Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, amandman poslaničke grupe NS, u čije ime sam podneo ovaj amandman, jasno govori da poslanici NS nisu zadovoljni ovakvim načinom na koji je predložen zakon o sedištima i područjima sudova.
Amandman je sledeće sadržine: da se član 3. kompletno briše. Ne možemo da prihvatimo da je ovakav način organizacije pravosudne mreže (osnovni, viši sudovi) u redu. Danas je bilo više reči o tome iz kojih razloga nije dobro da se na ovaj način urede sudovi u Srbiji. Pre svega, mislim da je izostala javna rasprava, koja je bila izuzetno važna kada je predlog ovog zakona došao u skupštinsku proceduru.
Konačna verzija ovog zakona je 28. 10. ove godine objavljena na sajtu Ministarstva pravde, jedan dan pre završetka javne rasprave, i nije moglo da se na adekvatan način reaguje. Pre svega, pravosudna javnost u Srbiji, oni ljudi koji će primenjivati zakon, koji će voditi sudske postupke nisu zadovoljni.
U više navrata Društvo sudija Srbije je apelovalo na podnosioce ovog zakona, koji su ovaj zakon praktično stavili u skupštinsku proceduru, da je trebalo... još jednom ponavljam, principijelna primedba jeste nedostatak javnosti i neadekvatna javna rasprava.
Šta to u životu građana Srbije tačno znači videćemo u primeni ovog zakona, ali očigledno je da će biti dosta pometnje kako među građanima Srbije, tako i kod nosilaca pravosudnih funkcija, naravno i onih ljudi iz advokature koji zastupaju građane pred sudovima. Biće tu dosta problema.
Videli smo danas, pominjana je udaljenost od nekih sudova od više stotina kilometara. Uglavnom je bilo reči o onim područjima Srbije gde su izuzetno teški vremenski uslovi, pa smo pominjali Novi Pazar i Tutin, ali ništa nije bolje kada je u pitanju, recimo, udaljenost Opštinskog suda, do sada, u Raškoj i Kraljeva, to je 80 km, jer će praktično u Raškoj biti samo sudske jedinice.
Zaista bih pitao ministra pravde u jednoj direktnoj komunikaciji kako će se jedan revizioni, u prvom stepenu, predmet koji se bude sudio (recimo, neki čovek sa Kopaonika ili Golije) u višem sudu u Kraljevu, gde je vrednost spora preko 800.000 dinara...
Dakle, imaćemo situaciju da će ljudi u prvom stepenu, kada bude izmenjeno, a ja mislim da još nije, gospođo ministre, sada govorim o trenutnoj situaciji, koji budu morali da idu 80 km da štite neko svoje pravo biti u situaciji da toliki put pređu, da angažuju advokate, da troše svoje vreme.
Bojim se, gospođo ministre, da kada ste ovakav jedan predlog zakona stavili u proceduru niste razmišljali da postoji opasnost da će građani, na šta upozoravam, preuzeti stvari u svoje ruke. Bojim se, kada se ovaj zakon bude primenjivao, da će biti porast krivičnih dela u Srbiji, a to je ono što je najopasnije kada je u pitanju bezbednost građana. Jer, ako neko da bi štitio svoje pravo mora da putuje 100 i više kilometara, pa kada bude otišao jedanput, drugi put, treći put i kada vidi da mu je em daleko sud, em daleko pravda, em izuzetno skupo, ljudi će, opet ponavljam, bojim se, preuzeti stvari u svoje ruke, pa ćemo od nečega što smo želeli da bude bolje u Srbiji imati porast krivičnih dela.
To je izuzetno opasno i apelujem na vas da se nađe jedno dobro rešenje kako bismo ovakve stvari zaista izbegli i kako bi bezbednost i sigurnost građana bila adekvatna.
Naravno, ne može niko biti srećan zbog činjenice da u nekom gradu gde sud postoji dugi niz godina, a pomenuli smo Gornji Milanovac, Rašku, Mionicu, Brus, Vrnjačku Banju... Godinama smo ulagali u neke sudske zgrade.
Ponoviću da je, to sam i u raspravi u načelu govorio, Opštinski sud u Vrnjačkoj Banji jedna izuzetno lepa zgrada koja se nalazi na jednom praktičnom mestu koje je praktično razglednica Vrnjačke Banje. Mi ćemo od tog opštinskog suda napraviti sudsku jedinicu.
Postavlja se pitanje čemu će služiti te sudske jedinice. Dakle, neke delegirane sudije će iz nekog drugog grada dolaziti da sude u neki drugi grad.
Jedno od objašnjenja za skupštinskom govornicom onih koji su predlagali ovaj zakon jeste i to da se spreči uticaj na lokalne sudije, da su pod velikim uticajem u malim sredinama.
Gospođo ministre, ja sam potpuno siguran da prvo nosioci pravosudnih funkcija treba da budu takvi ljudi koji moraju da budu nedodirljivi, da ne mogu da sude ni po babu, ni po stričevima, već onako kako nalaže zakon.
Siguran sam da nećete tu mogućnost sprečiti, ukoliko neko ima loše namere, da neka stranka ne ode u drugi grad, pa da ne potraži kod tih sudećih sudija određene veze. Siguran sam da će u tim drugim sredinama pre doći do onih ljudi koji su podobni za takve stvari, nego kod onih sudija koji sude u jednom malom gradu i koji svakog dana moraju da žive među onim ljudima koji su stranke u postupku.
Osim toga, u tim gradovima postoje advokati kako jedne tako i druge strane i nije baš logično da tako može nešto da se izmanipuliše. Osim toga, postoji žalbeni postupak, postoji neki sud, recimo, kada je u pitanju Opštinski sud u Vrnjačkoj Banji ili Raškoj u drugom stepenu odlučuje Okružni sud u Kraljevu, pa ako je neko baš toliko moćan da može da utiče, postoji neko veće koje će takvu sudsku odluku da ukine. Prema tome, ne vidimo da je to jedno od obrazloženja za podnošenje jednog ovakvog zakona.
Ovde se pravi jedna potpuna centralizacija. Ovde se ne razmišlja ni o strankama u postupku, ni o građanima Srbije. Moram da kažem i to da će domicilni advokati u sredinama u kojima se ovakvi sudovi prave kao sudske jedinice, viši sudovi, biti oštećeni i da će neki od njih (poznato je da u nekim ovakvim gradovima ima 40, 50, 60 advokata) biti ugroženi, imaće problema sa poslovanjem i moraće možda da potraže neki drugi posao i da se bave nečim drugim.
Niste razmišljali ni o tome, takođe sam u raspravi u načelu govorio, da će možda i za najbolje sudije koje sada imamo u nekim malim gradovima, koji će biti na području nekog drugog višeg suda, pa će onda ići da sude u neke sudske jedinice, to biti jedan veliki napor. Poznato je da u pravosuđu ima izuzetno puno žena sudija koje su majke, koje imaju po dvoje ili troje dece.
Takve vrste opterećenja – putovanje po dva ili tri sata u jednom pravcu, pa jedan sudeći dan koji je izuzetno naporan, vi znate kako to izgleda, vraćanje, možda čak više desetina puta, da bi se jedan spor završio – verovatno će neke ljude koji su odlične sudije oterati iz pravosuđa. To su neki dodatni napori i ljudi koji su konkurisali za sud nisu znali da će se jednog dana suočiti sa ovakvim zakonom.
Isti problem postoji sa funkcionisanjem apelacionih sudova, jer su neki viši sudovi i po 200 km udaljeni od sedišta apelacionih sudova (Negotin, Užice i neki drugi gradovi), tako da ćemo, bojim se, ja se izvinjavam branši i svim nosiocima pravosudnih funkcija, u Srbiji imati praktično jedan "lutajući cirkus" koji će na neki način tumarati od grada do grada i imaćemo jedno potpuno nedefinisano stanje.
Ponavljam da u svakom gradu postoje nosioci zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, da je sud oličenje jednog grada, da nije bilo nikakvog razloga da se, bar u nazivu, ukidaju opštinski i okružni sudovi i da se prevode na osnovne i više sudove.
Moglo se razmišljati o nekim nadležnostima, da se to umeri na neki način, jer uvodimo apelacione sudove; a nemam ništa protiv termina kasacionog vrhovnog suda. Mislim da je to moglo na jedan bezbolniji način da se prevaziđe i sigurno da bi to bilo bolje i za nosioce pravosudnih funkcija, za građane Srbije i, naravno, za administrativne radnike koji će biti izuzetno pogođeni ovakvim jednim zakonom.
Moram da napomenem i to da će se za te sudove koji samo na nivou pisarnice praktično ostaju u životu, sa nekim sudećim danima u njima, kada se bude uveo onaj sistem notara, odnosno javnih beležnika, postaviti pitanje i tih pisarnica, koju će funkciju imati. Mislim da mi idemo ka Evropi i da će taj dan vrlo brzo doći u Srbiji.
Ponavljam još jednom, nije bilo nikakvog razloga da se nazivi opštinskih i okružnih sudova ukidaju i da se daju nazivi osnovni i viši sudovi. Naravno, da li sam ja u pravu, da li su poslanici Nove Srbije u pravu, vreme će pokazati, ali budite sigurni da ovakav način na koji će se primenjivati zakon i na koji će suditi sudovi u Srbiji neće biti dobar, ponavljam, zbog nekih teritorijalnih, veoma loših, rešenja. Najgora stvar bi bila, a to je moguće da se desi, naravno, niko od nas ne želi da se to desi, porast krivičnih dela.
Naravno, kada bude ovaj zakon zaživeo i kada počne da se primenjuje, videćemo ko je u pravu.
Još jedanput ponavljam, poslanici Nove Srbije na vreme upozoravaju da ovakvi zakoni nisu dobri, da ovakav zakon, koji će se verovatno doneti u ovoj skupštini, nije dobar, kako za građane Srbije, tako ni za kompletan pravosudni sistem u državi. Hvala.