Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Uvažena ministarsko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa je između ostalog amandmanom podnela i ovaj amandman kojim predlaže da se posle člana 17. doda član 17a i naslov iznad člana. Naslov bi glasio – Zabrana povlašćivanja i uskraćivanja; a član 17a bi glasio – Zabranjeno je povlašćivanje ili uskraćivanje službenika u njegovim pravima i dužnostima, posebno zbog rasne, verske, polne, nacionalne ili političke pripadnosti, odnosno seksualne orijentacije, roda ili rodnog identiteta ili zbog nekog drugog ličnog svojstva.

Ovim amandmanom smo predložili dodavanje novog člana, kojim se zabranjuje diskriminacija službenika. Ovaj član se nadovezuje na član 7. Zakona o državnim službenicima, uz dopunu u pogledu seksualne orijentacije, roda i rodnog identiteta.

Amandman je odbijen sa obrazloženjem da Predlog zakona na jasan i nedvosmislen način propisuje zabranu diskriminacije po svim navedenim osnovama, te nije potrebno to posebno isticati.

Takođe, Zakonom o zabrani diskriminacije su na celovit način uređena pitanja diskriminacije po svim osnovama i poziva se na član 19. kojim je takođe utvrđena zabrana diskriminacije.

Kao prvo, član 19. zabranjuje diskriminacije, odnosno obezbeđuje jednake uslove ali pri zapošljavanju, a ovaj član 17a govori o statusu u toku radnog odnosa.

Drugo, poznato nam je da je to predviđeno zakonom o zabrani diskriminacije, ali znamo koliko problema ima u primeni i taj zakon i mnogi drugi zakoni koji su doneti, koliko postoji diskriminacije, koliko postoji tužbi za mobing sada kada se tek progovorilo i počelo o tome da javno priča i da reaguju zaposleni.

Smatramo da bi bilo vrlo celishodno da to stoji i u ovom zakonu.

Samo sam htela da pojasnim da ovde nema nimalo drugačijeg načina rešavanja, samo pojačavanja onih odredbi Zakona o zabrani diskriminacije, jer je on, nažalost, još uvek slabo zaživeo u našem društvu.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 36. reguliše poštovanje radnog vremena i stav 1. je u redu i kaže – službenik je dužan da poštuje radno vreme kod poslodavca.
Stav 2. glasi – ako je sprečen da radi, službenik je dužan da o razlozima obavesti neposrednog rukovodioca najkasnije u roku od 24 sata od nastanka razloga. Naša poslanička grupa je smatrala da je ovaj stav nepotpun, jer ne definiše precizno način obaveštavanja neposrednog rukovodioca o sprečenosti za rad, a rok od 24 sata je prekratak u slučaju da je službenik sprečen da radi, jer je bolestan, možda se npr. nalazi u bolnici i lično je objektivno sprečen da se javi, pa se predlaže dopuna ovog člana na način kako je to predviđeno amandmanom, tj. predviđa se da potvrdu o sprečenosti za rad ili obaveštenje mogu dostaviti članovi domaćinstva, a i da će se regulisati i slučaj kada službenik živi sam, a objektivno je sprečen da se javi u tako kratkom roku. Osim toga, teško se dokazuje da li je obaveštenje izvršeno ili ne, te je bolje rešenje dostavljanje potvrde, jer obaveštenje može da bude i telefonom i mejlom i pitanje je kako posle dokazati da je zaposleni ispunio tu obavezu i dostavio rešenje u roku od 24 sata.
Amandman nije prihvaćen sa obrazloženjem da rešenje predviđeno u članu 36. stav 2. kojim se predviđa da je u slučaju sprečenosti za rad službenik dužan da o razlozima obavesti neposrednog rukovodioca najkasnije u roku od 24 sata od nastanka razloga utvrđuje samo obavezu ovog obaveštavanja, o tome smo i pričali, a ne i dostavljanja potvrde. Da bi imali sigurnost u pogledu toga da li je obaveštavanje izvršeno ili ne, mi smo predvideli potvrdu. Za ostala pitanja se kaže da su regulisana Zakonom o radu i da nema potrebe da se ovim amandmanima regulišu.
Ja samo hoću još jednom da naglasim, to sam više puta kada sam govorila o amandmanima rekla, da je normalno da pozicija i opozicija imaju različita gledanja na neke stvari i da zato imamo amandmane na predloge zakona. Da nemamo, verovatno bi svi bili u jednoj stranci, ili bi imali svi isti stav, što nije slučaj i nije dobro da je tako. Mi zato podnosimo amandmane, jer želimo da u skladu sa našim stavovima popravimo tekstove zakona, zbog dobrobiti građana. Zato molim pojedine kolege da naša objašnjenja amandmana ne interpretiraju ovde kao da smo protiv amandmana i ne objavljuju na konferencijama za medije kako smo mi protiv zakona, jer iz glasanja se vidi kako na kraju glasamo. Zahvaljujem.

Uvažena ministarko, jako dobro sam razumela sve što kažete, zato što sam 19 godina radila u upravi i što sam radila 10 godina kao advokat, gde sam bila stranka u upravi, tako da znam i s jedne i s druge strane kako to funkcioniše. I zato sam imala neke amandmane koji nisu bili prihvaćeni. Kod skraćivanja rokova kod Zakona o opštem upravnom postupku, kažete – od ranijih dana, sada je modernizovano, kompjuterizovano i moglo bi mnogo brže, ali je birokratija neke stavove ušančila i drži se tako.
Kolege moje koje isto rade u upravi, i ja, imamo neka praktična iskustva na osnovu kojih smo predložili ove amandmane. Ja jesam za to da modernizujemo ceo pravni sistem i da bude što jednostavniji i što lakši za primenu, ali, prosto, mislim da još nisu zreli uslovi za to kod nas.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, član 53. Predloga zakona, govori o utvrđivanju prestanka rada na položaju i tumačeći i čitajući ovaj član, mi smo došli do zaključka da je on pre svega deklarativnog karaktera i amandmanom smo predložili da se izmeni i st. 1. i 2. i da član dobije konstitutivni karakter, odnosno da sa dispozitivom rešenja utvrdi dan prestanka rada na položaju, a da u obrazloženju budu sadržani razlozi zbog kojih prestaje rad na položaju.
Prema Predlogu zakona, obrazloženje sadrži i datum i razloge. Budući da je već predviđeno stavom 1. da se prestanak radnog odnosa utvrđuje rešenjem, potrebno je da u dispozitivu rešenja, po našem mišljenju bude utvrđen datum prestanka radnog odnosa.
Ukoliko bi se zadržalo rešenje koje je dato u predlogu zakona, to bi značilo da radni odnos na položaju prestaje po sili zakona danom ispunjavanja razloga, a da se rešenje donosi najkasnije u roku od 8 dana, od dana kada radni odnos već jeste prestao, čime se stvaraju praktični problemi, jer iz prakse znamo da je onda, ako se donese u roku od osam dana, to može da bude i osmi dan, onda se u praksi stvaraju problemi, da se izvrši odjava dotične osobe i u Fondu za penziono i u Fondu za zdravstveno osiguranje.
U obrazloženju za ne prihvatanje amandmana, upravo se i poziva na to da je norma deklarativnog karaktera, i da zato ne treba da stoji datum prestanka, pa smo to mi shvatili iz tumačenje i zato smo podneli zahtev i kažem opet, iz čisto praktičnih razloga, zbog daljih postupaka, koji slede posle donošenja rešenja i odjave tog lica, predlažemo da se uvede konstitutivni karakter i da u dispozitivu stoji datum prestanka radnog odnosa. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 71. reguliše probni rad i u stavu 1. kaže – probni rad je obavezan za sva lica koja nisu zasnovala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili državnom organu.
Mi smo predložili da se posle ovog stava 1. dodaju novi stavovi 2. i 3. koji glase – probni rad je obavezan i za lica koja su ranije zasnovala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili državnom organu, pa je radni odnos prestao pre isteka probnog rada. Vreme prevedeno na probnom radu iz stava 2. ovog člana uračunava se u ukupno trajanje probnog rada.
Amandmanom smo predložili rešenje za situaciju kada je neko lice bilo u radnom odnosu i na probnom radu, ali je radni odnos prestao pre isteka probnog rada, tako da nije završio punu meru probnog rada da može da zasnuje radni odnos.
Amandman nije prihvaćen iz razloga što se u tom slučaju može dovesti u pitanje načelo jednakosti i dostupnosti radnih mesta, kao i iz razloga što se probni rad sprovodi radi provere sposobnosti obavljanja poslova određenog radnog mesta, a ne radi rada u upravi uopšte.
Nije nam bila ni namera da narušimo načelo jednake dostupnosti radnih mesta, niti je to sadržano u našem amandmanu. Nigde ne kaže da se favorizuju oni koji imaju već deo probnog rada. Svi jednako učestvuju za to radno mesto. Tako da, ta primedba iz obrazloženja za nas nije prihvatljiva.
Što se tiče ovoga da ne može da se prihvati iz razloga što je probni rad za određeno radno mesto, a ne za rad u upravi uopšte, mislim da tu nema mnogo smetnji, jer uprava radi, pre svega, po Zakonu o opštem upravnom postupku, po propisima o kancelarijskom poslovanju i postoji čitav niz zajedničkih propisa za svaku upravu koju svako ko zasnuje radni odnos, mora prvo da savlada da bi onda savladao specifičnosti određenog radnog mesta. Pa, ako je od probnog rada odradio jednu trećinu samo, ili polovinu, ne vidim zašto ne bi u preostalom periodu mogao i za specifičnost tog radnog mesta da se specijalizuje.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Naslov iznad člana 81. glasi – redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta. Mi smo predložili da se izmeni član 81. svi imamo tekst zakona, neću da čitam samo ću da obrazložim.
Predložili smo da se izmeni tako što će se kao pravilo za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta predvideti isključivo interni i javni konkurs. Predlažemo brisanje odredbi o premeštaju, a odredbe o preuzimanju se menjaju tako da je ovaj slučaj moguć samo kod ukidanja organa i preuzimanja nadležnosti. Premeštaj i preuzimanje nosi koruptivni rizik, po našem mišljenju koji nije mali, jer nema dovoljno jasnih kriterijuma za primenu ovih načina zapošljavanja. Postupak nije transparentan i praćen je diskrecionim ovlašćenjima rukovodioca, što takođe može da dovede i do subjektivnog stava rukovodioca i do zloupotreba od strane rukovodioca.
Amandman se ne prihvata jer se ne poboljšava predloženo rešenje navedenog člana predloga zakona, naprotiv smanjuje se broj mogućih načina na osnovu kojih se izvršilačko radno mesto može popuniti. Upravo smo to i naveli u obrazloženju da ograničavamo, odnosno da izuzimamo mogućnost premeštaja i smanjujemo mogućnost premeštaja i preuzimanja samo u određenim slučajevima da bi sprečili zloupotrebe ili dovođenje zaposlenih u položaj koji nije primeren i koji im ne odgovara, a sve to na osnovu prakse iz prethodnog perioda.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 93. je prvi u glavni javni konkurs, popunu radnih mesta i on kaže – Javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Mi smo podneli amandman na ovaj član u smislu da smo predložili da se posle ovog stava doda stav 2. koji glasi – Javni konkurs iz stava 1. mora se raspisati u roku od osam dana od dana kada je radno mesto ostalo upražnjeno, odnosno od kada je doneta odluka o prijemu pripravnika i mora se okončati u roku od 30 dana od dana raspisivanja.
Amandmanom preciziramo rokove u kojima se javni konkurs mora raspisati, odnosno rok u kome se mora okončati, jer prema Predlogu zakona takvo rešenje ne postoji. U obrazloženju kojim se navodi zašto se ne prihvata amandman upućujemo se na odredbe člana 100. do 110. u kojima se u celosti utvrđuje sprovođenje javnog konkursa. Mi jesmo čitali ceo zakon, pa smo tek onda pisali amandmane i na žalost tamo ove rokove nismo našli, a smatrali smo da je potrebno i celishodno da oni stoje, pa smo im ovde našli nekako najbolje mesto.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 108. reguliše pravo uvida u dokumentaciju javnog konkursa i mi smo našim amandmanom predložili da se izmeni stav 1, tako da glasi – kandidat koji učestvuje u postupku javnog konkursa ima pravo na pristup i uvid u celokupnu dokumentaciju javnog konkursa, kao i na fotokopiju dokumenata sadržanih u dokumentaciji javnog konkursa.
Ne diramo u stav 2. ovog člana koji ostaje, po nama, po našem predlogu, da važi – obaveza je poslodavca da pri ostvarivanju prava iz stava ovog člana vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom.
Amandmanom predlažemo šire pravo kandidata od onog koje je predviđeno u Predlogu zakona, čime se postiže veći stepen zaštite eventualno oštećenih kandidata koji su učestvovali u postupku. U Predlogu zakona je predviđeno da kandidat, koji je učestvovao u postupku javnog konkursa, ima pravo na pristup informacijama sadržanim u dokumentaciji javnog konkursa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ovo niste morali ni da pišete, jer taj zakon to obezbeđuje i ne može niko da uskrati to pravo. Zakon o dostupnosti informacija ovo već obezbeđuje.
U obrazloženju za odbijanje amandmana kažete da se ne prihvata, jer Predlog zakona je jasno propisao pravo uvida u podatke iz dokumentacije javnog konkursa, saglasno propisu kojim se određuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Izvinite, ali ovo je već ko zna koji put da je obrazloženje sasvim neadekvatno. Samo prepričava šta stoji u stavu 1, a mi upravo zato što mislimo da nudimo bolje rešenje predlažemo da se promeni stav 1. ovog člana.
Ja neću da budem toliko sumnjičava, pa da kažem da ovakvim obrazloženjima omalovažavate poslanike i Skupštinu. Naravno da većinu poslanika ne interesuje da čita, ali nas, koji smo podnosili amandmane, interesuje i zaista nam je važno obrazloženje zbog koga se odbija amandman.
Mislim da je to iz razloga što ste imali malo vremena da pripremite obrazloženja, a to kažem da bi shvatili koliko je nama teško kada stigne predlog zakona, kada se zakaže sednica u roku od 24 sata, da proučimo ceo zakon i da pripremimo amandmane. Nije to bilo korektno u ovom radu, celog ovog mandata, i to moram sada na kraju da kažem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Podneli smo amandman na član 136. kojim su regulisane lakše povrede dužnosti i onda su nabrojane po tačkama. Ima pet tačaka. Mi smo amandmanom predložili da se menja tačka 4) koja sada glasi - neopravdano neobaveštavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima sprečenosti za dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga.
Mi smo predložili da se preformuliše i da glasi - ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad ili ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečnosti za rad. Ovaj naš amandman predstavlja usaglašavanje sa amandmanom koji smo podneli na član 36.
Vi u obrazloženju kažete da se ne prihvata iz istih razloga iz kojih nije prihvaćen ovaj amandman. Ali, iz ovoga što se nastavlja i što ima kontinuitet, ja mislim da možete da zaključite da smo imali neku ideju i neku viziju koju smo hteli da sprovedemo, da nismo nasumično podnosili amandmane. Sada što nam se ideje i vizije ne poklapaju to je druga stvar, ali mi smo naše ideje i vizije pravili na osnovu radnog iskustva i prakse koju smo imali u lokalnoj samoupravi i u organima uprave.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 195. reguliše donošenje kodeksa ponašanja i kaže – poslodavac će doneti kodeks ponašanja službenika i nameštenika u roku od godinu dana od početka primene ovog zakona. Mi smo predložili da se ovaj član izmeni, tako da glasi – poslodavac će doneti kodeks ponašanja funkcionera, službenika i nameštenika u roku od tri meseca od početka primene ovog zakona.
Amandmanom se predlaže da se uvede obaveza donošenja kodeksa ponašanja ne samo za službenike i nameštenike, već i za funkcionere, budući da se ovaj zakon delom odnosi i na njih i predložili smo skraćenje roka. Amandman, naravno, nije prihvaćen sa obrazloženjem da se Predlog zakona samo delom odnosi na prava i dužnosti funkcionera. Pa, vi u obrazloženju opet samo prepričavate naše obrazloženje. To smo i mi konstatovali, da se delom odnosi na funkcionere i to što se samo delom odnosi ne znači da ne treba da budu obuhvaćeni. Funkcioneri imaju svoj obim ovlašćenja koji je regulisan ovim i drugim propisima, a nema smetnji da bude obuhvaćeno kodeksom ponašanja.
To je jedan koji je nažalost u našoj sredini važan akt i kamo sreće da je donet kodeks ponašanja poslanika kako je bilo predviđeno. To moram da kažem jer sam bila u Radnoj grupi za donošenje tog kodeksa. Jednom smo sazvani i taj jedna sastanak je otkazan. Znači, da nije bilo volje vladajuće većine da se donese, a da je donet mislim da bi mnogo bolje i na jednom višem nivou radili u ovom sazivu i da bi imali više saradnje. Zahvaljuje.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, podnela je Predlog zakona o predlaganju zakona i ja sam predložila da se on stavi na dnevni red ove sednice.
Naime, ova materija, način predlaganja zakona kod nas je regulisana sa par članova u Ustavu Republike Srbije i u Zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije, a sve ostalo je regulisano podzakonskim aktima, Poslovnikom Skupštine i Poslovnikom Vlade.
Skupština je izglasala i Rezoluciju o zakonodavnoj politici. Međutim, ni Vlada kao predlagač zakona, a ni vladajuća većina u Skupštini ne poštuju ovu Rezoluciju i ne postoje nikakve sankcije koje bi naterale većinu da poštuje postupak donošenja zakona. Zato smo i predložili, jer postoji čitav niz negativnih pojava u radu i predlagača zakona i Skupštine pri usvajanju zakona.
Najveći broj zakona je donet po hitnom postupku u prethodnom mandatu. Evidentan je nedostatak javne rasprave pre predlaganja i donošenja zakona, a i kada se sprovede javna rasprava, često ne obuhvati one koji su najviše zainteresovani za primenu tih zakona.
Zatim se vrlo često događa da se u zakonu predvidi da stupi na snagu u roku kraćem od osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, kako je predviđeno Ustavom Republike Srbije, da samo u izuzetnim slučajevima stupa ranije, odnosno u roku kraćem od osam dana. Ovde je to postalo skoro pravilo. Zatim, ne dostavljaju se uz predloge zakona i predlozi podzakonskih akata kako bi poslanici imali uvid u celovito rešenje koje predlaže predlagač.
Svi ovi nedostaci su uticali na to da sastavimo predlog ovog zakona da predložimo da se on stavi na dnevni red i da se donese od strane ove Skupštine kako bi se uveo red u postupak predlaganja zakona, kako bi se stvorili uslovi za transparentno donošenje zakona i za uključivanje javnosti u donošenje zakona, jer kada su građani i ostali subjekti koji treba da primenjuju zakon upoznati u postupku donošenje i u javnoj raspravi, onda se takav zakon kasnije lakše implementira.

Zahvaljujem.
Naša poslanička grupa je takođe predložila i da se donese zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.
Suština je da predlažemo da se član 20. Zakona o lokalnoj samoupravi dopuni tako što se posle tačke 16. dodaje tačka 16a koja glasi – uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata. Suština je da se lokalnim samoupravama stavi u nadležnost uređivanje i obezbeđivanje stipendiranja učenika i studenata.
Svima nam je poznato u kakvoj je teškoj situaciji prosveta i kako su u teškoj materijalnoj situaciji i prosvetni radnici i učenici i studenti. Ova Vlada nije našla drugu mogućnost da popuni budžet, već najveći izvor za popunjenje deficita jeste smanjenje penzija i plata upravo tim prosvetnim radnicima i roditeljima koji školuju učenike i studente, a zbog teškog stanja nema ni dovoljno sredstava da se finansiraju učenici i studenti koji postižu dobre rezultate i koji mogu da se iškoluju u dobre stručnjake.
Pošto su lokalne samouprave stalno u neposrednom kontaktu sa građanima i imaju više uvida u sve njihove probleme, oni se trude da na način na koji mogu reše ovo pitanje i da pomognu učenicima i studentima koji su lošijeg materijalnog stanja da mogu da završe svoje školovanje. Međutim, pošto nema pravnog osnova da stipendiraju učenike i studente i kada izdvoje sredstva za te namene, revizija to proglašava prekršajem, oni se dovijaju kroz razne vidove pružanja pomoći.
Donošenjem ove dopune Zakona o lokalnoj samoupravi dali bi pravni osnov lokalnim samoupravama da na zakonit način vrše stipendiranje učenika i studenata sa svoje teritorije. Time bi pomogli i lokalnim samoupravama da mogu da donesu kriterijume pravedne i pravične, da pomognu učenicima i studentima koji su u teškom materijalnom stanju, a na neki način bi obavezali i mlade koji dobiju stipendije da ostanu po završetku školovanja i na teritoriji te lokalne samouprave i u Srbiji, jer smo svedoci da sve teže imaju mogućnosti za školovanje, a i kada uspeju da završe škole, mladi stručnjaci vrlo brzo odlaze iz Srbije i mi ostajemo bez mladog kadra.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa Boris Tadić – SDS – ZZS, podnela je 39 amandmana na Predlog zakona o opštem upravnom postupku, upravo zato što je ovaj zakon jako velikog značaja, jer se svaki građanin u nekom periodu svog života i po nekom pitanju, susretne sa organima koji moraju da primenjuju ovaj zakon. Zato je u interesu građana bilo da se dođe do što boljeg teksta. Mi smo pokušali da svojim amandmanima utičemo na poboljšanje teksta koji je pred nama.
Prvi amandman se odnosi i na član 1. koji reguliše i preciznije uređuje pojam upravnog postupka, budući da iz definicije koju sadrži Predlog zakona nije dovoljno jasno koja to preduzeća, ustanove i organizacije postupaju u upravnim stvarima, ovo i iz razloga jer su predmetnim članom određeni pojedinci kojima su poverena javna ovlašćenja.
Naše amandmansko rešenje otklanja svaku nedoumicu u pogledu subjekata koji primenjuje skup pravila postupajući u upravnim stvarima. Međutim, kako smo videli, prethodni amandman je prihvaćen i analizirajući, shvatili smo da ono što mi predlažemo da se dopuni u članu 1. i da se precizira da je obuhvaćeno amandmanom koji je prihvaćen, što znači da je posredno na taj način i naš amandman prihvaćen.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 7. reguliše načelo zaštite prava stranaka i ostvarivanje javnog interesa i mi smo predložili da se dopuni time što će se uvrstiti i termin „brže“.
Načelo zaštite prava stranaka i ostvarivanje javnog interesa, podrazumeva obavezu organa da omogući stranci ne samo da lakše ostvari svoja prava i interese, već i što brže budući da efikasnost postupka u kontekstu zaštite prava stranaka, podrazumeva i brzinu u postupanju organa, te je po našem mišljenju ovo neophodno postići i podići značaj brzine na nivo načela.
Ne čudi nas što ovaj amandman nije prihvaćen. Podsetiću vas ono što sam iznela u raspravi u načelu, da je ovaj zakon u ekspozeu premijera bio u agendi za zakone koji će biti doneti u prvih 100 dana Vlade.
Evo dočekali smo da ga raspravljamo sada, da amandmane raspravljamo u sred noći kako bi bio donet pre raspisivanja izbora. Toliko o poimanju Vlade, o brzini i o ekspeditivnosti.