Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, pred nama su spojene tačke dnevnog reda –predlozi kandidata za izbor članova prvog sastava Visokog saveta sudstva, koje su podneli ovlašćeni predlagači, kao i predlozi kandidata za izbor članova prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Neću komentarisati da li je ovde trebalo da budu ljudi koji su predlagali ove kandidate ili neko iz Vlade. Dobili smo neko obrazloženje s kojim se ja ne slažem, ali u svakom slučaju bio je osnovni red bar da nam neko od vladajuće većine pročita ko su ovi ljudi, da nemamo samo ove biografije. Ne sumnjam da su ovi predloženi kandidati ispred institucija koje ih predlažu dobri kandidati, sigurno da se ne bi našli na ovoj listi da to nisu, ali mislim da ih čeka izuzetno težak posao u jednom pravnom sistemu koji je potpuno ušao u jedan ćorsokak.
Kao što znate, više puta smo ovde kada smo razgovarali o teritoriji sudova i o svemu onome što nas očekuje od 31. januara 2010. godine, rekli da će biti mnogo problema, kao što znamo...
(Predsednik: Gospodo poslanici, ometate govornika i zamolila bih vas da budete tiši. Gospodine Markoviću, upravo vas molim da budete malo tiši, ne samo vi, nego svi mi da budemo tiši.)
... dakle, stupiće osnovni, viši apelacioni sudovi koji su uvedenim tim zakonom, kao i kasacioni sudovi i, naravno, za sve ovo što danas treba da glasamo ...
(Predsednik: Gospodine Markoviću, molim vas, gospodin Spasojević je rekao da mu smeta to što razgovarate i ja vas molim da budete tiši.)
...ne, nisam rekao da mi vi smetate!
Biće dosta problema da se Visoki savet sudstva i Državno veće uključi u adekvatan rad kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija, jer znamo da će sudije praktično kompletno ići na izbor.
Dakle, kao što smo videli u Zakonu o Visokom savetu sudstva mnogo toga je nedorečeno. Mislim da su izuzetno kratki rokovi za ovaj savet koji će da se bira, s obzirom na to da je 90 dana samo preuzimanje nekih papira, akata, od prethodnih nadležnih za izbor sudija itd.
Prvu primedbu koju bih imao na sam Zakon o Visokom savetu sudstva, jer je to uvezano sa izborom, po mom mišljenju i mišljenju Nove Srbije, potpuno je neprirodno da u Visokom savetu bude poslanik koji je predsednik Odbora za pravosuđe, kao što nije u redu da bude i ministar pravde. To apsolutno nije u redu. To je direktan uticaj i zakonodavne, praktično kroz poslanika, predsednika Odbora za pravosuđe, i izvršne vlasti, sutra, na izbor sudija u našoj zemlji.
Dakle, to je najveći problem. Apsolutno nije isto kada imamo jedan kompletan izbor sudija, jer će ova vlast postaviti sudije i ko zna kada će se oni ponovo birati. To će biti sigurno jednopartijske sudije, što nije dobro. Takođe, nije u radu da sudije koje će biti izabrane za ovaj visoki savet, praktično, zamrznu svoju funkciju, jer bi trebalo da budu predložene najbolje sudije za koje treba ovde da glasamo, a oni će biti van sudijske funkcije, što, takođe, nije u redu, jer ćemo na taj način izgubiti neke sudije koje su sigurno dobre, čim su se našle u ovom izboru.
Mislim da je to moglo da se reši na taj način da se tim sudijama koje su u Visokom savetu smanji broj predmeta, tako da ostanu aktivni i da učestvuju u sudijskom poslu. Mnogo toga je sporno. Kada smo imali i Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova nije se dovoljno pitala ni struka, ni Društvo sudija, ni advokati, nego, videli ste kako smo žureći u Evropu doneli sve te zakone i naći ćemo se pred velikim problemima jer mnogo toga ne uvažavamo. Ne uvažavamo mi ni same poslanike ovde, jer imamo dosta problema, kao što vidite, sa ovim poslovnikom Narodne skupštine, koji je potpuno apsurdan.
Prvi apel Nove Srbije, gospođo predsednice, jeste da se hitno radi na izmeni tog poslovnika. Daću jedan primer. Kao što smo videli juče, mnogi poslanici nisu ni stigli da razmatraju svoje amandmane u raspravi. To je potpuno neprimereno. Danas je izglasan Zakon o zabrani diskriminacije, a npr. Nova Srbija, konkretno ja sam imao jedan amandman na član 45, gde sam ukazao da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi.
Po mom amandmanu, to moram da kažem, apsolutno je sporno učiniti verovatnim, trebalo je da stoji „smatra“.
Vidite, gospođo predsedavajuća, gospodo narodni poslanici, može se desiti da građani Srbije koji su pisali svoje akcije, njih je pet miliona, ako žele da zatraže sudsku zaštitu, da podnesu tužbu, to je pet miliona tužbi. Šta će se desiti sa sudovima? Biće zatrpani poslom. To je pravo svakog građanina kojem je lažno obećano, a nije ispunjeno, da se akcije realizuju. Zašto je to problem? Problem je u tome što je vladajuća koalicija upravo možda baš na ovim lažnim obećanjima i napravila većinu. Dakle, građani Srbije nemaju razlog da učine verovatnim, na primer, veliki redovi usred leta, a oni su bili po bankama, poštama itd, oni smatraju da su oštećeni i sigurno da imaju pravo.
Nije u redu, prvo, Poslovnik i to će sigurno u budućem radu biti veliki problem i, još jedanput, gospođo predsednice, nema radne grupe za zakon o Narodnoj skupštini, ona ne zaseda, i nema radne grupe za dovršetak Poslovnika koji smo svi zajedno otpočeli. Sa nekoliko članova ovde vi ste uradili šta ste hteli i sada je sve stalo i više toga nema.
Prema tome, molim vas, a i pre 20 dana sam vas zamolio, da se o tom pitanju povede računa.
Nova Srbija je sa amandmanima pokušala da popravi Zakon o teritorijalnoj organizaciji sudova. Naišli smo na razumevanje ministra pravde, tužilačka istraga je pomerena, što je dobro, pomerena je za 1. januar 2011. godine. Zašto je to dobro? Dobro je što će od stupanja na snagu Zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova, od 1. januara 2010. godine, imati jedan raspon da se bar ovaj visoki savet koji se bude birao snađe i uspe da uradi nešto dobro.
Na kraju, hteo bih da kažem da suština načela legaliteta leži u vladavini objektivne volje izražene u Ustavu i zakonima, koji unapred propisujući pravila ponašanja nosilaca vlasti, isključuju samovolju pojedinaca i voluntarizam. To načelo znači da se građani ne pokoravaju ličnoj volji drugih ljudi, nego bezličnim pravilima koja važe za sve građane podjednako.
Svaka vlast mora biti ograničena pravom. Još je Aristotel u ''Politici'' postavio pitanje da li je bolje ono uređenje u kojem su ljudi potčinjeni najboljem čoveku ili najboljim zakonima. Aristotel se odlučuje za bezličnu vladavinu zakona, odnosno prava, pa kaže – ''Zahtevati da vlada zakon, znači zahtevati da vlada Bog i um, a zahtevati da vlada čovek, znači dopustiti i životinji da vlada, jer požuda je nešto životinjsko, a strast kvari i najbolje ljude kada su na vlasti, stoga zakon predstavlja um bez požude.''
Načelo legaliteta je nervni sistem unutrašnjeg javnog prava. Prema mnogima, ono je suština pravne države. Sudovi su ipak samo ''usta zakona'', kaže Monteskje. Stoga, načelo podređenosti uprave i sudstva zakonu znači istovremeno prvenstvo zakonodavne vlasti u državi. Nezavisnost Ustava znači i nezavisnost sudija, koja se obezbeđuje posebnim sistemom izbora i samostalnošću sudija.
Sudije bi u skladu sa načelom nezavisnosti sudstva trebalo da biraju nezavisni stručni sudijski kolegijumi. Zakonodavna i upravna vlast ne mogu se mešati u specifičan rad sudstva, tj. odlučivati o pojedinim sudskim predmetima. Bitno je da i zakoni, kao upravni akti, podležu sudskoj kontroli.
Dakle, još jedanput, mislim da je sve ovo trebalo prepustiti struci, dakle, da sudije predlažu svoje najbolje kadrove, sudijski kolegijumi u sudovima, jer oni najbolje znaju ko su nosioci u određenim gradovima, ko su najbolji kandidati, ko su stručni ljudi, ko su bili dobri stručni saradnici, pripravnici, svi oni koji se biraju za sudijsku funkciju.