Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, što se tiče predmeta zakona o kom danas raspravljamo, vi ste u razlozima za donošenje citirali i naveli ste sledeće – Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona je stavljanje van snage Zakona o nacionalnim parkovima, osim odredaba člana 6. i 7. i opisa područja nacionalnih parkova, stupanjem na snagu Zakona o zaštiti prirode, a do donošenja posebnog zakona.
Mene interesuje, budući da ovo nije nikako leks specijalis, predlog zakona o kome danas raspravljamo, na koji ste to poseban zakon mislili, budući da smo čuli upravo vaše objašnjenje, zapravo pokušaj objašnjenja zašto se nije pristupilo izradi posebnih zakona, što je bilo obećano da će biti urađeno za svaki nacionalni park ponaosob, a sve s obzirom na njihove osobenosti?
Ono što je najlakše, jeste da se napiše da je potreba da se granice i režimi zaštite, razvoj, upravljanje, pravila ponašanja, politika održivog razvoja finansiranja, uloga i učešće stanovništva u javnosti u funkcionisanju nacionalnih parkova. Nije mi jasno na koji to način će se ovako jednim predlogom zakona postići, između ostalog, recimo, održivo korišćenje prirodnih resursa? Ako se polazi samo od nekih pukih, deklarativnih predviđanja i pretpostavki, mislim da to ni u kom slučaju neće biti dovoljno.
Proces pridruživanja EU jeste taj koji nas je primorao i koji nas je prinudio da zapravo usaglasimo naše domaće propise sa propisima EU i ovaj propis ne predstavlja nikakvo epohalno neko predloženo rešenje, već puko usklađivanje upravo sa pomenutim propisima EU. Znači, umesto da sami imamo svest o tome i da sami pristupimo izradi određenog predloga zakona, mi smo na tako nešto uvek prinuđeni i primorani, obično u minut do 12.
Doneti zakon jeste jedno, a obezbediti njegov život u praksi predstavlja nešto sasvim drugo, i po pitanju ovog predloga zakona i po pitanju apsolutno svakog drugog zakona. U tom kontekstu, mene zanima kako ćete vi uopšte u praksi doći do pozitivnih efekata koje navodite, a moram primetiti da ovako kako su postavljeni, oni su prilično optimistični, da ne kažem iz mog ugla posmatrano – preterano ambiciozni?
Navodite da se ovim predlogom zakona rešavaju sledeći problemi – da se preciznije definišu režimi zaštite u nacionalnom parku, taksativno se nabrajaju aktivnosti i radovi koje nije moguće obavljati u pojedinim stepenima zaštite, da se definišu obaveze upravljača kroz sprovođenje režima zaštite u nacionalnom parku, upravljanje prirodnim resursima, građevinskim zemljištem koje mu je preneto na korišćenje, da se definiše razvoj i upravljanje pravilima ponašanja itd, itd. U kontekstu ovih pomenutih ciljeva, navodite da se isti postižu donošenjem zakona i radi stvaranja, ono što je meni posebno zanimljivo, „radi stvaranja jednog sigurnijeg pravnog ambijenta“.
Ja bih se na ovom mestu složila sa vama da mi imamo već uspostavljen koliko-toliko funkcionalan pravni ambijent. Naravno, isto važi i za pravnu sigurnost, pošto nešto u ovom momentu u našoj zemlji ta pravna sigurnost izostaje. Zapravo, imamo na snazi njen antonim.
Zakon o zaštiti prirode u Srbiji prvi put je donet 2009. godine. To smo već mogli da čujemo nekoliko puta od početka ove rasprave.
Moje takođe pitanje, bilo je već postavljeno vama, jeste zašto se ovoliko dugo čekalo uopšte na predlaganje ovog zakona? Tim pre što u ovom momentu, čini mi se da smo mi sve probleme u našoj zemlji rešili, u poljoprivredi je eto ostalo još da rešimo problem nacionalnih parkova i mi smo savršena država, u najmanju ruku.
Ovo napominjem jer upravo ono što su već moje kolege pre mene i rekli, jeste da ste vi i pokušali da objasnite ali prilično nespretno, razlog zašto se upravo odustalo od posebnih zakona na kojima je bilo potencirano da će se doneti za svaki nacionalni park ponaosob.
Zaštita prirode o kojoj se tako često govori, zasigurno predstavlja opšti interes svih nas i mislim da je to apsolutno nesporno, ali mora se dozvoliti određen stepen ekonomskog razvoja, jer bez toga nema nama napretka nikakvog, i ne mislim pri tom samo na razvoju turizma, već upravo i u domenu zaštite životne sredine.
Ukoliko hoćemo da se ozbiljno bavimo zaštitom životne sredine, onda zasigurno nije dovoljno da se javna rasprava organizuje u formi nekakvih prezentacija i rasprava na čitavih pet mesta, u trajanju od po dva sata, sa izuzetkom u Beogradu koje je potrajalo eto celih tri sata.
Kada ste spomenuli u ovom predlogu zakona i u razlozima za njegovo donošenje, ekološku mrežu Natura 2000, o nacionalnom i međunarodnom značaju upravo nacionalnih parkova, isti će moći da bude u potpunosti sagledan upravo tek po završetku. Tako da sada bilo šta da govorimo u tom kontekstu, bilo bi u potpunosti prejudicirano.
Upravo taj projekat obuhvata područja koja su važna za očuvanje ugroženih vrsta, a mreža je i kreirana sa ciljem očuvanja više od 1.000 retkih, ugroženih i endemičnih vrsta divljih životinja i biljaka, kao i zaštite oko 230 prirodnih i poluprirodnih staništa. I u ekološku mrežu Natura 2000 do sada je uključeno oko 30.000 područja koja obuhvataju skoro 20% površine EU.
Zakonom o zaštiti prirode to niko ne spori i jeste postignut pomak upravo u zaštiti ovih područja. Uvedene su i obavezne katastarske podloge, tako da se sada zna koja teritorija obuhvata prvi i drugi, a koja i treći režim zaštite.
Međutim, ono što jeste nesporno, jeste činjenica da je vrlo često reč i o katastarskim parcelama koje su u privatnom vlasništvu, a garanciju privatne svojine na kraju krajeva, pruža i Ustav RS.
Mene zanima, budući da se u opisu granica nacionalnih parkova i to svakog ponaosob, nabraja sijaset katastarskih parcela, koji broj istih, i da li znate koji broj istih tih katastarskih parcela se nalazi u privatnom vlasništvu?
Šta ćete raditi ukoliko, recimo, u opisu granica npr. Nacionalnog parka Fruška gora, eto to su svi spomenuli taj park, pa ću i ja da se nadovežem na svoje kolege, recimo nalaze se katastarske parcele koje su predmet restitucije, a vrlo je moguće da takvih ima, posebno na spornost pitanja restitucije, upravo u Vojvodini, s obzirom da je najveći zahtev za povraćaj imovine, među kojima je i zemljište, i šumsko zemljište ako hoćete, podneto upravo na teritoriji Vojvodine, pa me zanima, kako ćete reagovati na takve probleme u praksi, ukoliko do njih dođe?
Da li znate koji broj parcela se nalazi, recimo, u postupku restitucije, a tiče se zemljišta pod ovim katastarskim parcelama, dakle, koje ulaze u opis teritorije svakog nacionalnog parka ponaosob, budući da tvrdite da je naša zemlja, budući zapravo ono što svi tvrdimo, i mislim da ste i vi tu saglasni, da jednostavno naša država pokazuje nemoć da izvrši jednu sveobuhvatnu reformu državnog premera i katastra kako bi uopšte mi znali ko šta ovde treba da radi i kako bi neki podaci u bilo kom zakonu bili pravo valjani?
Naime, mislim da to može predstavljati jako velike probleme i ne znam na koji način ćete odgovoriti takvim zahtevima ukoliko se radi o praksi.
Tako recimo, primera radi, u ovoj skupštini nedavno smo raspravljali i usvojen je naravno Zakon o konverziji zemljišta i recimo, u tom Predlogu zakona bilo je moguće da zemljište koje je predmet konverzije istovremeno bude i predmet postupka restitucije.
Srećom, usvojen je amandman Demohrišćanske stranke Srbije, pa je predviđeno rešenje da se postupak po konverziji zaključkom obustavlja dok se postupak po restituciji ne okonča.
Iskreno, nadam se eto da ste predvideli način jednog hitnog postupanja i način kako ćete rešiti ovaj problem ukoliko se u praksi isti bude javio.
Naravno, u budućnosti možemo očekivati da će se po ovom pitanju javiti neki od problema sa kojima su se suočavali naši susedi, a koji su u mnogome dalje odmakli po pitanju zaštite životne sredine nego mi. Mi nemamo dovoljan broj zaposlenih u nacionalnim parkovima, izostaje saradnja među institucijama, imamo nedovoljan stručan kadar, itd.
Recimo u Hrvatskoj koja ima osam nacionalnih parkova i koji ostvaruju daleko veće prihode od vlastitih aktivnosti za razliku od naših, državna revizija nije povoljno ocenila stanje na tom polju.
Zapravo, uočeni su brojni problemi od onih koje sam već spomenula, a mogu se i kod nas očekivati, a to je da su stvarne površine nacionalnih parkova bitno odudarale od prostornog plana i ja se nadam da u našem slučaju to nije slučaj, ali vreme će pokazati.
Zatim, tu su problemi koji se takođe kod nas mogu očekivati, a tiču se čuvenog pitanja koje se zove nerešeni imovinsko-pravni odnosi u zemlji Srbiji, bespravno izgrađeni objekti i slaba zaštita od požara, itd, jer problemi se mogu u nedogled nabrajati.
Ovde se neću upuštati u pojedinosti, niti ovo moje izlaganje treba da bude hvalospev. Lepo je što se mi sada bavimo nacionalnim parkovima, ali postoje daleko prioritetnije stvari u poljoprivredi koje sam očekivala da ćemo u plenumu raspravljati od nacionalnih parkova.
Naime, da ne poznajem prilike u našoj zemlji kao što sam već rekla, pomislila bih za momenat da resorno Ministarstvo poljoprivede rešilo je apsolutno sve svoje probleme i jedino nam je eto preostalo da se pozabavimo nacionalnim parkovima i da to nekako bude kao neki šlag na tortu.
Očekivala sam, naime, da ćemo mnogo pre nego što dođemo uopšte do tematike nacionalnih parkova, već sam napomenula da ovaj zakon nije ništa drugo do usaglašavanje sa propisima EU i ništa epohalno u njemu ne vidim, eto što se na sistemski način reguliše, a na šta smo tako nešto i bili obavezani upravo u ova pitanja.
Mislila sam da će Ministarstvo poljoprivede da reši goruće probleme u poljoprivredi, jer ukoliko to u što skorijem roku ne uradi, mislim da će nam i poljoprivreda postati upravo takva, goruća, preteći da postane sam prah i pepeo, budući da mi u ovom momentu bavimo se nacionalnim parkovima, a sa druge strane ne znamo recimo šta je sa zakonom o zadrugama, kada će doći na dnevni redi Predlog zakona o zadrugama. Od ministarstva nemamo apsolutno nikakve informacije.
Zakon o veterinarstvu postoji, on je donet, napisan je lepo, ali on se u praksi ne sprovodi, on se u praksi ne poštuje .
U njemu stoji recimo da sredstva za zaštitu životinja obezbeđena su u budžetu, a recimo imamo pravilnik o programu mera zdravstvene zaštite, gde piše da recimo sredstva za tuberkulozu i plavi jezik, deo zapravo tih sredstava plaća zapravo seljak. E sada mi ovde uvodimo jedan pravni non sens da izjednačujemo pravnu snagu jednog zakona i jednog pravilnika, a oni jednake pravne snage nisu nikako.
Pre nacionalnih parkova trebali smo takođe ovde da postavimo pitanje ukoliko su već na snazi mere štednje, onda treba da štedite na nekom, recimo, drugom mestu, a ne da se štedi na zaštiti stočnog fonda, jer opasno će biti ukoliko izbiju zaraze. Priča se naširoko da je rupa u budžetu za poljoprivredu nekih 17 milijardi. Ako je to tačno, onda potpuno logično postavlja se pitanje kako ćete vi izmiriti svoje obaveze jer veterinarskim stanicama ni avgust mesec nije plaćen a sada je oktobar?
Takođe, pre teme nacionalnih parkova trebali smo ovde da raspravljamo i neka od sledećih pitanja. Jedno od tih jeste da je procena da u Srbiji trenutno ima 400 hiljada krava. Taj broj jeste sa tendencijom opadanja, a recimo pre 20 godina imali smo milion i 200 krava i opet ovde po ovom pitanju imamo samo propadanje i propadanje i apsolutno ništa.
Takođe, pre nego što smo se bavili temom nacionalnih parkova, trebali smo ovde da raspravimo recimo i o tome i da neko javno to kaže, bar iz Ministarstva poljoprivrede da se država spori sa, recimo, firmom „Energo zelena“ iz Belgije koja je radila u Inđiji, koja se bavila ne škodljivim uklanjanjem leševa. Oni su naravno otišli, neko je garantovao da će imati posla pa ih izigrao, a šteta po našu državu time može da bude i do 100 miliona evra.
Takođe, pre nacionalnih parkova trebali smo da se bavimo pitanjima koja su vezana za uprave za veterinu, gde je stanje apsolutno katastrofalno, a prilog u tome govori samo jedna jedina činjenica, a to je da smo unazad osam godina imali osam direktora uprave, a nismo imali ni 10 izvoznih objekata, da ne govorim o broju inspektora, itd.
Pre nacionalnih parkova trebali smo da se bavimo pitanjem navodnjavanja u našoj zemlji, koje je u jednocifrenom postotku i iznosi nekih 4 ili 5%, pa valjda mi treba da izigravamo dodole i da gledamo u nebo, moleći da kiša što pre padne, jer se ni na temu navodnjava u Narodnoj skupštini nije govorilo.
Ne sporim značaj nacionalnih parkova, nemojte pogrešno da me shvatite, ali mislim da pre nego što smo pristupili rešavanju ovih problema, postojalo je, da kažem, iks ipsilon broj tema koje su morale biti prioritetnije, za vas posebno, jer ste vi na čelu resornog Ministarstva poljoprivrede, pa tek onda kada raspravimo teme od kojih zavisi popravka stanja u poljoprivredi, ako se u njoj još išta može popraviti, i onda za kraj da ostavimo nacionalne parkove.
U ovom momentu treba da budete svesni sa čim se sve poljoprivreda u Srbiji suočava. Još jednom napominjem, ne sporim važnost nacionalnih parkova, ali mislim da smo kao Narodna skupština i kao poslanici imali daleko prečih pitanja kojima bi trebalo da se bavimo nego nacionalnim parkovima.
Što se tiče sledećeg predloga zakona, moram tu navesti još nešto. Tiče se podnetog Predloga zakona o potvrđivanju Protokola o sprečavanju zagađenja vode prouzrokovanog plovidbom, uz Okvirni sporazum u slivu reke Save. Ako ništa drugo, očekivala se da ćete nakon majskih poplava od prošle godine, ovde smo raspravljali konkretno i o vašem izveštaju koji ste nakon tragičnih poplava podneli, da ćete u najmanju ruku biti inicijator kao resorno ministarstvo nekog predloga zakona koji bi, recimo, mogao umesto ovoga da nosi predlog zakona o sprečavanju zagađenja voda uzrokovanih poplavama u Srbiji u maju 2014. godine i o otklanjanju svih štetnih posledica istih.
Naravno, vi ste odlučili da ostanete dosledni sebi u svemu onome što radite, uz evo, izuzetak nacionalnih parkova o kojima danas raspravljate i da na brojne nagomilane probleme, koji vam se ovde postavljaju, ostanete dosledni u tom svom stavu, a vaš stav nije ništa drugo nego ćutnja na sve probleme koji se, nažalost, u poljoprivredi gomilaju, a ona je, ponavljam, u takvom stanju da preti da se uruši sama od sebe i da se mi ovde apsolutno više i ne bavimo pitanjem poljoprivrede.
Podržavam nacionalne parkove, podržavam ovaj predlog, ali smatram zaista izlišnim da u ovom momentu, kada poljoprivreda gotovo ne postoji, da se bavimo nacionalnim parkovima. Imali smo mnogo ozbiljnijih tema da se bavimo. Zahvaljujem.