđen, ne daje nijedan odgovor na ova pitanja. Jedino što je jasno je da će Narodna skupština Republike Srbije u ponedeljak ponovo glasati isključivo o biografiji. Kada zakon ne menja način razrešenja, već samo menja način izbora, tu svakako nešto nije u redu.

Da li će novi guverner biti još jedan glumac u filmu "svi predsednikovi ljudi", to je potpuno nebitno za Demokratsku stranku Srbije u ovom trenutku, ali nam je vrlo važno da li će novi guverner imati snage i hrabrosti da kaže da proklamovani ciljevi Vlade, koje smo čuli ovde, i ciljevi Narodne banke Srbije ne mogu biti isti? Sigurni smo da će građani Srbije vrlo brzo dobiti odgovor na pitanja ko vas laže, ko vam pravo govori i siguran sam da ćemo ponovo kada budemo raspravljali o ovoj temi moći da kažemo da smo bili u pravu kada smo na ovaj način govorili.

Član 26, ovako kako je predviđen, smatramo da ne sme da postoji u zakonu. Nakon ostavke guvernera Šoškića, mislim da je izgubio svaki smisao da se ovde nađe. Narodna skupština će danas, kada bude odlučivala o tome, ponovo imati priliku da se izjasni o ovom amandmanu i obriše ovaj član.

Ne želim da verujem da je institucija guvernera nekome bitna koliko i desni enter, već želim da zaista narodni poslanici budu rukovođeni, ne time ko će biti ličnost koja će predvoditi Narodnu banku Srbije i zbog toga glasati, već u interesu rada jedne nezavisne institucije i pre svega građana Srbije.

Hajde da svakom budućem guverneru omogućimo samostalnost koju mu garantuje i Ustav, da mu omogućimo nezavisnost koju predviđa zakon i hajde da svakog budućeg guvernera platimo onoliko koliko zaslužuje. Kolega Lapčević je danas govorio o nekim zaista bezobrazno visokim platama koje su do sada primali, ali hajde da njegovu nezavisnost i njegovu samostalnost ne kupujemo. Dok se to ne bude promenilo, nemojte tražiti podršku od Demokratske stranke Srbije. Mi ćemo svakako glasati protiv ovog zakona. Hvala vam najlepše.
Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nećete mi zameriti u ove kasne sate, ali Pašić je svojevremeno rekao – kakvi zakoni, zakoni su za protivnike. Naravno da to ne treba da važi u savremenoj Srbiji i ovi zakoni o kojima danas raspravljamo, mislim da upravo pokazuju da nije to slučaj, jer Zakon o Vladi i Zakon o ministarstvima uređuju način rada Vlade i funkcionisanje ministarstava i posebnih organizacija. Ovim predlogom predviđa se dopuna koja se odnosi na rad imalaca javnih ovlašćenja.

Svi mi u ovoj sali znamo da se ona pre svega odnosi na agencije. Svi mi u ovoj sali, a i građani Srbije znaju da sve to je jako skupo, a krajnji rezultat je da sve izgleda tako jeftino, da postoji ogroman broj ovih agencija. Naravno, da postoji potreba za funkcionisanjem nekih od njih, ali mnoge od njih su napravljene samo zarad zapošljavanja stranačkih kadrova i da bi se pojedinci o kojima smo raspravljali i u ovoj sali, u prethodnim godinama bahato ponašali prema budžetima i sredstvima koje imaju, da bi kupovali službene automobile, da bi Srbiju štitili od nuklearnih udara, registrovali kola na tablice svog rodnog grada i radili niz drugih zloupotreba.

Moguće je ostvariti značajne uštede i naravno daćemo novoj Vladi priliku da pokaže da li će se te uštede i ostvariti. One se mere u stotinama miliona i svakako da će ta sredstva moći da se iskoriste u mnogo bolje svrhe. Ovaj zakon o Vladi je važio i za još uvek aktuelnu Vladu do četvrtka.

Podsećam vas samo da po tom zakonu Vlada utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine. Na osnovu odluka Ustavnog suda od pre nekoliko dana vidimo da Vlada nije baš poštovala sve odredbe Ustava, pa su mnoge odredbe koje je Vlada predložila ovoj skupštini i prethodni saziv, odnosno ovoj saziv koji raspravlja, usvojio, nisu u skladu sa Ustavom.

Kada se usvajao predlog zakona o Vladi, mi smo, kao poslanička grupa DSS, podneli amandman i na onaj čuveni član vezan za prvog potpredsednika Vlade i zamenika predsednika Vlade. To je Ustavni sud takođe stavio van snage, odnosno prestao je da važi taj član. Čekali smo tri godine da se desi na Ustavnom sudu, kao što smo čekali da se potvrde da su neustavne odredbe Statuta Vojvodine i mnogi članovi zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Podsetiću predstavnike buduće vlade, da će pred ovom Skupštinom položiti zakletvu. Neki od ministara koji su večeras govorili, su pet, možda čak i šest puta polagali zakletvu pred Narodnom skupštinom u toku svog ministrovanja u prethodnih 12 godina sa dužim ili kraćim pauzama, pa očigledno da se nisu pridržavali teksta te zakletve u svim svojim postupcima i u svom radu.

Interesantno da je ostala odredba o disciplinovanju članova vlade, koja je uvedena nakon određenih izjava bivšeg ministra Dinkića, tako da preporučujem gospodinu Dinkiću koji ima iskustva da upozori članove vlade kako treba da se ponašaju i kako treba da nastupaju u javnosti, kako ne bi došli ponovo u neprijatnu situaciju kakvu smo imali u prethodnom sazivu.

Takođe, ono što je za nas kao narodne predstavnike u ovom domu najvažnije jeste odnos vlade prema Narodnoj skupštini, jer zaista vlada ima zakonsku obavezu da u određenim rokovima podnosi izveštaje Narodnoj skupštini.

Predstavnici vlade imaju zakonsku obavezu da budu prisutni kada se predlažu određeni zakoni da to budu resorno zaduženi ministri, da o budžetu ne dolazi da nam govori ministar vera, kako je to nekad bilo predviđeno, da na pitanja koja narodni poslanici postavljaju dobijamo neke odgovore  koji nemaju veze sa onim što nas interesuje, da na pismeni način, kada uputimo pitanje ne dobijemo nikada odgovor. Možemo napraviti evidenciju na to. Nadam se da će buduća vlada imati mnogo više razumevanja i poštovanja, pre svega, prema ovom visokom domu koji ne zove se tako što je tavanica tako visoka već što je najviše predstavničko telo građana Srbije.

Što se tiče samo zakona o ministarstvima, naravno da je to vaš izbor i vaša odluka i zaista DSS nema nameru da se meša u ovaj predlog zakona. U tom smislu možemo samo da ponudimo određenu pomoć sa nekim predlozima koje smo podneli kako bi poboljšali ovaj tekst  zakona.

Vi ste predvideli određeni broj mininstarstava, vi ste predvideli njihove nadležnosti. Naš posao kao opozicione stranke jeste da pratimo rad vlade, da kritikujemo sve ono za šta smatramo da nije dobro urađeno i, naravno, da predložimo rešenja koja će biti u interesu i građana Srbije i svih nas koji radimo u ovom domu.

Kada Murinjo izvede "Real" na teren i postavi dva pozadi sigurno neće da pita Gvardiolu da li će da igra sa četiri beka. Prema tome, ovo što ste uradili imamo potpuno razumevanje to je naravno određeni period da vidimo kako će ta vlada raditi, a onda nećete nam zameriti da, ukoliko imamo primedbi i ne možete nam zameriti na kraju krajeva, da kritikujemo rad vlade.

Srbija se, nažalost, pretvorila u poslednje četiri godine u pravi cirkus. DSS, kao jedna od 45 stranaka koje su ušle u ovaj parlament zahvaljujući, sada se to pokazalo suludom izbornom zakonodavstvu koje prethodna većina usvojila, će se truditi i boriti zaista svojski potruditi da taj šator demontiramo, konstrukciju rasklopimo i pošaljemo je daleko izvan granica ove zemlje.

Smatramo da, pored ekonomskih resora i resora poljoprivrede koji su veoma značajni za budućnost ove zemlje, mnogo posla će imati ministarstvo pravde i državne uprave.

Četiri godine DSS u ovoj sali govori da danas na sceni nije reformisanje, već deformisanje srpskog pravosuđa i zahtevaćemo od buduće vlade da se utvrdi odgovornost svih nadležnih za ovako katastrofalno sprovedenu reformu pravosuđa.

Izneli smo u svojim izlaganjima i naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Samardžić i kolega Obradović, da nismo zadovoljni što je u ovom predlogu zakona predviđena kancelarija za KiM. Podneli smo četiri amandmana kojim zahtevamo da se ponovo vrati minisntarstvo za KiM. Smatramo da je to izuzetno važno i da je to veoma bitna poruka i Srbima koji žive na KiM i međunarodnoj javnosti. To su pitanja od ključne važnosti za očuvanje suverentiteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

Nadamo se još uvek, to smo i rekli, da u odnosu vladajuće većine prema našim amandmanima ćemo se izjasniti o ovom zakonu. U tom famoznom članu 38. o kome se puno govorilo danas za razrešenje državnih službenika, zaista smatramo da je to materija koja se uređuje zakonom o državnim službenicima, da postoji predviđena procedura kako se ti ljudi mogu razrešiti i zato je DSS predložio da se ovaj član zakona briše.

Ne sumnjamo da imate dobre namere, ali smatramo da može doći do zloupotrebe, a da sada važeći zakon daje odgovarajuća rešenja jer bojimo se da će se napraviti ozbiljna konfuzija u praksi koja može doći nakon eventualnih otpuštanja tih ljudi.

Što se tiče zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti, mislimo da je predložena odredba dobra. Videli smo u prethodnom periodu da je gospodin Boris Tadić želeo da drži sve pod svojom kontrolom, da se držao gesla – neka sve ide mojim tokom. To je sada već prošlost. To je reka bez povratka i ne želim na to da gubim vreme, ali smatram da predsednik Republike treba da imenuje sekretara saveta, da to ne mora da bude šef kabineta. Neko ko će obavljati dužnost šefa kabineta i taj posao sjajno raditi ne mora da znači da će se dobro razumeti u rad službi bezbednosti. To je odluka za koju odgovornost snosi i sam predsednik Republike.

Nije teško pretpostaviti šta ćemo u četvrtak čuti u ekspozeu od mandatara za sastav buduće vlade. U javnosti su manje-više poznati svi ciljevi buduće vlade.

Želim da kažem da će DSS, kao i prethodnih 20 godina, istrajavati na očuvanju državnih i nacionalnih interesa Republike Srbije, očuvanju KiM u sastav Republike Srbije, razvoju ekonomije i privredu ove zemlje.

Znamo na kojoj adresi se u prethodnim godinama pio najbolji briselski čaj. Baš nas interesuje da li će doći do promene te adrese ili će se zadržati na sadašnjoj. Vrlo brzo će se pokazati kako će se sprovesti reforma državne uprave, kako će se sprovesti departizacija, da li će ona značiti otpuštanje kadrova koji nisu članovi vaših stranaka, ali građanima Srbije to sam potpuno siguran ne trebaju ministri kojima je dobro tačno onoliko koliko je Srbiji loše, a na predstavnicima vladajuće većine i buduće vlade jeste da pokaže da se razlikuje od svojih prethodnika. Verujte mi, četiri godine vrlo brzo prolete, pogotovo ako ste na vlasti, tako da ćemo imati priliku da mnogo puta raspravljamo o vašem radu i nadam se da popravimo mnoge zakone koji će doći u ovu skupštinu. Hvala vam najlepše.
Dame i gospodo narodni poslanici,         gospodine Novakoviću, podsetiću vas da ovaj saziv Narodne skupštine 2008. godine upravo započeo svoj rad zakonima iz oblasti pravosuđa, tzv. setom pravosudnih zakona, za koje smo i onda govorili da će uneti niz problema i da neće dovesti do željenih rezultata, kako nam je tada prezentirano na toj skupštini.

Poslanici DSS su jasno kritikovali određena rešenja predložena 2008. godine i sve do današnjeg dana iznosili smo niz problema koje su ta zakonska rešenja prouzrokovala. Sve što smo onda govorili apsolutno se pokazalo da smo bili u pravu i to se u praksi i pokazalo.

Juče smo čitali stenograme sa te sednice sa kraja 2008. godine i bukvalno, da imamo vremena, mogli bismo danas da vam čitamo govore narodnih poslanika DSS koji apsolutno odgovaraju sadašnjem trenutku i stanju u srpskom pravosuđu, na šta smo onda i ukazivali.

Reforma pravosuđa je toliko traljavo sprovedena da je Evropska komisija za pravosuđe odlučila da uvede nadzor nad njenim daljim sprovođenjem. To nije nikakvo čudo u Srbiji. Određeni nadzor vrši MMF, za pojedine zakone Venecijanska komisija, u pojedinim tzv. pregovorima gospodin Kuper i očigledno je da ova vlast mora da ima nekog tutora i nekog ko će da im kaže šta treba da rede i kako treba da rade. Ali, mene mnogo više u ovom trenutku interesuje – kakva je kontrolna funkcija srpskog parlamenta, jer vas podsećam, ne znam da li je gospođa Ivić sa tim upoznata, da su poslanici DSS niz puta pokretali pitanje – zašto Visoki savet sudstva radi u nekompletnom sastavu? Zašto su tri godine bile potrebne da se Državno veće tužilaca kompletira izborom predstavnika Advokatske komore Srbije?

Ovi zakoni, koji su doveli do ovih problema, doneti su na brzinu, bez sprovedene javne rasprave. Pojedine odredbe ovih zakona uvode retroaktivnost. Pojedine odredbe čak narušavaju stalnost sudijske funkcije. Podsećam vas samo da su zbog takvih odredbi i pojedinih odluka Visokog saveta sudstva pokrenuti postupci pred Ustavnim sudom Srbije, a te postupke nije pokrenulo ni društvo malinara, ni društvo golubara, već Društvo sudija Srbije, ljudi koji donose ili su donosili odluke u ime naroda u ovoj zemlji i siguran sam da se dobro poznaju zakone i razumeju se u tu proceduru.

Da vas vratim na Evropsku komisiju koja je još u novembru 2010. godine pokušala da izvrši pritisak na Ministarstvo pravde da se određeni postupci okončaju, odnosno da se ove reforme ubrzaju. Šta je urađeno u međuvremenu? Apsolutno ništa. Menjali smo u ovom parlamentu, donosili i usvajali, odnosno vladajuća većina, izmene i dopune zakona koji su donošeni pre šest meseci ili godinu dana. Usvajani su neki akcioni planovi, davana su neka obećanja.

Podsećam vas samo, da je na osnovu Odluke Visokog saveta sudstva prilikom reizbora sudija i da smo ukazivali na jasne primere, da su ljudi pre saopštavanja vaše odluke pravili proslave u svojim gradovima jer su znali da će biti izabrani. Koliki su troškovi načinjeni, da li su napravljene neke uštede ovakvom reformom pravosuđa, obzirom da znamo da stotine ljudi koji nisu prošli reizbor i danas primaju novčane naknade, nekima doduše kasne po dva, tri ili četiri meseca?

Šta se danas događa u apsurdistanu? Verovatno poslednji radni dan Narodne skupštine, mi raspravljamo o članu Visokog saveta sudstva, za koji je gospođa Ivić iznela u svom uvodnom izlaganju, da je gospodin Tomić dobio 126 glasova svojih kolega. Čudno jedno poređenje, ili slučajnost, i uopšte nismo sigurni da li će gospodin Tomić dobiti 126 glasova u ovom parlamentu i da bude izabran za člana Visokog saveta sudstva. Znači, ovo je predstava za narod, ovo je radi TV prenosa, a ne da bi funkcionisalo srpsko pravosuđe onako kako treba. Ovde se ne zna da li ćemo raditi sutra, da li ćemo raditi iduće sedmice, da li će se sad napraviti velika sednica od 50 tačaka, jer pojedini poslanici uslovljavaju svoje prisustvo razrešenjem svojih potpredsednika i svojih ministara.

Ne može se, gospođo Ivić, reforma pravosuđa sprovoditi na lepim željama, ne može se država voditi na ovaj način kao što to čini Boris Tadić, Mirko Cvetković i njegov kabinet. Gospođa Malović, kao ministar pravde i ljudi koji su njeni saradnici u Ministarstvu pravde očigledno da su pokazali da su nesposobni, neodgovorni i nestručni da sprovedu reformu pravosuđa, ali ja građanima Srbije obećavam da već od maja, nakon izbora, uhvatićemo se u koštac sa tim problemima i na mnogo bolji način urediti srpsko pravosuđe, pre svega, zbog građana Republike Srbije i naravno, nosilaca pravosudnih funkcija kako bi im omogućili da čestito, pošteno i stručno obavljaju svoj posao, a ne u zavisnosti od volje Boška Ristića, ministarke Malović, Borisa Tadića ili nekog drugog vlastodršca. Hvala vam najlepše.
Hvala gospođo predsedavajuća, sačekaću da kolega Ranđelović iskoristi svoje poslaničko pravo, pošto je zahtevao poslaničko pravo, pošto je zahtevao povredu Poslovnika, ne bih pravio određene probleme, neka on završi, pa ću se ja rado javiti.
Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici ministarstva, niko iz DSS ne spori potrebu da se donese ovaj zakon, niko, odnosno kolega Palalić koji je ovlašćen ispred naše poslaničke grupe nije rekao da ne postoje propisi koje i sada važe, niko nije rekao da upravni inspektori ne rade svoj posao prema tim propisima, jednostavno smo skrenuli pažnju na činjenicu da ovaj predlog zakona nije dobar i zbog toga smo podneli niz amandmana i želimo da ga popravimo kako bi i upravnim inspektorima dali kvalitetan zakon i alat kojim mogu da obave sav posao.
Ponosni smo na činjenicu što smo u 2005. godine zacrtali određene pravce u reformi državne uprave i što je gospodin Marković i ljudi koji su pre njega radili u ministarstvu nastavili su da idu tim putem i normalno da postoji kontinuitet. Od tada je prošlo 6 godina, napokao da nešto nije urađeno i popravljeno u funkcionisanju državne administracije.
Kada sam bio mlad pripravnik prvo što sam naučio od starih kolega, rekli su mi dve stvari. Državi posao nikad ne može da se završi i radno vreme traje osam sati. E sad, ti ljudi su već otišli u penziju i nadam se da smo svi shvatili da ovaj posao mora ozbiljnije mnogo da se radi i gospodin Marković je rekao, da postoji hiljade subjekata koji će postati objekat Upravne inspekcije. Znam vrlo dobro, kako pojedine lokalne samouprave funkcionišu i siguran sam da će imati ne samo upravni inspektori posla već i budžetska inspekcija obzirom da se nemilice troše sredstva iz budžetske rezerve u pojedinim lokalnim samoupravama kako bi se narodu predstavilo da oni funkcionišu na sjajan način, a siguran sam da će zbog toga krivično odgovarati i odraditi par godina zatvora u kaznenim ustanovama ove zemlje.
Naša želja jeste zaista da ovaj zakon popravimo i da konkretno ukažemo na određene nedostatke uz verujem, iskreno razumevanje iskusnih ljudi koji se dugo godina bave ovim poslom, da će skrenuti pažnju gospodinu Markoviću, da ovaj zakon može da se popravi amandmanima DSS.
Istakli smo u ovoj raspravi kad je stigao ovaj zakon, da je nakon toga gospodin Cvetković, izvršio rekonstrukciju svoje Vlade i da je gospodin Milan Marković, dobio još jedan deo u svom resoru koji se odnosi na ljudska i manjinska prava i mislim da je apsolutno normalno da se u ovom zakonu nađu odredbe vezane za to jer neko treba da se bavi i tim pitanjem i da vrši inspekcijski nadzor i u ovom delu.
Neke kolege su pominjale problem, odnosno reagovale na ono što je gospodin Marković rekao, našta liči Srpska zastava u Preševu. Jasne su odredbe krivičnog zakona zato neko i treba da odgovara, ali očigledno da država ne može da sprovede sve te mere u Preševu, ali je žalosno što kad prođete Beogradskim ulicama, na pojedinim državnim institucijama, umesto oprane i ispeglane Srpske zastave, verujete mi da to više liči na neke izdronjane ponjave i to je sramota svih nas, počevši od ministra, pa do svih odgovornih lica koje tim poslom treba da se bave i o tome treba da vode računa.
Što se tiče nekih konkretnih primedbi, nije mi jasno da napišete u Predlogu zakona da upravna inspekcija u skladu sa utvrđenim delokrugom dužna je da postupa po svakoj predstavci i da građane i druge podnosioce predstavke obavesti o ishodu postupanja. Naravno da je dužna da postupa po svakoj predstavci, ali šta se dešava ukoliko ta predstavka nije potpisana. Ukoliko ne znamo ko je taj ko se žali ona funkcionisanje i rad državnog organa, kako će mu upravna inspekcija dostaviti odgovor šta je preduzela pomoću njegove primedbe?
Sledeći problem, u vreme obavljanja službenih dužnosti upravni inspektor držan je da nosi propisano službeno odelo. Neke kolege su o tome već govorile. Naravno da to iziskuje i velike troškove, raznorazne konkurse, stiliste i sve ostalo, neke ljude koji će dobiti dobar posao da bi taj deo uradili profesionalno i stručno, ali bojim se jedne druge stvari, kad prođem beogradskim ulicama tu možemo da vidimo i policajce i vatrogasce i komunalne policajce i ljude iz privatnog obezbeđenja uniformisane i naoružane i sada ćemo još gledati i upravne inspektore sa nekakvim amblemima i nekim uniformama. Mislim da se mi polako pretvaramo u mundirsku državu gde će svako ko obavlja neki posao biti uniformisan, da li sa šapkom ili činovima, da li sa pendrekom ili sa pištoljem, to ćemo tek videti. Mislim da to apsolutno nema potrebe da uvodite kao obavezu upravnih inspektora.
Inspektor može preduzeti odgovarajuće preventivne mere, kao što su upozorenja. Znači, on može da ukaže na određene probleme, može da predloži određene mere, ali mislim da je to preširoko postavljeno i da na taj način ne treba da stoji u Predlogu ovog zakona.
Na taj način, pored toga što će imati uniformu i amblem, ostavljena je mogućnost da preduzima neke mere bez jasno preciziranog postupka. Znate, ako radite neki posao morate da znate na osnovu čega, kako i na koji način sprovodite određenu proceduru, a to u ovom Predlogu zakona u ovom delu uopšte nije predviđeno.
Zapisnik o sprovedenom nadzoru, mislim da je to jedan od najznačajnijih delova ovog zakona i zapisnik svakako treba da bude jasan i precizan kako bi na osnovu njega mogli da zaključimo šta je upravni inspektor uradio prilikom vršenja svog posla i koje su to mere koje treba da se preduzmu nakon sprovedenog nadzora.
Značaj koji ovaj zapisnik ima u postupku inspekcijskog nadzora treba mnogo detaljnije da bude predstavljen u ovom zakonu i zbog toga smo predložili. Ne vidim ni jedan razlog da u tom zapisniku ne stoji mesto i vreme kada je izvršen inspekcijski nadzor, da se ne nalazi ime lica nadziranog organa koje je prisustvovalo inspekcijskom nadzoru, jer valjda će neko tog čoveka koji dođe u inspekciju da dočeka tamo i ime tog organa u kome se vrši kontrola, prisustvovati inspekcijskom nadzoru.
Pored toga što inspektor ima uniformu i amblem na džepu, mislim da treba da ima i ovlašćenje inspektor da bi taj posao radio.
Naravno da nadzirani organ ima pravo da stavi primedbe u određenom roku. Predložili smo da to bude tri dana od dostavljanja zapisnika. Ne stoji u zakonu da kada se obavi to i sastavlja zapisnik da su u obavezi i inspektor i ovlašćeno lice da potpišu taj zapisnik. To postoji za prekoračenje brzine na putu, postoji u niz drugih situacija. Zašto je to izbegnuto u Predlogu ovog zakona?
Evidenciju o inspekcijskom nadzoru vodi svaki upravni inspektor. Mislim da je to posao ministarstva i da ministarstvo, pored niza evidencija koje vodi, treba da se bavi upravo i ovim poslom.
Protiv rešenja upravnog inspektora može se izjaviti žalba ministarstvu a ne Upravnom inspektoratu. To je osnov da bi ovo moglo da funkcioniše sasvim normalno.
Zaista su opravdane kritike kad smo govorili da se osniva novi inspektorat, nakon niza agencija, uprava, specijalizovanih tela koja postoje u ovoj zemlji, da će se formirati područni inspektorati.
Gospodin Marković je rekao da 18 ljudi ovaj posao ne može da obavi. Mi se sa tim potpuno slažemo. Nije sporno da treba broj inspektora da bude veći jer će se na taj način svakako sprovesti i određene uštede, ali zanima me za koliko je smanjen broj zaposlenih u držanoj upravi upravo na osnovu zakona koji smo ovde kritikovali kada smo obrazložili da se to neće sprovoditi u svakodnevnoj praksi. Smanjen je za nula, samo je povećan. Kolike su uštede? Takođe nula, povećane su. Prema Predlogu ovog zakona, 40 miliona i 400 hiljada dinara do kraja ove godine potrebno je da se obezbedi da bi funkcionisao ovaj inspektorat. Možemo da zamislimo koliko će u narednoj godini to iznositi.
Gospodo iz ministarstva, šta je sa konkursima koje svaki dan viđamo u novinama? Slažem se da su napravljeni određeni pomaci. Možda će inspekcija bolje raditi, ali ovo je "Politika" od četvrtka prošle nedelje, od 13-og. Služba za upravljanje kadrovima – direktor, pomoćnik direktora, Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku – 17 izvršilaca se traži, RHMZ – 15 izvršilaca, znači, od šefa odseka do mlađeg savetnika, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – 14 izvršilaca. Za samo jedan dan u dnevnom listu "Politika" izašao je konkurs za tri državna organa koji će zaposliti 50 novih ljudi. Kada mi ukazujemo da je to problem, inspektorat mora da funkcioniše i treba da budu ti ljudi nagrađeni kvalitetno. Ali nemojte onda da pričate da niko neće da dođe da radi za 40 hiljada dinara. Zašto se raspisuju ovi konkursi? Da li hoćete da kažete da ovo neće biti popunjeno? Pa, ne zove se ona zgrada gumena zgrada. Već ste primili stotine i stotine ljudi, možda se to meri i u hiljadama, a ovamo predstavljate situaciju da je limitiran broj i da se ne vrši zapošljavanje. Pismeni smo i znamo da pročitamo šta piše. Verujte mi da ćemo tražiti i kao odgovor na poslaničko pitanje da li se ovih 50 ljudi prijavilo na konkurs ili neće da rade zato što je plata samo 40 hiljada dinara.
Usvojite amandmane DSS, da ovaj zakon bude popravljen, da upravni inspektori mogu da obave svoj posao. Siguran sam da neće stići da izkontrolišu sve te hiljade subjekata koje treba da kontrolišu ali dajte konkretno na delu šta je urađeno - upravna inspekcija, budžetska inspekcija, ko je zaslužio zatvor, ko nije neka bude pohvaljen i da svi u ovoj zemlji mi ovo radimo, zašto trošimo neko svoje vreme i novac građana Srbije, a ne da bi doneli jedan propis koji se u praksi neće primenjivati i ne da bi se zapošljavali stranački kadrovi i da se na taj način kupuju birači za naredne izbore. Hvala vam najlepše.