Pošto smo se malo vratili na ovaj amandman, uvažavajući kolegu Jojića i kolegu Mikovića, doći ćemo do tog člana, ali šta to znači "nastavljaju sa radom"? Može neko da nastavi sa radom, a da bude ograničen rokom da će u nekom periodu morati nešto da polaže ili ne. Mislim da je kolega Miković u pravu i da treba ovaj amandman prihvatiti zato što jasno, preciznije govori u zakonu, iako su kolega Jojić i on u pravu, ali može jednostavno da se popravi nekim tumačenjem, da ne bi bilo zabune.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, pred nama je danas set predloga zakona koji je Vlada predložila i sigurno da određeni zakoni predstavljaju novine u pravnom sistemu Srbije i određena rešenja jesu novina, ali da li će sve probleme koji su bili pred pravosudnim organima biti rešeni vreme će pokazati.
Ono što pada u oko više godina unazad, primećujemo da mnoge stvari koje su bile u nadležnosti sudova polako izlaze iz ingerencija sudova. Pre nekoliko godina smo imali uvođenje Agencije za privredne registre, pa smo napravili jednu ogromnu firmu, samo u Kraljevu to radi 10 ili 15 ljudi, a negde su dva ili tri čoveka u privrednom sudu radila registraciju preduzeća.
Na taj način smo jedan ozbiljan posao izuzeli, izmakli od sudova, a sada vidimo da uvodimo dva nova instituta. Zakonom o izvršnom postupku uvodimo praktično privatne izvršitelje i po meni je neprihvatljivo da deo sudskog postupka, izvršni postupak, izlazi iz ingerencije sudova, naročito neka rešenja, a što ću u daljoj diskusiji reći, pogotovu član 336, namerno ću apostrofirati taj stav, rešenje je potpuno neprihvatljivo.
Dakle – izvršitelj može da zaposli ili angažuje treća lica koja u ime i za račun izvršitelja sprovode pojedine radnje u izvršenju obezbeđenja. Postavljam pitanje predstavnicima Vlade: koja su to treća lica, koja je njihova kvalifikacija?
Ukoliko je taj privatni izvršitelj diplomirani pravnik, podrazumeva se kao što imamo kod notara, odnosno kod javnih beležnika jasno predviđene stavove gde se kaže, da su i zamenici isto iz delokruga diplomiranih pravnika, i možemo ovde da prihvatimo da to mogu da budu čak i diplomirani ekonomisti ili neka druga struka.
Ovakvo rešenje, Nova Srbija je podnela amandman, mora da se definiše, jer ovakvo široko davanje postoji ozbiljna mogućnost da se u naš pravni sistem, bez obzira na rešenja koja ću dalje kritikovati, s kojima se ne mogu složiti, a ovo sam namerno na početku stavio, može da ima uvođenje takvog stanja u izvršni postupak da slobodno mogu reći da mogu potpuno da se legalizuju uterivači dugova, da tako kažem.
To smo i rekli amandmanom i apelujemo na Vladu i na ministra da prihvati amandman Nove Srbije, jer ovde nešto mora da se promeni, jer dovodi u pitanje potpunu legalnost i nešto što će uznemiriti građane Srbije, bez obzira na dužničko-poverilački odnos koji se ovim zakonom želi rešiti.
Naravno, pre godinu dana Nova Srbija je ovde predložila, između ostalog, a mislim da smo se tada svi zajedno složili, i predstavnici Vlade i predstavnici opozicije, čak i ministar, da izmena izvršnog postupka bez regulisanja Zakona o sudskim taksama neće doneti nikakav boljitak.
Ovde moramo da shvatimo jednu stvar, poverioci u ovoj državi su potpuno nezaštićeni. Poverilac ulaže ogroman napor da u sudskom postupku izvrši neko svoje pravo, a kada dođe do izvršenja, tu se stane. Nova Srbija je predložila da možda, evo, sad se korigujem, osim inicijalnog akta podnošenja tužbe i obavezne takse, smatramo da taksa na odluku i taksa na izvršenje mora da bude po ostvarenom pravu.
Onda ćemo imati efikasan sistem i ukoliko ovo bude izglasano, da postoje privatni izvršitelji, isto mora važiti za njih obaveze, jer nećete ih naterati da rade svoj posao ukoliko oni budu onaj deo koji bude naplaćivao od građana, od poverioca taksu, pa neće ni oni biti svemogući.
Meni se sve čini da ovo predstavlja, ovo uvođenje privatnog izvršitelja, jednu nemoć države, odnosno pravosudnog sistema, da izvrši svoju obavezu. Ponavljam, izvršni postupak je deo sudskog postupka i on mora da ostane u tim okvirima.
Mnogo bolje je bilo rešenje od pre par godina koje smo imali, odnosno predlagali, odnosno bili u nekim radnim verzijama, uvođenje eventualne sudske policije. Pa, ukoliko smo uveli komunalnu policiju za ovakav jedan ozbiljan posao, bilo je bolje uvesti sudsku policiju i da sve ostane u legalnim tokovima države i suda.
Niko ne razmišlja o tome da će ovakav jedan zakon dovesti do toga da se smanji broj izvršnih radnika u sudovima. Ljudi će i ovde ostajati bez posla, jer ostavlja se široka mogućnost po članu 336. privatnom izvršitelju da prima neka treća lica. S tim apsolutno ne možemo da se složimo.
Smatramo da i u članu 30. ovog zakona ima potpuno nelogičnih rešenja. Naime, kod vraćanja u pređašnje stanje itd, institucija veštačenja praktično je neprihvatljivo da se potpuno izbacuje iz izvršnog postupka. Znam da je tendencija predlagača da se ubrza postupak, ali jednostavno postoje neke stvari koje je nemoguće uraditi a da se prethodne ne izveštače.
Neko će u celom tom miljeu stvari biti oštećen, apsolutno oštećen. U članu 34, kad se govori o troškovima postupka, izvršni poverilac je dužan da predujmi troškove postupka u skladu sa Zakonom o propisima koji uređuje troškove postupka. Da, ali po zaključku suda. Znači, neko mora da kanališe i da kaže šta je to, a to je opet sud. Tu je Nova Srbija podnela amandman i očekujemo da će ova praktično tehnička i ispravka radi preciznosti biti prihvaćena.
Član 47. je potpuno nepotreban, jer sve je opisano u članu 46, tako da ga apsolutno treba brisati. Naravno i kod javnog nadmetanja, kod onog konkretnog trenutka kada je izvršena prodaja stvari, mora da se ostavi neki vremenski trenutak od deset minuta, što je potpuno uobičajena stvar.
Dao sam samo nekoliko primedbi na stvari koje su potpuno, po nama, neprihvatljive, da ne bih sada dužio, jer ćemo u raspravi o amandmanima sigurno detaljnije govoriti o svemu tome, još jedanput samo ponavljam da deo koji se odnosi na privatne izvršitelje, ako i ostane, apsolutno treba precizirati članom 336.
Građani godinama ostvaruju neko svoje pravo. Samo u Kraljevu, više puta sam naveo, ima 20 hiljada predmeta, pet hiljada broj predmeta. Jeste ogroman posao, ali postojale su neke stvari koje je trebalo uvesti i lakše izvršiti i sigurno da bi ovaj zakon imao potpuni smisao.
Evo, reći ću vam konkretno kako bih, na primer, uradio to kada se odnosi na izvršni postupak. Ako postoje određene sudske presude, recimo, za plaćanje alimentacije, ako u prekršajima ko ne plati kaznu za parkiranje može da ode, gospođo ministre, u zatvor, ovde treba uvesti jedan rigidniji stav, jednostavno nešto što dužnika koji ne poštuje presudu, pravosnažnu presudu, istoga treba sankcionisati na neki način.
Ukoliko građanin ne plati sudsku taksu na vreme, on 50% po opomeni mora da plati sudsku taksu. Da li je bio problem da se na neki način, nekom kaznenom politikom u izvršnom postupku, primora stranka da izvrši svoju obavezu?
Sigurno da tu postoje neke stvari iz nekih kodeksa koji štite dužnika, ali ukoliko mi imamo situaciju da društvo sa ograničenom odgovornošću, gde su najveće zloupotrebe, gde su najveće nepravilnosti, gde uz osnivački ulog od 500 evra praktično neko iz društva ograničene odgovornosti izvara, izvara, izvara mnogo ljudi, zatvori firmu, odvede u stečaj.
Pa ne može više to lice da se bavi nijednom delatnošću, a najčešće se dešava da ono otvori pored firmu sa drugim računom i nesmetano počne da radi. Onda imamo unedogled probleme i neće privatni izvršitelji ništa tu uraditi. Jednostavno će država da kaže, odnosno sud – to je u rukama privatnog izvršitelja, sud više nema nikakve veze s tim.
Bez obzira koliko vi, gospođo ministar, imate sutra ingerencije i određene postulate da vršite na neki način kontrolu tih ljudi, mislim da se tu neće ništa bitnije uraditi, osim što će se taj deo izuzeti iz suda. Ponavljam, bilo je bolje da sudski postupak, odnosno izvršni postupak, koji je deo sudskog postupka, ostane u sudu, a da se sa nekom institucijom sudske policije ovaj problem reši.
Drugi predlog zakona je Predlog zakona o advokaturi. Naravno da ga je trebalo promeniti. Naravno da je trebalo izmeniti, od 1998. godine neke stvari nisu promenjene. Sigurno da određena rešenja, sigurno da pripadam toj branši, ali bez obzira na sve, čovek ne može da primeti neke stvari koje nisu potpuno logične.
Meni apsolutno neće biti jasno kako će sutra Ustavni sud ili predsednik potpisati nešto što je u suprotnosti sa Ustavom, a to se pre svega odnosi na one ljude koji ne budu izabrani, da im se onemogući pravo da dve godine mogu da obavljaju advokatsku delatnost.
Znam da je tako u određenim državama, znam da su to neki evropski standardi, ali sve ono što ste imali u subotu u "Sava centru", ili već ne znam gde, informisan sam samo o tome, postavljam pitanje – od čega će ti ljudi dve godine da žive? Da li ste postavili pitanje predstavnicima EU?
Po mojim informacijama, tamo država stoji iza njihovih primanja, u nekom delu, tih dve godine. Nemam ništa protiv ovog zakonskog rešenja, da dve godine, na kraju krajeva, ne mogu da obavljaju, ako se želi sprečiti neki uticaj zloupotreba, ali tim ljudima mora biti obezbeđeno od čega će oni da žive.
Postavljam i pitanje kakav je status sada neizabranih sudija, s obzirom da će zakon stupiti na snagu? Da li su oni u statusu izabranih sudija, ovi koji nisu izabrani, ili ne? Ako nisu, onda oni ne treba da primaju više lične dohotke. Dakle, postavljam pitanje šta je statusno pravo tih ljudi? Koja je njihova trenutna situacija?
Siguran sam da će, između ostalog, ovaj zakon sigurno pomoći da se oni što pre opredele šta žele da rade, jer ako ovaj zakon stupi na snagu, onda dve godine neće obavljati. Mislim da je tendencija predlagača zakona na neki način da se uz ovako nešto što pre oslobodi tih ogromnih troškova koje država ima.
Naravno, ne kažem da ti ljudi ne treba, treba da primaju određene dohotke, jer su sigurno oštećeni. Oni će verovatno dokazati da su mnogi od njih neizabrani po nekim uskostranački interesima, a ima toga puno.
Nisam potpuno siguran i ne razumem potpuno da li se ovo, osim sudija, u članu 6. tačka 10) ili javne funkcije u organu uprave, da li se to odnosi na inspektore Ministarstva unutrašnjih poslova ili ne? Da li se odnosi? Ukoliko se odnosi, onda je u redu, jer sigurno da mnogo više u advokaturi ima zloupotreba, ako pričamo o privilegijama, jer ti ljudi koji dolaze, inspektori koji dolaze u redove advokata u nekom sledećem periodu su najbrži, sve znaju, oni su pritvorski advokati, oni su informisani. Imaju određene veze, kanale i svi koji se bave advokaturom znaju da su tu i najozbiljniji, najunosniji poslovi, a siguran sam i znam da su oni bili privilegovani u nekom prethodnom periodu.
Uvođenje advokatskog ispita, posle položenog pravosudnog ispita, totalna besmislica. Mislim da to ne treba da bude tako. Zaboravio sam da kažem još nešto, ukoliko neizabrani sudija ne može da obavlja poslove advokature, postavljam i pitanje, a evo to je, na kraju krajeva i protiv mog ličnog integriteta i nekih kolega koji su u ovom parlamentu – da li je trebalo uvesti pravilo da ni advokat koji prestane da se bavi funkcijom ne može da konkuriše na mesto sudije?
Konkretno pitanje. Tu postoji uzajamni odnos. Govorim ne samo u ime tih sudija, nego govorim sa ove strane, jer i tu postoji određeni sukob interesa, ali onda se postavlja pitanje – ukoliko jedne ograničimo i druge ograničimo, dovešćemo totalno sistem u paradoksalnu situaciju i bavićemo se samo nekim sumnjičenjem da neko nešto zloupotrebljava.
Otuda i kada smo brali sudije i tužioce, ne mogu se složiti da tužioci iz drugih gradova rade u drugim gradovima, iz Kraljeva u Kruševcu, iz nekog drugog grada u Kraljevu, u Čačku ili Užicu, iz drugih gradova, ne samo da poskupljuje troškove nego sam vam i tada, a i sada rekao, vi se samo bavite određenim sumnjičenjima da će neko nešto da zloupotrebi. Ukoliko neki nosilac pravosudne funkcije hoće da zloupotrebi, pa mnogo će lakše, ministre verujte, da to zloupotrebi ukoliko ne radi u svom gradu, ukoliko ne šeta svojim gradom.
Ukoliko poznaje ljude, on ima neku odgovornost u tom gradu. Ukoliko ode u drugi grad, manja je odgovornost, njega niko ne poznaje. Skloniji je tome. To, između ostalog, nikada ne mogu prihvatiti kada je bilo obrazloženje, kada smo donosili zakone o sudijama, sudovima itd.
Nova Srbije je podnela dosta amandmana. Nadam se da će određeni amandmani, koji su sigurno u duhu da poprave zakon, biti prihvaćeni.
Ostaje mi samo dovoljna vremena da nešto ukažem i o zakonu o javnom beležništvu, pošto je kod ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnim sankcijama praktično samo neko preciziranje stvari. Još jedan zakon koji iz sudova onaj deo rada oko pisarnice izmešta u neke privatne okvire. To je institut koji je poznat u svetu, u Evropi.
Za neki prvi trenutak mislim da je primedba da možda treba spustiti taj prag od 25 hiljada na 20 hiljada ljudi. Možda treba malo više notara. Ogromna je tu odgovornost. Svi očekuju da je to jedan posao koji će biti unosan, ljudi se obučavaju, polažu određene kurseve, ali tolika je odgovornost, tamo je i osiguranje i reosiguranje itd.
Mislim da će biti vrlo opasno da u našim uslovima taj institut zaživi. Možda bi trebalo prolongirati još određeni period, da se ljudi priviknu, da ne dođemo u situaciju da tu bude ogromnih problema. Verujte, sve što se vidi u tom zakonu ukazuje da ovaj institut neće tako lako zaživeti u našem pravosudnom sistemu.
Pošto polako ističe vreme, još jedanput konstatacija: mnogo brzo mnoge zakone izvlačimo iz ingerencija sudova, to sam rekao na početku diskusije. Postavlja se pitanje – šta će, osim onih golih stvari, odnosno suđenja, sudovi raditi? Mislim da smo društvo koje nije potpuno sazrelo za ovoliko korenite promene.
Mnogo toga brzo menjamo, a kako naš narod kaže "što je brzo, to bude često i kuso", ali se nadam, kao i svi mi, da će ovo zaživeti, da će biti kako treba. Mislim da, naročito kod ovog izvršnog postupka, kod uvođenja privatnih izvršitelja, siguran sam da to neće biti tako lako i mislim da ćemo imati dosta problema, ali vreme će pokazati kako će to biti. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade, poslanička grupa NS je tačno pre mesec dana ovde postavila pitanje Vladi vezano za poskupljenje električne energije koje sutra, praktično, treba da stupi na snagu. To je, građani Srbije već znaju, ono povećanje od 15%.
Prošlog meseca postavio sam pitanje koliko je uopšte opravdano povećanje cene električne energije za celu teritoriju Srbije. Dobio sam neki odgovor koji onako, u nekoj formi, objašnjava da se sa nekim uplatama do 15. u mesecu daju neke olakšice itd., da postoje određeni potrošači koji će biti subvencionisani (odnosi se na onih 350 kilovata) i to je jedan uvod u jedno pitanje, ali nisam dobio odgovor na drugo pitanje, koje sam postavio pre mesec dana. To pitanje je bilo direktno upućeno tadašnjem ministru, još uvek u onoj vladi, gospodinu Škundriću – da građani na teritoriji opštine Kraljevo budu oslobođeni tog povećanja cene električne energije od 15%.
Pošto nema resornih ministara koji mogu da mi odgovore, postavio bih gospodinu Božidaru Đeliću direktno pitanje – da li je na Vladi razmatrano poslaničko pitanje u vezi s povećanjem cene električne energije koje se odnosi na Kraljevo i da li ima mogućnosti da podržite inicijativu ''Nove Srbije'' da za građane teritorije opštine Kraljevo cena u 2011. godini ne bude povećana?
Reći ću vam direktno, o tome sam razgovarao i sa ministrom Mrkonjićem i sa gospodinom Škundrićem. Jako mi je žao što predsednica Narodne skupštine, naravno po Poslovniku, nije mogla da dozvoli gospodinu Škundriću, koji je hteo da se izjasni, ali nije imao pravo prošlog meseca (Ništa na vašu dušu.), ali bih želeo, odnosno sigurno znam da će gospodin Marković to podržati, koji je koordinator Vlade za opštinu Kraljevo.
Svi znate šta se desilo u Kraljevu, da je bio razoran zemljotres, da su mnoga domaćinstva oštećena. Neke štete se trenutno saniraju, ali postoje mnoga preduzeća, mnogi privatni preduzetnici, mnoge javne ustanove koje su jako oštećene i to još uvek nije sanirano i sigurno bi ovakva jedna inicijativa dobro došla građanima Kraljeva.
Moram ovog puta da kažem da je inicijativa Nove Srbije da se studentima koji nisu na budžetu skine jedan deo upisnine i zahvaljujem ministru Obradoviću koji je reagovao na zahtev Nove Srbije i oni na državnim fakultetima su oslobođeni 50%.

Gospodine potpredsedniče Vlade, moje pitanje uopšte nije bilo ko je koliko uradio kada je u pitanju obnova Kraljeva. To nije pitanje. Kolika je čija uloga, ni to nije pitanje. Možemo da pohvalimo možda i samo gospodina Markovića, koji se zaista trudi u Kraljevu, ali ako već počnemo da nabrajamo, da li je to i gradonačelnik, onda ću vam reći da je i Nova Srbija učinila određene napore i uložila u to da se određenim porodicama naprave kuće. I, naravno, Srpska napredna stranka. Znači, to nije pitanje.
Moje pitanje je konkretno, vezano za povećanje od 15% za građane Kraljeva. Oni svi imaju štetu, a neće stići da naplate tu štetu, i država na ovaj način može indirektno da pomogne. Preduzeća su isto tako oštećena. Konkretno, 15% za jednu firmu u Kraljevu koja troši milion dinara, 150.000 dinara povećanja cene električne energije znači da će možda dva ili tri čoveka ostati bez posla.
Gospodine Đeliću, dođite u Kraljevo. Sve je stalo. Možda samo dve ili tri firme nekako posluju. Ljudi su u dugovima, u hipotekama. Vrlo je teška situacija. Ne rade firme, ljudi se otpuštaju, zatvaraju se radnje, ima mnogo neizdatih poslovnih prostora.
Apelujem na Vladu da učini napor, a ima puno opravdanja, nema nikoga u sali ko neće to podržati i ja vam odgovorno tvrdim – da je gospodin Škundrić dobio pravo da se obrati Parlamentu, ali nažalost nije mogao po Poslovniku, siguran sam i video sam po njegovoj reakciji i gospodin Mrkonjić mi je to kasnije rekao, da će to da se prihvati. Pitam vas da li je Vlada to uzela u razmatranje, jer sutra je taj dan kada novi cenovnik stupa na snagu.
Molim vas zbog građana Kraljeva, zbog veoma teške situacije. Ne traži se to u nedogled, nego u 2011. godini računamo da će se ovo sanirati kada je u pitanju Kraljevo, a na ovaj način ćete pomoći građanima i privredi Kraljeva.

Gospodine potpredsedniče, zaista ne mogu da shvatim da li ste vi od početka moje diskusije potpuno skoncentrisani na ono što sam rekao. Čak sam rekao da se gospodin Milan Marković izuzetno trudi u Kraljevu i nije sporno da država čini napore.
To uopšte nije sporno. Ovde je konkretno pitanje, koliko sam ja vas razumeo, i molio bih vas da me saslušate jer po Poslovniku više neću imati pravo da vam bilo šta odgovorim – da li mi ovde kao narodni poslanici, odnosno poslanička grupa Nova Srbija, koja daje ovu inicijativu, ima obećanje da će na sledećoj sednici Vlade ovo biti tačka dnevnog reda? To je nešto konkretno, jer ovo pitanje sam postavio pre mesec dana i nisam dobio odgovor.
Sutra stupa novi cenovnik na snagu. Vi sigurno imate mehanizme da od 1. aprila zaustavite to povećanje koje se odnosi na Kraljevo. Zaista bih vas molio, mislim da je to humana stvar. Nije ništa lično, nije ovo politika, ovo je nešto čime se izlazi u susret jednoj opštini, gradu Kraljevu koji je pretrpeo razoran zemljotres.
I zbog zemljotresa i zbog ostalih stvari situacija je izuzetno teška, jer ne funkcioniše sve onako kako bi trebalo u jednom predivnom gradu kao što je Kraljevo. Teška je situacija, učinite napor i molim vas, ako možete, da mi odgovorite da li će ovo biti tačka dnevnog reda na sledećoj sednici Vlade.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine potpredsedniče Vlade, Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, gde smo tražili da u članu 7. stav 2. ovo povećanje, koje je u suštini alternativno, koje je do 60%, bude zamenjeno cifrom 20%. Objektivno rečeno, najpravilnije bi bilo da smo tražili da to bude 7 - 8%, nešto što je predviđeno kao procenat projektovane inflacije, ali, eto, odlučili smo da ne budemo toliko tendenciozni, jer računamo da će organi lokalne samouprave imati u vidu kakva je imovinska mogućnost građana pa će se prema tome određivati. Pretpostavljam da oni neće dozvoliti da budu ovako brutalna povećanja, ali, opreza radi, šta ćemo, gospodine potpredsedniče Vlade, ukoliko neke opštine jednostavno nemaju drugu mogućnost nego krenu sa takvim povećanjem?
Šta vas je uopšte navelo da u periodu ogromne krize, svetske ekonomske, pa i naše krize ovde, kažete da će nešto moći da se poveća do 60%? To je ono što zabrinjava, to je ono što psihološki utiče na građane Srbije, bez obzira na to da li će to, kao što sam rekao, neke opštine sprovesti ili ne.
Gospodine Đeliću, vi kao čovek sa svetskim iskustvom, uvek najavljujete pompezno, euforično ste pre dve godine sa govornice u onoj skupštini govorili – hajdemo u Evropu... Svi, naravno, hoćemo u Evropu, ali pitam vas, da li predstavnici MMF-a, koji dolaze u Srbiju često, jer imamo neke uzajamne dogovore po raznim osnovama; kada se pomene neko povećanje plate ili penzije od 2%, to su silni, danonoćni pregovori, neke nijanse su u pitanju... Da li vi kao predstavnik Vlade, praktično drugi čovek izvršne vlasti u ovoj zemlji, kažete tim predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda – vidite, mi ćemo da povećamo plate ili penzije 2%, ali porez na imovinu ćemo da podignemo na 60%, podići ćemo za neki dan cenu struje 15%, podići ćemo cenu hleba za 30%, podići ćemo raznorazne stvari?
Gospodine Đeliću, da li vi mislite da građani Srbije imaju toliko strpljenja? Stvarno im se divim. Da li vi znate da ovih dana praktično prosvetni radnici štrajkuju, sa platama koje mnogi u ovoj Srbiji nemaju? Da li neko posle ovih silnih povećanja može da preživi? Verujte, to je sigurno nemoguće. Morate malo da siđete u neke krajeve Srbije koji su praktično na ivici egzistencije.
Znate kako, kada krenete sa ovakvim psihološkim opterećenjem koje može da zaživi i kada u jednoj opštini imate toliko nameta za ljude koji žele da normalno posluju, da plaćaju obaveze prema državi... Pitaću vas još jednu stvar: upoznati ste sa mnogim prilikama u Francuskoj, da li se u jednoj Francuskoj svake godine plaća ova obavezna registracija za automobile, da li se svake godine plaća taksa za firmu? Kada dovedete neke investitore u Srbiju, a imao sam priliku da ih čujem, njima uopšte nije jasno šta znači plaćanje gradskog građevinskog zemljišta; to je nešto što je potpuno imaginarna kategorija. Vi ćete reći da to rade lokalne samouprave. Ali, postoji neka vlada koja će reći da u jednom gradu, u jednoj zoni ne mogu da budu aršini prema delatnostima; dakle, jedan piljar ili jedan frizer moraju da imaju isti uslov za nekih 20 kvadrata, a ne da neko plaća 300 dinara, a neko u lokalu do 2.000 dinara. To nisu normalne stvari.
Gospodine Đeliću, prilikom poslednjeg pojavljivanja bivšeg ministra za trgovinu izneo sam podatke da je oko 40 glavnih artikala u Srbiji skuplje nego u Nemačkoj, to je bilo i u dnevnim novinama. Samo jedan podatak: u Nemačkoj je brašno 25 dinara, prevedeno u naše dinare, a u Srbiji 40 dinara.
Sve ovo upućuje na to da ćete ovakvim odnosom praktično naterati građane Srbije, što ja ne propagiram, taman posla, na građansku neposlušnost, jer neće imati odakle da plaćaju obaveze, neće imati odakle da ostave nešto sa strane za hranu, da prežive, da školuju decu, da plaćaju skupe lekove.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, Poslanička grupa Nova Srbija podnela je ovaj amandman, koji u principu ne bi zadirao u ono što ste vi u obrazloženju rekli kada ste odbacili ovaj amandman. Ruku na srce, ministar se potrudio da dosta amandmana prihvati. Među njima je i jedan Nove Srbije. Ali, ne vidim nikakav razlog da se ovaj amandman ne prihvati, jer bi on samo konkretizovao određenu situaciju i sigurno ne bi zadirao u ovo objašnjenje, kao što sam već rekao, već bi samo precizirao zakon i suštinski ga popravio.
Naime, u obrazloženju ste nam dali objašnjenje koje je potpuno paušalno, jer ste rekli da je odredbama člana 3. stav 1. tačka 4) Predloga zakona kao cilj socijalne zaštite definisano očuvanje i unapređenje porodičnih odnosa, kao i unapređenje porodične i međugeneracijske solidarnosti. „Pod unapređenjem porodične i međugeneracijske solidarnosti u kontekstu socijalne zaštite podrazumeva se, pre svega, međusobno razumevanje, briga i izdržavanje članova porodice. Otuda rodna solidarnost ne bi mogla da potpadne pod navedeni cilj.“
Šta je Nova Srbija ovde tražila? Tražili smo da se u članu 3. stav 1. tačka 4) posle reči „porodičnu“, ne zadiremo u to, doda reč „rodnu“.
Naše obrazloženje je – terminološko preciziranje u ovom članu traži da se i reč „rodna“ uvede u zakon. Rodna ravnopravnost je veoma bitna kada je reč o uređenju u oblasti kakva je socijalna zaštita.
Gospodine ministre, ne vidim nikakvog razloga da u zakonu nije moglo da stoji na ovaj precizirani način na koji smo mi mislili da popravimo zakon. Suštinski, to ne bi zadiralo u ono što ste vi već naveli u obrazloženju, samo bi, kao što sam rekao, konkretizovalo jednu situaciju i praktično popravilo zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujemo se gospodinu ministru koji, za razliku od mnogih ministara, ipak reaguje na primedbe opozicije kada je nešto dobro. Zahvaljujemo se što je na ovaj način prihvatio amandman koji je prethodno Vlada odbacila. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Mesarović, pred parlamentom je danas odluka o izboru članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, pre podne je bio izbor članova Državnog veća tužilaca.

Principijelno, ne volim da posebno govorim o određenim biografijama, jer, kao što je i sama gospođa Mesarović zbog javnosti rekla i upoznala nas sa nekom biografijom, mnogima od nas ove biografije, osim nekih koje su vrlo korektne, ne znače ništa, mi direktno određene ljude ne poznajemo. Konkretno, jedno ime iz ovog predloga, Blagoja Jakšića, poznajem i reći ću da se radi o izuzetno korektnom čoveku.

Šta je principijelno, po meni, problem kada govorimo o ovom izboru? Gospođo Mesarović, da sam na bilo koji način mogao da utičem na donošenje zakona, pri samom izboru jedan od kriterijuma ko može biti izabran u Visoki savet sudstva, kao i Državno veće tužilaca bio bi sigurno i određeni broj godina. Evo zbog čega to kažem: iz pojedinih impresivnih biografija koje imamo ispred nas vidimo da su ljudi koji se biraju u najzrelijim sudijskim godinama, kada najviše treba da donesu pravosuđu i kada imaju mogućnost da, što bi se reklo, najbolje sude, a u periodu od pet godina ćemo ih praktično staviti u neku fazu mirovanja. Po mojim ličnim uverenjima, tu bi trebalo da prag bude kraj karijere, kada ima do pet godina ili sedam-osam do penzije, kako za pripadnike muškog pola tako i za dame, koje su u pravosuđu Srbije prisutnije.

Zašto to govorim? Ne samo zato što ćemo određenim izborima izgubiti neke ljude koji se, ako su najbolji, biraju, jer oni se ipak biraju da bi birali neke druge. Slažem se da će oni to korektno raditi jer imaju određena iskustva, ali mislim da su neke godine, od četrdesetih godina, najbolje, najproduktivnije, kada jedan delilac pravde može najviše da donese, a onda ga ipak na neki način odvojimo od predmeta, odvojimo od suđenja. Mislim da ćete se tu složiti sa mnom.

Možda bi bilo praktičnije da neki ljudi koji su na kraju karijere dožive ovakvu čast da budu u Visokom savetu sudstva i, što bi se reklo, da bi se na kraju malo odmorili od dugogodišnjeg suđenja. Sa ogromnim iskustvom koje imaju sigurno bi još bolje mogli da biraju one ljude koji će deliti pravdu u ovoj zemlji.

To je jedna dobronamerna sugestija, ništa kritički, ali mislim da bi bilo bolje da se mislilo malo o ovakvom načinu izbora.

Mislim da je tu i u sredstvima javnog mnjenja... Imali smo dosta novinskih članaka i sigurno je da smo dosta čuli o tome. Mislim da se u nekim situacijama, kada su upravo ova lobiranja bila, malo preterivalo sa svim tim. Mislim da je i u samim sudovima stvorena jedna loša atmosfera. Znate, ljudi su lobirali jedni za druge. To nikada nije dobro. Možda treba naći jedan bolji modus, da se uredi prilikom nekog sledećeg biranja. Mislim da se tu određena atmosfera ipak narušava. Znate, ja lobiram za vas, onaj lobira za onog, ali ipak, na kraju krajeva, zajedno sudimo, zajedno smo u većima itd.

Gospođo Mesarović, kao što sam rekao, neću se posebno izjašnjavati o svim ovim kandidatima. Rekao sam da poznajem jedno ime. Radi se o kolegi sudiji koji je zaista korektan.

Možda je trenutak da u nekoj blagoj formi kažemo da je materijalna situacija u sudovima trenutno izuzetno loša. Sigurno znate da treba da preduzmete određene mere sa ministrom pravde da se to popravi jer postoje sudovi koji već godinu dana ne isplaćuju obaveze prema veštacima, porotnicima, pre advokatima po službenoj dužnosti. Sve ćemo ovde konkretno da uradimo, da izaberemo sudije, ali u tom opštem miljeu ne možete od samih delilaca pravde da očekujete odlične rezultate ako, kao što je sada slučaj, postoje veštaci koji kažu – nisam isplaćen, neću da radim predmet. To može u krug da ide. Ko u svemu tome trpi? Na kraju krajeva, nije bitan sud, bitni su građani koji ostvaruju neko svoje pravo.

Verujte, na terenu je zaista ovako kako vam kažem. Situacija je slična i sa porotnicima. Morate naći mogućnosti da od naplate sudske takse, koja nije tako mala... Ali, i tu je jedan zatvoreni krug, narod nema novca da sve to pokrije itd.

Sada ću vam reći da sam pre tri-četiri meseca... ovde sam dobio podršku od kolega i od advokata i od same ministarke pravde... Idemo u susret izmeni Zakona o izvršnom postupku, ali u okviru toga treba uraditi jednu stvar kako bi građanima bilo lakše i kako bi se sudije i izvršitelji i novi izvršitelji potrudili da se zaista nešto promeni, da se takse na tužbe, presude, takse na izvršenja naplaćuju od građana na kraju spora, kada se sve naplati. Vi znate jako dobro da se ljudi sude, da plaćaju jednu, drugu, treću taksu i kad to ode tamo negde u izvršenje obično se vrlo retko izvrši. Ljudi se naplaćuju i prema državi i prema advokatima itd. i na kraju ne mogu da ostvare neko svoje pravo iz ovih ili onih razloga. Da li je to loš Zakon o izvršnom postupku (evo, sada ćemo ga promeniti), ali, u principu, ne vidi se da će to biti bolje; računa se na neke privatne izvršitelje, neke agencije itd. O tome ćemo, naravno, kada dođe vreme.

Sigurno, ako država zaista misli da reši, pre svega mora da zaštiti građane koji ulaze u neki spor. Oni moraju da imaju sigurnost da će se to... Pretpostavka da će nešto sigurno biti izvršeno upravo je ovaj predlog koji predlažem – možda razmisliti da taksa za tužbu bude u startu, a sigurno taksa na presude, na izvršenje na kraju spora. Mislim, ima tu različitih modaliteta. Namera mi je da dam neke konstruktivne ideje. Sigurno se kolege sećaju kada sam pričao o tome, i znam da sam od kolege Boška Ristića, gospodina Krasića, a i same ministarke Malović dobio podršku da je to jedan dobar predlog.

Sigurno da je trenutak da kažemo da je masa predmeta u izvršenju, samo je u Kraljevu taj broj 20.000. Ali, kako predsednica insistira i sigurno neću dozvoliti da kaže da se vratim na temu, vratiću se.

Ovom prilikom bih vas zaista zamolio, nije nikakav pritisak, ovde smo u novembru ili decembru mesecu, kada smo imali jednu konkretnu situaciju, slučaj Velimira Ilića i suđenja u Novom Sadu... Presuda po izostanku, vi ste informisani tada prvi put, znam da niste bili informisani o tome – deset miliona dinara. Ponoviću još jedanput da je prvi put u izvršenju stavljena adresa gospodina Velimira Ilića, gde on živi. Znači, nikada nije imao tužbu, nikada nije dobio presudu, niti je imao mogućnosti da se žali.

Priznaćete i vi, kao i sve moje kolege i bilo koji građanin Srbije, da bi neko ko bi dobio tužbu za deset miliona sigurno bar odgovorio na tu tužbu i sigurno bi procesuirao stvar. Ovako, vrlo nezahvalno, sa kamatom od 120.000 evra... Vi jako dobro znate da su za ljude koji su poginuli na Kosovu porodice dobijale odštetu od milion dinara za neku nematerijalnu štetu. To je nonsens. Očekujem od vas, reći ću vam ovom prilikom, a i molio bih vas da preduzmete nešto. Zahtev za ponavljanje postupka je podnet pre dve godine i još nije odlučeno.

Sve ćemo ovde birati, radićemo, ali ako pored ovolikog insistiranja da se samo odluči (nikakav pritisak) ne može da se uradi, šta će građanin koji nema mogućnost da napravi jednu intervenciju, na kraju, da ukaže građanima Srbije o kakvoj se nepravilnosti radi?

Usput da kažem, taj sudija je ponovo izabran. Pogledajte malo kada je prvi put birana za sudiju, pa će vam sve biti jasno.

Još jedanput, sudijama koji budu izabrani želim da u ovom Visokom savetu dostojno obavljaju svoj posao, uz jednu primedbu – da zaista razmislite. Zakoni se pišu, ali zakoni nisu nešto nepromenljivo. Mislim da je dobro, pogotovo jutros... To nije vaša direktna nadležnost, ali mislim da se i kod Državnog veća tužilaca premladi ljudi, ljudi koji najviše mogu da urade i koji imaju kvalitete, na neki način prebrzo sklanjaju, dozvolićete mi da kažem, u nešto što nije direktno vezano, praktično u neku administraciju. To bi bila moja sugestija. Zahvaljujem vam se, i ljudima koji će verovatno biti izabrani želim uspeh u radu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, moje pitanje praktično će biti nastavak pitanja koje sam postavio Vladi prošlog četvrtka na sednici koja je posvećena pitanjima Vladi svakog poslednjeg četvrtka u mesecu. Nažalost, imao sam utisak da je gospodin Škundrić, ministar energetike, želeo da mi odgovori, ali po Poslovniku nije imao pravo. Tražio sam da se građani Kraljeva oslobode povećanja cene električne energije za 2011. godinu.

Ovim putem direktno pitam ministra energetike da li će uvažiti ono što sam prošle nedelje tražio, kad su u pitanju građani Kraljeva, ponavljam, da se u 2011. godini na njih ne odnosi povećanje cene električne energije. Postoje kategorije stanovništva koje će biti subvencionisane; praktično, ovim tražim za sve građane Kraljeva, kako za one koji imaju potrošnju u privredi, koja je u Kraljevu posrnula, tako i za ostale stanovnike Kraljeva, s obzirom na to da ne postoji nijedno domaćinstvo u Kraljevu, što su komisije ovih dana konstatovale, koje nema oštećenja od zemljotresa.

Moram da kažem i to da je uopšte poskupljenje električne energije jedna potpuno suvišna stvar u ovom trenutku za građane Srbije, jer povećanje od 15% je izuzetno veliko. Želim da napomenem samo to da u ovoj zemlji u poslednjih četiri-pet godina niko nije imao povećanje ličnog dohotka od 15%, a mi samo na jednom artiklu tako proizvoljno povećamo cenu 15%, kao da to nije ništa, kao da je to povećanje od 0,5%.

Želim da napomenem i to da se za bilo koje povećanje penzija ili plata ova država po četiri-pet puta konsultuje sa Međunarodnim monetarnim fondom, da li to povećanje, pa onda daje jedan deo u aprilu, u oktobru, pa jedan deo do kraja godine... Da li neko iz vladajuće garniture uopšte pita MMF da li građani Srbije mogu da se opterete takvim povećanjem koje iznosi, samo kad je u pitanju električna energija, 15,5%? Da li je to normalno, videli smo u jednoj emisiji, gospodin Škundrić kaže da mi to u velikoj meri izvozimo, da nešto što imamo podignemo 15,5%? To je stvarno besmisleno.

To je, u krajnjoj meri, neodgovorno prema građanima Srbije. I oni koji primaju lične dohotke nemaju nikakvo povećanje godinama, a mnogo je onih koji praktično ništa ni ne primaju. Ako sad direktno ili indirektno, kako hoćete, povećamo cenu nekim ljudima koji se bave proizvodnjom, koji plaćaju milion ili dva dinara električnu energiju, da li su ovi koji podižu cenu svesni da će u tim firmama ljudi morati da otpuste dva, tri čoveka samo zbog tog povećanja?

Onda ćete svakog dana u Srbiji imati sve više i više onih koji ne rade. Glavna floskula, glavna predizborna priča ove vladajuće garniture bila je – nova radna mesta, a mi sve činimo u stvari suprotno, da napravimo što više socijalnih kategorija.

Još jedanput molim i Vladu i ministra da preispitaju svoju odluku, jer ne možemo mi da kažemo ovde (kada sam to pitanje postavio nisam stigao zbog vremena da kažem) – znate, uspeli smo da to ne bude 1. marta, nego 1. aprila, zato što je grejna sezona. Gospodo draga, nova grejna sezona će brzo doći, a građani Srbije nikakvo povećanje plata do oktobra neće imati. Ako ne plate sada, počeće da plaćaju ogromne cifre u oktobru, novembru i decembru. Ljudi u Srbiji jednostavno više ne mogu da izdrže, ljudi će pasti u dužničko ropstvo, a svi mi ovde... naravno, vi koji ste u vladajućoj koaliciji snosite veliku odgovornost. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, osvrnuo bih se na jednu aktuelnu temu u sredstvima javnog informisanja, a koliko čujemo danas, to je bilo na Vladi, a vezano za poskupljenje električne energije za 15%.
Biću slobodan da kažem da niko od građana Srbije u protekle tri-četiri godine, bilo da su to penzioneri, bilo da su radnici u državnoj upravi, prosvetni radnici, zdravstveni radnici i ostali, nije dobio toliko povećanje plate.
Postavljam pitanje – kako je moguće da se ovako olako razgovara o ovolikom poskupljenju, kada tačno znamo koliko je teška situacija u Srbiji?
Podsetiću i na to da će ovoliko poskupljenje električne energije, s obzirom na svakodnevna poskupljenja naftnih derivata, prouzrokovati ponovo ogromna poskupljenja, a verovatno kod nekih proizvođača, koji se bave proizvodnjom, dovešće još i dalje, do otpuštanja radnika.
S tim u vezi, evo i ministar trgovine je tu, ako je pročitao pre nekoliko dana jedno neverovatno poređenje između cena u Nemačkoj i cena u Srbiji. Mislim da je to bilo u dnevnom listu "Blic". Gospodine ministre, kad uporedite 30 artikala u Nemačkoj i u Srbiji, 28 artikala je skuplje u Srbiji nego u Nemačkoj. Da li je to moguće? Pogledajte, ovo je stvarno nešto neverovatno.
Želeo bih da iskoristim prisustvo gospodina Škundrića i predsednika Vlade. S obzirom da će se za određena domaćinstva vršiti subvencije vezano za određenu potrošnju električne energije, biću slobodan da vas zamolim da za građane Kraljeva, s obzirom na zemljotres koji je bio prošle godine i na to da je u Kraljevu još uvek vanredno stanje, ovo poskupljenje električne energije ne bude primenjivano u 2011. godini, jer obećanja Vlade su da će do oktobra-novembra svi koji su ostali bez kuća biti obeštećeni itd.
Na kraju, voleo bih i od ministra prosvete da čujem da li je inicijativa ''Nove Srbije'', koja je bila krajem godine…, da se studenti sa teritorije grada Kraljeva, oni koji nisu na budžetu, da li su oslobođeni. Imam informaciju da su određeni fakulteti te studente u drugoj rati oslobodili plaćanja, pa bih želeo da vas pitam da li postoji neka konkretna odluka vezana za to, jer imam informaciju da su određeni fakulteti studente iz Kraljeva oslobodili plaćanja druge rate.

Gospodine Obradoviću, zahvaljujem i drago mi je da je inicijativa ''Nove Srbije'' dok je još ministar Marković, kao jedan od koordinatora za Kraljevo, bio tu, da smo ovo predložili, i da ste delimično izašli u susret, mada smo mi tražili za kompletan iznos. Ali, šta je, tu je.
Što se tiče odgovora, delimično mogu s nekim odgovorima da se složim. U svakom slučaju, pohvalno je to što je povećanje cena prolongirano za 1. april, ali ako ste dobro slušali moje pitanje, naravno da je dobro što će određeni slojevi društva biti pošteđeni, ali kompletno povećanje od 15% za ljude koji proizvode, ako neko plaća struju 500-600 hiljada dinara mesečno ili više, automatski će povući, gospodine ministre, gospodine predsedniče Vlade, da ti ljudi neće moći da izdrže pa će morati možda da otpuste dva-tri radnika i onda ćete imati još onih koji će biti u težoj poziciji.
Ako to prenesemo na povećanje cena koje će sigurno uslediti, onda ćete imati veliki problem. Mogu da razumem kada poskupljuje nešto od čega toliko ne zavisimo, ali sam siguran da smo u ovoj oblasti sasvim zadovoljavajući kada je naša proizvodnja električne energije u pitanju i siguran sam da je tu imalo mesta za mnogo manja povećanja.
Gospodine Milosavljeviću, ja ne znam sve to o čemu vi pričate, ali sam samo dao naznaku na jedan tekst i nisam baš dobio odgovor kako je to moguće. Onda nešto nije u redu sa tim pisanjem, ali ipak moram da verujem štampi.
Na kraju ću postaviti gospođi Malović jedno pitanje, vezano za zgrade Osnovnog i Višeg suda u Kraljevu. Osnovni sud u Kraljevu, celo bočno krilo, praktično, ne funkcioniše zbog zemljotresa i da li može da da odgovor kada će biti sanacija tih zgrada, jer je veoma teško stanje kada su u pitanju dnevna suđenja u Kraljevu.

Zahvaljujem na odgovorima. Želeo bih samo još na kraju, tu je ministar energetike, tu je predsednik Vlade, ono ključno pitanje jeste – da li postoji način i mogućnost da Vlada razmotri kategoriju subvencija za određene građane za 2011. godinu i da građani Kraljeva budu bez ovog povećanja električne energije? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, podržavajući amandman DSS, želim da istaknem još jedanput, mada je proteklih dana i u raspravi u načelu bilo dosta govora o ovom Predlogu zakona. Jednostavno, ništa nije dobro kada je u pitanju ovaj predlog zakona. Naravno, Nova Srbija ovako rešenje, ne da ne može da podrži, nego imamo jedan osuđujući karakter da se opšte može pomisliti da se donosi ovakav predlog zakona.

Neverovatno je i to da su potpuno pomešani lončići. S jedne strane, imamo Vladu koja nekakvom uredbom uvodi nešto što nije zakonsko rešenje. Naime, neizabrane sudije primaju i dalje lične dohotke, iako je strogo zakonom predviđeno da postavljena, izabrana i imenovana lica, kada im prestane funkcija, mogu primati nadoknadu šest meseci i, samo u slučaju ako je nekome od tih neizabranih lica ostalo još šest meseci do penzije, onda se taj rok može prolongirati do godinu dana.

Praktično, Vlada je priznala svoju grešku kod ovih ljudi, jer podržava da u nedogled ta lica primaju lične dohotke. Sada imamo nonses. S jedne strane, imamo zatrpani Ustavni sud, koji ima žalbe svih ovih neizabranih lica koja imaju pravo na to i imamo Vladu koja isplaćuje neizabranim sudijama lične dohotke, obzirom da se ovo ne bi rešilo ni tri, četiri godine, pitanje kada bi to prestalo i da li bi uopšte prestalo. Sada imamo situaciju da se pojavljuje jedan totalni pravni vakum.

Gospođo ministre, da li neko u Vladi razmišlja kako je tim ljudima koji su godinama nosili pravosudne funkcije u svojim mestima, koji su u nekim najboljim godinama došli u situaciju, a reći ću vam da je njih sramota da izađu na ulicu. Oni očekuju da Ustavni sud nešto reši u njihovu korist. To je jako sporo, a nije prijatno

kada se među građanima Srbije, gde ste do pre samo godinu dana dostojno šetali ulicama grada, gde ste predstavljali sudsku vlast, odjedanput su ti ljudi van svih tokova.

Sada imamo situaciju da Vlada ovakvim predlogom zakona uvodi dodatnu konfuziju, da se nešto što može da se reši pred Ustavnim sudom, pretače u prigovor.

15/1 BD/VK 12,35-12,45

U raspravi u načelu sam rekao – i ako rešite to prigovorom, opet postoji mogućnost ustavne žalbe. Šta ćemo ako vi rešite na isti način, a onda ti ljudi posle dve-tri godine ne ostvare svoje pravo? Da li ćete vi, u momentu kada rešite prigovorom, obustaviti primanje ličnih dohodaka, koji u kontinuitetu traju?

Po meni, vi niste imali pravo na to. Vi ste to morali da prekinete, a ukoliko neko ostvari svoje pravo kod Ustavnog suda i po nekim redovnim pravnim sredstvima, žalbama, pravnim lekovima, onda svaki pojedinac može da podnese tužbu za naknadu štete, jer je bio oštećen zato što u periodu od godinu, dve, tri nije primao lični dohodak.

To je valjda pravni put, to je valjda neko pravo. Ovako, imamo situaciju da će ova lica primati u kontinuitetu lične dohotke, da građani Srbije moraju da plaćaju poreznici obveznici nečiju grešku. Gde je tu kraj? Kraja jednostavno nema, a ono što je najgore, ovakvim predlogom zakona se Ustav stavlja van snage. To je ono što je najopasnije, to je ono što uvodi pravnu nesigurnost, to je nešto zašta sigurno građani Srbije i uopšte bilo ko, ko u struci ne može da bude oduševljen, jer ako ovako može da se uradi, na ovakav način, sa ovakvim predlogom zakona, onda šta je sa osnovnim ljudskim pravima, šta je sa pravnom državom i vladavinom prava? Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, na kraju kalendarske 2010. godine kada je trebalo da svi u Srbiji, građani Srbije, konstatuju da je reforma pravosuđa u Srbiji uspela došli smo u situaciju da danas sa ovakvim izmenama kažemo da ništa nije bilo dobro. Posebno iritira ova situacija oko Evropske komisije, da je ona dala određene preporuke.
Da se ne lažemo, za ovo što je Evropska komisija rekla znali smo odmah posle izbora. Dugo se to sakrivalo od javnosti. Neke stvari su pokušane u hodu da se peglaju. Međutim, kako stara poslovica kaže – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Neke stvari pokušavamo da prolongiramo, ali vrlo teško se ispravljaju.
Ovu situaciju i Vladu i predlagače ovih izmena zakona je druga situacija naterala na ovakve izmene, a to su ustavne žalbe, odluke Ustavnog suda i kada su se desile jedna i druga ustavna žalba po kojima je odlučeno u korist neizabranih sudija, onda brže-bolje menjamo zakon pod izgovorom da je ustavnih sudija malo, žalbi je mnogo i da moramo na neki drugi način to da rešavamo. Kako? Prigovorom tih neizabranih lica onom organu koji je izabrao te sudije, odnosno neizabrao.
Postavljam pitanje – šta će se tu bitno promeniti? Imaćete zadršku od prvog izbora, prigovor Visokom savetu, i ako ne bude negativan imate ustavno pravo da podnesete ustavnu žalbu. Jednostavno, nisam siguran da će onaj organ koji nije izabrao te ljude da će nešto bitno promeniti prigovor na to.
Znači, ovde je jasna situacija. Ustavna žalba i broj tih ustavnih žalbi, praktično paralisanje Ustavnog suda, nađeno je ovakvo jedno rešenje, a videli smo i pre nekoliko dana kada je predsednica Vrhovnog kasacionog suda bila u Skupštini da je došlo do toga da je tu nešto pogrešno protumačeno, pa onda idemo ka ovakvom zakonskom rešenju.
To je suština problema. Verovao bih u to da nije bilo dovoljno transparentnosti, da smo ovakvu izmenu radili u martu i aprilu pre odluka Ustavnog suda pojedinačnim rešenjima.
Sada ćemo doći u jednu paradoksalnu situaciju, a to je sledeće – šta će se desiti ukoliko 700 ili 800 sudija koji imaju pravo na žalbu podnesu prigovor i ispostavi se da većina od njih, jer nisu baš svi podneli žalbu, neki su pronašli zaposlenje u advokaturi, u nekim drugim zaposlenjima, ako se ispostavi hipotetički 400 ili 500 ljudi kompetentnih?
Imali smo reformu pravosuđa. Osnovni postulat je bio da smanjimo broj nosilaca pravosudnih funkcija sa nekih 2.300 na 1.500. Šta ćemo sada uraditi ako se pojavi 2.100? Šta smo uradili? U Srbiji na terenu je jedna stvar. Ovo je formalna stvar da li imamo 1.500 ili 2.300 sudija.
Gospođo ministre, više puta smo to isticali, trenutno u parničnim postupcima suđenja, konkretno u Kraljevu, zakazivana su pre reforme pravosuđa mesec za mesec. Možete da proverite. Sada se zakazuju za četiri, pet ili šest meseci suđenja.
Gde su tu građani Srbije koji ionako pritisnuti ogromnim sudskim taksama nisu u situaciji da pokrenu postupak da ostvare svoje pravo, a kada se upuste u sve to, onda nikad kraja okončanju postupka? Slažem se da je onaj deo zakonskog rešenja, gde se jedanput može ukinuti, a sledeći put mora presuditi, dobra stvar. Ne mogu da kritikujem sve.
Prihvatam da je priznanje krivice odlična stvar koja je doneta. Ali, gospođo ministre, proverite malo. To uopšte ne funkcioniše. Kada predložite nešto tako svi vas gledaju belo u sudovima. To je ono što je na terenu.
Možemo ovde da menjamo, da popravljamo stvari i da se bavimo samo sa nekih 500-600 neizabranih sudija, ali postavljam osnovno pitanje – gde je tu zaštita građana Srbije, jer ovakvim rešenjima narušen je temelj države, a to je sudska vlast? Znači, zakonodavna, izvršna i sudska vlast su temelji države, a mi smo ozbiljno poljuljali bitnu kariku koja se zove sudska vlast.
Očekivao sam danas, gospođo ministre, da počnemo da razgovaramo o nekim bitnim stvarima koje će zaista definisati pravosuđe. Da li smo pre pet ili šest meseci ovde govorili da donesemo zakon o izvršnom postupku, da tu pokušamo da napravimo neka rešenja?
Verovaću u reformu pravosuđa onda, to sam vam rekao pre tri-četiri meseca, kada se sudske takse građanima Srbije budu naplaćivale na kraju postupka, kada sve stranka završi, kada ostvari svoje pravo, onda naravno da država treba da naplati svoje sudske takse. A ne da se ide sa tužbama i ako se ne plati sudska taksa sa 50% kažnjavanja građana Srbije, koji objektivno ne mogu da plate tu sudsku taksu, i oni koji sve isplaćaju, u izvršenjima je kraj.
Očekivao sam, bilo je nekih nagoveštaja da ćemo taj zakon o izvršnom postupku doneti, ali kao što vidimo imamo nešto, vrtimo se u krug, odlučujemo ponovo o odlukama. Čim se nešto ponovo menja znači da nije bilo dobro. Nije bitno da li je to uradila Evropska komisija, da li je kriv ovaj ili onaj. Ovde najveću štetu trpe oni koji hoće da ostvare neko svoje pravo kada je u pitanju sudska vlast.
Dakle, mnogo toga ostaje škakljivo. Mnoga rešenja, gospođo ministre, veoma su loša. Ponovo ću morati da vam kažem da je nepodnošljivo ono što trenutno, bez obzira koliko vi mislite i mi svi iz Beograda da je to normalna stvar, da sudije putuju iz mesta u mesto. Nije normalno da se u određenim sredinama biraju ljudi za tužioce po 100 kilometara u drugi grad iz razloga da ne bi trpeo pritisak u svome gradu i to je neki vid borbe protiv korupcije.
Ako je neko korumpiran, on je korumpiran u Zaječaru, on je korumpiran u Boru, on je korumpiran u Šapcu, uopšte ne znači gde on obavlja funkciju. Ubeđen sam u to da onaj ko živi u svom gradu, koji obavlja tužilačku funkciju u svom gradu, on debelo mora da razmisli da li to obavlja savesno, pošteno i časno.
Kada ode u neki drugi grad, znate, može da se desi da – eto, ne živim ovde i završiću možda neki posao. To nije bio dobar izgovor, ali to je bio glavni izgovor zašto ste rekli da ste određene ljude premeštali u druge gradove. Ako vam kažem da su neki ljudi završili u nekim gradovima, da uopšte nisu konkurisali, to je već i svima poznato.
Nisam oduševljen ovim, da se prigovorom rešavaju stvari. Ne mogu da prihvatim da neko, ukoliko je već podneo ustavnu žalbu Ustavnom sudu, preuzima obavezu. Praktično, to će se tretirati kao prigovor? To ne može da bude neko rešenje. To može da bude nešto za buduće vreme. Ako je neko podneo ustavnu žalbu, to mora da se okonča. Ovakvo neko zakonsko rešenje za ubuduće je u redu.
Osim toga, jedna od bitnih stvari netransparetnosti jeste prilikom izbora i to što sudije nisu pozivane na razgovor. Podsetiću vas ovde, a siguran sam, smatram da ste korektni, da je Nova Srbija upravo podnela amandman kojim je rekla da bar pet minuta se kandidati pozovu na razgovor. Taj amandman je odbijen.
Znate, jedna od osnovnih stvari kada uđete u neki sud, onaj ko ima kontakt sa sudom je, da kad vidite onog čoveka tamo za pultom, jako je bitno osim znanja i neka figura, neki stav, neko ponašanje. Vi ste to lagano zaobišli. Jedno od upravo stvari Evropske komisije jeste i ta.
Neki put treba poslušati i opoziciju. Mislim da smo imali dovoljno vremena. Mislim da je kompletna reforma pravosuđa urađeno brzo. Ovo je trebalo raditi laganije, jer je vrlo osetljiva grana. Ne mogu do kraja da krivim bilo koga, zbog toga što je praktično suočavanje sa jednim ovakvim izborima, bilo ko da radi, imao bi određene probleme.
Ako se neko ne posluša, ko ipak može da ukaže na to da je trebalo laganije to uraditi, nešto bi uradila biologija. Biologija u smislu penzionisanja određenih lica, neki bi ljudi možda prepoznali u nekim stvarima koje će se desiti, možda neko ne bi hteo da putuje u drugi grad, pa bi otišao ranije u advokaturu, trebalo je to uraditi malo laganije.
Urađeno je preko kolena i, praktično, od reforme pravosuđa mi trenutno nemamo ništa, osim što se ponovo bavimo nečim što je trebalo već da bude završena stvar i da se donose određeni zakoni koji će zaista promeniti pravosuđe u smislu nabolje u interesu građana Srbije.
Još jedanput moramo da istaknemo to, kolega iz SPS, navodno, ne bih da se ponavljam, mora da se reši v.d. stanje predsednika sudova. To je nešto što je objektivno mnogo ranije trebalo da se uradi. Naravno, ne bih hteo da ponavljam, ima tu i određenih izbora koji su krajnje problematični, naravno, nije naše u parlamentu da to procenimo, ali svi argumenti koji su izneseni, neću da ih ponavljam, vezano za Osnovni sud u Novom Sadu, jedan proces koji je bio, gde smo mi sve to istakli prošli put pred sudijom Mesarović. To je lice ponovo izabrano.
Mi ćemo sigurno preduzeti sve ono što je zakonski dozvoljeno da ukažemo to Visokom savetu. Vi verovatno formirate neki disciplinski sud ili nešto već za ocenu neku, to je stvarno skandalozno.
Još jedanput, ukazaću vam na to, da reforma nije dobro urađena. Konkretno, da ne bude samo da kritikujemo, postavljam ministarki pravde konkretno pitanje –2011. je, 1. januar, da li spremno tužioci u Srbiji dočekuju da tužilačku istragu počnu da vode?
To je bio onaj amandman kojim smo prolongirali, da li ste vi to u međuvremenu promenili ili ne? Jeste. Dobro. Ako je tako, onda u redu. Mislim da je to, u svakom slučaju, razgovarajući sa kolegama u tužilaštvima, u ovom trenutku zaista nešto što ne bi moglo da funkcioniše.
Gospođo ministre, još jedanput ću reći, nije dobro da se zaklanjamo samo iza Evropske komisije. Mnogo veći problemi su ovde kod nas. Jednostavno, ovo što je Ustavni sud počeo da donosi u korist sudija, mislim da je to nateralo i Vladu i vas da donesete jedan ovakav zakon, na neki način, da pomognete i Ustavnom sudu da se rastereti nekih predmeta, koji bi, verovatno mnogo od njih, neću da prejudiciram, bili završeni na isti način.
Ne sviđa mi se to što će se kroz ovaj zakon sve navodno rešavati prigovorom. Na kraju krajeva, opet, ako vi odlučite negativno, neizabrani kandidati će imati pravo na ustavnu žalbu.