Hvala, gospođo predsednice.
Član 99. je formalno ispitivanje prijava. U stavu 2. vi kažete ovako – ako se ispitivanje iz stava 1. ovog člana utvrdi da prijava nije sastavljena u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, nadležni organ uz navođenje razloga, poziva podnosioca prijave da u roku koji ne može biti kraći od dva meseca niti duži od tri meseca, otkloni nedostatke.
Mi smo reagovali na ovo – ni manje od dva meseca ni duže od tri meseca, zato što je to malo komplikovano. Ponudili smo da rok bude tri meseca.
Ono što ste vi nama odgovorili kao obrazloženje je malo čudno. Vi kažete da amandman ne prihvatate, što se rešenjem iz Predloga zakona o vođenju upravnog postupka omogućava fleksibilnost, opet jedna lepa srpska reč, odnosno procena roka za otklanjanje nedostataka u zavisnosti od konkretne situacije.
Mi ne govorimo o fleksibilnosti. Pitajte prosečnog građanina Srbije šta on podrazumeva pod ovim što vi zovete fleksibilnost. On pod tim vrlo precizno kaže – radi se o neradu. Em je administracija glomazna, em je zaista troma i ona ne obavlja svoje poslove. Zato, kada im tako postavite rokove, kao što ste ih vi dali, dobićete mišljenje ljudi o tome na ovakav način na koji sam ja i govorila.
Povodom ovog što ministar kaže i što gospođa predsednica reče – koristi se termin 50 godina. Potpuno se slažem sa vama. Možda se zaista on koristi 50 godina, a nisam pravnik. Sa druge strane, u jeziku su se i u zakonima koristiti termini – naravoučenije, pa se više ne korist. Prosto, jezik je živa materija. On je to prevazišao i sada kažemo – pouka.
Isto tako, ono što ministar kaže – 2004. godine nije bilo komentara. Neke od nas su bile poslanici 2004. godine, neki nisu bili poslanici. Neki su bili poslanici saveznog parlamenta, neki su bili republičkog. Svi oni koji su zaista progutali ovo na šta mi reagujemo, mogu da vam daju obrazloženje. Ja nisam bila od tih i zato imam pravo da stavljam tu primedbu.
Sa druge strane, predstavljam jedan kraj koji govori vrlo čisto i stvarno ne mogu da se pojavim pred ljudima iz mog grada i da kažu – zašto nisi reagovala na to ili to?
Sa druge strane, gospodine ministre, moram da vam kažem da imate tople pozdrave iz mog kraja. Ljudi kažu, baš njihovi učenici, njihova deca nisu u onoj grupaciji koja dobija besplatne udžbenike niti rančeve, a u nekim drugim lokalnim samoupravama, poput Beograda, koji je daleko bogatiji od Valjeva i okoline, sve je to omogućeno. Prosto pitaju – da li su neki građani građani drugog reda, neki trećega, a neki ne postoje kao građani.

Nisam rekla niti sam bilo kako neverbalno pokazala ovo što ste vi rekli, da su dobili prvi, drugi i treći razred, na bilo koji način negirala. Hoću da kažem samo da nisu dobili kompletne udžbenike, jer su mnogi komentarisali da su morali da dokupljuju jezike strane itd, ali mi u školama imamo i one koji su četvrti, peti, šesti, sedmi i osmi razred, kojih je mnogo više i ti udžbenici su mnogo skuplji. Lepa akcija jeste da učenici dobijaju udžbenike besplatno, ali bio bi onda red da dobijaju i ostali. Hvala.

Mislila sam da preskočim, ali prosto reč: "poništaj" je takođe nešto na šta treba reagovati. U srpskom jeziku "poništaj" u muškom rodu ne postoji kao reč. Molim vas, pogledajte kakve reči imate u srpskom jeziku. Imate "poništenje", ali nemate "poništaj". Verujte mi, možete to pravdati i pravničkim jezikom, ovakvim jezikom, onakvim jezikom, razvojem jezika, starim jezikom, 2004, 2007, 2009. godinom, kojom god hoćete, ali molim vas, ovo je Srbija. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsednice. Gospodine ministre, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, mi odmah posle letnje pauze nastavljamo sa politikom spajanja tačaka koje su srodne ili nesrodne, ali ovom prilikom sam, u ovom izboru koji ste napravili, izabrala da pričam o Zakonu o patentima, ne zato što su neki drugi manje važni, nego zato što sam, čitajući obrazloženje, zaista bila iritirana i sa vama moram da podelim ono što je priča koja mislim da boli svakog Srbina u ovoj zemlji.
Ova oblast je do sada bila uređena zakonom iz 2004. godine, to je zakon iz stare Državne zajednice SCG i sasvim je u redu da sada ovaj zakon popravljate i, s obzirom da popravljate više od polovine tog zakona, sasvim je u redu da to možete nazvati novim zakonom. Ovo kažem zbog toga što je stari zakon izazivao izvesne nedoumice u tumačenju i da je postojalo u praksi zaista nekoliko vrlo važnih stvari koje je trebalo razrešiti i, pre svega, kada je bilo reči o tumačenju, šta je patent, šta je mali patent, šta je to pojam više lica koja su zajednički radila na patentu, šta je to zaštita malog patenta i ta procedura.
Mislim da je u redu da to ovaj zakon sada pokriva, da o tome treba da pričamo, ali mislim da je još važnije da zakon koji pokriva ovu oblast zapravo treba da reši svojinski obligacione odnose i treba da zaštiti sve oblike svojine. I svaki zakon koji ovu oblast dotiče treba, pre svega, da ojača pravnu zaštitu nosioca prava na patent. Ovaj zakon je to pokušao. Moj utisak je da nije daleko dogurao u toj oblasti.
E, sad oko onog što sam započela kada sam počela ovo moje izlaganje. U obrazloženju vi navodite s kojim ste sve međunarodnim dokumentima i sa kojim ste sve međunarodnim ugovorima usaglasili ovaj predlog zakona koji je pred nama i toga ima jako puno. Ono što je meni bilo zanimljivo jeste da pogledam neke druge zakone u okruženju, da vidim da li oni zaista u svom navođenju tamo u obrazloženjima kažu koji su to dokumenti, pa dolazimo do zaključka da, recimo, Hrvatska, koja pred vratima EU, nema sve ove dokumente u svom zakonu, koje vi ovde navodite. Vi zaista navodite da ste se sa strašno mnogo dokumenata, neke prepoznajem kao vrlo važne, ali za neke zaista mislim da nisu važni toliko da treba da naš zakon usaglašavamo sa njima.
Recimo, ponovo vas pitam u čemu je onda problem, zbog čega jedna zemlja koja je na vratima EU ne mora da usaglašava svoje zakonodavstvo sa takvim dokumentima, a eto Srbija mora da se usaglasi? Meni se čini da je to vrlo jednostavan odgovor. Ova vlada, zapravo, u dodvoravanju EU nema meru. Toj istoj EU koja je evo poslednji put u liku Angele Merkel, koja nas je posetila, vrlo jasno, otvoreno i bez dileme rekla da Srbija mora da prizna KiM kao potpuno nezavisnu državu, da mora da se odrekne severnog dela KiM i regularnih institucija, iako je na severnom delu većinsko stanovništvo srpsko, a eto, vi toj, takvoj EU izlazite u susret čineći sve ono što ona od vas traži a, pri tom, ubeđujući građane Srbije da nećete nikada popustiti pod tim pritiscima i da zapravo štitite teritoriju koja je Ustavom predviđena.
No, ono što je nesklad između tog što pričate i ono što su dela koja vas krase je jako veliki nesklad, a narod kaže da dela uvek govore više od reči. I kada mi gospođa pregovarač tzv. države Kosovo kaže da ste priznali pečat, to, naravno, za svakog normalnog znači da ste priznali državu, proklamovanu državu Kosovo. Nažalost, to su vam dela, a ono što pričate, to je marketing.
E, sad dalje obrazloženje o kojem mislim da treba da se govori jeste da kažete da ste ovaj predlog radili ugledajući se na zakone Danske, Australije, Grčke i Slovačke. Meni je potpuno normalno da ne treba izmišljati toplu vodu i rupe na saksiji svaki put i da je u redu da gledate zakone zemalja koje su uređene i koje su svoje zakone ugradile, ali nije logično da u tom gledate zemlje koje su nama slične, po mnogo čemu slične. Volela bih da dobijem od vas obrazloženje gde ste vi pronašli tu veliku sličnost između Danske i Srbije, pa ste danski model uzeli i preslikali u ovom zakonu, a još više me interesuje kakva je to po vama sličnost između Australije kao zemlje i Srbije kao zemlje i gde ste pronašli motiv da preslikate zakon Autstralije na Srbiju ovakva kakva je sada? Naravno, to što ste napisali je potpuni apsurd, da ne kažem da je gruba šala, ali kad smo već došli do toga na koga ste se ugledali i sa kim se upoređujete, pitala bih vas – ima li Srbija sa ovakvom vladom na čelu i sa ovakvim predsednikom uopšte ijednu zemlju na svetu na koju bi mogla da se ugleda i sa kojom bi mogla da se uporedi, recimo? Ima li i jedna zemlja na svetu koja mirno daje 15% svoje teritorije, koja mirno predaje svoje građane za jednu maglovitu ideju njenih predstavnika vlasti?

Ovo je dnevni red,  vratiti ću se na taj dnevni red koji vi kažete. Dalje, ovaj zakon, koji je zaista veliki zakon, on ima 178 članova i to možemo da kažemo da je veliki zakon. Kažete da ćete u roku od šest meseci doneti podzakonski akt koji treba da prati ovaj zakon, to je pravilnik o sprovođenju Zakona o patentima i kažete minimum šest meseci je potrebno da se taj podzakonski akt donese. Ali, zakon stupa na snagu osam dana od momenta kada bude usvojen u Skupštini i kada bude u "Službenom glasniku". Dakle, moje pitanje je – šta će se dešavati tih šest meseci dok ne napišete pravilnik, ako ga napišete? Vi ovde dajete obrazloženje i kažete – mi ćemo primenjivati stari pravilnik, stara podazakonska akta koja samo doneli u  vezi sa onim zakonom iz 2004. godine. I to kažete dalje – u slučajevima kada oni nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ali će oni upravo biti u suprotnosti sa ovim zakonom, zato što ste i menjali zakon da bi popravili stanje koje se nalazi u praksi. Dakle, šta će se onda dešavati, kako ćete onda razrešavati te situacije za šest meseci? To je pitanje koje je interesantno i koje bih volela da dobijem kao odgovor.
No, ono što je fascinantno, to je vaša opuštenost, ona je zapanjujuća. Opuštena Vlada, opušteni ministar, opušteni zakoni, inertno, lenjo bez trunke samopoštovanja, takvi su nam zakoni. Ovaj zakon je primer za to. Dakle, preslikano, bez trunke srpskog u njemu. Ono što bih uputila kao poruku građanima Srbije, gospodo, izbori su blizu, pogledajte dobro koga ćete zaokružiti. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici. Mi smo podneli amandman jer smo stvarno želeli da ukažemo na nešto što je vrlo čudno kada se piše u dokumentima koje poslanici dobijaju na uvid i da na njima rade. Svaki zakon koji nam dolazi sa izmenama i dopunama mi imamo i još jedan dodatak koji se odnosi na pregled odredaba koje se menjaju i dopunjuju.
U tom delu, u članu 18. stav 1. tačka 22) piše doslovce ovako: "Obezbeđivanje sredstava za obavljanje poslova iz člana 124. stav 2. tačka 1) do 7) ovog zakona, kao i za postupak utvrđivanja nivoa jonizirajućeg i nejonizirajućeg zračenja u oblasti zdravstvene zaštite od strane Zavoda za medicinu rada, osnovanog za teritoriju Republike Srbije".
Na osnovu ovoga, prosto moram da vas pitam – da li vi u Vladi razgovarate o stvarima kao što su zakoni koje treba usvajati i preduzetih zakona? Zato što je ova ista Vlada pre dve godine usvojila dva zakona. Resorno ministarstvo je bilo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i Zakon o zaštiti od nejonizijućujeg zračenja.
Posle toga vidim da ste vi ovde u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti usvojili to da piše – nivo jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, pa je to u redu, što se nas tiče, ne samo što se nas tiče, nego što se i zdrave logike tiče, jer su takva dva zakona ovde doneta.
Ali, prosto vas molim da sledeći put ovo što nama dostavljate kao pregled stvari koje menjate u zakonima, zaista konsultujete te zakone koji su već doneti. Stvarno sam u dilemi, kao i većina narodnih poslanika – da li je jonizujuće ili jonizirajuće zračenje? Volela bih da nam odgovorite. Hvala vam.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 5. je stari član 37. u ovom zakonu, u stavu stavu 4. vi ste napisali: "Dužnost čuvanja tajnih podataka nadležni zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici, kao i druga lica zaposlena kod poslodavaca iz stava 2. ovog člana, mogu biti oslobođeni samo na osnovu pismenog ili drugog jasnog i nedvosmisleno izrečenog pristanka pacijenta ili na osnovu odluke suda".
Hajde da ne komentarišemo, jer sa svim zakonom koji se ovde pojavi imamo dilemu da li je, zapravo nemamo dilemu ali predlagač ima dilemu, da li je nešto pisano kao dokument ili je pismeno kao dokument i ovde treba da stoji: "pisanog pristanka". Dakle, mi smo smatrali da treba izostaviti ovo: "nedvosmisleno izrečenog pristanka pacijenta". Šta znači "nedvosmisleno izrečen pristanak"? Mi imamo na jednoj strani pisani pristanak, a šta je sad ovo drugo – nedvosmisleno izrečeni pristanak? To je jezik gestova. Jezik gestova ne razumemo svi na isti način.
Mi smo se zaista trudili da pravo pacijenta bude vrlo, vrlo zaštićeno. Problem svih naših zakona koji dolaze u Skupštinu jeste to što mi zapravo sve nešto podrazumevamo u tim zakonima. Moramo da kažemo da pacijent ima pravo samo na pisani pristanak. Vi napravite adekvatan formular, neka on ima sadržaj kakav vam odgovara, ali, pacijent samo uz saglasnost pisanu može da oslobodi zdravstvene radnike, zdravstvene saradnike i druga lica zaposlena kod poslodavca iz stava 2. Naravno, mi podrazumevamo da ostane ova odluka suda. Znači, pisani dokument pacijenta ili može da se dogodi na osnovu suda. Inače, nedvosmisleno izrečeni pristanak pacijenta za nas je nešto što potpuno ne razumemo šta znači.
Naravno, možemo da kažemo da će klimanje glavom kod nas značiti da, ali da će u Bugarskoj značiti ne. Ili obrnuto. Prosto, nemojmo podrazumevati stvari. Ja vas molim, ovo je vrlo ozbiljan deo ovog zakona. On jeste usklađen sa međunarodnim konvencijama i pravilima, ali ja vas molim da ga oslobodimo tog tradicionalnog da se podrazumeva. Ne podrazumeva se ništa. Molim vas, neka ostane "pisani" ili "na osnovu odluke suda". Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naslov iznad člana 40a glasi: "Pravo na poštovanje pacijentovog vremena". Opet ulazimo u onaj domen da li se kaže pacijentovog vremena ili vremena pacijenta ili je ovo samo prevod sa nekog drugog jezika koji bi ovako odgovarao – pacijentovog vremena.
Šta je suštinsko? Ubacili ste novi član i taj član glasi: "Pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja koje se obavlja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi, odnosno kod drugog pravnog lica koje obavlja zdravstvenu delatnost u skladu sa zakonom radi ostvarivanja zdravstvene zaštite.
U redu je, pacijent ima pravo na sva ova zakazivanja, ali šta će on sa tim pravom?
Pročitala sam mnogo vaših intervjua posle postavljenja na mesto ministra i svesni ste kako izgleda to njegovo pravo. To njegovo pravo se sastoji na listama čekanja, na sve ono od čega zavisi njegov život. Na ovu čuvenu protezu kolena treba da čeka do 2024. godine ukoliko želi da se operiše u Kragujevcu. Znate, ima pravo na to, ali treba samo malo da sačeka, nekih 12-13 godina i onda će sve biti u redu i da doživi sve to.
Ne bih da govorim o ovim listama čekanja na onkološke preglede, na onkološke operacije itd, što je spomenuo kolega Dimitrijević, što je zapravo preskakanje određenih lista čekanja kao uvod u korupciju i sve ostalo. Ne samo uvod, nego i mnogo više od uvoda u korupciju.
Razumeli smo da zaista imate ideju i da zaista želite da menjate ovaj zakon i zato smo vam pomogli time što smo doneli novi stav u članu 40. koji kaže – rokovi za zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja pacijenta propisuje ministar podzakonskim aktom.
Šta smo želeli da postignemo? Želeli smo da postignemo da propišete nekim aktom koji su to rokovi na koje pacijent treba da čeka, da li su ti rokovi 12 godina, šest meseci ili mesec dana. Gospodine ministre, morate znati da se za jedan običan kontrolni pregled u Srbiji danas čeka od tri do šest meseci. Sada kada biste pozvali telefonom, to je pravo pacijenata, kažu vam – znate, još uvek nismo otvorili listu, pa kada pozovete za dva dana oni kažu – baš smo sada zatvorili listu, pa se javite idućeg meseca pa ćemo opet da čekamo da otvorimo listu i da zatvorimo listu.
Molila bih vas da slušate pošto mislim da je ovo suštinski važan amandman.
Odgovor koji sam dobila je ponižavajući za nekog ko je želeo nešto da promeni u ovom sistemu, a odgovor glasi ovako: "amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženi član 40a Predloga zakona u potpunosti usklađen sa Rimskom poveljom o pravima pacijenata". Da li se u toj Rimskoj povelji u drugim zemljama takođe čeka 12 godina i 13. godina na neku najobičniju operaciju?
Pored toga, način i postupak ostvarivanja prava odnosno rokovi zakazivanja pregleda, dijagnostičkih procedura i drugo, bliže se uređuju propisima iz oblasti obaveznog zdravstvenog osiguranja, Pravilnika o načina postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kako ih uređuju? Da li ih uređuju na način kako sam navela?
Ono što smo svi želeli da čujemo od vas, to smo čuli. Rekli ste – sistem ne odgovara, sistem nije u redu, a verujte, kao što znate vi, kao što znaju vaši saradnici, kao što znaju ljudi koji rade u zdravstvu, tako znaju i pacijenti da sistem ne valja. Ako najobičniju operaciju od koje nečiji život zavisi treba neko da plati da bi preskočio listu čekanja od šest godina, onda sistem ne valja. Ako kada si bolestan ne možeš onog trenutka da se lečiš nego treba da ideš na neku listu čekanja, sistem ne valja. Ne govorim dalje o korupciji i o drugim stvarima.
Zaista smo odgovorno pristupili ovom pravu pacijenta i tražili smo da kažete koji su to rokovi u kojima neko može da zakaže pregled i da se manete obrazloženja ovih koji su pisali ovo.
Mi smo od vas, gospodine ministre, čuli da hoćete da menjate sistem. Ti što sede pored vas neće da ga menjaju, u to sam sigurna jer sedeli su i pored bivšeg ministra. Molim vas da odgovorite vi zato što ste vi nama obećali da ćete menjati sistem. Vi ste predložili izmene i dopune zakona. Hvala vam.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 34. stav 4. Posle ovog što ste vi napisali dodali smo jednu rečenicu, koja glasi: "o izdatim obnovljenim, odnosno oduzetim licencama zdravstvenih saradnika Ministarstvo vodi evidencije", a mi smo smatrali da treba dodati: "i o tome obaveštava resorni odbor Narodne skupštine bar jednom godišnje".
Zbog čega smo to smatrali? Zbog toga što će tako resorni odbor i članovi odbora imati uvid u one licence koje su na preispitivanju ili one licence koje su na neki način oduzete. Nama se obraćaju građani koji su nezadovoljni, koji su oštećeni pred sistemom i ne mogu da nađu rešenje. Bilo bi sasvim uputno da narodni poslanici koji su članovi Odbora za zdravlje i porodicu imaju uvid u ovako nešto.
Ono što je skaradno je vaš odgovor. Stvarno se pitam ko je mogao da piše ovakve odgovore? Mi u amandmanu tražimo jednu stvar, a u odgovorima piše nešto sasvim drugo. Vi nama sugerišete da ste izveštaji dostavljaju zbirno Vladi, dostavljaju ministarstva, pa onda ona zbirno Skupštini, što nije istina. Dostavlja resorno ministarstvo resornom odboru, ali to nije tema ovoga što smo mi napisali. Prosto, ako ne možete da protumačite običan amandman, mi smo spremni da vam ga obrazložimo, ali nema smisla pisati ovako i vređati inteligenciju narodnih poslanika. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prešli smo na drugi zakon, a to je Zakon o zdravstvenom osiguranju. Na član 6. DSS je podnela novi amandman i mi uvodimo novi stav. Pre nego što kažem kako glasi taj stav, prosto da obrazložim samo o čemu se radi. Ovde se u članu 22. starog zakona govori ko su to osiguranici, odnosno kojim grupacijama stanovništva pripadaju osiguranici. Mi smo izvršili amandmansku izmenu u vezi sa grupacijom koja se zove žene. S obzirom na ono što moja stranka govori već duže vreme, o tome da demografska obnova Srbije mora da se pokrene i mora da ima jedan zaista veliki i širok društveni konsenzus, mi smo podneli amandman u vezi sa tim. Zapravo smo uveli novi stav 2. koji glasi – lica u vezi sa planiranjem porodice, dijagnostikom i lečenjem steriliteta, kao i žene u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja. Ovim smo izvršili i izmenu redosleda stavova, pa stav 3, koji ste vi dali, postao je stav 4.
Mi smo zaista vrlo ozbiljno napravili kao stranka jedan vrlo ozbiljan program demografske obnove Srbije. Primetili ste već da kad god je reč o ovoj temi mi imamo amandmane u vezi sa tim. Mi moramo da pođemo od nekoliko činjenica, a to je da 30 hiljada stanovnika Srbija ima svake godine manje, da od 1992. godine Srbija beleži negativan prirodni priraštaj po tom osnovu i da smo u 18 poslednjih godina izgubili otprilike 377 hiljada građana. Takođe su činjenice da Srbija spada među najstarije narode u Evrope, da se po bračnom paru u Srbiji rodi 0,81 dete, da se izvrši oko 200 hiljada abortusa godišnje. Mi mislimo da zaista naš amandman, koji je napravljen u vezi sa tim, treba usvojiti. U protivnom, zaista ne mogu da razumem onda zalaganja za populaciju žena, za ravnopravnost žena na svim poljima, ne mogu da razumem vaše priče o tome da se zalažete za decu, za porodicu i za porodične vrednosti, a naročito za belu kugu. Hvala vam.

Hvala gospođo predsedavajuća. Meni je jako žao što nema ministra, jer ovako ispada da mi pričamo u prazno.
Na član 5. koji se odnosi na program u vezi sa strategijom, podneli smo amandman zato što mislimo da je logičan. U članu 4. predlagač zakona kaže: "Strategiju donosi Narodna skupština Republike Srbije, u daljem tekstu Narodna skupština, na predlog Vlade za period od najmanje 15 godina". Hajde da uzmemo da bude 15 godina neko optimalno vreme, ali zaista mislim da bi trebalo da bude manje, ali da bude neko optimalno vreme za koje se donosi strategija. S obzirom da je to planski dokument koji treba da ima neku dužinu da bi mogli zaista nešto da planiramo.
Sada u članu 5. stavu 2. kaže se: "Program donosi Vlada za period do šest godina na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, u daljem tekstu ministarstvo". Šta se utvrđuje programom: uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje strategije. Ako kažemo da se strategija donosi za 15 godina, onda je sasvim logično da se ovaj program donosi na period od pet godina. Zato što onda možete da pratite primenu strategije, možete da menjate uslove koji su dati programom što je logika. Ono što ste vi meni odgovorili pokazuje zapravo vašu nameru koja je vrlo čudna.
Vi meni kažete ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se saglasno članu 5. Predloga zakona o energetici program za ostvarivanje strategije donosi na period do šest godina". Što znači, da može saglasno potrebi i situacijama obuhvatiti i kraći period, kao što je period do pet godina ili period od tri godine. Ažurira se najmanje svake druge godine. Vi meni odgovarate, upravo ono što ja menjam. Sada mi obrazlažete šta je to zbog čega vi kažete da treba da bude pet godina. Upravo to menjam, ali ono što vi dalje kažete i što je vrlo zanimljivo jeste da je prihvaćen zaključak Vlade u aprilu 2010. godine da treba da se radi nova strategija koja će obuhvatiti projekciju do 2030. godine, a što je duži period od 15 godina.
Zaista, mislim da malo više preterujete. Prvo, 15 godina je sasvim dovoljan rok. Zbog čega vi želite da uredite ovu oblast na duži period nego što je 15 godina koliko dajete mogućnost zakonu? Zato što, a kasnije ću govoriti o tome, govorila sam u načelu, u stvari ovom strategijom ćete uraditi mnogo velike štete energetskom sistemu Srbije. Ja ću polako natenane, pošto sam prepoznala gospodina koji sedi tu, a ministra nema, govoriti o tome kakve sve štete i on lično i ministarstvo koje predstavlja, pretpostavljam da sada radi u ovom novom ministarstvu koje je napravljeno od Ministarstva za infrastrukturu, za puteve, saobraćaj i sada energetiku, dakle nanosi i prodaje energetske resurse Srbije. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodine ministre dobar dan, drago nam je da ste došli, zbog toga što zaista smo imali utisak da dva i po sata pričamo u prazno. Znam da ste imali važna posla, jer vidim da se koridor deset opet komplikuje i nadam se da ste rešili to zato što bi smo svi da putujemo kvalitetnije.

Hajde da se vratimo na ovaj naš Zakon o energetici. Naslov iznad člana 15. i razdvajanje operatora sistema i razdvajanje računa. U članu 18. odredbe člana 15. i člana 17. ovog zakona ne primenjuju se na operatora distributivnih sistema električne energije, prirodnog gasa na čiji sistem je priključeno manje od sto hiljada krajnjih kupaca.

Ono što je nas prvo, nas iz DSS, zbunilo - odakle ste našli ovaj broj 100.000 kupaca. Ono što dalje smo želeli da ovim amandmanom postignemo, to je da smatramo da ne treba praviti razliku između operatora distributivnog sistema električne energije i prirodnog gasa u odnosu na broj krajnjih kupaca. Smatramo da svi operatori moraju da imaju potpuno iste uslove. I u načelu kada sam govorila primetila sam ono što sam, dakle, zaključila iz razgovora sa vrlo stručnim ljudima koji su se ovom oblašću bavili, je činjenica da vi jedan dobar deo zakona zaista pravite za jednu kompaniju.

Iskoristiću to što je gospodin Mrakić, jer sam već obećala da ću o tome da govorim i da postavim pitanje - da li je moguće da kanadska kompanija koja zaista razvija "Brodarevo I i II" ima toliku moć da jedan državni sekretar bivšeg Ministarstva, ne znam status gospodina ovog trenutka u novom Ministarstvu, treba da lobira na sednicama SO Prijepolje. To što sam rekla lobira je činjenica, to sam videla iz snimka koji su mogli da vide svi građani Srbije. Mislim da treba da u njivoo ime, pošto oni nemaju pravo da ovde budu, pitam - da li sada svi državni sekretari imaju isti zadatak da lobiraju za neke druge kompanije po nekim drugim sednicama skupština opština?

Tada je gospodin Mrakić rekao nekoliko ključnih stvari koje su, naravno, neistinite. Jedna od tih stvari je da je bivša Vlada i da su bivši ministri DSS, na njih je mislio, nisu hteli da neke od investicija, koje je ova Vlada zajedno sa njim i sa ministrom ispoštovala. Nisu, dakle, hteli da ih ispoštuju, jer eto nisu postojali projekti. Odmah ga demantuje na tom istom snimku gospodin iz te korporacije kanadske, ali povodom te konstatacije da ministri iz DSS nisu hteli projekte da izvade iz fioke. Istina je, gospodine ministre iz DSS nisu imali, nisu došli na to mesto da bi delili resurse Srbije. Smatramo da resursi i rečni resursi pripadaju itekako svim građanima Srbije i građani Srbije treba da dobiju nešto od toga, a ne da sve što se napravi od takvih elektrana ode na neko drugo mesto, kao što se to dešava sa Ibrom ili sa zelenim kilovatima za Italijane.

Moram da kažem da onako, kako u zakonu stoji, vi ste praktično napravili da 185.000 megavat časova koje bi proizodilo Brodarevo 1 i 2, a koje će građani Srbije plaćati 12 godina, jer će oni moći da budu povlašćeni proizvođači i otkupiti im svu energiju država po povlašćenim cenama. Dakle, građani Srbije će ovoj kompaniji direktno, samo od ovog, platiti između 155 i 200 miliona evra za garantovani otkup energije. Molim vas da o tome govorite, a moliću vas da odgovorite i na još neka, a što podržava priču koju pokušavam da plasiram u javnosti. To je izjava čoveka mislim da ne treba ja da pravim ime, jer gospodin Đorđević je ime koje je samo za sebe govori i koji je ovako rekao u jednom intervjuu za vaše stručne novine: "Hidroenergetski objekat, a posebni oni najrentabilniji koji vraćaju uloženi kapital za samo nekoliko godina, daju strancima kao koncesiju, samo lenji i nesposobni" i nastavlja " niko ne gradi hidroelektrane od svog gotovog novca, ni koncesionar. On izlazi na tržište kapitala, pozajmljuje novac i gradi objekat. Novac banci vraća iz dobiti i kad ga vrati za određeni broj godina sve dalje mu dođe kao čist ćar. Zbog toga se mi ne bismo mi malo razmrdali i izašli na tržište kapitala, pa da sami krenemo da gradimo bar one najrentabilnije hidroelektrane, one koje bi stvorile novčanu akumulaciju za dalje reinvestiranje" .

Zašto ste se vi baš odlučili da date ipak koncecije na Ibar, koji jeste reka od velikog energetskog potencijala, ali je boga mi i reka za neke druge stvari koje donose dobit, kao što je rafting i ostale stvari. Treba reći ovako, potpisivanje protokola o izgradnji brana na Ibru znači da će celokupne električne energije otići u Italiju. Ako bi bile izgrađene sve brane, a što je ukupna snaga oko 100 kilovata, kompanija Sećienergija, koja će uvoziti struju, će prema mojoj proceni zaraditi godišnje oko 80 miliona evra. Italijani prave hidrocentrale, uzimaju struju, a nam će brane vratiti kroz 20 godina. Meni se čini da u ovom slučaju povraćaj investicija fantastičan. Za tri, četiri godine vi vraćate uloženi novac, a onda imate godine lepog prihoda. To je italijanski biznis, dobar očigledno.

Šta je u tome interes građana Srbije? Sad na to odgovara Petar Škundrić, koji je bio ministar i koji kaže, "za Srbiju će biti korist što će biti upošljene naše firme i radnici za izgradnju novih kapaciteta, a kompletan promet koji će biti ostvaren, biće oporezovan u našoj zemlji". Malo je to naspram onog što mi možemo da dobijemo. Tako se ne radi domaćinski u zemlji Srbiji. Sa ovom vladom se tako radi. Volela bih da dobijem odgovor na ovo što sam pitala. Hvala.

Replika

Da li imam pravo na repliku? Ministar se meni obraćao i nije mi odgovorio na pitanje.

Nije mi odgovorio na pitanje.