Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče, uvaženi ministre, pred nama je set zakona sa 14 tačaka dnevnog reda i potpuno je neprihvatljivo da se ovoliki veliki broj stavlja na dnevni red, s obzirom da se radi o sedam zakonskih predloga i sedam ratifikacija, ajde da izuzmemo ratifikacije, po jednom zakonu danas možemo da u načelu govorimo, kako gospodin Šami popularno matematički kaže, negde oko dva minuta i 50 sekundi.
Gospodine ministre, u najmanju ruku to je neozbiljno. To je neprihvatljivo i kao što je neprihvatljivo to da ste u vašem izlaganju, pomno sam pratio, govorili 12 ili 13 minuta, vi ste se sveli na ispod dva minuta po jednom zakonskom predlogu.
Kako radite najbolje će oceniti građani Srbije. Nadam se da će od silnih ovih zakona građani Srbije imati neki boljitak, ali uveren sam u to da ovakvi zakonski predlozi neće popraviti situaciju na selu, neće popraviti situaciju kod onih ljudi koji jedva preživljavaju, kod kojih je katastrofalna situacija.
Svakog dana se gase seoska domaćinstva. Svakog dana imamo ogromna poskupljenja. Evo, danas u novinama kažu da će svinjsko meso poskupeti 5 do 10% u narednoj nedelji, da se očekuje da će poskupljenja do avgusta biti rapidna.
Pitam vas kao čovek, kao poslanik, kao predstavnik građana, šta ćete vi učiniti da se takve stvari zaustave, šta ćete učiniti da pomognete individualnim proizvođačima u smislu stalnih poskupljenja naftinih derivata, jer svaki proizvod koji s mukom ljudi ostvare prodajom, eventualno naprave, eventualno naglašavam, naprave neku razliku u ceni, do neke naplate sve pojede poskupljenje nafte?
Mi smo prošle godine imali praktično cenu nafte od 60 do 65 dinara, danas je već to 105, 110, 115 dinara. Sada mi donosimo neke kozmetičke zakone, trkamo se sa vremenom, trkamo se sa tim pod izgovorom moramo da donesemo zakone da bi nas Evropska unija prihvatila.
Gospodine ministre, nijedan narodni poslanik, siguran sam, u ovoj skupštini, nijedan građanin nema ništa protiv Evropske unije, svi hoćemo da se priključimo toj Evropskoj uniji, ali na jedan dostojanstven način, potpuno podignute glave, jer moramo da donesemo onakve zakone koji će biti primenjivi, ne samo kod vas, nego masa zakona koja je doneta u ovoj Narodnoj skupštini u prošloj godini su fabrikovani zakoni.
Samo ću kratko i vratiću se na temu. Imamo ogromne danas probleme u pravosuđu, a rekli smo da smo reformisali pravosuđe, da smo izabrali sudije, da će biti sve efikasnije i bolje, a ja ću vam odgovorno reći da se u Kraljevu danas u osnovnom sudu zakazuju predmeti od februara za jul mesec. Toliko o tome.
Naravno, i drugi zakoni koji se donose njihova primena kada dođe na stupanje na dnevni red odlaže se primena, stalno se nešto skupimo ovde pa kažemo, moramo da odložimo primenu, jedanput, dvaput, triput. Bio bih zaista srećan da to ne bude ovde danas, ali odmah ću primetiti jednu stvar u članu 119. kada govorimo o zakonu o šumama, da ćete vi biti obavezni da podzakonske akte donosite u roku od dve godine.
Gospodine ministre, dve godine. Dve godine će najduže trajati još ova vlada. O čemu pričamo? Zar niste mogli bar o tom delu da razmislite, pa da kažete bar godinu dana? Postavlja se pitanje – šta ćete raditi dve godine na donošenju podzakonskih akata i na koji način će se ovi zakoni, pa sve i da su najbolji, primenjivati ukoliko imate ovakvu jednu situaciju?
Naravno, NS će kao i uvek pokušati da u raspravi u načelu i u pojedinostima sa podnetim amandmanima pokušati da nešto popravi u ovim zakonskim predlozima. Očekujemo i od vas da neke amandmane koje smo podneli prihvatite. Nemojte prihvatati samo ono što je eventualno nekog tehničkog karaktera, nego prihvatite nešto što je i suštinskog karaktera, jer uvek smo se trudili da, koliko je god moguće, podnesemo amandmane ne brojčano, da zadržavamo bilo kakvo vreme, nego ono što je dobro i što će biti korisno za građane Srbije.
Gospodine ministre, pre nego što krenem pojedinačno o zakonima, da li vas zabrinjava situacija u Leskovcu, juče u novinama čitamo, da je čovek koji je s mukom zaradio novac u inostranstvu i uložio u farmu krava, eksplicitno rekao da sve prodaje, da napušta to zbog cene mleka koja je 18 dinara, a da se u prodaji nalazi dva ili tri puta skuplje mleko?
Čovek lepo kaže prodao bih mleko za 18 dinara da građani Srbije njega piju za 25 dinara. Međutim, tu se rade razne manipulacije. Pravi se atmosfera da se potpuno unište individualni proizvođači na selima. Jasna je priča tog uvoza mleka u prahu, da je to neka strateška politika nekih moćnika i tajkuna, ali da li ćemo razmišljati o individualnom proizvođaču, ne samo o onima koji proizvode i imaju mogućnost za farme, nego o individualnim proizvođačima koji u ruralnim seoskim područjima imaju pet-šest krava i neku muku muče tamo kako da dođu do nekog prihoda?
Tamo se prepolovljava sve. Zašto? Zašto, gospodine ministre? Zato što je cena otkupa mleka 18 dinara. Oni to ne prihvataju. Verovatno krenu u neku proizvodnju mlečnih proizvoda, sira i ostalog i onda, gospodine ministre, nemaju kome to da plasiraju, jer smo prošle godine videli da se u selima Golije, Kopaonika, Rudna ljudi imali problem da bace i gde da odlože proizvode od sira.
Gospodina Milosavljevića sam u jednoj diskusiji prošle godine podsetio na ovu situaciju i on je tvrdo obećao da će u dogovoru sa vama naći mogućnost da se tim ljudima pomogne, jer to je jedini način da se nešto uradi. Pozivamo neke ljude da krenu da se možda vrate na selo, a gde da krenu? Kako da se vrate?
Prema tome, situacija nije uopšte dobra. Podsećam još jedanput, danas u sredstvima javnog informisanja piše da poskupljuje svinjsko meso pet do deset posto. Pitam vas, gospodine ministre, da li znate podatak koliko dece u Srbiji jedanput nedeljno, čak i u deset dana ne vidi meso u tanjiru? To je bruka i sramota za Srbiju. Bruka i sramota pogotovo u najrodnijoj godini koja je prošle godine bila u ovoj zemlji, da se na takav način odnosimo prema selu i prema građanima Srbije.
Džaba je nama što danas ovde populistički kažete da donosimo 94 zakona, danas konkretno 14. To uopšte ne interesuje građane Srbije. Građani Srbije hoće da žive bolje. Hoće da imaju neku sigurnost kada započnu neku letnju sezonu da ta cena koja bude u maju i junu sačeka da ih sačeka u septembru, da tačno znaju koja je razlika. Stalno povećanje cene nafte sve to pojede i ljudi dođu do nule ili u minus i onda moraju da prodaju to da bi opstali, jer ulaze u duboke minuse. Siguran sam da ćete se složiti sa ovim stvarima. Molio bih vas da koliko ste u moći da nešto uradite u tom pravcu.
Danas pominjete eventualno neke subvencije kada su u pitanju koze, mangulice. To su tako mali iznosi. To je sve marketinški. Ništa se suštinski ne dešava u Srbiji. Sistematski se uništava srpski seljak. To je problem. Mislim da ćete uvažiti ove moje primedbe.
Počeo sam već nešto kod zakona o šumama. Veliki problem kod ovog zakona jeste: pre svega privatne šumovlasnike treba izjednačiti sa pravima i obavezama u odnosu na državne šume. Čak ove šume treba posmatrati kao prioritet u pogledu unapređenja i zaštite. Problem usitnjenog imanja, staračka domaćinstva, nerešeni pravno-imovinski odnosi.
Reći ću vam da zemlja koja je već ušla u EU, Slovenija, nema takav problem i ona je tu situaciju potpuno izjednačila. Znači, privatna svojina je zakon. Privatna svojina mora da se poštuje. Privatna svojina nema nikakvog razloga da se odvaja od društvene svojine. To su neki nasleđeni principi koji ne vode ničemu.
Kada govorimo o udruženjima treba da imamo usaglašene stavove prema udruženjima i NVO sektoru. Postoji čitav niz udruženja i nevladinih organizacija, kao što su lovačka društva, udruženja koja se bave zaštitom šumskih proizvoda, proizvodnjom organske hrane, u budućnosti verovatno udruženje prevoznika, radnika na seči i izvlačenju drvnih sortimenata, udruženja za lekovito bilje itd.
Favorizovanje samo jednog tipa može biti kontraproduktivno. Predlog je da se vlasnici, kao što sam rekao, privatnih šuma organizuju u šumarskim zadrugama.
Šumarske zadruge, privredne organizacije pojedinaca kome članovi jemče sa svojim udelima u jednom ili višestrukom iznosu ili sa celim svojim imetkom za obaveze zadruge. Sama zadruga vrši svoje poslove preko skupštine zadrugara, preko upravnog odbora i nadzornog odbora. Ovo je praktično parafraziran deo iz zakona o šumama Kraljevine Jugoslavije iz 1930. godine.
Nema nikakvog razloga, u mnogim evropskim zemljama zakoni se primenjuju i 50, i 60 i 70 godina. Ukoliko je nešto dobro, prihvatite to. Sigurno da ima mesta da se takve stvari koje su dobre u nekom kontinuitetu slobodno izvučete i prihvatite to, jer je sigurno da je to dobar modus, sigurno je da su postojali ljudi koji su u Kraljevini Jugoslaviji dobro razmišljali kako urediti zakon.
Kod krčenja šuma, gospodine ministre, sa dozvolom i u zakonski propisanim okvirima uvek je princip da ako nije šuma iskrčena u planiranom roku da se mora ponovo tražiti dozvola za kršenje i promenu namene površine. Umanjiti mogućnost manipulacije ili pretvaranje šumskog zemljišta iz šuma u građevinsko izuzetno je značajno za nacionalne parkove i zaštite šuma.
Kada govorimo o divljači u šumama, prvo zapada u oko da je trebalo da donesete zakon o šumama, pa posle toga zakon o lovu. Vi ste uradili jednu kontru, to smo uradili pre 15-20 dana, kada smo donosili. Evo razloga za to.
Pravno lice kome je povereno gazdovanje divljači, u skladu sa propisom kojim se uređuje divljač i lovstvo, dužno je da brojnost i vrste divljači održava na takvom nivou da se ne narušava biološka ravnoteža šumskih ekosistema i ne sprečava sprovođenje ciljeva gazdovanja šumom.
Planski dokumenti u lovstvu moraju biti u skladu sa planom razvoja, osnovama i programima. Zabranjeno je intenzivno gajenje krupne divljači u ograđenim površinama i šumama u kome je u toku proces obnavljanja, tj. podmlađivanje.
Kada govorimo o kaznenoj politici, sigurno je da Nova Srbija insistira da se određena udaljenost prilikom požara, na to smo i podneli amandmane vezane za to, zatim izgradnja smetlišta, ćumurana itd, pomeri na veće rastojanje od 200 metara, zato što je bezbednost od požara izuzetno važna, da se spreče požari koji mogu u jednom danu da unište veliki imetak, velike površine i da naprave veliku štetu.
S obzirom da je jako teško da za dva minuta i 50 sekundi po zakonu reći, osvrnuću se još na predlog izmena i dopuna Zakona o veterini. Naime, rasprava o Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o veterinarstvu održana je 22. decembra 2009. godine u organizaciji Veterinarske komore Srbije na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu.
Nakon javnih rasprava koje su se odvijale po regionalnim odborima, u završnoj raspravi su učestvovali predstavnici regionalnih odbora, upravni odbor, predstavnici ministarstva, samo nekolicina tzv. stručnjaka sa velikim brojem predloga. Naravno, usvojeni su samo neki, što je osnovna kritika.
Reći ću vam na kraju ovog mog izlaganja da kada se jedan zakonski predlog menja, a ovo je taj slučaj, u 30 članova postojećeg Zakona o veterinarstvu, smatram da je trebalo pisati, gospodine ministre, novi zakon. Ovako je celina zakona razbijena što omogućava drugim strukama da oduzme deo poslova koji su do sada bili u veterinarskoj službi.
U predlogu se spominje samo predlog mera, a nigde se ne vidi osnovni zadatak veterinarske službe, sprečavanje pojavljivanja, otkrivanje, suzbijanje, iskorenjivanje zaraznih bolesti životinja. Zakon treba da je primenjiv u praksi, da ima efekat, cilj i dejstvo da bude primenjiv.
Zbog čega specijalistički ispiti za pregledanje mesa na trihinelu? Sve od kazni što se ubira treba da se da za unapređenje i opremanje ovih službi. Zašto se ne konkuriše za dodelu teritorija na kojima rade instituti?
Izmene i dopune nisu usklađene sa kaznenim odredbama, nedostaje preciznost i doslednost. Gospodine ministre, u ovakvoj situaciji, ovo je komentar jednog stručnog čoveka, neću ovoga puta da kažem njegovo ime. Kada imate primedbu ovakvu morate praktično da razmislite i da povučete ovaj zakon, da ga dodatno doradite, da ponovo održite određene javne rasprave, a sve je to praktično u cilju da se očuvaju službe koje su izuzetno dobre.
Imamo u Srbiji dva naučna instituta za veterinu, Beograd i Novi Sad, i 10 specijalističkih instituta. Bojim se da nekim predlozima koji provejavaju u ovom zakonu, da se i ovde želi izvršiti centralizacija nekih instituta, da se neki instituti koji su izuzetno korektni, koji su izuzetno dobri, koji su čak najbrži u nekim situacijama kada se reaguje na neke zarazne bolesti, želite da im rejting pomalo spustite. Zašto? Verovatno zato što nisu baš to instituti iz Beograda, nego neki instituti koji imaju veliki ugled i koji imaju odlične rezultate u svom radu.
Još jedanput napominjem, gospodine ministre, nekorektno je da ste za ovoliki broj zakonskih predloga samo 12 minuta izlagali. Vidite li kako ste zainteresovali poslanike u Narodnoj skupštini? U 11 časova sala je poluprazna, odnosno prazna.
Nemojte tražiti nekad za lošu atmosferu krivicu samo od narodnih poslanika, nego tražite i kod vas.
Gospodine ministre, na kraju mog izlaganja priđite malo brdsko-planinskim područjima. Pogledajte kako ljudi teško žive, šta rade sa svojim proizvodima. Pogledajte malo ovu situaciju u Leskovcu itd. Uradite nešto vi. Nemojte, kako stoji u sredstvima javnog informisanja, da neke vaše poslove radi predsednik Republike koji je sa tim čovekom želeo o tom problemu da priča u četiri oka. Hvala vam.