Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, setom zakona o sudijama i o visokom savetu sudstva mislim da smo u jednom trenutku kada dobro treba razmisliti da li baš sve treba ovako ishitreno raditi, da li baš odjedanput treba i područje sudova menjati i s tim u vezi raditi i izbor sudija. Mislim da je to čitav set koji je izuzetno brz i možda je trebalo to postepeno raditi. Izgovori da je ovo sve zbog brzine, zbog ulaska u EU, nekada nisu dobri jer se radi o pravnom sistemu države i mislim da može doći do dosta velikih problema.
Poslanički klub Nove Srbije neće moći da podrži ovakva rešenja jer smatramo da su ishitrena i da je trebalo po svim pitanjima javnu raspravu na bolji način voditi, a s obzirom na veliki broj primedbi, naročito od struke i od Društva sudija sigurno da je imalo prostora i za neka druga rešenja. Naravno, kroz raspravu u načelu i u pojedinostima ukazaćemo na neke po nama suštinske probleme i na neki način sigurno doprineti da se nešto popravi u tim zakonima.
Prvo, uslovi za izbor npr. kasacionog i apelacionog suda, uslovi od osam i 12 godina nisu dovoljni. Mislim da te uslove treba povećati, za apelacioni sud minimalno 10 godina u struci, a za kasacioni sud sa 12 godina na 15 godina.
Zašto je to važno? Iz prostog razloga mislim da treba izjednačiti uslove kasacionog suda i uslove za izbor Ustavnog suda, znači 15 godina radnog iskustva u struci. Mislim da je to celishodno i Nova Srbija je amandmanom to i predložila, i mislim da ćemo na taj način sigurno poboljšati kvalitet u pravosuđu, iz prostog razloga što smatramo da novina kao što je apelacioni sud i osam godina rada u struci nije dovoljno za jednu instancu sudsku, koja je i novina. Osam godina je malo, najmanje 10 godina radnog iskustva je tu potrebno.
Što se tiče predlaganja sudija koji se prvi put biraju, za kandidate koji dolaze iz reda sudijskih pomoćnika obavezno se pribavlja ocena rada. Pre predlaganja visoki savet sudstva može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.
Tu moramo insistirati da mora obaviti razgovor sa kandidatima jer se radi o sudijama, ljudima koji će da dele pravdu u ovoj zemlji i stavljati mogućnost može, to znači u najvećem broju slučajeva da nikada to neće biti i da će to biti u nekoj praksi koja nije dobra.
Razgovor je izuzetno važan. Radi se o ljudima gde je direktan kontakt izuzetno važan prilikom njihovog izbora.
Posebno bih apelovao na to da ovaj disciplinski postupak treba apsolutno zaobići na ovakav način. Ne smemo sudije u ovoj zemlji svrstavati u kategoriju državnih službenika, sudije su samostalne, nezavisne. Oni neće moći na adekvatan način da sude ukoliko budu sankcionisani u novcu ili u nekim drugim disciplinskim odgovornostima. Jednostavno, ukoliko neko ne radi svoj posao dobro treba ga eliminisati, treba ga smeniti i naravno takav čovek ne treba da obavlja pravosudnu funkciju.
Šta će se desiti ukoliko neko bude kažnjen sa 50% od ličnog dohotka u nekom periodu ili nekim drugim sankcijama, kako će taj čovek u budućnosti moći da sudi? Tu se stvara prostor i za zloupotrebe raznorazne, jer ako su nekome odbrojani praktično dani u tom njegovom radu pitanje je kako će se on ponašati u predmetima.
Naravno, imamo problema tu i sa Venecijanskom komisijom, koja jednostavno kaže da uvećanje plata sudija za ove specijalne sudove u krivičnim predmetima za duplo, za 100%, takođe nije dobro jer se i tu stvara mogućnost za veliki uticaj države i za jednu situaciju koja može da bude izuzetno sporna, tako da je na vama da razmislite dobro da li to tako treba da bude, da li treba tolika razlika da postoji.
Zakon o visokom savetu sudstva je takođe na dnevnom redu. Primedbe se odnose na sastav visokog saveta sudstva i način izbora članova saveta iz redova sudija. Predloženi način izbora je složen i ne obezbeđuje regionalnu zastupljenost i stručnost, imajući u vidu ulogu i nadležnost ovog tela definisanu zakonom.
Članom 22. navedenog zakona predviđeno je iz kojih se sudova biraju članovi visokog saveta sudstva, a da je jedan član obavezno sa teritorije AP. Mislim da bih se tu zaustavio i apelovao bih na vas da iz područja svakog apelacionog suda mora da bude po jedan predstavnik prilikom ovog izbora.
Nije dobro odvajati autonomnu pokrajinu sa nekim posebnim privilegijama prilikom ovakvog izbora. Ustav, tačno je gospođo ministre, ali mislim da to nije dobra poruka jer, kao što je poznato, apelacioni sudovi su i na području centralne Srbije, Kragujevac i Niš, Beograd i Novi Sad. S obzirom na zastupljenost apelacionih sudova i na ovoj teritoriji zemlje, nemojmo u jednoj istoj državi praviti takve razlike.
Jedna od osnovnih zamerki kada se već pozivate na Ustav jeste da je članom 153. Ustava propisano da sve izborne članove, pa i one iz redova sudija bira Narodna skupština. Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 članova, a u sastav visokog sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora.
U članu 52. ovog zakona odstupa se od načina kandidovanja sudija za članove visokog saveta sudstva propisanog u osnovnim odredbama ovog zakona.
Glavna primedba je izostaje postupak izbora kandidata od strane samih sudija i prepušta se sadašnjem sazivu Visokog saveta pravosuđa da samostalno odluče o tome koga će od sudija kandidovati za člana Visokog saveta sudstva. Time se gubi legitimitet članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, koji bi legitimitet imali da su izabrani na način kako je to propisano u osnovnim odredbama ovog zakona.
Ovo posebno dobija na značaju ako se ima u vidu da je prelaznim odredbama zakona o sudijama predviđen reizbor svih sudija koje treba da obavi prvi saziv Visokog saveta sudstva.
Dakle, ova dva zakona su na dnevnom redu. Kao što sam istakao, još jedan put ću ponoviti, da će poslanici Nove Srbije kroz amandmane koje su podneli pokušati da poprave nešto što ćete vi, pretpostavljam, sigurno izglasati jer imate većinu.
Ali, bilo bi dobro da amandmani Nove Srbije ne budu mrtvo slovo na papiru, već da uvažite sve ono što smo predložili, bar većinu, jer su to odlična rešenja. Mislim da će popraviti ove zakone. Siguran sam da će ta rešenja doprineti da se to ipak na jedan dobar način kanališe.
Ali ponavljam još jedan put, zbog ishitrenih rešenja, zbog brzine u postupku, zbog nedostatka javne rasprave, zbog ogromnog nezadovoljstva, kako sudija tako i Društva sudija i uopšte struke, mislim da će u svemu ovome najviše izgubiti građani Srbije koji neće moći na adekvatan način da imaju uslugu da vode sporove.
Mislim da je ono osnovno što, gospođa ministre, treba da vodite računa, džaba je set svih ovih zakona o reformi pravosuđa ukoliko ne popravite Zakon o izvršnom postupku, ukoliko se izvršni postupak na neadekvatan načine ne sprovede, jer godinama se građani Srbije sude, godinama imaju troškove suđenja, godinama žele da ostvare neko svoje pravo, a kad je neka činidba koja treba da se izvrši presudom ili bilo šta u smislu fizičkih lica, to je potpuno nedostupno građanima Srbije.
Jedino se na adekvatan način izvršavaju stvari gde je tužena država, gde su živi računi, i gde je moguće sprovesti Predlog za izvršenje, tamo gde dozvoljava mogućnost kada su u pitanju državne institucije, osiguravajuća društva ili bilo šta.
Mislim da je red da obiđete sudove i da se sami uverite u sve ovo što apelujem. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, poštovana predsedavajuća, set zakona koji je pred nama danas poslanici Nove Srbije neće moći da podrže, s obzirom na način kako je to predviđeno. Možda je i dobro zamišljeno sve ovo, čini mi se da nije ni trenutak, ni vreme, da se ovolika reforma u pravosuđu vrši, a bez, praktično, jedne osnovne zamerke, a to je – javna rasprava, koja nije na adekvatan način sprovedena, što su upozorili i predstavnici sudija i, naravno, Društvo sudija.
Ostavljen je izuzetno mali rok vezan za Predlog zakona o sedištima i područjima sudova. Ono što je principijelna primedba jeste da ovakva mreža nije bila predmet javne rasprave, već da je javna rasprava tekla sa izjašnjavanjem svih relevantnih pravosudnih institucija. Ovakva drastična promena morala bi da bude praćena odgovarajućom javnom raspravom, što je glavni nedostatak.
Gospođo ministre, mislim da je veliki problem ta mreža sudova, ukidanje sudskih jedinica, ovih u malim mestima kao što su Brus, Mionica, Raška, Ljig i mnoge druge. Veliki problem je i isticanje revizije, tako da će, na primer, za područje suda u Raški – viši sud gde će se suditi po reviziji, građani morati sa tog područja da prelaze po 80 kilometara, što je neprihvatljivo. Ne znam, vi vrtite glavom, mislim da je tako.
Šta će biti sa sudijama iz sudskih jedinica, na primer, iz Raške, Vrnjačke Banje, Mionice? Konkretno, Raška je udaljena 80 kilometara i sada će sudije morati da dolaze i da sude u takvom osnovnom sudu u Kraljevu, a onda će putovati svakoga dana po 80 kilometara, što je efektivnih tri-četiri sata, koja će samo provoditi u putu, ukoliko ne budu stanovali u tom gradu. Ukoliko budu stanovali, to iziskuje ogromne troškove, odsustvo od porodice i pitanje u takvom ambijentu kakav će njihov efekat rada biti.
A, onda, ono što sam vas upozorio kada smo radili Zakon o borbi protiv korupcije i onaj set zakona, pre ovoga, imaćemo situaciju da postoje tzv. sudeći dani, pa ako se sećate, tada sam i rekao onu vrlo interesantnu floskulu iz filma "Maratonci trče počasni krug", "Bioskop ponovo radi", dakle, u Raški će se odrediti sudeći dan, a neki će reći da je tog dana sudeći dan, i biće kao u tom filmu – "Bioskop ponovo radi".
Mislim da to nije dobra poruka, nije dobra poruka kako građanima Srbije, tako i nosiocima sudske vlasti, nije dobra poruka ni za domicilne advokate sa tih područja, jer, rekli ste da će se u tim sudovima vršiti neka overa, da će da se rade sporovi male vrednosti u sudećim danima, a mislim da je za takve sredine, osim zakonodavne, izvršne, izuzetno bitna i sudska vlast. Šta će od svega ovoga biti pokazaće vreme.
Meni se čini da će, kao i sa mnogim zakonima, kada dođe 1. januar 2010. godine hitno u proceduru ući odlaganje primene ovakvog načina. Imamo takve primere sa Zakonom o državnim službenicima i sigurno će tako biti i sa mnogim drugim zakonima koje ova skupština donosi navrat-nanos, a upravo iz razloga i pod izgovorom, sve je to bilo zbog bele šengen vize, sve je to bitno zbog brzog ulaska u EU i sl. Možda u nekim zemljama gde je brzina dolaska rastojanja od 80 do 100 kilometara 15-20 minuta ili sat vremena, ali trenutno postojeća infrastruktura u našoj zemlji je, takođe, otežavajuća da se ispoštuje sve ovo što će se tražiti.
Dakle, vratio bih se, još jedanput, na to da je možda želja smanjenog uticaja na sudije u tim područjima i jedinicama, to možda jeste neka činjenica, ali meni se čini da, ukoliko neko hoće da utiče na nekog i ukoliko je neko sklon da prihvata tako nešto, da rastojanje neće to nešto bitno popraviti, možda će, čak, tako nešto i olakšati, jer upravo kada nekoga ne znate, lakše ćete vršiti uticaj na nekog u onoj sredini gde sudija postojeći sudi.
Dakle, dao sam primer Raške. Po slučajnom uzorku delegiraćete sudije za Rašku, Vrnjačku Banju, Mionicu, Brus. Meni se čini da će to biti jedan, praktično, putujući cirkus od koga nikakvu vajdu Srbija neće imati. Mislim da će to dovesti do jednog potpunog arhaičnog stanja, gde će morati zakon da se poštuje i ono što je posebno bitno, naglasio bih, upravo ćete sigurno, pošto sam na tom području, imati jedan strahovit odliv dobrih sudija.
Dobar sudija koji radi svoj posao kako treba sigurno neće dozvoliti sebi da putuje po 80-100 kilometara, nego će prirodno, kao što ste imali 1991, 1992, 1993. godine, ne zbog ovakvog zakona, nego zbog inflacije, najbolji kadar u pravosuđu, i naravno iz političkih razloga i pritisaka, otišao je u advokaturu.
Mislim da ovakvim zakonskim rešenjima neki ljudi poput nekih dobrih majki, porodičnih žena, koje su sudije, pa neće one, osim tih osam sati koje moraju da provedu u nekom osnovnom sudu od 100 kilometara, dozvoliti sebi da budu van porodice, van svih onih obaveza koje jedna majka, a složićete se sa mnom da je izuzetno veliki broj žena u pravosuđu, neće dozvoliti sebi luksuz da stanuju odvojeno od svoje porodice ili da ne može da adekvatno vrši svoju porodičnu funkciju.
Mislim da se požurilo sa svim ovim. Bilo je dobro da osnovni sudovi ostanu opštinski sudovi, ovaj deo oko apelacionog suda u principu je uredu, to je nešto što datira od 2001, 2002. godine i naravno svuda postoje apelacioni sudovi. Naravno, ali o tome ćemo više reći kada bude i reči o ovom drugom setu zakona koji je pred nama, nikako ne možete izdvajati da neko iz autonomne pokrajine ima posebnu privilegiju u nekim predlozima, jer to nije sigurno dobar put.
Naravno, postoji i viši sud u Kosovskoj Mitrovici, a koliko vidim ovde da predmete opštinskih sudova u Vučitrnu, u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću preuzima osnovni sud u Kraljevu. Tu mi nije najjasnije, iako postoji viši sud, iako je naša težnja da budemo prisutni na KiM, da odbranimo našu teritoriju, zašto će predmete iz ovih gradova koji su u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija preuzimati ovaj osnovni sud u Kraljevu.
Imaću još dosta toga da kažem. Poslanici Nove Srbije će nastaviti raspravu u načelu u pojedinostima, i kroz amandmane ćemo pokušati da ukažemo i da ispravimo sigurno ono što nije dobro. Dakle, ne možemo prihvatiti ovakvu teritorijalnu mrežu sudova, gde će osnovni sudovi biti udaljeni od viših sudova po 100 kilometara i više, a oni će suditi kao posebne sudske jedinice u nekim danima za suđenje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, potpuno je neočekivano da pozicija ne može ni da sasluša naše razloge; već posle dva-tri javljanja, vidite da se prepolovio ovaj deo pozicije. Dakle, kada se bilo šta o Kosovu pomene, oni nemaju strpljenja, već brže-bolje izlaze iz sale. Šta ćete, to je tako.
Dakle, inicijativu je podnelo 86 poslanika, na osnovu člana 130. Ustava Republike Srbije i čl. 162. stav 3. i 203. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije. Razlog je jasan, saradnja sa Euleksom je neprihvatljiva za podnosioce ove inicijative. Dakle, ovde se radi o teritoriji države. Pa, nema ništa svetije za jednu državu nego da brine o svojoj teritoriji.
Gospođo predsedavajuća, danas je ovaj naš zahtev morao da se stavi kao tačka dnevnog reda. Ovo nije bilo kakav zahtev. Ovde je zahtev koji je životan, koji su vekovima naši narodi, tako trezveno, tako dostojanstveno, branili – teritorija države. Dakle, nema ništa preče od toga. Vi ste danas objedinili tačke dnevnog reda vezane za set zakona o pravosuđu. To je nešto što će tek 2010. godine da se primeni u ovoj državi. Dakle, dejstvo svega toga je za godinu, godinu i po dana.
Zato još jedanput apelujem, stavite kao tačku dnevnog reda Predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Republike Srbije, a kada ćete tu tačku da počnete, to je opet vaša stvar, mada ste i po Ustavu i po Poslovniku dužni da to danas uradite.
Još jedanput vas upozoravam da je korektno da ove naše zahteve prihvatite, jer smo od letos imali rezoluciju koju je potpisalo 108 narodnih poslanika, a stavili ste je pod tepih. Ovaj predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi opet pokušavate da stavite pod tepih.
Gospodo narodni poslanici, obaveštavam građane Srbije da je ovakvo ponašanje Vlade neprihvatljivo. Hvala.

Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, javio sam se malopre, pre one pauze, i zaista sam želeo da podržim koleginicu Juditu Popović.
Kada je u pitanju dnevni red koji je predviđen za sledeću sednicu zakazanu za sredu, izuzetno je nekorektno da nam Vlada ovakav dnevni red dostavi u petak u ponoć. Kada smo svi očekivali da ćemo dobiti budžet, dobili smo set pravosudnih zakona, izuzetno važnih, oko kojih se u Srbiji u pravosuđu velika prašina diže. Pravosuđe je uznemireno, sudije su uznemirene, administrativni radnici su nesigurni, mnogi će izgubiti posao itd.
Sve to govorim jer je apsolutno bio rezon da se 9. tačka - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita stavi kao posebna tačka, da građani budu sigurni u svoje devizne uloge. To je apsolutno dobro za Vladu, državu, svi mi želimo stabilnost. Nikako ne možemo prihvatiti da se o ovoj tački dnevnog reda govori posle seta zakona o pravosuđu.
Zašto ovo govorim? Sve ovo upućuje, ova brzina, ovaj rad po ovim i ovakvim amandmanima, noćni rad, iscrpljivanje, na to da je želja vladajuće koalicije da nas izmori i da mi "pretrčimo" preko ovih vrlo važnih zakona. Svaka država ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a mi ćemo ovo pretrčati i napravićemo mnogo problema jer Srbija nije sazrela da se ovakav zakon primeni na naše pravosuđe, pogotovo što je to za 2010. godinu. Možda će ovo biti u redu kada Srbija jednoga dana bude u Evropskoj uniji, ali sada apsolutno nije moguće da se tako nešto radi.
Da napomenem još jedanput, trebalo je osiguranje depozita izdvojiti; mislim da bi tu postojala saglasnost svih poslanika. Ovako ispada da smo stalno pritisnuti, kao opozicija, da brzo radimo. Eventualno, ako ne prihvatimo ovakvu tačku ili brzinu, ispada da kočimo, da nikada nećemo doći do osiguranja depozita. Hvala vam.
Vrlo je nekorektno, još jedanput ponavljam, što smo umesto da dobijemo budžet dobili set zakona u ponoć u petak, a 5. novembra treba da nastavimo o tome. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poštovani predsedavajući, poslanička grupa Nove Srbije je podnela ovaj amandman, koji je izuzetno dobar i smatram da svi poslanici i Vlada treba da prihvate ovaj amandman. Pre svega, amandman je i suviše human da bi bilo ko u ovoj zemlji mogao da nešto ovakvo odbije.
Vidimo danas u amandmanima u čemu je problem, problem je u brojnim potpredsednicima Vlade, problem je u tome što prilikom sklapanja ove vlade je moralo toliko toga da se zadovolji da su se proširili potpredsednici Vlade, ne samo po broju nego i sa brojem zaposlenih, a onda i sa potrebama u novcu, jer to sve treba zadovoljiti.
Stekao se utisak pre nekoliko dana kada je gospodin potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić rekao da će se penzije prolongirati do 2010. godine, on to nije rekao prvi, prvo je sačekao potpredsednika Vlade Mlađana Dinkića da on kaže da će se akcije prolongirati do 2012. godine, pa je tek onda rekao on da će do 2010. godine da se odloži primena povećanja penzija.
Eto, čime se naši potpredsednici Vlade bave. Verovatno im je izuzetno dosadno, pa onda na ovaj način zamajavaju i građane Srbije i parlament Srbije. Zaista bi bilo vreme da se uozbilje, jer i njima je bilo jasno da su takva predizborna obećanja nemoguća, ali bilo je potrebno da se glasa.
Šta ćemo sada? Nema ni povećanja penzija, nema ništa od akcija jer naravno građani su pomislili da je 1.000 evra za njih spasonosno u ovom trenutku. U tome sam prepoznao ono malopre što je gospodin Milenić rekao cirkulacioni žeton. Za mene su akcije cirkulacioni žeton, cirkuliše među pet miliona ljudi nešto što je imaginarno, nešto što je nepostojeće, nešto što je apsolutno neostvarivo. Ako je hteo da nam kaže šta je cirkulacioni žeton, to je.
Gospođo ministre, bio bi zaista red da ovaj amandman Vlada prihvati. To je izuzetno važno za ljude koji su sa telesnim nedostacima, ljudi koji moraju da se uključe u život na najbolji način. Mi ovde u parlamentu Srbije dužni smo da takvim ljudima pomognemo. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Nove Srbije podržava amandman koji je podnela gospođa Judita Popović. Amandman je izuzetno korektan. Neprihvatljivo je da se daje novac za nešto što uopšte ne postoji. Upravni sudovi ne postoje, apelacioni sudovi ne postoje i neprihvatljivo je obrazloženje iz kojih razloga se uopšte ovim institucijama koje uopšte nisu formirane mogu predvideti sredstva.
Meni je sada, gospođo ministre, jasno zašto ste vi možda bili protiv rebalansa, jer kada vam neko ovako nešto servira, onda mi je apsolutno jasno da ste možda i bili u pravu. Sredstva koja su ovde predviđena mogu se upotrebiti i za sport, mogu se upotrebiti i za mnoge druge stvari, ali pre svega mislim da je trebalo uputiti sredstva ka redovnim sudovima.
Plate zaposlenih u sudovima su izuzetno male, mislim na srednju stručnu spremu. Treba te ljude pomoći, treba ih adekvatno nagraditi za težak posao koji rade. Ako već tu niste želeli, pa vidite ovih dana da u Požegi u osnovnoj školi pada krov na glavu deci koja uče. Deca neće da idu u školu iz straha da neko tamo ne pogine, jer smo videli pre nekoliko dana da se neko od dece izuzetno teško povredio.
Dakle, uputite ovaj novac gde god hoćete, ali ne možete nešto imaginarno, nešto što ne postoji da podržavate. Dakle, odličan je amandman i mislim da je trebalo ovaj amandman Vlada da prihvati. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predsedavajući, zaista sam potpuno iznenađen nastupom ministra za finansije ovde i ne mogu da shvatim da neko ko je ozbiljan ministar može da iznosi neke stvari i zato tražim još jedanput objašnjenje, da nam pojasnite onu situaciju sa 35% siromašnih građana Srbije i neko poređenje sa Novim grobljem. Zaista bih vas zamolio da to objasnite jer je bilo malo žagora i nisam najbolje čuo, ali to poređenje mi se nikako nije dopalo.
Mislim da ste u jednoj emisiji na RTS-u izjavili da je Hari Poter tu da brine o deci, a da ste vi došli da brinete o ljudima. Ako ste tako nešto izjavili i ovo što ste sada izjavili kada je u pitanju 35% siromašnih ljudi, nekako mi to ne ide sa tom vašom izjavom, koja mi je možda bila u tom trenutku simpatična. Dakle, Hari Poter je došao da brine o deci, zato vas molim da objasnite građanima Srbije šta ste hteli kada ste napravili jedno poređenje sa ljudima.
Gospođo ministre, mi se nalazimo u državi koja je izuzetno opterećena mnogim stvarima, borimo se protiv mnogih stvari. Borimo se protiv toga da mladi ne uđu u poroke, da imamo dobru omladinu, sport, prepoznatljivi smo u svetu po sportu, pa bih želeo zaista da mi objasnite ovde zašto u rebalansu budžeta ni jedan jedini dinar nije odvojen za sportiste u ovoj zemlji.
Kakva je to poruka? Kakva je to poruka, jer mnogi su potpuno iznenađeni u sportskim savezima, tvrdim vam da je tako, a vi me demantujte ako nisam u pravu, dakle, mnogi su svoje programe prilagodili nadajući se da je godinama takav rebalans bio koji je predviđen za sport i jednostavno su kolapsi u određenim područnim savezima.
Molim vas još da objasnite jednu stvar. Šta je u državi koju je vodio premijer doktor Vojislav Koštunica u prethodne četiri godine poskupelo 60%, 100% ili 200%? Da li je ijedno povećanje cena u tom periodu bilo toliko? Sve je moglo da se kreće u regularnim tokovima one uobičajene inflacije, mislim na poskupljenje gasa, telefonskih impulsa i
mnogih poskupljenja koja će uslediti.
Ovog puta želim da vam postavim pitanje još jednom: zašto se toliko dugo čeka u Srbiji da se usklade cene naftnih derivata, kada one padnu kod nas padnu tek posle 15, 20 ili mesec dana, zašto se to ne radi odmah? Prema tome, molim vas da mi odgovorite na to pitanje, jer zašto čekamo sada sa pojeftinjenjem cene nafte od devet dinara kada je to moglo da se uradi već pre desetak, 15 dana. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, povređen je član 104. Poslovnika.

U stvari, pozivam se na taj član Poslovnika i želim da ukažem, gospođo ministre, da je zaista neprihvatljivo da nastavimo ovu sednicu po ovoj tački dnevnog reda, odnosno da je počnemo, iz prostog razloga jer nije rešeno prethodno pitanje, a prethodno pitanje po ovom poslovniku je da treba da zaseda i da donese izveštaj nadležni odbor, ovog puta Odbor za finansije. Mislim da predsedavajući treba da prekine ovo zasedanje i da se Odbor sastane, da se donese izveštaj i da normalno nastavimo da radimo.

Naravno, celog dana je bilo napeto u ovoj sali. Meni je potpuno jasno da je predsedavajuća napravila jednu grešku i prekinuta je sednica, a greška je upravo zbog toga što su poslanici vladajuće većine pravili izuzetnu buku prilikom glasanja.

Meni je u jednom trenutku bilo neprijatno zbog toga što je predsednica parlamenta tri puta poslanike vladajuće većine pozivala na koncentraciju. To je neprihvatljivo i potpuno je nelogično da posle takve atmosfere nastavite rad posle pet minuta. Bilo je potpuno normalno da se da jedna pauza od pola sata, sat, ne bismo imali ove probleme, Odbor bi se sastao, izveštaj bi bio pred nama i siguran sam da bismo već pre otprilike pola sata počeli normalno da radimo.

Dakle, građani Srbije treba da znaju da je opozicija vrlo konstruktivna, a da je problem u vladajućoj većini. Videli smo da je došlo do potpunog haosa i da se čak nije znalo ni da li je izglasan dnevni red. Dakle, kao opozicioni poslanik, pozivam vas na koncentraciju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, želim da podržim amandman poslanika NS-a gospodina Miroslava Markićevića, koji je izuzetno dobar, koji je praktičan i životan.
Zamislite neku situaciju na graničnom prelazu a da ne može da se napusti prevozno sredstvo; temperatura je 40 stepeni, puno dece u prevoznim sredstvima. To je situacija koja je izuzetno nepodnošljiva i mislim da je ovaj amandman izuzetno dobar i očekujem od vas da ga prihvatite.
Što se tiče ovih taksa, vrlo neprijatno je bilo svakom građaninu Srbije kada je letos odlazio u Crnu Goru, na more, i kada je, praktično, na ličnu kartu svako mogao da prođe, a onda je etiketiran s onih 10 evra. Ne toliko zbog 10 evra, koliko je to bilo ponižavajuće. Kada krenete malo i hoćete, na primer, da obiđete Biogradsko jezero, onda naiđete na neku novu taksu. Svaki čovek koji želi da obiđe stvarno lep Nacionalni park Biogradsko jezero, svaki putnik mora da plati tri ili pet evra samo da priđe toj nacionalnoj lepoti Crne Gore.
Neprihvatljivo je da se ne poštuje nikakav reciprocitet. Prevoznici iz Srbije moraju 150 evra da plate taksu da bi mogli da prevoze. Nije problem samo u 150 evra, gospodine ministre, nego je problem u tome što su oni ne samo oštećeni zbog 150 evra, već njihov prevoz ne može da bude tako kurentan kao prevoz njihovih kolega iz Crne Gore koji to ne plaćaju. Sigurno da treba uticati da se to ukine ili da se uvedu recipročne mere.
Ono što, takođe, želim da kažem, jeste da kada se dve države odvoje, nasleđuju se prava i obaveze. Ako su građani Srbije zatečeni da imaju automobile s crnogorskim tablicama, apsolutno, gospodine ministre, treba da se dozvoli da se vozila preregistruju.
To očekuje više hiljada građana Srbije, jer to je njihovo pravo. Nisu oni skrivili što su se dve države podelile, jer se u nekim odnosima nasleđuju i prava i obaveze. Prema tome, svaki građanin Srbije ima pravo da registruje vozilo, jer je zatečeno stanje, kada smo registrovali vozilo, bila zajednička država. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, gospodine ministre, amandman narodnog poslanika Nove Srbije Miroslava Markićevića je izuzetno dobar, kao što su i prethodnici iz više političkih stranaka rekli, naime, da su ova dva amandmana izuzetno dobra i da ih treba prihvatiti.
U amandmanu na član 53. se zadire i u pravo svojine. Mislim da su vremena kada je neko mogao da prekraja granice nečije slobode korišćenja zemljišta, ne bukvalno granice, davno iza nas i da apsolutno pravo svojine, naročito privatne svojine, ne sme da bude ni u kom slučaju povredivo. Mora se nadoknaditi vlasnicima šteta. Tu mora da postoji dogovor između države i vlasnika tih privatnih zemljišta.
Šta ćemo ukoliko se ne dogovore, kako ćemo primeniti ovo što želimo, kako ćemo nekom na silu uraditi nešto a da ne nadoknadimo štetu?
Kao što sam i prilikom prethodnog amandmana istakao ono poređenje s oduzetim vozilima, tako i ovde. Neće, valjda, država da dozvoli da se po svakom pitanju građani i vlasnici privatne imovine obračunavaju sa državom na taj način što će zatrpati sudove privatnim tužbama, pre svega, tužbama za nadoknadu štete?! Kao što sam rekao, kuda bismo otišli ukoliko bi svi oni vlasnici automobila sada krenuli da se sude sa državom? Naši sudovi bi, praktično, bili blokirani.
Kao i u ovom slučaju, privatna svojina je apsolutno pravo, svojina zemljišta je nedodirljiva. Mora se naći kompromis i mora se imati u vidu da je amandman jako dobar, da u ovom slučaju mora da se nadoknadi šteta.
Još jedanput ponavljam, učinite sve, kao ministar unutrašnjih poslova, kao potpredsednik Vlade, da se vlasnicima motornih vozila vrati njihovo stečeno pravo – da se izvrši preregistracija vozila. Mislim da je to nešto što se mora hitno rešiti. Moraju se zaštititi ljudi koji ničim nisu skrivili da budu oštećeni i da ne mogu da koriste pokretne stvari kao što su automobili.
Dakle, još jedanput, ministre, apelujem na vas da izađete u susret građanima koji imaju automobile i da se izvrši preregistracija vozila na naše tablice. To je nešto što je, apsolutno, normalno, apsolutno, u skladu s Ustavom i sa zakonom ove zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 7. stav 2. podneo sam amandman – da se stav 2. briše. Obrazloženje kaže da, ako se odgovornost pravnog lica, kako je u stavu 1. člana 7. Predloga zakona o odgovornosti pravnih lica, izvodi iz zasnovane krivice odgovornog lica, onda je pravno nemoguće i nelogično da pravno lice može odgovarati.
Jer, ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena, naime, ako je postupak protiv odgovornog lica obustavljen to znači da nema dela koje mu se stavlja na teret, da to lice nije krivično odgovorno ili da nema dokaza da je to lice učinilo odnosno krivično delo. To bi značilo da kod odgovornog lica onda i nije utvrđena njegova krivična odgovornost, a bez krivične odgovornosti odgovornog lica ne može stajati ni odgovornost pravnog lica.
Dalje, ako je optužba odbijena onda znači da nema optužbe prema odgovornom licu, pa se sud i nije upuštao u krivičnu odgovornost odgovornog lica. Kod takvog stanja stvari postavlja se pitanje – kako se može uzeti da je pravno lice odgovorno ako krivična odgovornost odgovornog lica nije utvrđena, jer odgovorno lice u toj situaciji nije optuženo.
Zaista je ovo neprihvatljivo, gospođo ministre. Profesor Martinović je jako dobro objasnio pojam krivičnog dela. Krivično odgovorno lice može biti samo ono lice koje je psihički odgovorno, znači, fizičko lice. Ovde nema subjektivne odgovornosti pravnog lica.
Zbog čega su naši amandmani odbijeni?
U obrazloženju se kaže – da se na taj način odstupa od povezane odgovornosti pravnoga i odgovornog lica, ali je takav izuzetak potreban u slučaju kada je postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena zbog nekih pravnih smetnji. Kojih pravnih smetnji? Koje su to pravne smetnje?
Kako će neki investitor koji ulaže ovde u Srbiji i zasniva odnos pravnog lica, ukoliko postavi nekog direktora, biti odgovoran da je on pribavio neku imovinsku korist ili napravio neko krivično delo? Zamislite čoveka u nekoj zemlji koji odgovara krivično zbog toga zato što je njegovo odgovorno lice napravilo krivično delo. Zaista je to neprihvatljivo, nestimulativno i začuđujuće. Ne može se na ovakav način govoriti i ne može ovakav zakon da se prihvati, nema osnova, i ovaj stav 2. treba izbrisati. Jer, ako nema krivične odgovornosti odgovornog lica kako može pravno lice krivično da odgovara?
Ovaj deo je bio izuzetno dobro rešen Zakonom o prekršajima , kroz postupke u prekršajima i kroz privredne prestupe. Ukoliko su kazne bile male, trebalo je podignuti te kazne. Ali uvoditi jedan ovakav institut samo zbog toga da bi se trčalo ka svim, tim, nekim, evropskim unijama, na ovakav način, malopre sam rekao, to će biti izuzetno nestimulativno, upravo za one koji treba da dođu u ovu zemlju da ulažu, da se susreću sa jednim ovakvim zakonom koji potpuno odstupa od našeg trenutnog postupka. Znači, krivično delo ne može da postoji za pravno lice ukoliko je odgovorno lice počinilo krivično delo.
Dakle, posebno iritira i kada se obustavi postupak protiv odgovornog lica da ostaje krivica pravnog lica. Mislim da ovaj amandman, koji smo zajedno podneli kolega Perić i ja, treba prihvatiti, treba doraditi i mislim da ćete to imati u vidu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno uvažavam prisustvo naše ministarke i na odborima i ovde, njeno prisustvo je zaista izuzetno. Nisam zadovoljan ovim obrazloženjem.
Povezaću sada član 6. i član 7 – ''Odgovornost pravnog lica iz stava 1. ovog člana postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzornom i kontrolom odgovornog lica.''
Dakle, postoji mogućnost da se u jednom preduzeću propusti nadzor, a neko fizičko lice učini to krivično delo i traži se odgovornost i pravnog lica.
Član 7. kaže: ''Odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica.''
U stavu 2. jasno stoji: ''Pod uslovima iz člana 6. ovog zakona pravno lice odgovara za krivično delo odgovornog lica i ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena.''
Možda ste vi, gospođo ministre, u pravu, ali onda je ovde, možda je tehnička greška, trebalo da stoji – pod uslovom iz člana 6. stava 2. ovog zakona pravno lice odgovara za krivično delo i fizičkog lica i ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili optužba odbijena. Tako nešto bi moglo da postoji u praksi, ali ne mogu da prihvatim da se obustavi postupak protiv odgovornog lica iz razloga neuračunljivosti, a da onda, opet, odgovara pravno lice.
Ako je neko lice neuračunljivo, postupak se obustavlja, to znači da ne može ni da odgovara pravno lice. Zašto bi ono odgovaralo? Zbog toga što je primilo neuračunljivo lice na posao. Da bi se neko primio postoje određeni lekarski pregledi, postoji mogućnost da se dokaže da li je to lice poslovno sposobno da obavlja taj posao. Jedino ako ste mislili da u situaciji posle izvršenog krivičnog dela to lice postane neuračunljivo – to mogu da prihvatim.
Razumeo sam vašu poruku, ali onda je u obrazloženju zašto ste odbili amandmane trebalo jasno da stoji to, a ne neke pravne smetnje. Koje su to pravne smetnje? Upozorio sam da postoje lica koja su vlasnici određenih preduzeća, kojima ovo nije fah i, zaista, ne mogu da prihvatim da na ovaj način pravno lice može da odgovara.
Razumeo sam vašu poruku, ali imalo je mesta, možda, u stavu 2. staviti, da ukoliko ostane odgovornost fizičkog lica, a obustavi se odgovornost odgovornog lica, da ostane odgovornost, ako uopšte to može da bude.
Ali, naravno iz svega onoga što smo rekli, moje prethodne kolege, gospodin Perić i gospodin Martinović, ne može se prihvatiti da pravno lice može da odgovara za krivično delo odgovornog lica, pogotovo u situaciji kada je prekinut postupak protiv njega. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi mi draže da je moja draga koleginica Nada Kolundžija prihvatila, ali nemam ništa protiv, pošto je Vlada prihvatila ovaj prethodni amandman, malo šale.
Podneo sam amandman na član 23, da se briše stav 1. Potpuno je neprihvatljivo da se plata direktora Agencije izjednačava sa platom ministara. U raspravi u načelu više puta sam to istakao, pre svega, konstatacija, ''direktor ima pravo na platu jednaku...'' i mislim da bi bilo prigodnije da se kaže, ako već mora tako, ''u visini plate ministra''. Šta hoćemo sa izjednačavanjem plata direktora i ministra.
Da li je to polako neki uvod ili možda hoćemo, pošto smo sjedinili neke stvari Odbora za sprečavanje sukoba interesa kroz ovaj zakon, da jednog dana kažemo, evo, mnogo nekih odbora, mnogo članova tog odbora, direktori, zamenici direktora, možda u jednom trenutku kada se nekom ne bude svidelo kako ova agencija funkcioniše da se formira neko novo ministarstvo. Samo u tome prepoznajem da se jedna ovakva agencija izjednačava bilo u čemu sa rangom ministra.
Zaista ne želim da se bavim time kolike su plate ministara. Međutim, neprihvatljivo je i nije imalo nikakvog razloga, mislim da je to ipak trebalo spustiti na neke niže lestvice, pa da direktor, ako već mora da bude na nekom nivou, da bude u nivou zamenika državnog sekretara, a njegov zamenik da bude na nivou pomoćnika ministra.
Upravo, zbog svega toga mi je drago da je ovaj prethodni amandman na član 22. prihvaćen, jer je bilo predviđeno da direktor direktno bira svog zamenika na njegov predlog i, eto jedne lepe stvari, odjedanput zamenik tog direktora, neki njegov prijatelj, odjedanput se nađu u poziciji državnog sekretara, bar po nečemu, onda po plati.
Mislim da je bilo drugog puta, Zakon o državnim službenicima na položaju, Zakona o platama, tu je trebalo naći neko rešenje.
Po meni je neukusno da se na ovaj način određuje plata ovog funkcionera, koji ima sve one privilegije kada mu prestane mandat, od šest meseci, što u principu nije sporno. Gospodin Krasić je jako dobro rekao o onoj piramidi vlasti – od vrha ka dole.
Šta je sudbina ovog zakona? Sudbina ovog zakona se polako već može primetiti, već je prihvaćen jedan amandman da se primena odlaže od 1. oktobara na 31. decembar 2009. godine.
Uopšte, ceo set ovih zakona koji su pred Parlamentom ima neke rokove, naravno, po hitnom postupku. Neki će da se primenjuju od 1. marta, neki osam dana po objavljivanju, neki uz ovaj amandman uz ispravku poslanika, mislim, SPS, ali, potpuno sam siguran da će ovi zakoni više puta biti odlagani. Jer, nisam siguran da će 1. januara kada bude trebalo da stupi na snagu ovaj zakon, da počne da se primenjuje, da će biti ispunjeni uslovi i da će moći da se postupa po njima.
Videli smo kako je to sa državnom revizijom, videli smo da mnogi od njih ne samo da imaju problem u funkcionisanju, nego i sa smeštajem. Srbija je zemlja koja ima toliko agencija i direkcija i nekih regulatornih tela, da kada uđete na sajtove to je stvarno začuđujuće.
Mnogi od nas ovde i ne znaju koje su sve to agencije i direkcije, a kada smo govorili o krivičnom delu za oduzimanje imovinske koristi, tamo smo već formirali jednu direkciju, sada formiramo ovu agenciju, a moram, gospođo ministre, da vam kažem, ukidamo sudove, pa, to je – malo mnogo!
Daj bože da ovo sve što govorim ne bude tačno i da sve profunkcioniše na vreme. Suština svake direkcije i agencije jeste da bude neko regulatorno telo i da donosi neke podzakonske akte, pravilnike. Danas sam rekao za onu direkciju da mi liči na magacin, na neko stovarište gde treba neku imovinu da tamo obezbeđujemo, dok se o njenoj sudbini definitivno ne odluči.
A, ova agencija sigurno da je dobro da postoji, sigurno da smo svi mi za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali čini mi se da put do tog direktora ima mnogo filtera, a kada budemo došli do njega, čini mi se da će tu da se nađe jedan čep, da će taj čovek biti pod velikim uticajem.
Jer, kako početi sa izborom tog direktora? Ko njega bira? Njega bira: Administrativni odbor Narodne skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, koji još nije osnovan, Državna revizorska institucija, Zaštitnik građana, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara.
I dok sve vi to lepo uskladite, dok sve to lepo objedinite mislim da taj rok koji je dat sa amandmanom, koji sam već pomenuo, neće biti sigurno ispunjen. Biće tu dosta poteškoća, kao što sam rekao sudbina i ovog zakona i mnogih drugih zakona, npr. državnih službenika, na položaju, njihov izbor, koji je još 2005. i 2006. došao na red, odloženo za maj 2006. a sada vidimo da odlažemo za 31. decembar 2009. godine.
Što se tiče ovog amandmana, mislim da apsolutno nije trebalo da se, u ovom članu, bavimo visinom plate. Moglo je to na jedan elegantniji način da se reši.
Tačno je da tamo moraju da se ispune neki uslovi, ali to može kroz Zakon o platama, kroz jedan takav oblik određivanja plata, mnogo bi bilo funkcionalnije i bolje. Zato sam predložio da se ovaj član briše i nadam se da ćete to prihvatiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji je podneo i narodni poslanik Dejan Mirović. Dakle, amandman je, praktično, isti, odnosi se na odluku, član 28. stav 1, a reč je o tome da se reči: ''najkasnije u roku od godinu dana" zamenjuju rečima: "roku od šest meseci".
Obrazloženje ovog amandmana je da je izmena u članu 28 važna zbog toga što se u članu 4. istog člana navodi da je postupak za trajno oduzimanje imovine hitan. Rok od godinu dana koji je dat javnom tužiocu da, po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka, podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela je, iz tog razloga, neprihvatljiv.
Već je bilo reči o ovom amandmanu, neprihvatljivo je da ovaj postupak podizanja optužnice do pravosnažnog okončanja spora toliko dugo traje. Nije jasno zašto se tužiocu daju toliki rokovi, da li je razlog to što će tužilac veoma brzo voditi istražne radnje? Da li je razlog to što su tužilaštva prebukirana?
Mislim da je razumno da Vlada prihvati ovaj rok od šest meseci, ako već to sve mora tako da bude. Razmišljao sam i ja da rok bude tri meseca, ali pošto se radi o nekim novim direkcijama, nekim novim organima, mislim da je sasvim razumno da to bude rok od šest meseci, da ne pusti tužioca da toliko dugo po okončanju spora pokrene postupak o trajnom oduzimanju imovine. Mislim da je rok od šest meseci, apsolutno, prihvatljiv.
Moram da istaknem i ovoga puta da ne mogu da prihvatim da se ova institucija, organ u Ministarstvu pravde, Direkcija, uopšte formira. Mislim da je sve ovo trebalo rešiti kroz izvršni postupak, kroz redovne sudove.
Gospođo ministre, tu je više pisama iz opština Guča, Lučani, Mionica, Tutin, Vrnjačka Banja, da se ukidaju opštinski sudovi. Zamislite, mi u ovom trenutku raspravljamo o tome da se formiraju neke nove direkcije, a neki novi sudovi se gase, prave se tamo gde se ne gase neka odeljenja.
Zamislite situaciju u Guči, Lučanima, Tutinu, Vrnjačkoj Banji. Hajde, Vrnjačka Banja je blizu Kraljeva, pa to nekako može da se prihvati, mada nije u redu. Vi znate da je pre nekoliko godina tamo Sud renoviran, da je napravljena jedna impozantna zgrada, da je to ogledni sud na teritoriji Srbije. Ali, da se vratim na Guču i Lučane. Narod iz tog kraja će morati da ide 50 km do sudova. Ako se tamo prave odeljenja, pitanje je nadležnosti tih odeljenja, šta će ta odeljenja da rade, da li će samo neki dani biti predviđeni za suđenje? Nije u redu, po onom principu, iz filma "Maratonci trče počasni krug", kad se kaže – bioskop ponovo radi.
Znate, gradovi koji su opštine, koji su centri, treba da napreduju i treba da postanu i oni, možda, gradovi. Imamo više gradova sada, tridesetak. Koliko smo opština pretvorili u gradove, a sada neke gradove-opštine srozavamo na, praktično, manje varošice. Devastiramo ih na taj način.
U svakoj državi su poluge vlasti zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Ne može da bude prihvatljivo da jedan grad-opština nema adekvatan sud, kao do sada. Pre svega, ne može da bude prihvatljivo za stranke, koje će morati da putuju do nekih gradova, koje imaju ogromne troškove. U toj situaciji, ne razmišljamo dovoljno ni o administraciji koja radi u tim gradovima, o izuzetno malim ličnim dohocima, priznaćete da su izuzetno mali, a ne razmišljamo ni o advokatima u tim sredinama, koji će morati da odlaze u neke druge gradove, a znate da se favorizuju uvek
domicilni advokati u nekim postupcima. Nije celishodno da u Vranje odlazi advokat iz Beograda u nekim postupcima, jer to proizvodi velike troškove.
Šta će biti s tim ljudima, kao i sa sudijama?
Evo, da kažem istinu, dolaze pisma i ljudi su zabrinuti. Samo slobodan sudija, sudija koji nije opterećen, može da sudi. U ovom trenutku je situacija izuzetno napeta i ljudi su zabrinuti. Kako će oni da sude i kako će da donose presude? Oni sada ne razmišljaju o tome da li će da se nekome zamere iz vlasti, da li će taj neko, sutra, da ih bira.
Prema tome, ova situacija je izuzetno nepopularna, a vratio bih se opet na Direkciju, na uvođenje jednog takvog organa, a ukidamo sudove. Gde je tu logika? Nema tu logike.
Međutim, sigurno je da je ovaj zakon, Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dobar zakon. Imamo instituciju, uvodimo u zakon odgovornost pravnog lica, odgovornog lica, ali niko u ovoj zemlji ne postavlja pitanje – šta ćemo s onim strankama u postupku gde je pravosnažnom presudom neko obavezan da izvrši činidbu prema poveriocu? Dakle, šta ćemo sa dužnicima, na koji način ćemo dužnike naterati da izvrše obaveze prema poveriocima?
Reći ću vam da je u praksi, u kojoj sam radio, nepopularno da su dužnici više zaštićeni od poverilaca. Mi uvodimo, sutra, kazne za sve ovde, kako je Čedomir Jovanović malopre rekao, za 120 narodnih poslanika. Teramo ih da imovinu prijave, a ukoliko je ne prijave, biće kažnjeni zatvorskom kaznom. U redu je to. Pravno lice odgovara za krivično delo odgovornog lica, i to može da se prihvati, ali dajte da u tom izvršnom postupku donesemo nešto i da se dužnik obaveže, jer i na taj način zaštićujemo neke ljude koji su dugo godina vodili neki parnični postupak i ne mogu da ostvare svoja prava.
Dakle, sve dovodimo u red, a ona najosetljivija karika u lancu pravosudnog sistema, izvršni postupak i obaveze dužnika iz pravosnažnih presuda, nikako da dođe na red.
Prema tome, mislim da je, apsolutno, neprihvatljivo da se na ovaj način formira Direkcija. Direkcije su do sada imale ulogu posebnih organizacija, donose neke podzakonske akte, neke propise u nekim drugim institucijama, a ova direkcija me podseća, praktično, na magacin, skladištenje neke imovine i onda, iza toga, neke stvari koje su neprihvatljive, ali ću objasniti kroz neke druge amandmane. Pre svega, oduzimanje pokretne stvari a da još neko nije proglašen krivim.
Dakle, i prezumpcija nevinosti se ovde naglašava, ali neću sada sve reći, jer sam podneo amandmane. Mislim da Vlada treba da prihvati ovaj amandman, ne treba toliko široki prostor da daje tužiocu do podizanja optužnice, do pravosnažnog okončanja spora; dakle, nakon godinu dana, on pokreće neki postupak. Mislim da treba da prihvatite to, ako već to sve mora tako da bude. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 41. stav 1. podneo sam amandman, da se brišu reči: "odnosno sredstava dobijenih prodajom pokretne imovine".
Obrazloženje amandmana. Deo teksta u stavu 1. člana 41. potrebno je brisati iz razloga što se na ovaj način unapred prejudicira da je privremeno oduzeta pokretna stvar pribavljena krivičnim delom i da je treba prodati, a u svrhu troškova čuvanja i održavanja nepokretne imovine. Povezano s tim, privremeno oduzetu pokretnu stvar, koja je za vlasnika nezamenljiva, ukoliko se dokaže da nije pribavljena krivičnim delom, potrebno je vratiti, jer je nedovoljna satisfakcija nadoknada u novcu sa pripadajućom kamatom.
Dakle, neprihvatljivo je, gospođo ministre, da se pokretna imovina, pre okončanja sudskog postupka, može privremeno oduzeti. U stvarnom pravu postoji i afektivna vrednost za njenog vlasnika. Ne može se oduzeti pokretna stvar i kada se okonča postupak, ta stvar je prodata, a vlasnik će se obeštetiti tako što će mu se uračunati pripadajuća kamata, a stvar mu se neće vratiti.
Ne znam da li sam bio jasan prilikom izlaganja prethodnog amandmana, ali posledice ovakvog ponašanja i ovakvog postupka, upravo, vidim u problemu zašto se, uopšte, formira Direkcija pri Ministarstvu. Još jedanput ću napomenuti da je sve ovo trebalo staviti u okrilje redovnog sudskog postupka. Čemu Direkcija?
Videli ste danas, uvode se odeljenja u Mionici, u Lučanima, u Guči, u nekim mestima, a Direkcija se formira. Zamislite sada jedan novi organ u okviru Ministarstva pravde, a ukidamo redovne sudove! To je, zaista, neprihvatljivo i ne znam kako će se odraziti u sudskoj praksi, a iz nadležnosti Direkcije, gde se govori o tome da Direkcija učestvuje u edukovanju kadrova – nosilaca pravosudnih funkcija.
Dakle, zaista, ne mogu da shvatim kako će to neko edukovati nosioce pravosudnih funkcija, a za direktora Direkcije se predviđa, npr., završen ekonomski fakultet. Ne razumem kako će za poslove Direkcije da se edukuju pravosudni kadrovi.
Dakle, pravo svojine je apsolutno pravo. Moguće je privremeno oduzeti stvar, ali nemoguće je prodati pokretnu stvar, bilo čiju stvar, dok se pravosnažno ne okonča postupak. Zaista bih zamolio da prihvatite ovaj amandman, jer mislim da je celishodan, mislim da će popraviti zakon. Bilo bi mi drago da ovo što sam rekao u obrazloženju amandmana i prihvatite. Rekli ste da ćete mnogo toga prihvatiti.
Još jedanput vam kažem, neprihvatljivo je da se proda nečija pokretna stvar. Možda to za nekoga nema vrednost, ali, možda, za neku stranku ima afektivnu vrednost. Svestan sam da postoje stvari koje prodajemo zato što su kvarljive, što su dragocene, da to neko čuva, ali svaka stvar je za nekoga važna i, kažem vam, ima afektivnu vrednost. Hvala vam.