Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, na kraju ove rasprave koja je imala ovakav epilog kakav je imala, s obzirom na velike propuste kod zakazivanja ove sednice i nemogućnosti da se neke stvari uz amandmane poprave, reći ću da sam sa zakašnjenjem dobio izvanredne predloge Društva sudija, sa kompletnim činjenicama i apelovanjem šta treba promeniti i kako treba poboljšati ovaj zakon, a s obzirom na proceduru i Poslovnik, nema mogućnosti da se podnese nijedan amandman, ali ima odličnih rešenja.
Ovom prilikom bih apelovao na ministra da obrati pažnju na primedbe Društva sudija koje su veoma korektne i veoma stručne.
Naravno, na kraju ove diskusije, osvrnuću se još jednom na ono što je glavni problem kod ovakvih predloga izmena i dopuna zakona koji imamo danas na dnevnom redu.
Gospođo ministre, dvostepenost mora da se obezbedi, jasno je, evo i kolega Jojić je ukazao na nešto što sam želeo da ukažem, VS koji odlučuje o izboru po prigovoru ne bi mogao ponovo da odlučuje, dati dobar primer ako imate prvostepeni sud koji je doneo odluku, žalbu podnosite nekom u drugom stepenu, a nikako onome ko odlučuje o tome, ko je već odlučio o tome.
Sve kolege i šefovi poslaničkih grupa i diskutanti su ukazali na, praktično, sve ono što je problem kod ovog zakona. Mislim da ima ovde prostora i da malo obratite pažnju u svom dvorištu. Jednostavno, evidentno je da su u sprovedenom postupku načinjene i brojne povrede postupka, koje se odnose na nepotpuni, neodgovarajući sastav Visokog saveta sudstva, mislim na onaj prvi trenutak kada je masa sudija izabrana, on je kompletiran tek na kraju, pristrasnosti, sukob interesa njegovih članova.
Ne bih želeo poimenice da pominjem, složićete se verovatno tu sa mnom. Zatim, veliko prisustvo tajnosti, a sigurno da je interes i ove skupštine i svih učesnika u donošenju ovih zakona da bude sve transparentno, što je bila i određena primedba Evropske komisije, nedostatak raspravnosti u tom postupku, primena neobjektivnih, nerazrađenih i nepouzdanih kriterijuma i merila, povreda načela pravne sigurnosti, načela ne bis in idem i reformation in peius, zabrana diskriminacije.
Dakle, treba razmisliti, eventualno, kada se bude odlučivalo o tom samom sastavu Visokog saveta sudstva, jer i kada smo donosili zakon rekli smo da je možda previše gomilanja funkcija na jednom mestu. Istovremeno imamo i predstavnike parlamenta, imamo predstavnike Ministarstva pravde, što u principu i jeste u redu, ali sigurno da i stručna javnost, same sudije moraju da budu više zastupljene prilikom određivanja kriterijuma.
Naravno, dosta je imalo problema i u tome da se nisu dovoljno merili kriterijumi samog vrednovanja rada pojedinačnih sudija, naravno za to je bilo potrebno i određeno vreme, nažalost više puta sam ukazivao, između ostalog, kada sam i pomenuo biologiju, mislio sam na normalno odlaženje ljudi u penziju. Mislim da je tu imalo prostora i sigurno da bi jedan ovakav zakon bio i reforma pravosuđa učinjena na jedan način koji bi zadovoljio građane Srbije.

Gospođo predsednice, nisam imao nameru da se javim, ali kao poslanik iz Kraljeva, kad se ovoliko puta pomene Kraljevo, mislim da je red da mi date reč. Ja ću vrlo kratko.
Gospodine ministre, vezano za Ustavni sud, tu možemo da tumačimo i ovako i onako, da li retroaktivnost može da se primeni na nešto što je prošlo, to vi dobro znate. Sigurno ćete reći, kad se neki zakon donosi retroaktivno, primena nije u redu. To je jedna stvar.
Kad se pozivate na Ustav i na Ustavni sud, mi smo imali ovde jednu paradoksalnu situaciju pre tri dana. Najveća kapa u pravosuđu je ovde bila, Nata Mesarović, i praktično je obarala ono što je Ustavni sud rekao – da sve sudije neizabrane imaju pravo na ustavnu žalbu. Ona je tvrdila da to nije tako.
Nemojte onda o Ustavnom sudu kad vam odgovara, a kad vam ne odgovara, onda pod tepih ili neki vaši sateliti dođu pa ovaj parlament ovde, koji je najveći dom, dovode u zabludu i praktično se ismeje. Nemojte toliko o Ustavnom sudu kad znate da su se na zadnja, izabrana rešenja Ustavnom sudu, ne ovaj deo sale nego vaš deo sale, smejali na kandidate koji su predlagani.
Razgovarao sam sa sudijama Ustavnog suda. Verujte mi, imaju isto mišljenje. Nemojte da skrnavimo nešto i da pričamo loše o Ustavnom sudu. To zaista ne želim.
Što se tiče Kraljeva, znate da su podnete tužbe i da čekamo ishod. Nemojte ovde pred javnošću govoriti o tome kao da je to gotova stvar. To nije gotova stvar. Ili vi možda znate da je gotova stvar, ali mi to ne znamo. Kada bude to došlo, reći ćemo – da, sud je to rekao i u redu.
Do sada, za nas je merodavno samo ono da je vlast u Kraljevu uspostavila policija jer je zabranila opoziciju, odnosno isterala je odbornike opozicije. To je za nas faktičko stanje. Kada dođu odluke sudova, možemo da pričamo. Da li se slažete?

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, gospodine predsedniče Vrhovnog kasacionog suda, upravo ste mi dali šlagvort praktično za pojedinačni slučaj koji se desio. Pominjali ste sada disciplinsku odgovornost i pominjali ste slučaj Sremske Mitrovice.
Iz vaše malopređašnje reakcije, kada je Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije govorio o svom slučaju u Novom Sadu, ostali smo bez odgovora. Sada konkretno postavljam pitanje – da li ćete, kada budete obavljali razgovore sa sudijama, izabranim ili neizabranim, kako se najavljuje, neću spomenuti ime konkretnog sudije, jer on ne zaslužuje da mu se pominje ime, a neću ni zbog stranaka koje trenutno verovatno imaju komunikaciju sa tim sudijama, više prema njima i iz pristojnosti.
Razjasniću vam situaciju tužbe za nematerijalnu štetu od blizu deset miliona dinara, koja se desila u Prvom osnovnom sudu u Novom Sadu. Dakle, Velimir Ilić je dobio pravosnažnu presudu, a pri tom nikada nije dobio tužbu, mogućnost da odgovori na tužbu, nije dobio prvostepenu presudu, mogućnost da se žali. Prvi put je za svoju presudu saznao u izvršnom postupku, kada je ona došla na izvršenje i prvi put je u izvršnom postupku, jer smo uvidom u spise, našli, advokati, naravno, da se tamo pominje njegova adresa.
Sad vas pitam – da li je normalno, bili ste sudija, dobar sudija, da li je normalno da jedan sudija presudi po izostanku na skoro deset miliona dinara, bez pomisli na to da li je čovek koji je utužen, ako je dobio tužbu, da li bi odgovorio na tu tužbu? Da li bi se žalio na presudu?
Pritom, to je slučaj iz 2005. godine. Tri i po godine se čeka na to izvršenje i predaje se izvršenje kada je formirana ova vlada. Osnovano, iz svega ovoga, imamo materijalne dokaze, možemo priložiti Viskom savetu sudstva da ima na uvid sve to, naravno, podnet je zahtev za ponavljanje postupka, ali godinu i po dana se i dalje ne odlučuje, nego se vrši prepiska između izvršnog odeljenja, suda itd, da ne zalazim u to.
Da li je moguće da je takav sudija, hvala bogu, više nije u predmetu ili je napredovao, pa je izabran za Viši sud, i dalje sudija? To je nešto što je nezabeleženo. Da sam sudija, da li je moguće da presudim o izostanku, ne bih sigurno, nego bih insistirao da pozovem stranke da dođu i da vidimo o čemu se radi.

Naravno, ovo je jedan konkretan odgovor. Dobićete sve što ste tražili uz pomoć ovog transkripta. Ovde nije samo reč o Velimiru Iliću, nego i o mnogim drugim građanima koji nemaju mogućnost da u ovakvom direktnom nastupu možda nešto ostvare što žele.
Još nešto ću na kraju ovog mog izlaganja reći, s obzirom da se pominje da će mnogi kandidati doći, izabrani ili neizabrani, ja ću podsetiti, ovde su praktično tri člana Visokog saveta sudstva, da je Nova Srbija amandmanom, kada smo raspravljali o zakonu, da ste vi nagovestili da to treba da se uradi u zakonu, predlagali amandmanski da se svaki kandidat pet minuta sasluša prilikom izbora, odnosno dođe uživo, da se oni vide.
To mogu isto stručne službe da pokažu. Došli smo do onoga praktično što sada priznajete, da je propust i neprihvatanjem tog amandmana učinjen.
Još nešto, mislim da je ovoj sednici parlamenta trebalo da prisustvuje, i meni je žao što nije pozvan, predsednik Ustavnog suda. Ovde imamo neke dileme o tome da li je ustavna žalba ta koja treba da reši sudbinu sudija ili ne. Mislim da je trebalo pozvati, a sigurno nije trebalo ovde praktično pozivati premijera jer nema nikakvog razloga.
Mislim da ste očekivali, odnosno to nije ustavna žalba, to nije bio problem, dok Evropska komisija nije rekla da je bilo dosta propusta i da su praktično ustavne žalbe trebalo da budu tipska obrazloženja svih rešenja za sudije nedostojne, nestručne itd.
Kada smo rekli da mora da se dobiju pojedinačna rešenja za svakog sudiju, onda počinje diskusija oko toga da li je trebalo da se ide na ustavnu žalbu ili će se to smatrati prigovorom, pa će se Ustavni sud rasteretiti nekih problema. Mislim da je tu problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, poslanička grupa NS će se danas poslaničkim pitanjem, praktično, obratiti svim individualnim proizvođačima u Srbiji, na primeru kako neke nepravilnosti koje se dešavaju u opštini Topola pogubno mogu da utiču na individualne proizvođače širom Srbije.
Naime, u čemu je problem? Postavljamo pitanje ministru finansija, da li se možda radi o nekoj grešci ili je to praksa, ukoliko se nastavi sa ovakvim rešenjima, individualno sa proizvođačima vezano za socijalna davanja, za zdravstveno osiguranje i da će to biti pogubno za seljake u Srbiji, koji su inače opterećeni ogromnim nametima, a svi znamo da su njihovi proizvodi ispod svakog nivoa i da oni jedva proživljavaju.
Postavljamo Ministarstvu finansija pitanje i apelujemo i tvrdimo da je u toku nezakonit i nemoralan postupak uručivanja građanima Topole, a verovatno i Srbije, rešenja za plaćanje socijalnog osiguranja za pojedinačne članove porodica poljoprivrednika za 2010. i 2009. godinu.
Ranije je bila praksa da nosilac domaćinstva, odnosno porodične zajednice izmiruje sve poreske obaveze, a nakon čega su i drugi članovi porodica overavali zdravstvene knjižice. Nažalost, Ministarstvo finansija i poreska uprava na brutalan način menjaju takvu odluku i retroaktivno naplaćuju pojedinačno socijalno osiguranje za svakog punoletnog člana porodice.
Kako pojedinačno socijalno osiguranje za 2010. godinu iznosi oko 23 hiljade dinara, a za 2009. godinu 25 hiljada dinara, nije teško izračunati da će seoska porodica morati da plati globu u iznosu od 250 hiljada dinara godišnje.
Postavljamo pitanje gde to ima i da li će se ovakvom praksom, ako se ovako nastavi, nameti za seljaka da budu toliko veliki i da li će država na ovaj način biti zadovoljna, ukoliko se individualni proizvođači opterete i ukoliko se od njih uzme praktično poslednji dinar.
Ono što posebno ovde stoji, jeste kako je moguće da individualni proizvođači dobijaju pojedinačna rešenja retroaktivno 1. decembra, imam materijalni dokaz za to, 1. decembra za nešto iz 2009. godine. Kako je moguće? Da li je moguće da neko dve godine praktično kasni, valjda ovakva rešenja treba da dobiju na početku godine, a znaju čime se susreću i možda će odlučiti da i oni zatvore katanac i rasprodaju sve i neće da ulaze u ovakvu priču sa državom, jer praktično je ovo totalni minus za njih.
Dakle, molimo od Ministarstva finansija, jer se nadamo da se verovatno radi o nekoj grešci, moguće je, a ukoliko nije da se hitno uzme u razmatranje ovako nešto, jer će veoma pogubno uticati na individualne proizvođače i seljake. Ne zaboravite da ipak individualni proizvođači hrane ovu Srbiju.
Na kraju, pitam socijalno odgovornu Vladu, šta je sa obećanjima da će lica starija od 65 godina overavati knjižice besplatno, a to je bilo jedno od predizbornih obećanja. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, naročito Kraljeva, vezano za izlaganje mog kolege, zaista neću da se mešam u onaj deo diskusije između ministra i šefa poslaničke grupe, oni će to da razjasne, ali izuzetno je nekorektno reći da su članovi Nove Srbije jedanaestog dana, prvo nije jedanaestog dana nego sedmog dana, da budemo precizni, ali ono što je rečeno da su članovi Nove Srbije davali pomoć svojim članovima, to jednostavno nije tačno i to građani Kraljeva znaju.
U Ibarskoj ulici početa je kuća, gradonačelnik Topole, odnosno predsednik opštine Topola je direktno dao pomoć, otišao je kod gradonačelnika Kraljeva. Dobili smo informaciju preko Centra za socijalni rad ko je trenutno najugroženiji u Kraljevu i toga smo izabrali. Tako smo uradili i u Sirči, a tako smo uradili i u selu Popovići, gde smo upravo pomogli porodici koja je doseljena sa Kosova, mi ne razdvajamo ljude ko je gde rođen i tako pomogli porodici kojoj je kuća totalno oštećena, višečlanoj porodici.
Prema tome, nemojmo da iznosimo neistine. Ako ovde ima nekih nesuglasica kako se vrše izbori u lokalnoj samoupravi, ne treba reagovati tako da smo mi stranački delili, to je nekorektno, to je nepošteno. Mi članovi Nove Srbije i predsednik Nove Srbije upravo smo dali pomoć apsolutno ljudima koji nikakve veze nemaju sa strankom, a to može lako da se proveri i da se razjasni situacija. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, danas je pred parlamentom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i u prvom trenutku reći ću da ne vidim razloga da se po ovoj tački dnevnog reda praktično otvara rasprava da se jedan ceo parlamentarni dan provede kroz ovaj zakon.
Naravno neko će reći - da, ali nema nikakvih dodirnih tačaka sa ove dve tačke napred, ali tako je praksa ovde uspostavljena. Dešavalo se da spojimo i nešto što je mnogo manje spojivo, pa ne vidim razloga da građani Srbije, s obzirom na izmene koje su predložene, praktično građani Srbije jedan jako skup dan ovog parlamenta u jednoj diskusiji odvoje posebno za ovu tačku dnevnog reda, ali šta je tu je.
Konkretno za ovaj zakon, reći ću da ono što se predlaže sa ovim zakonom, bez obzira što se radi o opoziciji, moramo priznati da je korektan ovaj deo zakona, taj jedinstveni i praktični deo, matični izvod koji se predlaže sa ovim zakonom, sigurno je da, ako se u praksi sprovede onako kako je zamišljeno, da će dati neke rezultate.
Poznato je da su građani Srbije u dugom vremenskom periodu imali problema sa izvodima, naročito oni koji su izvode morali da po mestu rođenja da izvade, pa je to najčešće tražilo i vreme i sredstva i novac.
Činjenica je da ovakvim jedinstvenim, praktičnim uvidom da će da se olakša taj postupak, ali kao i za sve bojim se da će to zbog starih navika određenih uprava, sigurno po onom starom, da je izvod stariji od šest meseci, da će u nekim opštinama i dalje biti problema, pa otuda sugestija da zaista i ovaj zakon, ako bude sproveden, da će dati neki boljitak.
To je što se tiče toga, ali generalno, gospodine ministre, u državnoj upravi ima dosta problema, pre svega i ovo što se sada predlaže sa povećanjima plata koja će uslediti navodno od Nove godine, neće dovoljno motivisati ljude u državnoj upravi da sprovode i ovaj zakon, kao i mnoge druge zakone, jer ta povećanja plata koja će uslediti su izuzetno mala i praktično sve ono što se dešava kroz inflaciju, kroz nagomilane račune građana Srbije, ne znam da li će to biti adekvatno moguće da se pokrije povećanjima od par hiljada dinara.
Tu nešto treba generalno da se uradi, možda kroz neke vidove smanjenja određenih ili nekim sjedinjavanjem nekih poslova, smanjenjem broja zaposlenih se možda efikasnost popravila, a onda i ova efikasnost i naravno sredstva i mogućnost povećanja plata bi sigurno u tom slučaju bila adekvatnija, tako da ne mislimo da će ovo što će se desiti od Nove godine bitno da popravi stvari u državnoj upravi.
Tako da ne može da se kaže da postoje i određene sinhronizacije između određenih ministarstava, jer kako ćete vi u jednoj opštini da sprovedete nešto. Na primer, konkretno u Kraljevu ovih dana smo imali problem sa direktorom Poreske uprave u ovoj posebnoj situaciji, sada zbog elementarne nepogode koja je bila, kada smo praktično prošle nedelje, i to na insistiranje opozicije, uticali na ministra finansija.
To jednostavno ne sme da se dogodi da nemamo direktora poreske uprave, a reći ću vam konkretno zbog čega. Ako u ovoj situaciji, kada je katastar morao da bude toliko brz da mnogim ljudima u raznim transakcijama koje mogu da se dese, možda mnogi će praviti ove kuće na nekoj drugoj poziciji nego gde su imali kuće, znači, nemamo dovoljno efikasnosti, nismo imali 20 dana od zemljotresa. Zašto? Zašto neko tamo u poreskoj upravi nije bio ovlašćen ako nema direktora da potpiše jednu običnu potvrdu da je plaćen porez apsolutnih prava.
Eto, na neko insistiranje praktično sa govornice taj problem je sada rešen, tako da jednostavno u ovakvim situacijama treba da se uspostavi neka elementarna saradnja, bez obzira na različita politička mišljenja i slično.
Ovo je trenutak, gospodine ministre, smatram da je nedopušteno da u Kraljevu praktično niko iz opozicije nije u kriznom štabu kada je zemljotres u pitanju. I predsednik parlamenta je obišao Kraljevo, ali nije pozvao mene kao narodnog poslanika da prisustvujem, da dam neki svoj doprinos tamo i onda se javljaju određeni problemi da neko samoinicijativno želi da organizuje neku akciju.
Ali, konkretno, jutros ono što smo imali polemiku, Nova Srbija, gradonačelnik Topole Dragan Jovanović je upravo zbog nemogućnosti takve prave komunikacije rekao – ljudi, hajde da odemo u Centar za socijalni rad, da vidimo ko je najugroženiji i da pomognemo tim ljudima.
Kakav je rezultat toga? Rezultat toga je da je stavljena ploča, ovih dana će kuća da se ukrovi. Ovog puta, sa ove govornice, apelujem na sve gradonačelnike i predsednike opština da slede primer Dragana Jovanovića, jer otprilike imamo toliko opština, ne kažem da sve mogu da izdrže tako nešto, imamo i jako siromašne opštine, ali neke opštine mogu da urade tri, četiri, pet kuća, da konkretno kroz to daju svoj doprinos, ne govorim više da li je to opoziciona ili poziciona opština. To u ovom trenutku, kada je Kraljevo u pitanju, nije važno i da se napravi jedna sinhronizovana akcija, da građani Kraljeva osete boljitak.
Sada da li je neko član stranke ili nije, odgovorno tvrdim, konkretno u situaciji gospodina Simović Predraga iz Ibarske ulice, da nikada čovek nije bio, i ovog puta zaista zbog njega koji sigurno spava u nekim neuslovima, prvo, neprijatno je reći da je neko član neke stranke ili nije, taj čovek je po mišljenju Centra za socijalni rad bio najugroženiji, ali neću više o tome da pričam. Dovoljno je jutros oko toga rečeno.
Još jedanput pozivam sve predsednika opština da se uključe i da slede primer predsednika Topole Dragana Jovanovića, jer na taj način ćemo ubrzati i pomoći državi da reši mnoge probleme.
Još jedanput, želim da istaknem da treba reći da je zakon korektan. Treba proveriti da li će se ovo sve ispoštovati na terenu, stare navike kod određenih ljudi, u određenoj administraciji, povodom onoga da je šest meseci istekao izvod, da se ta mogućnost spreči.
Nisam siguran da sve opštine u Srbiji mogu da elektronski obrade. Tu treba poraditi na tome, opremiti državne uprave, odnosno opštinske uprave sa mogućnošću da se ovo proprati i ako bi se to sve sprovelo, onda bi ovaj zakon sigurno bio smislen. U tom pravcu, bio bi korektan.
Biću iskren, ne vidim razlog zašto smo zbog praktično ovog jednog člana danas izdvojili praktično ceo dan, jer treba voditi računa i racionalno se ponašati i u parlamentu Srbije, ako to očekujemo i od građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, s obzirom da nema određenih ministara, za koje sam smatrao da su potrebni da izlože svoje mišljenje i stavove za pitanja koja ću postaviti, ipak mislim da je premijer tu i da će biti kompetentan da prenese ono što ću ovde kritikovati.
Moje pitanje se odnosi na katastrofalnu elementarnu nepogodu koja je zadesila građane Kraljeva. Premijer je imao priliku da se uveri. Sticajem okolnosti zajedno smo bili u Grdici, tamo gde su zabeležene žrtve u Kraljevu. Pitanje je da li će država preduzeti neku širu društvenu akciju, u smislu prikupljanja pomoći za Kraljevo po modalitetima kakvi su bili nekada za Crnu Goru, Skoplje i Banjaluku.
Mnogi od vas koji su stariji ovde, koji su zaposleni, znaju koliko se sredstava godinama izdvajalo za tadašnje delove SFRJ.
Smatram da je potrebno tako nešto pokrenuti jer sva pomoć koja će uslediti u ovom trenutku sigurno neće biti dovoljna i kroz ovaj rebalans budžeta i ostalog, da sanira posledice zemljotresa u Kraljevu.
Apelovao bih na ministra prosvete i postavio bih konkretno pitanje za njega. Da li može na određenim kolegijumima, na naučnom-nastavnim većima da iznese svoj stav da se studentima iz Kraljeva, grupa Nove Srbije je već to pitanje postavila, ali ću ga ponoviti jer su predstavnici Vlade tu, da se studenti sa teritorije opštine Kraljevo, koji nisu na budžetu, za godinu 2010/2011. oslobode plaćanja školarina na matičnim fakultetima i višim školama.
Takođe, želeo bih da ministru energetike postavim pitanje. Da li je u mogućnosti da se građanima Kraljeva taksa na brojilo umanji kroz račune koji stižu građanima Kraljeva, kao i pretplata RTS u periodu od godinu dana?
Pozdravljamo akciju koju je imao direktor televizije sa gradonačelnikom Kraljeva, ali to se svodi na princip dobrovoljnosti, tako da bi šire uključenje RTS kroz ovaj vid pomoći sigurno dobrodošlo građanima Kraljeva, pre svega zbog toga što ne postoji nijedna porodica u Kraljevu koja nije pretrpela štetu, a prioritet prioriteta su oni koji su ostali bez svojih domova, kuća, koji sada žive u nekim uslovima bez svojih porodica, kod svojih komšija ili u nekim kolektivnim centrima.

S obzirom na veliki problem koji je zadesio građane Kraljeva i s obzirom na kratkoću vremena da se sva pitanja postave, uvažavajući sve ovo što je ministar rekao i sve napore koje Vlada čini, konkretno moje pitanje gospodinu ministru je bilo da se po modalitetima, kako je nekada rađeno za Crnu Goru, za Makedoniju, odnosno za Skoplje, za Banjaluku, da se tu nešto učini, jer to je nešto što će u dužem vremenskom periodu verovatno umnogome rešiti probleme.
Naravno, tu ne bi trebalo nikako da budu obuhvaćeni građani u Srbiji koji imaju lične dohotke do proseka primanja u Srbiji, 34 hiljade do 35 hiljada.
Te ljude ne treba ni u kom slučaju obuhvatiti u jednu ovakvu akciju, s obzirom da se izuzetno teško živi i s obzirom da to ne zadovoljava njihove potrebe.
Gospodine ministre, uz uvažavanje svega što ste rekli, smatram da sve što sam rekao, neka ovo ne bude konkretno poslaničko pitanje, nego apel za celu Vladu, građani Kraljeva apsolutno zaslužuju sve ovo jer su godinama otvarali svoje domove za nezbrinute, za izbeglice, za raseljena lica od 1941. godine, pa 90-tih kroz ratove, za izbeglice iz Hrvatske, kao i za raseljena lica sa KiM 1999. godine, a sva ta lica su, s obzirom na ovu katastrofalnu nepogodu koja su došla u Kraljevu, doživela određenu štetu. Tako da imamo jedan povratni nepremostivi problem u Kraljevu.
Još nešto, pošto su predstavnici ministarstva tu, mora se naći i drugi vid pomoći. Ovo je sigurno dobro što se radi. Nadamo se da će pomoći građanima Kraljeva, ali se potrudite da ovo što je zadesilo građane Kraljeva nikako ne utiče na one projekte koji je trebalo da se rade u Kraljevu pre zemljotresa, prevashodno izgradnja sportske hale, zatvorenog bazena. Nemojte da dozvolimo da se jedno sa drugim potre, jer da bi se konkretno materijalna i nematerijalna šteta građana Kraljeva zadovoljila sve ovo mora da se izgradi i napravi.
Apelujem na ministarstva da sva dešavanja koja imaju u smislu seminara, simpozijuma, društvenih aktivnosti dovedu u Matarušku, Vrnjačku banju, jer kroz to će Kraljevo živeti i u prisustvu građana Kraljeva, odnosno ministarstava i drugih ljudi koji će dolaziti u Kraljevo će sigurno pokazati da Kraljevo nije samo u ovoj situaciji, bez ikakve želje za politiziranjem. Iz srca to govorim, jer je u Kraljevu mnogo teže nego što građani Srbije imaju predstavu o tome. Zahvaljujem.

Želim da se javim po amandmanu SNS. Podržavajući ovaj amandman SNS, žao mi je što je ministar izašao, jer bi se to direktno odnosilo na određena pitanja prema njemu, pa ću ovo svoje pravo iskoristiti kada ministar bude tu, ako nije problem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, uvaženi ministre, poslanici Nove Srbije su i u raspravi u načelu, i danas u raspravi u pojedinostima ukazaće na određene  probleme koji postoje kada je u pitanju zakon o prostornom planu. Sigurno da uvažavamo činjenicu da ministar pokušava da uradi nešto što u Srbiji nije urađeno čitavih 200 godina.
Videli smo danas da je ministar ukazao na činjenicu da je zatekao situaciju gde je samo 20% rešeno u ovoj oblasti i da iz njegovog izlaganja možemo videti, koliko se bude pridržavao toga, da će svi oni koji budu kočili sistem, bez obzira na stranačku pripadnost, biti sankcionisani.
Gospodine ministre, voleo bih da ovo što ste danas rekli bude tako. Sigurno je to dobro za građane Srbije, ali na jednom primeru ću izraziti neko svoje nespokojstvo i sumnjičavost. Nije samo problem u administraciji, nije samo problem u određenim gradonačelnicima. Ovde imamo konkretnu situaciju kada je u pitanju grad Kraljevo, a dozvolićete da je ovo sistem spojenih sudova, jer ako jedno ministarstvo ne funkcioniše, može lako da ukoči drugo ministarstvo.
Gospodine ministre, apelovao bih na vas, ukoliko ste u mogućnosti, da resornom ministru, mislim da je to ministar za finansije, ukažete na moje današnje izlaganje i da pokušate da rešite, bar na prvoj Vladi, ako se ranije ne vidite, jer ovaj problem je gorući za Kraljevo, pre svega i zbog ove velike katastrofe koja je zadesila grad Kraljevo i nekako se baš poklopilo da je ovaj problem bio i pre ove elementarne nepogode.
Naime, o čemu se radi? Već duže vreme u Kraljevu nema direktora Poreske uprave, filijala Kraljevo. Zašto dovodim u vezu da sve ovo može da bude problem? Praktično je nemoguće da građani Kraljeva izvrše neko knjiženje u katastru zbog jedne banalne stvari, a to je što Poreska uprava kod prenosa apsolutnih prava izdaje neku potvrdu, a u katastru neće da vam donesu rešenje, čak donose zaključak gde vas obavezuju da će u roku od 15 dana obustaviti postupak ukoliko ne donesete tu završnu potvrdu da se izvršio upis u katastar nepokretnosti.
Svi smo mi ovde mesecima, godinama i želimo da u Srbiju dođu investitori. Zamislite da u ovom trenutku u Kraljevo dođe neki investitor sa grinfildom i kada treba da se nešto uknjiži i da se nešto završi, da se izvrši neka kupoprodaja, vi zbog banalne stvari – potvrde da je plaćen porez na prenos apsolutnih prava, nemate situaciju da neko može nešto da uradi.
Da li je moguće, postavljam pitanje, da takvu jednu banalnu stvar, potvrdu, mora baš direktor da potpiše? Može da se desi da u toku godine imate više, ne samo u Kraljevu, nego i u drugim gradovima Srbije, situacija da nemate direktora, da li je moguće da ne postoji drugo lice u toj filijali koje je ovlašćeno bar za takvu jednu, po mom mišljenju, proceduralnu stvar za nešto što je već plaćeno, ili da ovi u katastru, s druge strane, ako je ovakva situacija, uz dokaz da je plaćen porez na prenos apsolutnih prava, ipak prihvate i donesu rešenje da je nešto uknjiženo?
Mislim da je moj predlog i ova sugestija dobronamerna, pogotovo kada govorimo trenutno o Kraljevu, gde će sigurno biti takvih transakcija i brzih uknjižbi, što je izuzetno potrebno, pogotovo zbog situacije da će biti novih građevinskih objekata i novih lokacija itd.
Još jednom, apelujem na vas da ukažete ministarki finansija za ovaj gorući problem. On je toliko mali. Zbog čega? Zato što nemamo direktora, pa ako nemamo direktora, treba život da stane.
Molio bih vas da svoj autoritet iskoristite da se ovaj problem u Kraljevu reši, bar za par dana, recimo u ovoj nedelji, jer je veoma veliki. Pokušao sam da u svojoj diskusiji, možda malo i van teme, da vam ukažem na jednu činjenicu koja je veoma zabrinjavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, pred nama su četiri zakonska predloga i neke dopune predloga zakona. Odmah ću reći da ponovo spajate nešto što ne može da se spaja. Ali, šta je, tu je.
Kada govorimo o izmenama i dopunama, odmah ću reći da je poslanički klub NS prošle godine podneo jedan amandman koji vi niste prihvatili, da ste to prihvatili sada bismo uštedeli vreme na članu 4, dakle, stiče se utisak jednostavno kao da možda i namerno nije to prihvaćeno.
Pa, bože moj, pošto često menjamo zakone, nešto što je dobro, to ćemo predložiti posle šest, sedam ili osam meseci kao svoje, a radi se o članu 4. kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj, kada se uključuju praktično preduzeća u državno vlasništvo. To je možda jedino pozitivno kada govorimo o ovom zakonu i to ne možemo da ne kažemo. Ali, mi smo to uočili mnogo ranije i to ne mogu a da ne kažem.
Sve vreme ću potrošiti upravo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Jednostavno, s nekim stvarima se apsolutno ne možemo složiti. Pre svega, zašto se Fond izmešta u Niš? Zašto se pravi ova agencija u Užicu?
I odmah, radi građana Niša i Užica, da kažem da Nova Srbija apsolutno nema ništa protiv da se ti krajevi razvijaju ravnomerno. To je dobro, ali bi to bilo dobro da se suštinski odnosi neka agencija koje ja vezana za neku industrijski deo, gde imamo određene kadrove i što bi bilo potpuno logično da to tamo i bude.
Gospođo ministre, mi ništa ne bi imali protiv da neka agencija bude i u Trsteniku, da "Prva petoletka" zaživi, da se nešto tamo dešava gde postoje specijalizovani kadrovi.
Čisto praktično imamo utisak da su upravo ova izmeštanja u Niš i Užice jedan politički marketing, očigledno da su izbori blizu i da treba još jednom zamazati oči građanima Srbije, kao što je to urađeno pred prošle izbore kada je u pitanju bilo hiljadu evra od akcija. Pitanje, zašto to nismo odmah uradili prošle godine, nego smo čekali da prođe godinu dana? To je jedno suštinsko pitanje. Ako bi se obezbedili uslovi, taj zakon bi bio primenjiv onog trenutka kada i ovaj stupi na snagu.
U članu 1. direktno smatramo i podneli smo amandman da tačka 6. treba da se briše, iz razloga što za infrastrukturu postoje specijalizovana javna preduzeća i fondovi i nema nikakvog razloga da stoji ovaj podsticaj, jer sigurno postoje drugi načini da se ova problematika reši.
Ono što je još izuzetno bitno za Fond, jeste onaj deo zbog čega smo podneli i drugi amandman, a to je u članu 8. koji se odnosi na član 22. stav 1. koji treba da se menja i glasi – Fond dva puta godišnje podnosi izveštaj Vladi Republike Srbije, a ne četiri puta. Mi smo principijelno i tada kada smo donosili ovaj zakon imali primedbe na to zašto po prvi put u istoriji Fonda predsednik upravnog odbora postaje ministar za ekonomiju, jer otkako Fond postoji, uvek je to bio premijer države?
To je uvek tako bilo neka priča koja je prošla, ali i dalje se praktično centralizacija i moć jednog ministra vidi kroz ovaj član 8. Zbog čega direktor Fonda treba četiri puta da podnosi izveštaje ministru za ekonomiju?
Nova Srbija smatra, i to smo tražili našim amandmanom, da izveštaj, bez obzira što je u rukama ministra za ekonomiju, treba da se podnosi Vladi, iz prostog razloga što će kroz podnošenje izveštaja Vladi i ministar za ekonomiju, kao i svi drugi ministri, a ne možete reći da nije bitno da drugi ministri ne budu upoznati s tim što se u Fondu dešava, jer sigurno da postoji deo delatnosti Fonda koji zadire i ka drugim ministarstvima kroz odobravanje kredita. Smatramo da je to apsolutno logično i da nema nikakvog razloga da se izveštaj ne podnosi Vladi, jer Vlada je kapa u ovoj državi, pa nema razloga da se podnosi ministru.
Osim toga, iz čisto praktičnih razloga, zašto četiri puta i sve da ostane tako, da li će se direktor Fonda samo baviti u Fondu pripremanjem izveštaja? Mislim da je celishodno da prihvatite amandman da to bude jedanput godišnje. Ako već zbog nekih razloga treba, dva puta godišnje je neki plafon. Zaista smatramo da će se direktor baviti jedino time, da podnosi izveštaje.
Šta će građani Niša dobiti od toga što će to preći u Niš? Naravno, dobiće to da je Fond za razvoj bliži tom lokalitetu. Kao što je kolega Krasić rekao za ovu drugu agenciju, nekima će to biti sada naporno i udaljeno. Ono suštinski šta će dobiti ukoliko ostanu isti zaposleni, sada imamo situaciju, da damo jedan primer u Vladi, trenutno u Ministarstvu za poljoprivredu svakoga dana pun autobus zaposlenih ispred Ministarstva ide u Šabac na posao. Dva sata im treba, zavisno od gužve, sat i po, nebitno.
Šta građani Šapca imaju od toga, osim zbog blizine, u nekom suštinskom delu? Zaposlenima u tom ministarstvu je izuzetno naporno, jer tamo rade majke, žene i neko ko mora toliko da putuje.
Da ne budem tendenciozan, imamo i ovu reformu pravosuđa. Sada sudije više ne mogu da funkcionišu, jer se praktično bave time, kako da dođu do nekog udaljenog grada, kako da otputuju, ide zima. To, ministre, apsolutno poskupljuje troškove. Poskupljuje troškove i onda za neke druge stvari nema da se da. Videli smo, konkretno, u ovoj situaciji, ovaj štrajk koji je bio u pravosuđu, kako se završio.
Ne bih voleo da ovo sa Nišem ili sa Užicem, praktično, dođemo u situaciju da vrlo brzo dođemo do toga da ćemo ponovo menjati zakon iz nekog razloga, da se to pokaže da možda nije dobro. Još jedanput, kao što sam rekao, voleo vih da se ovakve stvari kroz decentralizaciju zaista suštinski odrede ka nekoj sredini koja ima infrastrukturu, koja ima neki veliki gigant koji ima svoje kadrove i onda bismo verovali da postoji prava namera države da se neki centri ožive, da postoje kadrovi itd.
To što ćete formalno premestiti nešto iz Beograda u Niš, a onda će, kao što vidimo u područnim jedinicama, verovatno ostati i u Beogradu područne jedinice, pa će taj fond, pretpostavljam, ostati u istoj zgradi, pa će biti opet veliki troškovi, pa će sada biti ponovo veliki troškovi u Nišu ili, ostaće ono što sad ide u Užice u Beogradu itd. Suštinski, ne rešava problem.
Kada je u pitanju ova agencija u Užicu, svrha postoji ukoliko zaista se uključi nešto bitno kroz infrastrukturu, kroz neku državnu instituciju u određenom gradu.
Bojim se da će ove promene biti samo čista kozmetika, čisto da se pokaže da nešto treba menjati. Suštinski to ništa neće promeniti. Suštinski je ovo samo jedan klasičan politički marketing, jer se izbori, bez obzira kada će oni biti, približavaju u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, meni je žao što su određene kolege (javljam se, naravno, po amandmanu) izašle, jer ovde treba da razjasnimo neke stvari posle ovakvih diskusija i pravno.
Mislim da prihvatanje amandmana Liberalno-demokratske partije, gospođo ministre, i izdvajanje samo ovog krivičnog dela u odnosu na druga krivična dela, gde je zaprećena kazna bila identična, i pravljenje gradacije šta je teže određivanjem dužine pritvora nije dobro u praksi. Mislim da postoje možda i neka druga krivična dela koja smo izuzeli sada iz ovog zakona, koja možda predstavljaju veću društvenu opasnost, ali to će, naravno, vreme pokazati.
Još jedanput želim da ukažem, i u raspravi u načelu sam ukazao, da nije bilo nikakvog razloga da produžimo pritvor na trideset dana, jer osam dana je sasvim dovoljno da se sprovedu istražne radnje. Potpuno sam siguran, i u praksi se to pokazivalo, videćete da će se odlučivati u cajtnotu, 25, 26. ili 27. dana, da će tužioci (sada su „omekšali“ sa ovim rokom) čekati poslednji trenutak. Ništa se tu neće bitno promeniti, da li je 5. i 6. ili 25, 26. i 27. dan.
Vi znate da tužilac čak nije ni obavezan kod optužnog predloga da bude prisutan u procesu. Jednostavno, efikasni sudovi, efikasna tužilaštva mogla su sigurno... Tu je problem, zato se verovatno i menja ovaj zakon. Jednostavno, produženje pritvora neće ništa rešiti. Jer, tužilac je mogao i posle osam dana da predloži produženje pritvora, i to smo imali u praksi. Imali smo u praksi da se za ovakva dela jako brzo ide čak i na izdržavanje kazne i da su sudovi korektno radili posao.
Zaista se bojim, ako ovako nastavimo, praktično zaplašivanjem naroda, da ćemo uskoro ovde u parlamentu imati možda i predlog zakona da se deca od 15 i 16 godina proglase punoletnim licima, da ćemo da spustimo prag sa 18 godina. Mislim da to nije dobro.
Imali smo jedan korektan predlog u Zakoniku o krivičnom postupku. Još jedanput ću pomenuti, ako je imalo mesta i trebalo ovako nešto da se promeni, ovo je peti, šesti put da menjamo ZKP, prošle godine smo korenito doneli, imali smo dobru saradnju, čak, opozicije i vlasti, mislim da je to bio možda trenutak da se kompletno... Sigurno bi to laganije prošlo. Ovako, kada na jedan inicijalni događaj potrče u parlament svi poslanici, to nije korektno i nije u redu. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Javnost, kao i građani Srbije, a i svi mi ovde smo ovih dana u diskusijama mnogo toga rekli o tome šta se sve dešavalo u Srbiji. Sigurno je da nismo očekivali baš ovakvu brzu reakciju, da se praktično gasi požar, a da se uzroci koji su doveli do određenog ponašanja ne sprečavaju u nekoj preventivi. Stoga smatram da ovakvo donošenje izmena Zakonika neće izaći na dobro.
Gospođo ministre, smatram da je bilo dovoljno vremena u protekloj godini, kada smo imali izmene Zakonika o krivičnom postupku; i tada je bilo dosta događaja koji su mogli da dovedu do ovakve promene i možda nije trebalo čekati da sukob toliko eskalira da se ovako nešto donese. Ne kažem to da opravdam ovo donošenje, već smatram da kada se hoće da se nešto postigne i treba promeniti zakon to treba uraditi u jednoj mirnijoj atmosferi, jer svima nama jeste cilj da građani Srbije bilo koju promenu zakona, naročito ovako ozbiljnih zakona, u nekoj mirnijoj atmosferi dočekaju.
Ovo se ne odnosi samo na ovo krivično delo za koje će se goniti. Ovde ima niz krivičnih dela koja će obuhvatiti ovako nešto, tako da mislim da je trebalo da oni koji pripremaju zakone imaju to u vidu i da je to moglo mnogo ranije da se donese.
Da li je ovaj zakon uvođenje u nekakvu diktaturu ili u neke represivne mere? Da li je diktatura, vreme će pokazati. Da li su represivne mere – jesu, sigurno. Gospođo ministre, vi i sami znate da su naši zatvori pretrpani, da u Srbiji između 11.000 i 12.000 ljudi izdržava kazne i da će sigurno primena jednog ovakvog zakona povećati taj broj. Prvo pitanje je da li mi imamo takve kapacitete u državi?
Nešto ću vam ovom prilikom reći, pošto su tu i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Za prekršajne kazne, koje smo takođe izmenama Zakonika mnogo pooštrili, ljudi se masovno javljaju na izdržavanje kazne jer nemaju novca da plate. Redovi su u MUP-ovima. Dakle, kazne od pet i deset hiljada ljudi hoće da zamene, da jednostavno provedu pet, deset ili dvadeset dana u zatvoru, jer nemaju od čega da plate kazne, koje su toliko visoke za naše uslove i naša primanja. Često se desi da kazna za prekršaj bude mnogo veća nego što čovek primi, ili uopšte ne primi, tokom meseca.
Kad sve ovo pogledate videćete da će biti izuzetno teško sprovesti ovaj zakon. Siguran sam da će to vladajuća većina izglasati. Proširenjem kruga krivičnog dela za pritvor otvara se mogućnost da oni budu sudski okončani i da pritvoreni onda mogu da tuže državu i da traže nadoknadu. Da li ste razmišljali o tome?
Ovo je trenutak da vam ukažem i na jednu stvar koja je veoma neprincipijelna – često se u sudskim postupcima vrši okončanje sudskih postupaka, ljudi su u pritvoru pet, deset i više meseci i na kraju bude oslobađajuća presuda. Reći ću vam i to da u postupcima za naknadu nematerijalnih šteta, koje vode takvi ljudi, prvostepeni sudovi dosude milion i po, na primer, za deset meseci dva miliona; viši sud to čak i podigne, a onda u trećem stepenu kažu – to je mnogo, to je skupo, pa onda presude sedamsto ili osamsto hiljada dinara.
Da li je to primereno? Da li tu treba tražiti odgovornost nekoga ko je vodio takve postupke i čija je tu odgovornost, na kraju krajeva, kada u takvim postupcima neko ko je bio lišen slobode deset meseci u nadoknadi dobije neki mizeran novac, za koji najčešće može da kupi samo lekove jer se u nekom periodu koji je proveo u zatvoru razboleo itd.? Naravno, kada iscrpe pravna sredstva u ovoj državi ti ljudi se obično obraćaju međunarodnim sudovima, i ko zna šta će se desiti kada jednog dana sve to stigne na naplatu.
Gospođo ministre, i u dosadašnjem skraćenom postupku postojala je mogućnost... Dakle, ovde se radi o povećanju trajanja pritvora sa osam na trideset dana pri sprovođenju istražnih radnji. U okviru do sada predviđenog roka od osam dana javni tužilac je bio dužan da podigne optužni akt kojim je mogao da traži produženje trajanja pritvora od 30 dana. Šta je ovde bitno promenjeno, osim što se pomera rok sa osam na 30 dana? Dakle, ako je ažuran sud, ako je ažuran istražni sudija, ako sudovi brzo rade, tužilac je tu da podigne optužni predlog u skraćenom postupku i da se, ako postoji potreba, i tada produži pritvor do 30 dana.
Razlozi su, verovatno, političke prirode, kako su i neki moji prethodnici ovde rekli, da se mnoge strukture u društvu zastraše, da se neki mladi ljudi, koji u nekim trenucima možda iskazuju svoj opravdani bes i nezadovoljstvo... Naravno, ne želim da amnestiram nikoga ko počini neko krivično delo, to mi nije ni na kraj pameti, ali je za našu državu poražavajuće da u sredstvima javnog informisanja sve ljude koji se nađu na ulici (znamo koliki je broj uhapšenih prilikom ovih događaja) jednostavno nazovemo huliganima.
Mi smo imali priliku juče da vidimo događaje u Francuskoj, gde na raznoraznim kajronima državnih i drugih televizija ide: „srednjoškolci su bili u protestima“. Velika je razlika između reči „srednjoškolci“ (i naša deca od 15 ili 16 godina su verovatno srednjoškolci) i reči „huligani“. Francuzima nije palo na pamet da takvu decu nazovu huliganima.
Videli smo kakve su posledice neke potpuno bezazlene promene zakona, koji je sigurno i kod nas takav kao što je u Francuskoj, znači, nije on baš bezazlen za Francuze, ali on je u jednoj državi koja je daleko ekonomski ispred nas, gde su primanja veća, toliko pobudio gnev da su srednjoškolci izašli na ulice. Znamo epilog toga – na stotine zapaljenih automobila u Francuskoj, ali niko tu decu nije nazvao huliganima.
Još jednom da ponovim, ja ne želim da bilo koga ko je počinio krivično delo i preterao u svom ponašanju amnestiram, ali i država i zvaničnici moraju da prilagode rečnik, da ne generalizuju stvari. Ne treba svu decu koja zbog nečeg protestuju i bune se tako paušalno nazvati jednim istim imenom, jer, na kraju krajeva, nisu svi ni uhapšeni u tim neredima.
Želim da ukažem na to da je jedno od rešenja sigurno bolji rad sudova, istražnih sudija i tužilaca, jer ćemo sa ovim, sa trideset dana, dosta pomoći tužiocima, koji će možda biti malo komotniji u podizanju optužnog akta.
Gospođo ministre, svedoci smo ovih dana velikog nezadovoljstva administrativnih radnika koji rade u pravosudnim organima. Plate su mizerne, i to je istina. Plate su mizerne godinama.
Svedoci smo i da se ovih dana vrše neke edukacije, neki seminari sudija prvostepenaca; oni odlaze na neke seminare, maltene da im sudije apelacionih sudova ukazuju kako treba da sude. Kao i uvek, daću vam jedan dobar predlog. Razmislite o njemu.
Među porotnicima ima ljudi koji su sigurno časni i pošteni, i godinama su u tim strukturama; oni se godinama regrutuju (činjenica je, malo više) od onih isluženih službenika MUP-a. Razmislite o tome da li u većima među porotnicima treba imati u još većem broju mlade, diplomirane pravnike, mlade koji ne rade, iz prostog razloga što ta deca najčešće ne mogu da se zaposle, ne mogu svi da odu u advokaturu, velika je konkurencija.
Ako su dva porotnika u prvostepenom sudu, ili u drugostepenom takođe dva, jedan obavezno treba da bude iz redova diplomiranih pravnika. Tu se uči zanat, tu se regrutuju pravi kadrovi i sigurno je da ćete toj deci koja formiraju porodice, koja su na putu, koja imaju decu, koja nigde ne rade... Sigurno će ta apanaža koju primaju porotnici u prvom trenutku biti zadovoljavajuća za te mlade porotnike, odnosno diplomirane pravnike. Istovremeno, imaćete izuzetno dobru stvar – oni će na pravom mestu učiti kako jednog dana da budu dobre sudije. Ja vam se zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, reklamiram član 107, jer moje je dostojanstvo kao narodnog poslanika, pogotovo iz one jedinice, odnosno onog dela teritorije Srbije odakle dolazim, zaista povređeno.
Gospodine Milivojeviću, u Sloveniji, bez obzira što se to tada zvala Jugoslovenska narodna armija, poginuo je momak iz Mataruške banje koji je mučki ubijen lovačkom puškom, tandžarom, kada se peo u helikopter koji nije imao municiju. Zamislite vi sada kako je njegovim roditeljima, kada vi kažete da nisu ginuli pripadnici srpskog naroda, odnosno da su to bili pripadnici Jugoslovenske narodne armije.