Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Podneli smo amandman na član 3. Predloga zakona, kojim predlagač interveniše, u stvari, u članu 43. Zakona i kojim predlaže da se član 43. dopuni novim stavom 2, koji glasi: „Druge mere aktivne politike zapošljavanja usmerene ka zapošljavanju lica iz stava 1. tačka 8) ovog člana mogu se kreirati na godišnjem nivou Akcionim planom, u zavisnosti od potreba tržišta rada“.

Mi smo predložili da se reči: „usmerene ka zapošljavanju lica“ brišu zato što se dalje poziva na stav 1. tačku 8), koja kaže: „Druge mere usmerene ka zapošljavanju lica koja traže zaposlenje“.

Amandman u ovom prvom delu ispravljamo zbog pravno-tehničkih pravila koja se odnose na upućivanje na drugi član ili stav 2. člana. Pošto se ovde upućuje na tačku 8. iz stava 1. istog člana, dolazi, u stvari, kad se tumači, do ponavljanja. Da bi se to izbeglo, smatramo da je nepotrebno da se ponavlja i predlažemo da se briše.

U drugom delu amandmana predlažemo da se reči: „mogu se kreirati“ zamene rečima: „utvrđuju se“. U drugom delu, u stvari, predlažemo da se uvede obaveza da se na godišnjem nivou Akcionim planom utvrde druge mere aktivne politike zapošljavanja, za razliku od rešenja predlagača, koji je predvideo fakultativnost u ovom segmentu.

Vlada je odbila amandman, navodeći da se Predlogom zakona mere unapređuju, a samo po potrebi uvode i nove mere. Ponovo dobijamo od Vlade, odnosno od predlagača jedno vrlo nemušto obrazloženje koje se ne odnosi na suštinu amandmanske intervencije. Dakle, ponoviću, smisao amandmana jeste obavezujuća norma, da se Akcionim planom utvrde i druge mere aktivne politike zapošljavanja. No, odbijanjem ovog amandmana zaista stičemo utisak da ministru i Vladi i nije naročito stalo do toga i da se samo deklarativno zalažu za unapređenje mera zapošljavanja.

Zato predlažem da još jednom razmotrite naš amandman i da ga usvojite, kako bi dokazali da vam je zaista stalo do unapređenja mera zapošljavanja.

Samo sam htela da zahvalim koleginici na primeru i da kažem da je i meni i mojim kolegama i koleginicama sasvim jasno kako funkcioniše. Samo smo hteli da obavežemo Nacionalnu službu za zapošljavanje da mere predvidi godišnjim akcionim planom. Normalno je da izmena situacija uvek zahteva i izmenu, kao što mi ovde menjamo zakone, s vremena na vreme, tako i izmena situacija u životu će naložiti i izmenu Akcionog plana.

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na član 7. Predloga zakona, kojim predlagač interveniše u članu 7. zakona i to tako što u stavu 1. vrši neke izmene i dodaje novi stav 2.

Mi smo predložili da se član 7. briše i ovakav amandman nije naš stav da želimo da vršimo opstrukciju i da želimo samo da se predlog na neki način diskvalifikuje. Naprotiv, ovo smo predložili zato što smatramo da je rešenje iz sada važećeg zakona bolje od rešenja koje se predlaže ovim izmenama i dopunama.

Naime, predlažemo brisanje ovog člana iz dva razloga. Prvim delom člana predlagač je ukinuo pravo na novčanu naknadu ne samo licima koja su ostvarila naknadu ili otpremninu u iznosu većem od zakonom određene otpremnine u procesu privatizacije, već svim licima koja budu proglašena tehnološkim viškom.

Ovde posebno treba imati u vidu da su sadašnje okolnosti bitno drugačije u odnosu na okolnosti koje su postojale u momentu donošenja zakona koji se sada menja. Naime, u međuvremenu je izmenjen i Zakon o radu i tada je smanjen zakonom zagarantovan iznos otpremnine, a istovremeno su posebnim zakonima umanjene i zarade, što dodatno utiče na iznose otpremnine, jer je smanjena osnovica za obračun isti. Tako da, ukoliko bi se ovakvo rešenje predlagača prihvatilo, tehnički viškovi bi ostali bez prava na novčanu naknadu kada primili otpremnine koje su znatno manje, nego što bi bile, na primer, pre godinu dana, pre navedenih izmena.

Drugi deo člana, koji predlagač nudi, predstavlja opterećivanje zakonskog teksta. Naime, predlagač u obrazloženju navodi da se ovo rešenje predviđa kako bi se sprečile zloupotrebe u vezi sa novčanim naknadama. Ukoliko zloupotrebe postoje, njihovo iskorenjavanje je stvar inspekcija ili pravosudnih organa, te nema potrebe dodatno opterećivati ovaj tekst zakona.

Osim toga, nezavisno od cilja koji predlagač ima u vidu, ovakva formulacija predstavlja još dodatno ograničavanje i onako ograničenih prava nezaposlenih.

Vlada nije prihvatila amandman, ističući u obrazloženju da predloženo zakonsko rešenje ima za svrhu sprečavanje zloupotrebe korišćenja prava. Mi nikako ne možemo prihvatiti ovakav stav resornog ministra iz razloga koje smo već naveli u obrazloženju amandmana i zato što je predlagač ukinuo pravo na novčanu naknadu, ne samo licima u procesu privatizacije, već svim licima koja budu bila proglašena tehnološkim viškom odlukom Vlade, a koje su ostvarila naknadu ili otpremninu u iznosu većem od zakonom određene otpremnine.

Htela bih da podsetim da otpremnina ima za svrhu da omogući ljudima da se u momentu kada ostanu van radnog odnosa, odnosno kada im prestane radni odnos, da mogu da se snađu i da prežive jedan određeni period. Naknada koja se prima kada ostanu bez posla ima drugu svrhu da mu u određenom periodu omogući osnovnu egzistenciju, njemu i porodici, a od otpremnine često ljudi započinju neke nove poslove i privatne biznise i utroše sve na to. I dalje stoje svi razlozi koje sam navela u obrazloženju amandmana, pa predlažem da ga još jednom razmotrite. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice i predsedavajuća sada, nismo stigli da se upoznamo sa amandmanom Odbora, ali ja ću da obrazložim amandman koji smo mi podneli.

Naime, podneli smo amandman na član 9. Predloga, kojim predlagač interveniše na član 70. tako da predviđa da se posle stava 2. doda stav 3. i onda citira ceo stav 3.

Mi smo, našim amandmanom predložili samo da se preformuliše stav 2, tako da glasi – novčana naknada iz stava 1. ovog člana ne može biti viša od 160% ni niža od 80% minimalne zarade, a koja se određuje na osnovu minimalne cene rade, utvrđene u skladu sa propisima o radu, za mesec u kojem se vrši isplata na osnovu broja radnih časova, za mesec za koji se vrši isplata novčane naknade.

Amandmanom je predviđeno rešenje koje je metodološki i pravno-tehnički ispravnije od rešenja predlagača datog u Predlogu zakona, budući da se izbegava regulisanje istog pitanja u dva različita stava

Mi smo to objedinili u jedan stav, preformulacijom stava 2. Vlada je odbila amandman navodeći već ustaljenu praksu da je predloženo rešenje koje je predlagač predložio celishodnije i ništa više.

Mi smo amandmanom ponudili jedno rešenje, normativno i jezički ispravnije, pravnički pismenije i prihvatanjem amandmana jedno isto pitanje ne bi se regulisalo u dva različita stava, a na taj način izbegli bi se problemi u tumačenju i primeni zakona u praksi, ali očigledno da Ministarstvo i predlagač nisu imali volje da prihvate ovu jezičku i pravnu preformulaciju, ali upoznaćemo se sa amandmanom koji je Odbor podneo, pa ćemo videti da li ćemo ga podržati.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 11. kojim predlagač interveniše na član 75. gde predviđa da u stavu 1. tačka 3. posle reči -zatvora se dodaju reči -trajanja pritvora. Mi smo predložili da se ovaj član 11. menja i da glasi -U članu 75. stav 1. posle tačke 3. dodaje se nova tačka 4. koja glasi – trajanje pritvora.

Pritvor nije krivična sankcija koje su, krivične sankcije su inače propisane Krivičnim zakonikom, odnosno normama materijalno krivičnog prava. Pritvor je utvrđen procesnim zakonom i predstavlja jednu od mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka. Dakle, pritvor nije sankcija koja se sastoji u lišenju slobode i koja se izriče krivično odgovornom učiniocu krivičnog dela, već je mera koja se određuje prema licu prema kome se vodi postupak, a o čijoj će se odgovornosti tek odlučivati, te u tom smislu se ne može kao osnov za mirovanje prava po osnovu nezaposlenosti, smestiti među sankcije.

Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju datom za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 14. a tamo kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je prilikom odlučivanja o obustavi isplate novčane naknade za vreme za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, kao jedan od razloga za obustavu isplate novčane naknade potrebno predvideti i pritvor. Napominjemo da se obustava prava na novčanu nadoknadu ne vrši samo u slučaju krivičnih sankcija, već i u drugim opravdanim slučajevima, kao što su izrečene mere bezbednosti, vaspitne i zaštitne mere. Takođe, isplata novčane nadoknade se nastavlja po prestanku opravdanih razloga.

Mi pitamo – zašto je onda predlagač odbio amandman a da u obrazloženju nije jasno objasnio zašto odbija amandman, već upućuje na obrazloženje dato uz neki drugi amandman koji nije iste sadržine i nema isto značenje? Naš amandman nije da se ovo rešenje briše, pritvor kao osnov, već da se predvidi kao posebna tačka jer ne može da bude na istom mestu sa krivičnim sankcijama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 1. u smislu da se u članu 1. posle reči „način upotrebe usluge tumača za znakovni jezik“ dodaju reči „uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika“. Inače, članom 1. je obuhvaćen predmet Zakona i piše šta se sve reguliše ovim Predlogom zakona, pa smo mi predvideli da se predvidi i uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika.

Smatramo da je neophodno ovim zakonom uspostaviti jedinstveni registar tumača znakovnog jezika, kako bi se pravo na upotrebu znakovnog jezika, kada se ono vrši preko tumača, ostvarilo na najbolji mogući način i od strane kvalifikovanih lica.

Amandman se ne prihvata iz razloga što se članom 1. Predloga zakona na jasan i nedvosmislen način daje kratak sadržaj predmeta uređenja, kao i što se predloženim amandmanom uvodi registar tumača znakovnog jezika iako je članom 11. stavom 3. uređeno da Savez udruženja, koji se bavi zaštitom gluvih osoba sa invaliditetom, preko koga se i ostvaruje pravo na upotrebu usluge tumača znakovnog jezika, na svojoj internoj prezentaciji obezbeđuje dostupnost i stara se o ažurnosti podataka o tumačima za znakovni jezik i području na kome ti tumači pružaju uslugu, odnosno mogućnostima angažovanja tumača za znakovni jezik. U smislu navedenog nema potrebe za formiranje i posebnog registra koji bi praktično sadržavao iste podatke koji će se već nalaziti na internet prezentaciji Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Dakle, dupliranje posla bez efekta.

Mi se ne slažemo sa ovakvim odgovorom Vlade. Smatramo da je predmet zakona, kako ga je predlagač definisao, nepotpun i da je potrebno da se posebno navede da je predmet zakona i uspostavljanje registra tumača znakovnog jezika, naročito što smo kasnijim amandmanima predvideli da registar uspostavlja i vodi Ministarstvo, a ne Savez koji je udruženje građana. Budući da gluve osobe preko tumača koriste znakovni jezik kao svoj prirodni jezik, potrebno je da se posebno reguliše način vođenja ovog registra i druga pitanja u vezi sa tumačima znakovnog jezika. Pogotovo treba imati u vidu i uvodno izlaganje ministra u načelnoj raspravi, koji je naveo da je tumač znakovnog jezika ovim zakonom uveden kao profesija. Utoliko pre treba da se zakonski precizno reguliše evidencija tumača, pa u tom smislu treba da bude i proširen predmet ovog zakona, odnosno da se predvidi uvođenje registra.

Dakle, predlažem da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 3, koji inače propisuje definicije. Predložili smo da se u članu 3. stav 1. menja tako da glasi: „Gluva osoba, u smislu odredbi ovog zakona, je osoba bez sluha, osoba oštećenog sluha, kao i osoba sa komunikacijskim teškoćama kod koje je usled funkcionalnih oštećenja komunikacija govorom otežana ili ne postoji.“

Stav 2. da se menja se u glasi: „Znakovni jezik je jezik sporazumevanja gluvih osoba, odnosno prirodno sredstvo za sporazumevanje gluvih lica, vizuelno-jezički sistem s određenim postavljanjem, položajem, usmerenošću i pokretima ruku i prstiju te mimikom lica.“

U stavu 3. na kraju rečenice briše se tačka i dodaju se reči: „i upisano je u Registar tumača znakovnog jezika“.

Amandmanom predlažemo preciznije određivanje pojma gluve osobe, bliže definišući da se pod gluvom osobom podrazumeva osoba bez sluha ili oštećenog sluha, ali i svaka druga osoba kod koje je komunikacija otežana ili ne postoji, te u tom smislu postoji osoba kojoj se priznaje pravo na korišćenje znakovnog jezika. Dakle, to može biti i osoba koja je nema, bez problema sa sluhom.

Smatramo da određenje kakvo je dao predlagač nije prihvatljivo, budući da pojam gluve osobe određuje tako da je u pitanju osoba koja je zbog određenih prepreka ograničena u punom ili ravnopravnom učešću u društvenom životu. Dakle, prema predlagaču, osoba prvo mora biti ograničena u učešću da bi se mogla smatrati gluvom osobom koja može koristiti pravo iz ovog zakona. Smisao ovog zakona je upravo suprotan, da uopšte ne dođe u situaciju da zbog određenih smetnji bude ograničena u učešću u društvenom životu.

Amandmanom se predlaže izmena stava 2. Definicija predložena amandmanom je adekvatnija, preciznija i jasnija, u smislu definisanja pojma u zakonima uopšte. Predlog zakona sadrži nedovoljno jasnu i nedovoljno razumljivu definiciju pojma znakovnog jezika.

Vlada je odbila amandmane, a mi i dalje ostajemo pri našim razlozima za amandmane.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Kao što ste rekli mi smo predložili da se posle člana 5. doda naziv novog člana i novi član 5a koji glasi, naziv glasi – učenje gluve dece znakovnom jeziku. Zatim, ide tekst člana 5. a sve u skladu sa prethodnim amandmanom koji je objasnila koleginica.

Član 5. glasi – učenje gluve dece znakovnom jeziku organizuje se i sprovodi u predškolskim ustanovama, odnosno osnovnim školama prema posebnom programu koji je prilagođen potrebama i mogućnostima gluve dece i koji treba prevashodno da obezbedi socijalni razvoj i osposobljavanje za dalje učenje i socijalizaciju. Program iz stava 1. ovog člana donosi ministar nadležan za poslove obrazovanja uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za poslove unapređenja položaja osoba sa invaliditetom.

Amandmanom predlažemo uvođenje novog člana 5a koji predstavlja logičku celinu sa članovima 4. i 5. U članu 4. stav 3. utvrđeno je pravo gluvog deteta da uči i koristi znakovni jezik, međutim, ovo pravo nije dobilo svoju razradu na način na koje je pravo odraslih osoba na korišćenje znakovnog jezika obrađeno u Predlogu zakona.

Ako je već utvrđeno pravo deteta da uči i koristi znakovni jezik potrebno je zakonom utvrditi da to pravo realizuje u vrtiću, u predškolskoj ustanovi ili osnovnoj školi. Na ovaj način se obezbeđuje višestruka korist, dete se uči znakovnom jeziku i osposobljava se za dalje usvajanje znanja, ali i za komunikaciju sa svojom sredinom čime se postiže njegova socijalizacija. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS podnela je na Predlog zakona o žičarama za transport lica, koji ima 67 članova 36 amandmana iz razloga što smo smatrali da ima mesta i potrebe da se poboljša kvalitet Predloga zakona.

Od tih 36, sedam je usvojeno, što govori da ipak nismo pisali amandmane samo da bi imali broj amandmana i da bi imali razlog da se javljamo, nego zato što smo se zaista trudili da kvalitetno utičemo na Predlog zakona.

Jedan od prihvaćenih amandmana je amandman na član 14, gde smo predložili da se stav 1. briše, jer stav 1. glasi – izvršni radnik je radnik koji obavlja poslove kojima neposredno učestvuje u obavljanju saobraćaja žičare.

Pojam izvršnog radnika definisan je u članu 3. koji reguliše pojmove i smatrali smo da nema potrebe ovde da se ponavlja definicija i da se duplira. Iz tog razloga je opravdano i prihvaćen amandman.

Mislim da ako su sedam opravdanih, da bi mogli da razmislite i o ostalim amandmanima koji nisu prihvaćeni, jer smo se pri predlaganju preformulisanja pojedinih članova držali metodologije za izradu propisa i nismo to radili samo da bi podnosili amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 19. na stav 1. koji glasi – pokretni delovi koji se obično nalaze na stranicama moraju biti konstruisani i instalirani na način kojim se isključuje svaka opasnost za ljude i imovinu, ako ovakva opasnost postoji, pokretni delovi moraju biti opremljeni zaštitnim uređajima kojima se sprečava kontakt sa delovima uređaja koji mogu uzrokovati vanredni događaj. Ovi uređaji moraju biti takve vrste da se ne mogu jednostavno ukloniti ili onemogućiti njihovo funkcionisanje.

Mi smo amandmanom predložili da se u ovom stavu briše reč – obično, a da se posle reči – ljude i imovinu i zareza stavi, doda reč, odnosno veznik – a. Odrednica obično ostavlja veliki prostor za različita tumačenja, a imajući u vidu sadržinu ovog člana i činjenicu da uređuje pitanje bezbednosti potrebno je precizno uređivanje, zbog čega smo i tražili brisanje reči – obično, a veznik – a tražimo da se uvede da bi bilo jasno da se radi o slučaju, o izuzetku.

Naravno da ovako obrazložen i osnovan amandman je prihvaćen i samo apelujem da razmislite i o ostalim amandmanima jer je ovo dokaz da smo svaki podneli iz zaista dobre želje da poboljšamo tekst zakona i pojasnimo neke odrednice u zakonu, a ne samo da se javljamo po amandmanima, kako je ministarka navela. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 23. i predložili da se stav 1. izmeni tako da glasi: „Bezbednosna analiza obavezno se izrađuje i obuhvata sve bezbednosne zahteve koji treba da budu ispunjeni u vezi sa projektovanjem, građenjem, održavanjem i radom žičare, odnosno njenim postrojenjem i okolinom“.

U stavu 2. smo predložili da se briše reč: „hazarda“.

Sve ovo ide uz obrazloženje da stav 1. člana 23. Predloga zakona izgleda kad se čita vrlo nekonzistentno i pravno jezički nedovoljno razumljiv, te se amandmanom otklanjaju ovi nedostaci.

Što se tiče pojma „hazard“, nije definisan zakonom i nedopustivo je da se prilikom normiranja bezbednosne analize koriste nejasni pojmovi, naročito s obzirom da se ovde radi o dokumentima koji su neophodni za pribavljanje odobrenja i dozvola za rad žičare.

Vlada je odbila ovaj amandman, sa obrazloženjem da se ne prihvata zato što nije svrsishodno, iz razloga što su svi pojmovi obuhvaćeni ovim zakonom usklađeni sa Direktivom 2000/9 EZ. Moguće je da su ti pojmovi obuhvaćeni i usklađeni sa Direktivom, tj. da je postojala namera da budu usklađeni sa Direktivom. Međutim, ovi pojmovi nisu određeni u osnovnim pojmovima ovog zakona. Time je primena ovih odredaba dovedena u pitanje.

Kako će se kasnije u primeni utvrditi da li su adekvatno propisani rizici i hazardi, a na osnovu toga kasnije i adekvatno preduzeti mere za bezbedan rad žičare, ako nije definisan pojam „hazarda“ a jeste usklađen sa direktivom i postoji u drugim zemljama u ovakvim zakonima, kako je tamo definisan taj pojam.

Zato predlažemo ili da se amandman prihvati ili da predlagač dopuni ove pojmove. Samo molim da ne dobijemo obrazloženje kontradiktorno, kao kod amandmana na član 17, gde je ministarka rekla da zakon ne treba da sadrži preporuke, a kolega koji je branio stav ministarstva i stav Vlade predlagača da se odbije amandman rekao je da treba da sadrže preporuke članovi i da zato ne treba da se prihvati amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 28. i predložili da se stav 1. menja, tako da glasi: „Izvršni radnik mora ispunjavati zakonom propisane uslove u pogledu stručne spreme i zdravstvene sposobnosti“.

U stavu 1. člana 28. predlagač bespotrebno ponavlja definiciju pojma izvršnog radnika, koja je navedena u članu 3. istog Predloga zakona, te u tom smislu amandmanom otklanjamo ovu nepravilnost u normiranju, odnosno suvišno ponavljanje definicije izvršnog radnika i predlažemo da se svodi samo na njegovu obavezu, pozivajući se na zakonske odredbe.

Amandman nije prihvaćen iz razloga što je preformulacija suvišna. To je mišljenje Vlade. Mi i dalje smatramo da preformulacija nije suvišna, već da je suvišno to što predlagač u ovom stavu 1. člana 28. ponavlja definiciju izvršnog radnika iz člana 3. Zahvaljujem.

Da li mogu da dobijem repliku?

Nije me dobro razumeo.