Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneli smo amandman da se u članu 168. posle stava 2. doda novi stav koji glasi: „Članovi društva koji su prilikom donošenja odluke iz stava 1. ovog člana bili protiv određivanja trećeg lica kao kupca udela imaju pravo preče kupovine, shodno odredbama člana 167. stav 5. ovog zakona.“
U članu 168. u stavu 3, koji postaje stav 4, reči „15 dana od dana kada je prenosilac udela obavešten o toj odluci društva“ menjaju se rečima „15 dana od dana isteka roka za korišćenje prava preče kupovine od strane članova društva iz stava 3. ovog člana“.
Obrazloženje: ovaj amandman u potpunosti sledi ideju zaštite prava preče kupovine svih članova društva istaknutu u amandmanu na član 167. ovog zakona. Stoga je ovaj amandman i koncipiran tako da preuređeni član 168. predstavlja prirodnu pravnotehničku celinu sa korigovanim članom 167, a obrazloženje za usvajanje je istovetno kao kod amandmana na član 167.

Podneli smo amandman da se u članu 169. stav 3. menja i glasi: „Ako sud donese presudu koja zamenjuje saglasnost društva, članovi društva imaju pravo preče kupovine udela shodno odredbama člana 162. stav 4, člana 167. stav 5. i člana 168. stav 3. ovog zakona. Ako članovi društva ne iskoriste to pravo u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti presude, društvo ima pravo na određivanje kupca udela shodno primeni odredaba člana 168. ovog zakona“.
Obrazloženje: i ovaj amandman dosledno sledi ideju zaštite prava preče kupovine svih članova društva istaknutu u amandmanima na član 167. Stoga je ovaj amandman i koncipiran tako da predviđeni član 169. predstavlja prirodnu pravnotehničku celinu sa korigovanim čl. 167. i 168, a generalno obrazloženje za usvajanje ovog amandmana je istovetno kao i kod amandmana na članove 167. i 168. Uostalom, i sam Predlog zakona u članu 171, gde je u pitanju prinudna prodaja udela u izvršnom postupku, štiti pravo preče kupovine i pravo društva na određivanje kupca udela.

Kratko. Na član 172. podneli smo amandman da se u stavu 2. posle reči „članska prava u društvu“ briše tačka i dodaju reči „i to najkasnije do dana registracije naslednika preminulog člana društva kao člana društva u skladu sa Zakonom o registraciji“.
Obrazloženje: smatramo da u ovom članu treba definisati krajnji rok do koga ovako postavljeni privremeni staralac zaostavštine može vršiti članska prava u društvu u ime i za račun naslednika, a ne pretpostavljati ga.

Gospođo predsednice, Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman kojim se naslov iznad člana 195. menja i glasi: „Isključenje člana usled neuplate odnosno neunošenja uloga“.
U članu 195. stav 1. menja se i glasi: „Saglasno odredbama člana 48. stav 7. ovog zakona, društvo je u obavezi da donese odluku o isključenju člana društva.“
Obrazloženje – izmena stava 1. ovog člana na način predložen ovim amandmanom je apsolutno neophodna radi očuvanja konzistentnosti i logičnosti zakona u vezi s amandmanom na član 48. ovog zakona. Dakle, rešenjem iz amandmana na član 48. stav 7, koji tretira posledice neuplate odnosno neunošenja uloga, isključeno je diskreciono pravo društva i predloženo uvođenje obaveze za društvo da isključi člana po ovom osnovu. Pri tome je posebno ukazano na potrebu ovakvog rešenja iz razloga pravne sigurnosti i prevazilaženja kontradikcija sa odredbom člana 48. stav 5.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, poštovani predstavnici Vlade, bilo bi vrlo celishodno da dobro razmislite o članu 247. i članu 331, iz praktičnih razloga. Mislim da ove amandmane Nove Srbije treba prihvatiti, ne zato što su u ovoj masi amandmana koja je ipak prihvaćena, nego zato što zaista suštinski i praktično dosta znače za zakon koji donosimo.
U članu 247. u stavu 1. posle reči „donosi skupština“ reči „običnom većinom“ menjaju se rečima „dvotrećinskom većinom“.
Obrazloženje: statut akcionarskog društva se ne bez razloga često naziva i ustavom akcionarskog društva u želji da se istakne njegova apsolutna hijerarhijska nadležnost u odnosu na sve ostale akte društva, koji moraju biti saglasni sa njim. S obzirom na takav značaj ovog pravnog akta, logično je povući paralelu sa uslovima za donošenje odnosno izmenu pravog ustava u parlamentu i predvideti i ovde dvotrećinsku većinu. Zahvaljujem.

Podneli smo amandman u članu 331. stav 5. da se broj „10.000“ menja brojem „1.000“.
Obrazloženje: smatramo da je sasvim opravdano ovako korigovati granicu predviđenu Predlogom zakona. Naime, u danima neposredno pre održavanja sednice skupštine javnog akcionarskog društva organi upravljanja imaju, po pravilu, pune ruke posla. Zamislimo na trenutak hipotetičku situaciju da odbor direktora, odnosno izvršni odbor treba da u roku kraćem od deset dana pošalje, na ovaj ili onaj način, 9.999 spiskova akcionara sa pravom učešća na sednici skupštine. Stoga granicu za izuzimanje od ove obaveze na način koji je formulisan u članu 331. stav 5. treba spustiti na razumnu meru.

Dakle, Poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman na član 515. stav 1. Predloga zakona o privrednim društvima: „Akcionar koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 95% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 95% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije (otkupilac) može doneti odluku o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva uz isplatu cene, koja se određuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara.“
U članu 515. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi: „Odluku iz stava 1. ovog člana otkupilac posredstvom nadležnih organa društva dostavlja svim preostalim akcionarima na registrovane adrese akcionara.“
U članu 515. u stavu 4. koji postaje stav 5. broj „3“ se menja brojem „4“.
Obrazloženje amandmana: potpuno je nelogično da se skupština društva uključuje u pravnu relaciju između otkupioca akcija i preostalih akcionara. Ideja preciziranja i pojednostavljenja procedure prinudnog otkupa akcija ili prava na prodaju akcija sa druge strane sigurno se bolje postiže na način predviđen ovim amandmanom. Dakle, otkupilac, kao i u važećem zakonu, donosi odluku o isplati preostalih akcionara, bez potrebe da se saziva skupština i prave dodatni troškovi samom društvu, a indirektno i otkupiocu. Zahvaljujem.

Iskoristićemo još ovaj amandman, posle toga se više nećemo javljati povodom naših amandmana. Smatramo da je amandman izuzetno važan.
Naslov iznad člana 517. menja se i glasi: „Obaveštavanje o odluci o prinudnom otkupu akcija“.
U članu 517. stav 1. menja se i glasi: „Odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvo dvodomno, dužan je da uz tekst odluke o prinudnom otkupu akcija svim ostalim akcionarima dostavi i obaveštenje o načinu utvrđivanja cene akcija koje su predmet prinudnog otkupa u skladu sa članom 475. ovog zakona.“
U članu 517. stav 2. menja se i glasi: „Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži i napomenu o pravu akcionara čije su akcije predmet prinudnog otkupa na isplatu cene utvrđene u skladu sa članom 516. ovog zakona, kao i o pravu da traži da nadležni sud ispita primerenost ovako utvrđene cene u skladu sa članom 519. ovog zakona.“
Obrazloženje: ovaj amandman je koherentan sa amandmanom na član 515. i apsolutno neophodan da bi se napravila pravno logična celina i ispoštovala osnovna ideja predlagača amandmana, a to je da se eliminiše nepotrebno uplitanje skupštine društva u pravni odnos između otkupioca i preostalih akcionara. Stoga se eliminiše obaveza dostavljanja silnih finansijskih izveštaja, već je samo neophodna napomena o pravu na sudsko preispitivanje utvrđene cene. Samo društvo ovde treba da predstavlja servis, u cilju uspostavljanja brze i adekvatne komunikacije na relaciji otkupilac – preostali akcionari, kao što je to, uostalom, slučaj i u obrnutom smeru, kada pojedinačni akcionar zahteva otkup svojih akcija od kontrolnog akcionara obraćajući se pri tom društvu, a ne otkupiocu direktno.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi potpredsedniče Vlade, danas imamo na dnevnom redu dva vrlo važna zakona, Predlog zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava; naravno, i ovaj treći zakon, o kojem ćemo više govoriti kada budemo govorili o amandmanima, s obzirom na vreme koje je predviđeno za Poslaničku grupu Nova Srbija.
Mi, u proseku, na svakih pet-šest godina donosimo novi zakon o privrednim društvima. Postavlja se opravdano pitanje, s obzirom na to da je u pitanju krovni ili sistemski zakon, u čemu je zaista naš problem? Da li je razlog toliko dinamična društvena i pre svega ekonomska tranzicija kroz koju Srbija prolazi već punu deceniju i svetlo na kraju tunela se i ne nazire? Ili je jednostavno u pitanju profesionalna sposobnost onih koji pišu ovakve zakone da anticipiraju neminovne promene koje nastaju u našem privrednom ambijentu i da im zakonskim rešenjima na vreme pođu u susret?
Sam predlagač zakona pravdajući potrebu za donošenjem novog zakona konstatuje da su se tokom primene važećeg Zakona o privrednim društvima pojavili brojni problemi u praksi a, što je još gore, i pitanja koja predstavljaju pravnu prazninu.
Složićemo se svi oko činjenice da ni preduzetnici, ni ortačka, komanditna, akcionarska, niti društva sa ograničenom odgovornošću ne predstavljaju nove, revolucionarne pravne kategorije čije se bitisanje nije moglo na adekvatan način regulisati postojećim zakonom na duge staze. Ovako stvaramo ambijent pravne nesigurnosti koji i dalje odbija strane investitore koji logično razmišljaju kako da bilo šta dugoročno planiraju u zemlji u kojoj se sistemski zakoni menjaju svakih pet godina, a nekada i kraće.
Šta tek sa pravnom regulativom nižeg hijerarhijskog sistema kada imamo ovakve probleme? Na primer, sa famoznom Komisijom za hartije od vrednosti koja je veoma često, što ovde priznaje i sam predlagač zakona, svojim mišljenjima krojila zakonske norme prema sopstvenom nahođenju i time stvarala ambijent apsolutne neizvesnosti u poslovanju, posebno otvorenih akcionarskih društava.
Dakle, povezano sa prethodnim što sam govorio, mnoga rešenja u ovom zakonu podrazumevaju prethodno usvajanje drugih zakonskih predloga, i tako se nalazimo u svojevrsnom preticanju. Zašto je predlagač zakona bio tako siguran da će, na primer, Zakon o tržištu kapitala, koji je do pre pet dana još uvek bio u proceduri, biti usvojen, pa je na mnogim mestima pretpostavio shodnu primenu odredaba tog zakona?
Ima mnogo primera i članova koje ćemo navesti poimence. Nova Srbija podnela je dosta amandmana; očekujemo zaista da će nekim amandmanima, ukoliko ih predlagač prihvati, zakon umnogome biti popravljen. Samo ću u ovoj raspravi u načelu navesti jednu situaciju. U članu 249. stav 2. Predloga zakona se kaže da je Centralni registar dužan da akcionaru na njegov zahtev, najkasnije narednog radnog dana od dana podnošenja zahteva u skladu sa svojim pravilima poslovanja, izda potvrdu o akcijama čiji je ovaj akcionar zakoniti vlasnik, sa svim podacima o tim akcijama o kojima ova institucija vodi evidenciju. Dalje, u stavu 3. istog člana kaže se da se na izdavanje dokaza o vlasništvu nad akcijama primenjuju propisi kojima se uređuje tržište kapitala.
Ko se nekada malo zanimao ovom materijom zna da je Centralni registar u svojoj osnovi koncipiran kao ekskluzivna institucija koja sa trećim licima, akcionarima, komunicira isključivo posredstvom svojih članova po pravilu brokersko-dilerskih društava. Po aktuelnim pravilima poslovanja akcionar može u roku od dva radna dana po konačnom zahtevu da izvrši uvid u knjigu akcionara i to u prisustvu predstavnika svog korporativnog agenta. Dakle, mora prethodno da angažuje brokera i da neminovno plati za tu uslugu, i to bez prava na kopiranje, a kamoli na traženje od Centralnog registra potvrde o vlasništvu. Ono što može da dobije na listu papira je izvod sa njegovog vlasničkog računa hartije od vrednosti u brokersko-dilerskom društvu čiji je klijent.
Dakle, ova odredba člana 249. stav 2. je trenutno neprimenjiva, a, iskreno rečeno, teško je zamisliti situaciju u kojoj će sutra, bez obzira na rešenje u novim propisima iz ove oblasti, Centralni registar promeniti svoja pravila poslovanja na način kako je to ovde predviđeno, pogotovo ako se uzme u obzir broj novopečenih akcionara u Srbiji.
Naravno, biće primedaba i na čl. 189, 192, 331. i 337, ali, kao što sam rekao, o njima ćemo više kada budemo raspravljali o amandmanima.
Vezano za Predlog zakona o privrednim društvima u ovom uvodnom delu, u načelu, imajući u vidu činjenicu da je u pitanju sistemski zakon i samim tim jedan od najbitnijih zakonskih predloga, kao što sam rekao, Poslanička grupa NS podnela je dosta amandmana, očekujemo da ih vi kao Vlada uzmete u razmatranje i da određene amandmane koji su smisleni i prihvatite.
Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju privrednih društava je još jedan od zakona čije se usvajanje predlaže sa ogromnim kašnjenjem u odnosu na prilike i surovi ambijent koji je postao naša svakodnevica. Na ovaj način se indirektno priznaje činjenica od koje se ne može pobeći, a pred kojom aktuelna vlast već godinama žmuri, a to je da nam je privreda u stanju kolapsa. Pored ogromnog broja privrednih subjekata koji su već u stečaju ili likvidaciji, još je veći broj praktično na pragu bankrota, što automatski povlači novi talas nezaposlenosti i sve što on sa sobom nosi.
Sa neoliberalnim ekonomskim konceptom kakav valjda ne postoji nigde na kugli zemaljskoj, kako kaže moj kolega Stevanović, i ja isto, sa makroekonomskom politikom koja zavisi od dnevnog interesa krupnog kapitala, pogledajmo šta nam se dešava sa kursom nacionalne valute i kakva sve stručna objašnjenja možemo da čujemo od nadležnih institucija, sa kamatnom politikom tzv. domaćih banaka, nije ni čudo što je i ono malo zdravog privrednog tkiva praktično izolovano i sada je đavo praktično došao po svoje. Krug se polako zatvara i banke i poverioci dolaze u situaciju da ih dužnici, kao davljenici koji se hvataju za slamku, vuku za sobom pod vodu.
Teško da će rešenje koje se predlaže ovim zakonom imati neke bitnije efekte ukoliko se ne naprave suštinske promene u makroekonomskom ambijentu, jer ukoliko stvari nastave da se odvijaju na isti način, dužnicima koji se nalaze u vrtlogu kamata i ostalih obaveza teško da će biti pomoći. Period mirovanja dugova predviđen ovim zakonom predstavlja samo stavljanje na aparate za održavanje u životu, ali sa ograničenim rokom trajanja; njegovim protekom isti tužni kraj za veliku većinu je neminovan.
Predlaže se, kao jedan od legitimnih načina sporazumnog redefinisanja dužničko-poverilačkih odnosa, konverzija potraživanja u kapital i namirenje kroz različita sredstva obezbeđenja, najčešće realizaciju hipoteka. Biće baš zanimljiva situacija kada nam banke postanu vlasnici većine firmi i nekretnina u Srbiji, a to je neminovno da se dogodi sa ovakvom politikom. Načelo podobnosti, načelo dobrovoljnosti, načelo održivosti poslovanja dužnika, načelo postupanja u dobroj veri (bona fide), načelo saradnje i koordinacije poverilaca, načelo ravnopravnosti poverilaca, načelo pristupa podacima itd; sve u svemu, ovaj zakonski predlog predstavlja spisak lepih želja i dobrih poslovnih načela, ali plašim se da je to sve. Suviše su surove dužničko-poverilačke relacije u Srbiji da bi se na bazi dobrovoljnosti nešto suštinski promenilo.
To bi bile osnovne primedbe kada su u pitanju ova dva zakona. Ako uz to dodamo i surovu realnost ne samo preduzetnika, već i fizičkih lica (iako se zakon ne odnosi na njih, ali posredno da) koja su u ogromnoj prezaduženosti, a onda i probleme sa svim ovim o čemu sam govorio, zemlja se zaista nalazi u jednoj veoma opasnoj situaciji. Mogli bismo da mislimo da je predlagač zakona dobronameran kada nešto ovako predlaže u ambijentu u kojem je, na primer, mesec april obeležila situacija da je 15% poskupela struja, da su naftni derivati jedni od najskupljih u okruženju, da je problem kursa praktično smrtan ishod za izvoznike, što ćete veoma brzo videti, ide polako ova situacija oko berbe malina i videćete kako će tu tek biti problema zbog ovog kursa. Jedino se nešto ide naruku onima koji uvoze, ali valjda je glavni cilj jedne makroekonomske politike da se izvozi iz zemlje, što omogućava veliki broj radnih mesta itd. Sve ovo, s obzirom na 73.000 blokiranih firmi, zbog ogromne nezaposlenosti, dovešće zaista do velikih problema.
Svedoci smo ovih dana da se govori u medijima da će za novozaposlena lica država nešto olakšati kod doprinosa, odnosno poreza. Zaista ne vidim razlog zašto se svima ostalima ne omogući, kao što je u drugim zemljama, da ti porezi budu manji, jer firmama treba sada pomoći. Ako im namete kroz porez na imovinu, kroz struju, kroz naftne derivate... Ljudi su u ogromnim kreditima, ne mogu da stignu da vrate ni pola rate, jer svakog dana država im uzima nešto novo; oni su pod hipotekama i svi zajedno propadaju, bojim se da neće biti u situaciji da prime bilo kog novozaposlenog. Treba prvo krenuti od onih koji su zaposleni, da bi bilo mesta za novozaposlene. Zahvaljujem.

        Nova Srbija je podnela amandman u članu 72. stav 3. posle reči "punoletna lica" dodaju se reči "i bravara". To može ovako da zvuči malo trapavo kada se nešto unosi u zakon jer je takva reč "bravara", ali zašto? Zašto je to problem. Obrazloženje: sudski izvršitelj nije dužan da poseduje alat i znanje koje mu omogućava nasilno otvaranje stana. Bitno je ovako precizirati ovu radnju i zakonom je predvideti.
Vi ste u obrazloženju zašto niste prihvatili amandman rekli da ćete to rešiti podzakonskim aktima. Naravno, to je obrazloženje za kolegu Sretu Perića zašto nije prihvaćen amandman.
Ovo je jedna konkretna, ministre, situacija. Verujte, u praksi se srećemo s tim problemom i baš ako smo isključili npr. veštake, ako hoćemo da ubrzamo postupak, šta ćemo u tom trenutku ako izvršitelj dođe, bez obzira na podzakonski akt, obavežite zakonom, dobra je stvar.
Verujte, uopšte ne vidim razloga šta suštinski menja, da li će se rešiti. Pa, valjda jaču snagu ima ako se zakonom obaveže u ovom delu izvršnog postupka. Mislim da je to jedno dobro rešenje koje će ubrzati izvršenje.
Mislim da ovaj amandman zaista treba da prihvatite jer je smislen, jer je želja nas koji smo ga predložili da popravimo zakon, bez ikakvog mešanja u suštinu. Mnogo je bolje zakonom obavezati na ovu jednu reč da osim punoletnog lica i bravar bude prisutan i onda će to biti konkretno. I vezano, i ako bude trebalo i zatvarati i otvarati, ovo što su moje kolege prethodno pričali, ovim amandmanom se sve rešava.

Evo jednog amandmana, gde sam siguran da će ministar odreagovati kako treba, odnosno prihvatiti amandman Nove Srbije. On je u suštini, praktično neodrživ ukoliko se ukidaju veštaci.
U ovom Predlogu zakona provejava, odnosno doneće se praktično da se veštaci eliminišu iz bilo kakve procene. Ukoliko je to tako, u članu 97. stav 1. predviđeno je 60% prilikom nadmetanja početna cena.
Moje prvo pitanje – ko će tu cenu odrediti ako ukidamo veštake u izvršnom postupku?
Dakle, gospođo ministre, ako se kod bravara nismo složili, ubeđen sam da ovaj amandman Nove Srbije morate da prihvatite jer nema nikakvog razloga da početna cena ne bude 100% i da nadmetanje krene u suprotnom pravcu, jer ukoliko krenete sa 60%, biće tu neko oštećen, a može da se niko ne javi prilikom nadmetanja.
Potpuno je kontradiktoran predlog 60% ukoliko se ukidaju veštaci. Ako nema veštaka, mora da bude početna cena 100%, a onda idemo u suprotnom smeru.
Ovako bi bilo održivo, ukoliko zadržavamo veštake. Molim vas, u Predlogu zakona o izvršenju i obezbeđenju nijedan amandman NS nije prihvaćen, verovatno iz razloga što su dosta oštri kod privatnih izvršitelja, ali moram da se zahvalim da ste dosta amandmana na javnom beležništvu prihvatili. Ovaj amandman je smislen i očekujem da ga prihvatite.

Iskoristiću vreme kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Koleginica je neki deo koji je prihvaćen verovatno obrazložila.
Vratio bih se na amandman šest, da još jednom ministru i ovlašćenim predstavnicima, odnosno njihovim saradnicima, predočim jednu stvar koja je zaista neprihvatljiva. Potpuno je neverovatno da se posle pravosudnog ispita uvodi advokatski ispit. Mi bismo ipak ovde morali da znamo koji će biti sadržaj polaganja tog advokatskog ispita.
Opet se uvode neke komisije, opet će tu neko da ispituje, opet će tu da budu neke verovatno takse na sve to, neki ljudi će da naplaćuju, kao što se to dešava i kod pravosudnog ispita, što je u principu u redu. Ali, postavljam osnovno pitanje – zašto posle pravosudnog ispita uopšte uvoditi advokatski ispit?
Postoji kodeks advokatskog ponašanja, postoje određene disciplinske mere. Svi advokati znaju da nemaju pravo da se reklamiraju, svi znaju da čak u kodeksu advokature, ukoliko vam je upaljena svetleća reklama u toku noći, imate problem. Šta će se to posebno dešavati kod polaganja pravosudnog ispita potpuno je nejasno.
Naravno, i ovaj drugi deo amandmana u članu 10, iako mogu tu da budu jako podeljena mišljenja, još jednom ću istaći činjenicu Ustava, koji garantuje slobodu rada. Želeo bih da pitam ministra – da li postoje rešenja za te ljude koji dve godine neće imati pravo da se upišu u imenik advokata i da obavljaju advokatsku delatnost? Šta će ti ljudi raditi?
Naravno, pošto su godinama provodili vreme u pravosuđu, veoma teško je da sada neko ode da obavlja neki posao u nekoj drugoj firmi jer to je jednostavno malo ispod nekog nivoa, a ono što će sigurno državu opteretiti jeste veliki broj ljudi na zavodima te dve godine i imaćete problem da i oni koji se upišu u advokaturu sve moguće moraju da plaćaju, poreze, doprinose, država ima određene takse, prihode itd.
Kome je to u interesu? Zašto se određeni ljudi plaše konkurencije, ili vredite ili ne vredite? Naravno, sigurno je da neće ni biti toliko pritiska kao devedesetih godina u advokaturi od nosilaca pravosudnih funkcija.
Postoji jedan problem, da možda neki ljudi koji su izabrani za sudije posle pet godina ili šest-sedam provedenih jednostavno iz raznoraznih razloga žele da promene posao i ne vidim razlog da se neko spreči u tome da se ograničavaju njegova ustavna prava.
Možda to nije u direktnom interesu, jer se i sam bavim advokaturom, ali ovde mora čovek da priča onako kako Ustav nalaže, onako kako bih se ponašao sigurno da sam u poziciji tih ljudi u pravosuđu.
Jednostavno, sudija mora da bude potpuno autonoman, nezavisan, da odlučuje, ali smatram da će biti i dodatni pritisak neki njegov jer, znate, ako nisam sudija, ne mogu da se bavim advokaturom, odnosno ako iz bilo kojih razloga dođe do njegove promene, njegovo pravo je ograničeno.
Postaviću pitanje – šta je sa određenim slobodnim pravom, ako neko nije napravio bilo kakav problem ili nije izabran ili ne želi da izađe iz posla u pravosuđu? Znate, to su neke stvari koje je sigurno Ustav jasno definisao i ne vidim razlog zašto se ovde ograničavaju prava.
Znate, i u drugim profesijama vi imate problem, naravno, ne može se to poistovetiti, ali postoji određeni uticaj bilo koje profesije. Hajde, na primer, da zabranimo doktorima u nekoj sredini, kako smo počeli, da dve godine ne mogu da obavljaju privatnu delatnost ili su postali neko jako važno ime itd, pa su počeli da se bave privatnom praksom.
Gde će nas sve to odvesti? Mislim da, i ako je trebalo nešto ograničiti, možda je trebalo ograničiti bavljenje advokaturom na domicilnom području, recimo, Apelacionog suda ili Višeg suda ili tako nešto, ali jednostavno zabrana od dve godine bavljenja advokaturom je praktično dosta velika sankcija za te ljude i, po meni, to je neprihvatljivo. To je moje mišljenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman da se u članu 46. stav 2. menja i glasi: "Za sve obaveze bilo kog advokata iz zajedničke kancelarije, nastale iz pravnog odnosa prema strankama i trećim licima, solidarno odgovaraju svi advokati iz zajedničke kancelarije".
Obrazloženje ovog amandmana – predloženim tekstom zakona, član 45. stav 5, predviđeno je da zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica. To je u redu. Za obaveze svakog člana zajedničke kancelarije moraju solidarno odgovarati svi članovi te kancelarije jer njihova obaveza proističe iz beneficije zajedništva, odnosno ako imaju zajednički poslovni prostor i ako se prema trećim licima pojavljuju kao subjekt organizovan u skladu sa zakonom, onda moraju svi solidarno i odgovarati jer nemaju svojstvo pravnog lica i nemaju zajednički račun, bez obzira na to.
U suprotnom, zajednička kancelarija gubi svaki atribut zajedništva pred strankama i trećim licima. Pojavljuje se kao prosti zbir većeg broja advokata, s namerom da brojnošću zbune i privuku stranke, a bez bilo kakve obaveze koja bi proistekla iz zajedništva. Stoga sve obaveze vezane za advokaturu i u vezi sa advokaturom, kako administrativne, tako i fiskalne, kao i komunalne treba da snose svi solidarno.
Dakle, Vlada nije prihvatila ovaj amandman. Obrazloženje je da se ne radi o pravnom licu, ali mišljenja smo da ovde treba prihvatiti ovaj amandman Nove Srbije, iz prostog razloga što najčešće te zajedničke kancelarije su jedni ogromni lobiji, jedna potpuno nelojalna konkurencija, gde se okuplja niz advokata iz svih oblasti, dakle, iz krivičnog, građanskog, iz privrednog prava.
Znate kako, građani smatraju da kada odu u tu kancelariju, u neko zajedništvo, da će oni tamo praktično se obratiti jednom ekspertskom timu. To malo odudara od individualizima, od određene slobode advokata, jer poznato je da se dešava da advokati rade u zajedničkim kancelarijama, jedan, dva, ali nemaju tu vrstu zajedništva.
Postavlja se osnovno pitanje kod zameničkih punomoćja u slučaju kod zastupanja pred sudovima, ako se radi o takvoj vrsti zajedništva – da li tu takođe postoji solidarna odgovornost?
Drugačije je potpuno kada vi nekome date zajedničko punomoćje u drugom gradu da bi se iz celishodnosti postupka ili iz sprečenosti obavio posao, to je uobičajena stvar. Ali, ako postoje ovakve vrste i ovakve mogućnosti, mišljenja smo da u ovakvim slučajevima, bez obzira na ova predviđena osiguranja, da mora da postoji solidarna odgovornost advokata.

Gospođo predsednice, gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poslanička grupa Nove Srbije je podnela amandman da se u članu 84. stav 3. posle reči "zakonom" dodaju reči "i to u roku od 30 dana po isteku roka u kome je odluka morala biti doneta".
Obrazloženje ovog amandmana – iz razloga pravne sigurnosti mora se odrediti rok u kome nezadovoljna stranka može podneti žalbu. U savremenoj teoriji i praksi, kako stranoj, tako i našoj, zauzet je jedinstven stav da nezadovoljna stranka mora imati pravo na podnošenje pravnog leka u situaciji kada nadležni organ u zakonom propisanom roku ne donese odluku po njenom zahtevu.
Pravo stranke ne može biti neograničeno, odnosno u svim savremenim sistemima i granama prava taj rok je ograničen, 30 dana je u skladu sa opštim principima našeg prava.
Ne vidim razlog zašto ovaj amandman nije prihvaćen. Činjenica je da je kolega Konstantinović delimično uredio, odnosno popravio ovaj zakon, ali mislim da je ovo bilo preciznije.
Inače, generalno kao narodni poslanik u današnjoj raspravi ne mogu da budem uopšte zadovoljan načinom kako se obrazlaže amandman kada ne bude prihvaćen. Mi smo u prepodnevnoj diskusiji imali jednu malu nesuglasicu oko toga.
Ako Vuk Dinčić podnese jedan amandman na član 6. i ako on podnese na stav 1, stav 6. i stav 10, a obrazloži se samo stav 1. i stav 8, a moj amandman koji je brisao onu tačku, gde je praktično taj amandman prihvaćen, ne mogu da budem zadovoljan njegovim obrazloženjem, jer se nigde ne pominje tačka 10.
Zato apelujem na ministra da u budućem periodu ipak se malo preciznije te stvari izlože, znam da je vreme i vama veoma kratko, da ima dosta amandmana, ali je potrebno da se ovakve stvari ipak zbog neke preciznosti ubuduće ne ponavljaju.

Veoma kratko. U članu 85. predložili smo da se stav 2. briše. Obrazloženje – stav je u skladu sa opšteprihvaćenim pravnim stavovima iz srpskog i savremenog pozitivnog i uporednog prava, pa nema potrebe da se posebno ističe u zakonu. Jednostavno pravilo predviđeno u ovom stavu se podrazumeva. Ono je tekovina savremenog prava, pa nema potrebe da se posebno ističe. Kao što sam rekao, mislim da je suvišno i zato ga treba izbrisati.