Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, pozivam se na član 104. Poslovnika Narodne skupštine i tražim izvinjenje u ime poslaničke grupe DSS od gospođe predsednice i šefice parlamentarne grupe Za evropsku Srbiju.
Način na koji predsednik Srbije obmanjuje građane Srbije, način na koji ova Vlada vodi ovu zemlju, način na koji se u Skupštini radi, na koji se vode sednice i način na koji se poslanici opozicije ne dozvoljava da rade, jer se ovde komentariše da je to opstrukcija, sve to pokazuje da u zemlji Srbiji nema nimalo demokratije, ali vidimo da ima i te kako mnogo propagande. Uz to ide i ova izjava gospođe Kolundžije, koja je tipičan primer političke nekulture, ali je istovremeno i primer govora mržnje, za koji se obično optužuju neke druge stranke.
Zašto je važno da se ovo kaže? Zbog čega je gospođa ovo izjavila? DSS je opoziciona stranka i ona vrlo precizno, tačku po tačku, stav po stav, kritikuje rad ove Vlade. Dakle, uz to, ono što je i najvažnije, nudi predloge kako šta treba uraditi.
Ono što jeste najvažnije u ovom trenutku jeste to što je DSS prepoznala vašu igru koju vodite oko EULEKS-a i što o tome obaveštava građane, što deo po deo razotkrivamo vaše laži o tome kako je EULEKS statusno neutralan, kako on podiže kapacitet naše države, kako samo treba odluku Savet bezbednosti da donese i on je dobrodošao na teritoriju Srbije, uprkos svim odlukama koje je donela ova Narodna skupština.
Najzad, ono što je najvažnije, zašto su DSS i Vojislav Koštunica optuženi da su rame uz rame sa Tačijem. Zato što mi razotkrivamo da oni, koji su napravili vašu Vladu, jesu je napravili ne zato da rešite pitanje penzija, niti da rešite bilo kakvo ekonomsko pitanje u ovoj zemlji, nego zato da dovedete EULEKS u ovu zemlju, da amnestirate Evropu od onoga što je učinila i da lažete građane Srbije. Zbog toga je DSS optužena na ovaj način i stavljena rame uz rame sa Tačijem.

Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika zbog toga što je povređeno dostojanstvo Skupštine i većine ljudi u ovoj sali.
Takođe, pozvaću se na spornu izjavu gospođe predsednice Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, gospođe Nade Kolundžije. Moram da kažem da je vrlo teško govoriti posle mog kolege gospodina Zorana Nikolića, iza čega mogu kompletno da stanem i ja i DSS.
Moj opšti utisak je posle ove izjave gospođe Kolundžije priča koja je ovom narodu poznata po tome što kaže – ''drž`te lopova''. Ono što je gospođa Kolundžija izjavila ne može da se podvede pod ovo što je gospođa predsednica rekla – da imamo jedinstven stav o Kosovu.
Očigledno, DSS nema isti takav stav. Ovde je priča između toga da, između onoga što pričamo i između onoga što radimo u vladajućoj koaliciji postoji jako velika razlika. Na priči je sve uredu, a ono što se radi je vrlo opasno.
Hoću da kažem, gospođo Kolundžija, da je vrlo rano da se vidi ko je na čijoj strani, naročito zbog toga što ovi vaši slobodni mediji, a pozivam se na sinoćnu emisiju ''Poligraf'', rade toliko dobro na vašu štetu – da će se jako brzo videti ko je na čijoj strani.
Hoću da ukažem na još jednu činjenicu koju svaki građanin ove zemlje zna, a to je da je kasna jesen u Srbiji i da će uskoro u Srbiji pasti sneg. Naš mudar narod kaže – sneg će pasti, da svaka zverka pokaže svoj trag. Ono što je, isto tako, značajno jeste – da vaši prijatelji govore o nekom decembru i da će tog decembra biti otkrivena i završena ova igra koja je očigledno režirana iz istog izvora, odnosno isti je režiser ove priče.
Znači, sačekajte vi samo taj decembar, pa ćemo mi onda govoriti o svakom tragu i on će biti toliko jasan da između onoga što pričate i radite neće postojati razlika.
Hoću da vam kažem još nešto. Nije samo Vojislav Koštunica i DSS protiv smeštanja Euleksa. Postoje potpisi 70 hiljada Srba koji žive na KiM. Mislite li da je malo 70 hiljada onih koji svakoga dana strepe za svoj život i koji jako dobro znaju zbog čega je važno da Euleks ne uđe u ovu zemlju i da ne ugrozi ono malo ljudskog života i dostojanstva što oni imaju na KiM?
Znači, vrlo je važno da se ova i ovakve izjave ne daju, zato što je ružno govoriti unapred. Ajde da malo strpljenja pokažete, videćemo brzo čiji će trag ''smrdeti nečoveštvom''. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, pozivam se na član 104. Poslovnika, povreda dostojanstva Skupštine, i tražim da se o tome izjasni Skupština, a ne da mi potpredsednica svaki put tumači šta sam htela. Prosto, povređen je Poslovnik u članu 104, zato što ako se više puta izgovori nešto što je nejasno i neistinito, to ne postaje jasno i istinito, nego samo više puta izgovoreno nejasno i neistinito.
Sada ću da se osvrnem na ono zbog čega sam se, u stvari, javila. Poslanik gospođa Donka Banović je rekla da je 84 poslanika potpisalo predlog za stavljanje na dnevni red tačke o poverenju, odnosno izglasavanju nepoverenja Vladi. Strašno je pogrešila. Sudeći prema tome koliko je puta potpredsednica iznela tu pogrešku, izgleda da je to neverovatno važna činjenica, da li je 84 ili 86 poslanika. S obzirom na to da je njena omaška bila da je ovaj predlog potpisalo 86 poslanika, DSS će, kao parlamentarna stranka, ozbiljno porazgovarati sa svojim poslanikom, da vidimo zbog čega je došlo do te greške.
Pitam se, ko će i na koji način ozbiljno porazgovarati s onima koji neće da razgovaraju o izdaji svoje zemlje, s onima koji 15% svoje teritorije prodaju i stavljaju u fini celofan, da nam objasne kako je Euleks nešto što je jako dobro za našu zemlju, a ne nešto što je potpisivanje prodaje svoje zemlje. S nekima, naravno, samo što mi o tome ništa ne znamo, rekli bi oni.
Ono što je isto tako važno, jeste da ovaj dom, koji je najvažniji u ovoj državi, dobija informacije o prodaji 15% svoje teritorije iz medija, čitajući novine, od stranih izvora, a ne od onih koji ne govore istinu kada ih novinari pitaju o tome.
Predsednik kaže – on ne pregovara o dolasku Euleksa, ministar kaže da ne pregovara, potpredsednici kažu – oni ne pregovaraju o tome, ministar za KiM, takođe, ne pregovara. Ako čitate medije, ako gledate televiziju, vidite da strani izvori tvrde da oni pregovaraju s našim predstavnicima vlasti o tome.
Pitanje je, dakle, ko nas laže. Nijedan od naših predstavnika vlasti ne reče tim stranim izvorima – nije istina. Dakle, istina je. Važno je za naše građane da se o tome na taj način ne govori.
Ne bih komentarisala dalje ono što mi kao poslanici doživljavamo, dakle, ono što jeste najvažnije u ovom trenutku za ovu zemlju, a to je izdaja ove zemlje, tako što Euleks dovodimo na Kosovo. Ne bih komentarisala to što se rasprava ne vodi ovde. To je skaradno, to je sramota, to je kršenje svih elementarnih zakona i Ustava. Ne znam da li je pod tačkom razno postavljanje pitanja, da li na ovaj način kršimo Poslovnik, ili ga ne kršimo. Pričamo o Kosovu, to je sramota, to mora da bude prva i jedina tačka na dnevnom redu o kome raspravljamo. Ne bih komentarisala ono što je izneo ovde onaj umorni poslanik, koji bi da se odmori i da priprema argumente za ono što radi. Hvala vam.

Gospođo predsednice, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. jer mi je potrebno obaveštenje, koje je vrlo važno za moj rad kao poslanika. Drago mi je što mogu da kažem da je MMF, koji je došao 28. oktobra u našu zemlju, potvrdio ono što DSS, kao opoziciona stranka, govori, a to je vrlo važno i za našu javnost.
MMF je rekao isto ono što i mi – povećanje penzija 70% prosečnog ličnog dohotka u 2009. godini je nemoguće. Nemoguće je zbog toga što bismo time ugrozili svoju državu, smanjili investicije i zbog toga što, i bez tog povećanja penzija, MMF kaže da će deficit budžeta za 2009. godini biti 50 milijardi dinara.
Moram da se pozovem na izjavu gospodina Jelašića koji kaže, u jednom intervju, da kada bi on imao odrešene ruke za pravljenje budžeta za 2009. godinu, on bi zamrznuo plate i penzije, jer bi samo tako zaustavio inflaciju i smanjio javnu potrošnju. U suprotnom, kaže on, Srbiji se loše piše. Dakle, i pozicija i opozicija govore isto. Gospodin Jelašić, kao guverner, govori isto ono što govori DSS.
Inflatorna kretanja su takva da se ovoj zemlji, zaista, loše piše ako Vlada ne preduzme ono što joj govorimo. Naravno, tako govore ekonomisti i odgovorna opozicija. Ali, čini mi se da Vlada ne sledi ekonomsku logiku nego političku logiku i za nju pitanje penzija nije ekonomsko nego političko pitanje. Oni su dobili vlast upravo na ovom obećanju.
Imamo potpredsednika Vlade koji govori samo o tome i bavi se samo tom kategorijom. Ali, on kaže da ima neku svoju logiku i neku svoju ekonomiju, uz pomoć koje on izračunava da je moguće povećanje penzija na 70% ličnog dohotka. Njegova najnovija izjava je da usklađivanje penzija mora biti malo vremenski pomereno, ali će program ostati isti. Drugim rečima, on će svoje predizborno obećanje baštiniti još ko zna koliko, dok ovaj narod konačno ne shvati da od tog obećanja nema ništa.
Potpuno jasno, gospodin Krkobabić i Vlada Srbije pozvali su MMF kao alibi i reći će, eto, svetska ekonomska kriza, koju inače ministar Dinkić ne priznaje i kaže da će samo dobrobit doneti ovoj zemlji, krivi su što će predizborno obećanje gospodina Krkobabića i jedne male koalicije, pa zatim i velike koalicije, ostati baštinjeno u budućnosti i uvek će biti priča koja će se otvarati pred izbore, ali kako od nje nema ni sada vajde, neće biti ni u budućnosti.
Prosto je nemoguće da penzije budu 70% ličnog dohotka. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, javljam se po Poslovniku na osnovu članova 225. i 226. Jako mi je žao što nema gospođe ministarke koju sam čekala u toku prepodneva da postavim ovo pitanje, zato što mislim da je ona prava adresa da odgovori.
Moram da vam kažem da mi je kao poslaniku iz Valjeva sindikat pivare, Valjevske pivare AD, poslao nekoliko urgentnih pisama na koja ne mogu da se oglušim i volela bih da javno, sa ove govornice, obrazložim o čemu se radi.
Naime, Poreska uprava, Regionalni centar Beograd, filijala Valjevo je uputila rešenje Pivari, obaveštavajući je da je za 7. novembar ove godine zakazana prodaja celokupne imovine ovog preduzeća radi namirenja obaveza po osnovu javnog duga.
Sve se to dešava u momentu, samo da podsetim, kada smo mi kao poslanici ovde razgovarali o zakonu o otpisu kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i zakonu o mirovanju i otpisu duga na osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Znači, prosto u momentu kada bi možda i danas trebalo da glasamo o tim predlozima, dešava se da poreska uprava raspisuje prodaju imovine ovog preduzeća.
Moram samo da kažem još nekoliko informacija. Pre pet godina Pivara je privatizovana, kupci su bili Konzorcijum iz Beograda, tri pravna lica, Atlas banka, Kopaonik osiguranje i Ekspres Gradina. Dakle, dug koji se ovde pominje je negde oko 400 miliona, a sve ostalo do šest stotina miliona su praktično kamate koje su nastale na osnovu ove glavnice.
Poreska uprava je nezakonito odlučila da pokrene ovu prodaju, pre svega iz više razloga, jedan od njih da su zaobišli mogućnost stečaja, zatim da su odlučili da prodaju celokupnu imovinu, a ne samo deo imovine. I ono što je takođe nezakonito je da im nisu dali zakonski žalbeni rok od mesec dana, nego su skratili taj rok do nekoliko dana.
Uz to, Poreska uprava je sebe proglasila privilegovanim poveriocem, ne uvažavajući činjenicu da 240 radnika treba da ode na ulicu.
Ono što je takođe zanimljivo jeste da praktično tih 240 radnika, koji otprilike u proseku imaju svi preko 20 godina radnog staža, treba da odu na ulicu, u momentu kada ova kriza ulazi u našu zemlju i kada oni sigurno i po godinama staža neće naći novo mesto. A to znači da će biti na teretu državnih fondova, jer ako izračunate da 240 radnika puta devet hiljada, koliko im daje državni fond, to znači da će država u periodu od samo jednog meseca ostati bez četiri miliona. Je l' tako?
Ono što je suština mogu pitanja jeste: zašto žuri poreska uprava, zašto krši zakone i propise koje je ova država donela?
Volela bih da ministar proveri ove informacije, zaustavi ovu prodaju i vidimo šta možemo da uradimo sa Pivarom AD Valjevo, zato što je jako važno da 240 radnika ne ostane na ulici, u gradu u kome je nezaposlenost izuzetno visoka, u gradu koji ima probleme sa mnogim stvarima, ali i čiji je prosečan ličnih dohodak daleko ispod proseka Srbije. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226. Poslovnika. Tražim obaveštenje koje je izuzetno važno za rad ove skupštine i za sve građane ove zemlje.
Naravno da nam je već poznato da pred sobom imamo potpuno neodgovornu Vladu, potpuno nesposobnu Vladu koja se ne snalazi i koja kao noj zabija glavu u pesak i apsolutno ne reaguje na sve ono što donosi svetska kriza koja očigledno drma celim svetom, a naravno ne može zaobići Srbiju koja je i te kako siromašna zemlja i još zemlja u tranziciji.
Unutar Vlade imamo realizaciju političkih stranačkih nagodbi i zbog toga je nemoguće da dođemo do nečeg boljeg nego što je ona poznata situaciju iz devedesetih godina kada smo imali inflaciju, kada smo devalvirali dinar i doveli zemlju do stanja iz koga ju je teško danas vaditi.
Umesto da nam Vlada, a danas je 3. novembar, 1. novembra donese u Skupštinu predlog novog budžeta za 2009. godinu, mi se zamajavamo rebalansom budžeta koji je potpuno nepotreban ili je tu samo zato da pokrije ono što je već potrošeno.
Podsetiću, pošto imamo priču da su ovde u pitanju neki vladini rokovi, ovde su u pitanju zakonski rokovi da se 1. novembra pred nama nađe budžet. Reći ću ovako: 1. oktobra Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani memorandum o budžetu, uzimajući u obzir posle 30. aprila ažurirani makroekonomski okvir; 15. oktobra ministar dostavlja Vladi nacrt budžeta Republike; 1. novembra Vlada usvaja predlog budžeta Republike i dostavlja ga, zajedno sa memorandumom o budžetu, Narodnoj skupštini; 15. decembra Narodna skupština donosi budžet Republike.
Dakle, rokovi iz stava 1, dakle, 1. novembar, predstavljaju krajnji rok u budžetskom kalendaru i oni ne zavise od dobre volje ovoga ili onoga, nego su zakonski rokovi. Zbog toga je moje pitanje: ako se ne poštuju zakonski rokovi, kako je moguće da se štiti nezavisnost Narodne skupštine?
Hoću da kažem da ono što ne radi Vlada rade poslanici DSS-a, koji su početkom novembra predali Predlog zakona o osiguranju depozita. Vidimo da će se na najavljenoj sednici on naći ispred nas. Ovog momenta, odnosno u petak, poslanička grupa DSS je predala Predlog odluke o obrazovanju komisije za praćenje svetske ekonomske krize i preduzimanje mera u cilju ublažavanja negativnih uticaja na ekonomiju i privredu Republike Srbije. Najvažnija stvar u svemu ovome jeste da smo mi sagledali problem i predložili u ovu komisiju guvernera, predsednika Vlade, predsednika Skupštine, predstavnika Komisije za hartije od vrednosti i predstavnike poslaničkih grupa koji se bave ekonomijom. Dakle, ono što ne radi Vlada rade poslanici opozicije, ovog momenta DSS daje na uvid, ovo je već treći predlog zakona koji smo mi doneli za ovih 100 dana Vlade koja nam je do sada davala samo zakone iz domena prošle vlade.

Uvažena gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podneli poslanici DSS-a, a u njihovo ime gospodin Milan Dimitrijević, odnosi se na oblast zaštite životne sredine.
Veoma mi je žao što ovde nemamo sagovornika, što znači da Vlada ne namerava da usvoji ovaj amandman, jer nije poslala sagovornika koga svojom argumentacijom mogu ubediti da taj amandman prihvati. Iako se poslednjih nekoliko godina u Srbiji zaista govori i ponešto radi u oblasti zaštite životne sredine, a ovde pre svega mislim na zakonodavstvo, ipak se u ovoj oblasti stvari teško menjaju i vrlo su komplikovane.
Poslanička grupa DSS podnela je ovaj amandman smatrajući da je ovo i te kako važna oblast, a da je u rebalansu budžeta za oblast zaštite životne sredine predviđeno toliko malo sredstava, radi se o procentu 0,23, da je to zaista skaradno. Država koja vodi računa o svojoj sredini i o tome govori kao o prioritetu ne može sebi da dozvoli to, jer su pri pristupanju Evropskoj uniji zemlje imale, otprilike, 1,5% - 2,5% bruto društvenog proizvoda.
U Srbiji je, prema proceni, evidentirano oko 1000 biljnih zajednica, a brojnost i raznovrsnost faune je takođe velika. Ukupan broj ptica gnezdarica, sisara, gmizavaca, vodozemaca i riba čini 40,3% ukupnog broja ovih životinja u Evropi. Na našu žalost, ne umemo da se brinemo o tome, tako da je otprilike 600 biljnih vrsta u Srbiji dovedeno do istrebljenja i ugroženo, a otprilike 500 životinjskih vrsta na teritoriji Srbije je već ugroženo.
Ako govorimo o ukupnoj površini zaštićenih prirodnih područja, ona iznosi otprilike 6,5% naše ukupne teritorije, što je smešno u odnosu na druge zemlje koje se zaštitom svoje životne sredine bave.
Moram da navedem da imamo šest nacionalnih parkova, 98 rezervata prirode, 16 predela izuzetnih odlika, 296 spomenika prirode, 24 parka prirode, a zaštićeno je 215 biljnih i 426 životinjskih vrsta kao prirodnih vrednosti. Moram da kažem da je ovaj amandman koji smo podneli usmeren na oblast zaštite životne sredine i da se odnosi na Zavod za zaštitu prirode.
Još nekoliko stvari je značajno, imamo nekoliko lokaliteta koji su zaštićeni kao područja od međunarodnog značaja; svi ste čuli za Ludoško jezero, Obedsku baru, Stari Begej, Carsku baru i Slano kopovo i, prema Konvenciji o prirodi i kulturnom nasleđu, imamo prostor Golija - Studenica, uz rezervat biosfere.
Prema planu i programu koji je Ministarstvo životne sredine, evo ga ovde, vidite ga, dostavilo Odboru za zaštitu životne sredine... Moram da pomenem da je Demokratska stranka Srbije u momentu kada je formirano ovakvo ministarstvo, koje ima naziv Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, bila protiv toga, jer je smatrala da su i prostorno planiranje i životna sredina toliko važne, velike i široke oblasti da onaj ko hoće da spoji te dve oblasti zapravo hoće da napravi veliku, finu maglu oko jedne i druge, pa da se ni u jednoj ni u drugoj ne upustimo u neke ozbiljnije i duboke rezove koje su zahtevali problemi tog trenutka. Čini mi se da smo formiranjem tog ministarstva na takav način, a uz ovaj budžet, to i postigli.
Dakle, prema planu i programu tog ministarstva koje sam ovde pomenula definisano je da će Ministarstvo raditi na edukaciji službi za nadzor i zaštitu ovih područja. Vidim da Ministarstvo navodi 21 takvu, novu oblast. Dakle, to je poprilično veliki posao, uz to da organizuje i edukuje nadzorne službe i da organizuje informacione sisteme u nadzoru. To zaista iziskuje velika budžetska sredstva i zbog toga odgovor koji mi je Vlada ovde dostavila pokazuje da ona zapravo nije razmišljala o tome.
Hoću da kažem još jednu stvar. Danas se na Odboru za zaštitu životne sredine ministar žalio koliko je malo sredstava dobio i začudio se što postoji ovakav amandman kojim poslanička grupa DSS želi da se Ministarstvu za životnu sredinu opredele nova sredstva. Pazite odgovor Vlade - dok Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u budžetskoj proceduri za izradu rebalansa budžeta nije iskazalo potrebu za dodatnim sredstvima u okviru itd. Dakle, Ministarstvu ta sredstva ne trebaju, iako treba da zaštiti 21 novo područje, da edukuje službe i sve ostalo.
Ono što je nama kao poslaničkoj grupi DSS potpuno jasno jeste da Vlada uopšte nije svesna toga da ovaj sistem zakona u ovoj oblasti uopšte nije konzistentan, da još uvek imamo problem sa tim da nam zakoni u ovoj oblasti nisu usklađeni sa zakonima EU.
Takođe, izgleda da Vladi nije bitno što ne postoji nacionalna strategija očuvanja i unapređenja biodiverziteta i što nemamo popis podataka o biodiverzitetima.
Sledeći problem na koji ukazujemo jeste problem neadekvatnog upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.
Imamo toliko i toliko slučajeva: evo, priča o Staroj planini, o Uvcu; imamo toliko priče da nemamo prostora sada da govorimo jer poslanička grupa želi da kaže još nešto o tome. Imamo potpuno nerazvijen informacioni sistem i, ono što je najvažnije, imamo neefikasan nadzor nad zaštićenim područjima.
Zbog toga je važno da se izdvoje dodatna sredstva, jer sva ova dobra koja smo ovde naveli pripadaju svim građanima Srbije.
Ova vlada, koja za sebe kaže da je proevropska, mora usvojiti ovakav amandman, jer ovo jeste jedan proevropski stav, mi štitimo svoju životnu sredinu i svoju lepotu i ono što su nam priroda i Bog dali. To što danas ovde nemamo adekvatnog sagovornika, dakle, ministra koji se bavi finansijama ili zaštitom životne sredine, pokazuje da Vlada zapravo ni nema nameru da se ozbiljno bavi amandmanima koji su pred njom, tako da je svako dalje sedenje gubljenje vremena jer mi nemamo sagovornika kome treba da damo argumente kojima bismo ga ubedili. Hvala.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, amandman koji sam ja podnela glasi: "U članu 5. razdeo 15 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, funkcija 473 - turizam, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, iznos od 2.641.000.000 se menja iznosom od 2.341.000.000. U članu 5. razdeo 21 - Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, funkcija 560, ekonomska klasifikacija 463 - transferi ostalim nivoima vlasti (obnova Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom) iznos od  321.159.645 menja se iznosom od 621.159.645 i ceo iznos ide za potrebe obnove Kolubarskog okruga pogođenog zemljotresom."
Šta sam želela da postignem ovim amandmanom? Ja sam iz ovog dela gde je u rebalansu budžetu predviđeno da se za "Skijališta Srbije" odvoji cifra od 2.641.000.000 prebacila 300.000.000 u ovaj deo koji se odnosi na pomoć Kolubarskom okrugu pogođenog zemljotresom još 1998. godine. Zašto sam uzela od "Skijališta Srbije"? Pre svega, zato što je to jedan od najvećih budžeta koje sam videla ovde u rebalansu budžeta. Zatim, preduzeće "Skijališta Srbije" je velika štetočina; malopre sam obrazlagala onaj amandman o ekologiji i zaštiti životne sredine, JP "Skijališta Srbije" je direktni krivac za to što je na Staroj planini uništen ekosistem i što su tamo izuzetno retke vrste biljaka i životinja dovedene do istrebljenja. Takvim štetočinama kakva su "Skijališta Srbije" treba oduzeti i ovo što sam im ja oduzela.
Treći razlog je to što je stav DSS-a da, praktično, JP "Skijališta Srbije" ne može da bude vladino preduzeće, nego je potrebno da bude ili opštinsko preduzeće ili vlasništvo neke privatne kompanije. Prosto, to je preduzeće koje je profitabilno i nema potrebe da se u budžetu odvajaju ovolika sredstva za njih, pogotovo ako imamo u vidu da su, recimo, oni sada dobili tender za pravljenje nekih zabavnih parkova po velikim turističkim centrima u Srbiji.
Dakle, smatrala sam da je 2.641.000.000 za "Skijališta Srbije" zaista preterano, a s obzirom na to da Kolubarski okrug od 1998. godine ima poseban status i prioritet je da mu se pomogne, smatrala sam, a dolazim iz Valjeva, iz Kolubarskog okruga, sasvim opravdanim da ova sredstva u budžetu odu za ovu namenu.
Ono što je mene ovde iznenadilo jeste obrazloženje koje sam dobila od Vlade, kaže se: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su sredstva planirana na turizmu u okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, odnosno sredstva za obnovu Kolubarskog okruga u okviru razdela Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, predložena u skladu sa iskazanim potrebama i procenom realizacije rashoda do kraja godine."
Drugim rečima, Kolubarski okrug nije tražio ova sredstva, nisu mu potrebna, s obzirom na to da dobija na vreme i postiže realizaciju na isti takav način, što mislim da je apsolutno netačno, jer sam proverila u Kolubarskom okrugu, odnosno proverila sam u Direkciji i shvatila da je ovaj odgovor napisao neko ko očigledno nije proveravao ovu informaciju.
Pošto sam ja poslanik opozicije, da ne bih svaki put dolazila u situaciju da se pravdam zašto nešto tražim, a u nekim drugim okolnostima, dok sam bila na vlasti, dok je moja stranka bila na vlasti, to nisam tražila, odmah ću da kažem - svih ovih godina otkako sam poslanik, a ovo mi je treći mandat, odnosno četvrta godina, svake godine podnosila sam sličan amandman. Otprilike, i sredstva su bila ista, s obzirom na to da znam da je Vlada od formiranja preduzeća čiji je zadatak bio da pomogne Kolubarskom okrugu, to je Direkcija za obnovu i izgradnju Kolubarskog okruga, otprilike od 2000. godine davala po 500 miliona godišnje kako bi se ta šteta nadoknadila.
Sada ću da kažem nešto što mislim da je potrebno da ostali poslanici čuju kako bi se opredelili da glasaju za moj amandman. Pretpostavljam da Vlada ove podatke zna. Dakle, Kolubarski okrug je 30. 9. 1998. godine zadesio zemljotres. Velika materijalna šteta nastala od tog zemljotresa bila je procenjena 30. 11. 1990. godine - 6.120.388.000. Tadašnje Ministarstvo za građevinu i opština Valjevo su formirali Direkciju za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga 1. 1. 1999. godine. Zadatak te direkcije je bio da se naprave standardi i merila kako bi se ta pomoć koja je dolazila od Republike, i delimično iz budžeta opštine Valjevo, usmeravala na pravi način, kako bi se napravili prioriteti i kako bi pomoć stizala tamo gde je potrebna.
Direkcija je zatim osnovala Savet Direkcije. Taj savet je bio jedno telo koje je napravljeno od stručnih ljudi, pre svega inženjera građevine, koji su se bavili ovom problematikom.
Trebalo je da oni prave rang-listu oštećenih i na taj deo rada Saveta građani su uglavnom imali najviše primedaba.
Hoću da kažem kako se radilo. U prvoj godini odvojeno je poprilično sredstava, ali ta sredstva uopšte nisu stigla u Kolubarski okrug. Evo, moram da kažem da je prvi put jedan ovakav izveštaj bio pred Skupštinom Srbije na Odboru za urbanizam i građevinu 2004. godine i tada je usvojen ovaj izveštaj na koji se ja sada pozivam. Znači, ovo je stanje napravljeno u februaru 2001. godine.
Dug Direkcije prema preduzećima koja su izvodila radove na obnovi i izgradnji bio je 500.000.000, a dug je tada bio, znači, bez zateznih kamata i bez ostalih dažbina. Od ukupno 1918 kuća, za stanovanje je osposobljeno 336. Zanimljivo je da nisu poštovani usvojeni programi. Znači, bile su planirane tipske kuće - 66 kvadrata, a pravljene su i od 100 kvadrata. Žao mi je što ovde nemam dokumentaciju koju sam dobijala i pravila dok sam još radila u opštini Valjevo, da vidite kakve su kuće pravljene od nekoliko stotina kvadrata, sa bazenima, na uštrb onih koji nisu imali šansu da dobiju ni malu kuću od 30 kvadrata.
Moram da kažem da je to bilo potpuno nenamensko trošenje sredstava. Recimo, imamo situaciju da je u Lajkovcu, to je mali grad u Kolubarskom okrugu, jedna kafana napravljena iz ovih sredstava; napravljen je i bazen za kupanje u Osečini. To je prilično nenamensko trošenje sredstava.
Direkcija je sklopila ugovore o građenju sa oko 167 firmi i bez prethodno vršene provere sposobnosti, finansijske solventnosti tih firmi, tako da je gomila novca otišla u vetar.
Zatim, odabir firmi nikada nije bio vršen putem sprovođenja propisanih zakonskih postupaka. Izvođenje radova na izgradnji objekata je vršeno bez prethodno dobijene građevinske dozvole i u samoj direkciji je u organizacionom smislu postavljena sistematizacija koja se nikada nije primenjivala.
Dakle, to je samo delimično. To je izveštaj koji svako ko bi hteo da se zaista pozabavi ovim mojim amandmanom sigurno treba da pogleda. Cela priča se sastoji u tome da su napravljeni putevi, vodovod, kanalizacija, javni objekti i objekti u kojima su bile institucije, koji zapravo i jesu porušeni, ali je suština da su oni koji su najsiromašniji, oni koji žive u ruralnom području, naročito u opštinama Lajkovac i Mionica, ostali bez svojih kuća.
Prošlo je deset godina od tog zemljotresa. Ako čitate dnevnu štampu, ako gledate televizijske emisije, vrlo često ćete susresti priče, dirljive priče o starim ljudima koji žive i dan-danas u nekim straćaricama, koji žive u nenamenskim objektima a nekada su živeli i u stajama i u štalama kako bi preživeli zimu. Kao poslanik sam obilazila nekoliko puta neke od tih ljudi koji su dolazili da mi se žale.
U suštini, oni se svi žale na rang-liste koje su tada pravljene, koje su pravljene i posle 2000. godine. Prosto, onaj ko nema gde da živi mora da traži pomoć. Ovog trenutka se obraćam ovoj skupštini upravo zarad tih ljudi, jer verujte da i dan-danas postoji više od 150 ljudi koji žive u nenamenskim objektima ,a ostavljeni su potpuno na marginama društva i nikoga nema da im pomogne osim države koja, na kraju krajeva, i treba da im pomogne.
Ono što je meni još zanimljivo ovde jeste da je napravljena nova vlast, da imamo nove članove Saveta i umesto da članovi Saveta budu ljudi koji su potpuno stručni u oblasti za koju su izabrani, mi u Savetu ovog momenta imamo diplomirane ekonomiste, rukovaoce tehničkih službi, diplomirane inženjere poljoprivrede. Dakle, kako će ovaj savet raditi i šta će on raditi i kakve će on prioritete postavljati, samo mogu da zamislim, s obzirom na to da su mnogi ljudi koji su u tom savetu bili pre, bar iz političkih struktura koje su ovde, i ranije odlučivali i po babu i po stričevima. Samo oni ljudi koji su zaista imali pravo, a eto, zato što su neobrazovani, stari, ne umeju da prate proceduru, ne znaju kome da se žale, ne znaju da napišu žalbu, dakle, ti ljudi su i dan-danas ostavljeni jer ne trebaju nikome.
To je stav koji ova država ima generalno prema svim starim ljudima. Vidim ovu priču danas i ovih dana o tome kako se odnosimo prema penzionerima, kako ih proglašavamo za kočničare društvenog napretka. Kako kaže ministarka finansija - ili Koridor 10 ili penzije. Kako kaže visoki funkcioner SPS-a Bajatović u jednoj televizijskoj emisiji - znate, ako budemo dali penzionerima, moramo uzeti od dece.
Eto, to je način kako se prema penzionerima odnosi jedna "ozbiljna" država koja ih je prevarila više puta, pa ih ponovo vara. To je način kako se okreće javno mnjenje. Sad mi svi ostali treba da se opredelimo i da kažemo - eto, oni su kočničari, šta hoće opet ti penzioneri, ne treba njima, treba ulagati u druge stvari u ovoj državi, pokretati proizvodnju i ostalo.
Prosto, to je nekorektno i to je neistinito. To su ljudi koji su zaslužili svoje penzije i koji su uplaćivali svoj staž. To su ljudi iz čijeg se ličnog dohotka godinama odvajalo po minimum 20 i prosečno 26% ličnog dohotka. Oni imaju pravo na te svoje penzije. Mislim da treba pomoći tim ljudima na pravi način. Ne treba zamagljivati suštinu demagoškim pričama o 70% od ličnog dohotka. Mora se naći način da se penzionerima zaista penzije povećaju, ali ne na način na koji se to ovde radi - damo im 10%, a onda podignemo cene energenata za 60%, telefona za 300%.
Ne znam koja je to matematika i koja je to računica da se kaže da je povećanje 70%, a cena pretplate za telefon je bila 88 dinara a sada je 240, i to je sada 70%.
Nisam mnogo vična matematici, ali za mene je to više od tri puta. Sve životne namirnice su poskupele, komunalne usluge su poskupele. Dakle, tih 10% penzionerima danas ne vredi ništa.
Ono što ja vidim jeste tendencija ove vlade, i zato se plašim da zbog toga moj amandman nikada neće biti usvojen, ali moram da kažem da mi polako idemo u jednu spiralu koja je postojala i devedesetih godina, sa istim nosiocima vlasti, ako se izuzme DS, ali pošto vidimo u njihovim redovima mnogo onih koji su tada bili na vlasti, ne čudim se. Znači, ulazimo u jednu užasno opasnu spiralu u kojoj će udarna vest u dnevniku biti kada se dobiju penzije i kad se dobiju plate. Dakle, to je ta ista priča o tome da se inflacija ubrzava, da nam strani investitori odlaze, da nam pada indeks na berzi, da ulazimo u jedan krug iz koga ova vlada, ovako nesposobna, nikada neće moći da izađe. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, takođe se pridružujemo ovim ljudima koji su podržali ovaj amandman, pre svega zato što vidim veliku razliku između onog što je, s jedne strane, predvideo budžet, a to je velika javna potrošnja u nekim oblastima gde nema potrebe da bude, kao što je, recimo, ovo dupliranje funkcija kabineti i ostalo, što je više naših sagovornika danas istaklo. S druge strane, prevencija u oblasti zdravstva koji je predložio ovaj amandman i za koju smatram da je izuzetno potrebna.
Pre svega, to sam očekivala od ove vlade koja je za sebe u startu rekla da je socijalno odgovorna i da je proevropska Vlada. Najmanje što sam od nje mogla očekivati jeste da ima sluha za građane i da radi na prevenciji u oblasti zdravstva.
Dakle, u momentu kada one na koje se pozivaju, a to je Evropa, odvajaju ogromna sredstva upravo u programima prevencije, to vide kao jedan od najznačajnijih oblika u stvari borbe za zdravlje svojih građana, mi imamo Vladu koja ne prihvata amandman koji se odnosi na programe prevencija narkomanije, alkoholizma, na prevenciji karcinoma, dijabeta, stomatološke prirode. Mislim da je jako važno da se povede računa o ovim stvarima.
S druge strane, kada govorimo o tome, govorimo da imamo stanovništvo koje je izuzetno siromašno i koje oblast zdravstva doživljava kao potpuno nepoznat teren. Upravo je tu veza između siromaštva i zdravstva, i upravo je tu veza između ovog amandmana koji smo mi predložili i onog što predlaže Vlada.
Vlada predlaže, hajmo, pravimo silne kabinete. Zapravo oni su napravljeni i ovaj rebalans budžeta treba samo da im pokrije sredstva koja su praktično već potrošena.
Nema mnogo dileme između ovog što je predložio gospodin Vladimir Milentijević.
Mislim da treba svako od nas da se složi da je prevencija izuzetno važna i da glasa za ovaj amandman. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, podržala bih amandman kolege Maraša. Smatram da je izuzetno dobar. Dopada se i meni i DSS ideja da se pomalo štedi, iako vidimo da u momentu kada ceo svet štedi i ulazi u jednu veliku krizu, samo naš rebalans budžeta se ponaša rasipnički, rasipa se na sve strane, i tamo gde mora i gde ne mora. Na jednoj strani jako mnogo zatežemo i štedimo kod programa koji su vrlo važni za neke grupacije građana, a s druge strane se strašno rasipnički ponašamo.
Kolega Maraš, a i više poslanika je ovde više puta ukazivalo danas koliko se troši, recimo, na kabinete premijera. Budžet kabineta premijera ima 53 miliona, a četiri kabineta potpredsednika u rebalansu budžeta imaju 150 miliona. Mi se ponašamo kao da smo jedna mala vlada, a ogromna zemlja, ima toliko resursa koja može da potroši na bilo šta. Čini mi se da je to preterano.
Sa druge strane, imamo situaciju gde su duplirane funkcije. Recimo, jedan resor pokrivaju dva čoveka, troškovi su duplirani. Ako uzmem privredu, recimo, imamo potpredsednika Vlade koji se time bavi, njegov budžet je 30 miliona. Imamo ministra sa budžetom od 37 miliona, on se bavi privrednim i regionalnim razvojem. Da li to ima još negde osim u ovoj zemlji?
Možda je upravo na to mislio gospodin Krkobabić, kada je rekao da u budžetu ima mesta da se štedi i da penzioneri dobiju to povećanje od 70% prosečnog ličnog dohotka.
Kad sam već pomenula penzionere, moram da pomenem da se ovog momenta pojavljuje jedna vrlo ružna situacija - da ono što je nadležnost države preuzima grad.
Recimo, od 1,6 miliona penzionera, ne znam koliko sam Beograd ima penzionera, ali gospodin Đilas je pronašao način da u Fondu Grada Beograda odvoji sredstva da penzioneri dobijaju kvartalno po četiri hiljade, i to oni penzioneri koji imaju minimalnu penziju od 13.000 pa nadole, znači, dobijaju kvartalno po četiri hiljade pomoći, što je potpuno apsurdno.
Prvo, što je ponižavajuće, minimalno je, drugo, preuzeo je nadležnost onih koji su dužni da ljudima koji su zaradili svoj lični dohodak vrate taj lični dohodak u ime penzije, a istovremeno je to jedna vrsta promocije i kampanje onih koji imaju sredstava.
Šta da radim sa penzionerima u gradu Valjevu, iz koga dolazim, koji nema toliki budžet. Moj gradonačelnik, koji je slučajno iz DS, nema mogućnost da svojim penzionerima, ružno je da kažem svojim penzionerima, ali penzionerima grada Valjeva da pri nadležnost od 4.000 za tri meseca.
Potpuno je nepotrebno na takav način se odnositi prema jednoj vrlo časnoj kategoriji građana koji su, kažem ponovo, svoju penziju i svoje prinadležnosti zaslužili.
S druge strane, moram da napomenem da se ovog trenutka dešava još jedna vrlo ružna stvar. Okreće se javno mnjenje i pravi se jedna kampanja protiv toga što penzioneri traže samo svoja prava. Zašto se pravi ta kampanja i zašto se bes, i razočarenje, i srdžba ljudi, običnih građana, okreće prema penzionerima u momentu kada penzionerima ne možemo da isplatimo ono što im je obećano.
Vrlo je jednostavno, tu imam samo nekoliko zanimljivih izjava koje potvrđuju da ovo što govorim nije bez veze. Ministarka gospođa Dragutinović je izjavila: Ili penzioneri ili Koridor 10, ako sam pogrešila samo citiram jedan naslov iz novina. Nisam pogrešila nego onaj koji je to napisao.
Gospodin Bajatović kaže, ako se da penzionerima mora se uzeti od dece. To je rekao u emisiji Piramida na Pink TV. Recimo, gospodin Dinkić kaže da to povećanje predstavlja kao da kuću koja gori polivamo benzinom. To je vrlo neukusno, ružno i ne treba ga ni preterano komentarisati.
Ponavljam, ti ljudi su zaslužili svoju penziju. Oni su svih godina uplaćivali minimalno 26% svoje tadašnje plate i zaslužili su da u miru i dostojanstveno provedu svoju starost. Na taj način, pravljenje kampanje i okretanje javnog mnjenja nikom ne služi na čast. Mislim da je to ružno i s tim treba prestati.
Ponovo se DSS zalaže za to: smanjite tamo gde možete. Ovde možete. Toliki kabineti su nepotrebni, ima prostora za uštede i za davanje onima kojima je potrebno. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, ovo je odličan amandman koji je kolega Nikola Lazić napravio u ime DSS i svaka Vlada, kojoj je cilj zaštita interesa Srbije, bi morala ovakav amandman da prihvati.
No, potpuno sam sigurna da je on već odbijen, jer sam videla izveštaj o odbijenim amandmanima. To me naročito ne čudi, s obzirom da mi je potpuno jasno da ova Vlada vodi zaista neiskrenu spoljnu politiku, neiskrenu pre svega prema građanima Srbije, prema Srbiji, a istovremeno i prema međunarodnoj zajednici.
Ono što mi dobijamo kao informacije, to su poluinformacije ili potpuno neistinite informacije. Pozivam se na izjavu gospodina Borisa Tadića da on pregovara samo sa šefom UNMIK-a gospodinom Lambertom Zanijerijem i da je za Srbiju i Kosovo prihvatljivo da Euleks dođe na Kosovo pod sledećim uslovima: da ga odobri Savet bezbednosti, da je statusno neutralan i da ne sprovodi Ahtisarijev plan. Predsednik na kraju kaže: " To su principi na kojima je svaka misija na Kosovu prihvatljiva".
Međutim, ono što kaže međunarodna zajednica i čelnici EU jeste da oni pregovaraju sa predsednikom Srbije. A zatim hajde malo da polemišemo sa ovim principima. Hajmo otpozadi, da Euleks ne sprovodi Ahtisarijev plan; on je Ahtisarijevo čedo, on je napravljen da sprovodi Ahtisarijev plan.
Zatim, da je statusno neutralan. Kako može biti bilo koja misija, koja dolazi nepozvana na tuđu teritoriju, koja pri tom ima zadatak da sprovodi niz i set zakona koji treba da daju politički i državni kapacitet Kosovu, može biti neutralna? Ona je potpuno primerena i okrenuta Kosovu kao nezavisnoj državi i protiv Srbije, sa druge strane.
Na kraju da ga odobri Savet bezbednosti. Molim vas, ako vi svaki put kažete da za Srbiju nije problem da Euleks dođe ovde ako ga odobri Savet bezbednosti, da li smatrate da bi bilo ko rekao "nema potrebe da mi branimo Srbiju od nje same"? Ako je za Srbiju u redu da dođe Euleks, onda je u redu i za Savet bezbednosti.
Dalje, ni jedno ni drugo, kaže predsednik, nije priznavanje nezavisnosti, već podizanje kapaciteta države da se bori za integritet vlasti na Kosovu.
Moram da pitam za čiji integritet, za koje države integritet? Molim vas, to je integritet Kosova kao nezavisne države. Integritet Srbije tu ne postoji. Ono što je vrlo važno, oću da kažem još jednu stvar koja može da pokaže odnos svih nas ovde danas. Pre nego što sam počela da govorim primetila sam da ima 15-ak poslanika sa ove strane gde sede poslanici vlasti, a sa druge strane gde sede poslanici koji su iz redova opozicije ima 55 poslanika. Vidim da je cela grupa DSS ovde. Toliko o tome.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo, podržavam ovaj amandman i DSS stoji iza toga da ovaj amandman mora da bude prihvaćen, pre svega zbog naše situacije.
Nama je poznato da smo prema izveštaju Grekos svrstani na 85. mesto od 180 zemalja sa indeksom korupcije 3,4, kao na primer Uganda, Albanija, Panama, Senegal, što znači da je Srbija sa zaista visokim stepenom korupcije. Naravno, taj izveštaj je dugo skrivan od svih nas, i narodnih poslanika i građana Srbije.
Da se nešto valja iza brega postalo je jasno kada je gospodin predsednik na svom glavnom partijskom odboru rekao da će se obračunati sa korupcijom u svojim redovima i onda je krenulo da najboljeg gradonačelnika hapsimo i pričamo o svemu tome, a istovremeno gospodin Tadić nam je svojevremeno obećao i rešenje afere Bodrum, koja je takođe jedna vrlo čudna afera koja nikada nije razrešena.
Potpuno je jasno da mi moramo da počnemo da se obračunavamo sa korupcijom u zemlji i potpuno je jasno da moramo da stanemo iza bilo koje organizacije, institucije koja se ovim poslom ozbiljno bavi. Imali smo jednu koja se tim poslom ozbiljno bavila, nismo uvažavali preterano njeno mišljenje.
Sada kada nam ona predstavlja problem, jer objavljuje informacije koje nisu baš za javnost, mi ćemo je ukinuti i onda ćemo tražiti da pravimo novu koja će počinjati iz početka, i svaki put ćemo imati taj isti prelazni period od nekoliko godina, dok nešto ne počne da funkcioniše, pa kad počne, mi ćemo ga ukinuti.
Povodom toga, moram da kažem još jednu stvar za koju mislim da je izuzetno važna, jer vidim da ljudi gledaju ovu sednicu Skupštine, javljaju se tražeći pomoć za neke vrlo jednostavne stvari, koje su zaista u njihovim životima nepremostivi problemi.
Nama se javio jedan gospodin iz Krupnja koji kaže da je sramota kako se troši budžet i kako se narodna sredstva rasipaju, a on koji živi u Krupnju, opština Krupanj, kaže - opština Krupanj nema sredstava da plati opštini Loznici 30 hiljada mesečno za korišćenje usluga dnevnog boravka za moje dete, a oni se razbacuju novcem.
Objasniću o čemu se radi, jer je pre nekoliko godina gospodin takođe tražio pomoć ovde u Skupštini, od svih poslaničkih grupa, da mu pomognemo da razreši problem.
Radi se o jednom samohranom ocu, koji sam gaji svoje teško obolelo, invalidno dete, zbog toga ne može da radi, zbog toga spada u onu kategoriju građana onih više od 70% građana koji gajeći svoje dete ne mogu da stiču sredstva za život na bilo koji drugi način od svog rada i žive od pomoći države.
Pomogli smo mu da dete smesti u ustanovu dnevnog boravka, koju mala opština Krupanj nema i onda šalje dete u Loznicu, ali se sada pojavljuje problem da ta opština Krupanj ne može da plati 30 hiljada, koliko koštaju mesečno usluge koje opština Loznica pruža. Moram da kažem još jednu stvar. On od tih svojih sredstava koje država daje plaća i lekove koji nisu na listi lekova koji mogu da budu dati besplatno.
Kada pogledamo na onoj stavci u budžetu dve milijarde i 700 miliona za skijališta Srbije, a u tom delu sam videla da se od tih sredstava pravi jedan zabavni park na jednoj finoj planini i da će glavna priča iz tog zabavnog parka biti Hari Poter, šta mislite, koliko tom roditelju i koliko tom detetu znači taj zabavni park i Hari Poter? Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 104. Ovaj član povredila je svojim izlaganjem šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" gospođa Nada Kolundžija, kao i predsedavajuća gospođa narodni poslanik Gordana Čomić.
Kako sam doživela sve ovo što se ovog momenta dešava, jer više ne umem da kažem ni koji je ovo sat sednice, niti ostalo. Evo ovako. Potpuno je u neskladu ono što vi govorite i ono što piše ovde. Naročito je u neskladu ono što govorite sa onim što radite.
Koliko vidim, a to su potvrdili i ostali poslanici, ovde postoji dve vrste poslanika i oni se dele na one opozicione, koji su obavezno nedovoljno pametni, jer nijedan amandman koji su napisali, u više navrata i na više zakona, nikada nije usvojen, neubedljivi su zbog toga što njihovi amandmani nisu usvojeni, nevaspitani su jer opstruišu svojim izlaganjem i nevaspitani su zato što traže svoja prava, a i zbog toga što ih jako dobro znaju.
Sa druge strane, imamo one koji su poslanici vlasti, oni su obavezno vaspitani, mirno sede, ćute, pljeskaju. Oni su vrlo pametni, jer nema ni potrebe da dokazuju to svojim pisanjem amandmana ili takvim stvarima i obavezno su dobronamerni. Oni svojim nečinjenjem jako dobro utiču na rad Vlade.
Kad prvi traže reč ovi iz opozicije, onda ih ne vidimo. Doduše, daleko sedim, ali ja koja sam kratkovida odavde vidim kolegu koji sedi do mene, tako da mi je prosto čudno da nas ne vidite. Obavezno vide neke druge kada se mi javimo, ne daju nam reč kada imamo po Poslovniku.
Zašto sam reagovala na ovo što je gospođa šefica poslaničke grupe ZES gospođa Nada Kolundžija rekla? Kad opozicija piše amandmane, oni obavezno nemaju potrebnu argumentaciju da budu prihvaćeni, iako su toliko smisleni, iako su toliko normalni, iako su toliko životni da je prosto čudo da ih niko ne prihvata. S druge strane, jedino što stvarno suštinski nema potrebnu argumentaciju jesu obrazloženja koja nama piše Vlada za to što nije prihvatila naše amandmane.
Ako bismo čitali to, a treba da počnu da čitaju poslanici koji sledeći budu izlazili ovde, to zaista ne može da se nazove argumentom. To piše radi pisanja. Zbog toga je to povreda dostojanstva i Skupštine i poslanika. Mi nismo ovde došli da bismo se nadigravali i nadmudrivali. Mi ovde svi zajedno radimo na dobrobit građana.

Poštovana gospođo predsednice, jeste da je punih 14 sati kako radimo, i možda zaista ne mogu da funkcionišem najbolje. Dok sam ranije gledala predlog rebalansa budžeta, u razdelu 7, u funkciji 110, ekonomska klasifikacija 417, gde je Državna revizorska institucija, pod ekonomskom klasifikacijom 417 jeste stavka poslanički dodatak.
Suma nije mala, 212.963, ako dobro vidim. Prosto mi nije jasno koji poslanički dodatak i s čim je to u vezi kada je u pitanju Državna revizorska institucija. Koliko znam, jedini koji može da ima poslanički dodatak, i prosto ime kaže, jesu poslanici, tako da mi ova ostavka nije potpuno jasna.
S obzirom da su moje kolege iz opozicije navele da mnogo stavki ovde stoji, a da prosto namenski institucije ne postoje, volela bih da dobijem obaveštenje šta je to. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. jer je gospodin Čolaković svojim izlaganjem, i prvi i drugi put, zaista uvredio dostojanstvo Skupštine, jer nam je govorio stvari koje potpuno ne stoje u realnosti, dakle nisu istinite.
Hoću da kažem da je danas potpuno jasno da Vlada uopšte nema jedinstvenu politiku. To se u ovih 100 dana videlo po mnogim pitanjima.
Pomenuću samo, recimo, energetski sporazum sa Rusijom. Sinoć i u toku jučerašnjeg dana videli smo da nemaju jedinstvenu politiku ni kada su u pitanju penzije. Videli smo da postoji u Vladi jedna grupa ministara koja je protiv povećanja penzija, druga grupa koja je za povećanje penzija, a pojavili su se i neki koji su za kompromis.
Ono što smo takođe videli i čuli sinoć, gospođa ministar je sinoć u svom obraćanju rekla da je to pitanje borbe, da je sve u životu borba i da će se u borbi mišljenja iskristalisati nešto što će imati reperkusije na jedan veliki broj građana, tačnije, milion i 600 hiljada. Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je nama rečeno da je Vlada u startu, kada je napravljena, imala jedinstven stav o pitanju povećanja penzija. Danas, 100 i nešto dana kasnije, vidimo da je to nemoguće.
Naročito je zanimljivo kako potpredsednik Vlade Krkobabić opravdava odlaganje. Pazite, kako on kaže "odlaganje" do 2010. godine, "sada je u pitanju svetska kriza" i on neće da ruši Vladu koja je interes Srbije.
Šta mislite, dragi građani i drage moje kolege poslanici, da li je interes Srbije da ima Vladu u kojoj je povećanje cena: "gasa 60%, telefona 195%, mesa 22%, suhomesnatih proizvoda 99,9%, šećera 9,5%, duvana 9,5%", da ne nabrajam, jer ovde je apsolutno sve poskupelo i u najavi je od januara sledeće godine da će ne samo poskupeti pretplata, koja je već poskupela, nego i impuls sto posto, tako da je potpuno jasno da Srbiji nije interes da ima Vladu koja priča jedno, a radi drugo, koja prodaje Kosovo, koja neće penzionerima da isplati penzije koje imaju.
Šta još hoću da kažem? Čiji je interes da Srbija ima ovu Vladu? Pa, Vladin i ove vladajuće većine, koja od toga i te kako ima svoje interese, pre svega, lične. Sada kada gospodin Krkobabić kaže da je recesija, da je kriza, da je ekonomska kriza, moram da pitam – zašto se ovde, kada opozicija u Skupštini nekoliko dana govori o tome da je nadolazeća kriza, da moramo zaista da budemo oprezni, da moramo da vodimo računa kakav nam je budžet, da moramo da vodimo računa o rebalansu budžeta, da štedimo, nama kaže da pravimo nepotrebnu paniku, kaže nam se – "gospodo, vi morate da vodite računa o tome da mi pravimo tim koji posmatra".
(Predsednik: Vreme.)
Ministar Dinkić kaže – "mi ćemo profitirati od te krize". Danas se čuje da je na čelo PIO fonda postavljen kadar SPS. To je direktno trn u oku svim građanima ove Srbije, jer je SPS bio deo one poluge vlasti koja je taj isti penzioni sistem potpuno razorio.
Vlada je tim koji gubi sve bitke i to je potpuno jasno!