Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, uvaženi građani Srbije, pred nama je, kao što se vidi, Predlog zakona o udruženjima. Nova Srbija je podnela veliki broj amandmana u želji da popravi zakon.
Na član 37. stav 3. podnosimo amandman da se iza reči „obavljaju“ dodaju reči „a tek nakon dobijene saglasnosti nadležnog opštinskog organa“.
Obrazloženje ovog amandmana: „Udruženja nemaju kao prioritetni cilj privrednu delatnost, ali je neophodno da u određenom domenu rade i poslove kojima bi obezbedila dodatan prihod od ovih delatnosti, radi pokrivanja fiksnih troškova i potreba udruženja. Potrebno je da postoji kontrola od strane nadležnih opštinskih organa da li je navedena delatnost saglasna cilju samog udruženja i da li ove delatnosti služe lakšem obavljanju osnovne svrhe udruženja.“ Amandman je jasan. Nije jasno zašto Vlada i predlagač ne reaguju, gospodine ministre, na sve amandmane koje opozicija podnosi da bi popravila zakon. Ne reagujete čak ni na amandmane koji idu vama na korist.
Gospođo Čomić, uz izvinjenje, koristio bih vreme koje imam jer sam bio odsutan kada je prošao amandman na član 36, pa bih vas zamolio da, ako mogu, kažem nešto i o njemu, jer je izuzetno važan za udruženja. U članu 36. stav 2. reči „mogu biti“ zamenjuju se rečima „biće“. Član 36. govori o načinu sticanja imovine udruženja i u stavu 2. zakon kaže: „Fizička i pravna lica koja daju priloge i poklone udruženjima mogu biti oslobođena odgovarajućih poreskih obaveza u skladu sa zakonom kojim se uvod odgovarajući javni prihod“.
Gospodin Pastor je u jutrošnjem izlaganju ukazao na činjenicu da je ovo uvedeno u zakon praktično u decembru, kada je njihova poslanička grupa sugerisala. Ovo je sada ušlo u ovaj zakonski predlog, ali, gospodine ministre, bilo bi jako dobro da u momentima kada mnogi klubovi, savezi, udruženja grcaju sa prihodima, nisu dovoljna budžetska sredstva za njihovo postojanje... Evo, konkretno ću vam reći da u sportskoj organizaciji, gde sam i sam član, u šahovskom savezu (evo, danas imate u „Politici“), određeni klubovi u Beogradu napuštaju učešće u prvoj saveznoj ligi, konkretno „Vodovod“ Beograd. Da li je moguće da potencijalne donatore takvih udruženja (ili za bilo koje druge klubove u zemlji) ne možemo da potpuno oslobodimo poreskih obaveza?
Ovaj imperativ, odnosno ovaj dispozitiv „mogu biti“, to je jedna selekcija koja je neprirodna. Dakle, ili nema toga ili ima. Zašto bismo odvajali određene donatore koji mogu da kažu – ovaj mi se sviđa, njega ću da oslobodim, ovoga neću; javlja se opet nelojalna konkurencija, prostor za manipulaciju, gospodine ministre.
Dakle, da bismo motivisali ljude koji hoće da ulažu u sport, u mladost, u decu, oni treba da budu oslobođeni. U krajnjoj liniji, rasteretićemo budžet, jer će donatori davati sredstva i u nekom konačnom godišnjem pregledu videćemo da ako smo nekom udruženju davali određena sredstva iz budžeta, to može proporcijalno da se smanji, s obzirom na to da oni imaju aktivnost oko donacija.
Ne vidim nijedan razlog, ako ste u zakonu predvideli „mogu biti“, zašto niste prihvatili amandman „biće oslobođeno“. Možete da napravite neke prelazne odredbe ili da se nešto tu... Ali, verujte, ovakav amandman bi dao podsticaj sportskim klubovima, mladima, raznoraznim udruženjima. Bojim se da ćemo u ovakvoj ekonomskoj situaciji, u kojoj se izuzetno smanjuje budžet udruženjima, klubovima, savezima i ostalima, uskoro imati jako mali broj udruženja, jer neće imati od čega da se finansiraju. Nemojte da rečima „mogu biti“ oterate potencijalne donatore, jer to nije garancija da će oni biti oslobođeni poreskih obaveza. Hvala.