Gospodine predsedavajući, podneli smo amandman na član 4. kojim se menja član 14. zakona i predložili smo da se izvrše jedne izmene u stavu 1. Da bi bilo jasnije moram da pročitam stav 1 – javni beležnik koji potvrđuje (solemnizuje) ugovor o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine dužan je da primerak ugovora dostavi nadležnom pravobraniocu u roku od 15 dana od dana potvrđivanja ugovora.

Mi smo predložili da ove reči – u roku od 15 dana od dana potvrđivanja ugovora, budu zamenjene rečima – odmah po potvrđivanju ugovora. S obzirom da je predlagač već u ranijim članovima predvideo da se prepis ugovora o prometu nepokretnosti odmah dostavi sudu radi evidentiranja, ne vidimo razlog zašto bi se u ovom slučaju toliko čekalo sa dostavljanjem ugovora javnom pravobraniocu, odnosno zašto se ovde ostavlja duži rok od 15 dana. Takođe je kraći rok i za dostavljanje overenih ugovora poreskoj upravi i smatrali smo da javnom pravobraniocu treba da se dostavi u kraćem roku.

Amandman je odbijen uz sledeće obrazloženje – ne prihvata se iz razloga što je rok za dostavljanje potvrđenog ugovora o otuđenju nepokretnosti iz javne svojine nadležnom pravobraniocu primeren i ne predstavlja prepreku za postupanje pravobranilaštva u cilju zaštite javne svojine. Isti rok je predviđen i u članu 14. stav 1. važećeg Zakona o prometu nepokretnosti.

Ovim amandmanom upravo menjamo taj stav 1. člana 14. koji se menja članom 4. Predloga zakona, tako da ovo obrazloženje zaista ne razumem, odnosno razumem, ali mislim da nema smisla i zato bih još jednom apelovala, gospodine ministre, da više obratite pažnju na naše amandmane, jer, kao što sam već rekla danas u diskusiji, zaista amandmanima pokušavamo konstruktivno da poboljšamo tekst. Ne podnosimo amandmane samo iz opozicione ostrašćenosti da napadamo predloge zakona. Naprotiv, vodimo računa o interesima građana i trudimo se da amandmanima zadovoljimo i zaštitimo sve interese građana.

Da više obraćate pažnju na naša izlaganja i naše amandmane, onda biste i ranije prihvatali amandmane. Slučajno ovde kod sebe imam transkript sa sednice od 29. avgusta prošle godine kada je razmatran Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti i kada je uvedeno da ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju se u obliku javno beležničkog zapisnika za čije sastavljanje je isključivo nadležan javni beležnik na čijem području se nalazi nepokretnost i da je jedino takav ugovor validan. I u diskusiji smo u načelu i u diskusiji o amandmanima smo se borili protiv toga i u diskusiji sam ukazivala da treba prihvatiti naše amandmane i omogućiti da javni beležnik overava sve ugovore, i ugovore advokata jer su advokati i stručni da rade taj posao i na kraju plaćaju porez. Ne bave se svi prometom nepokretnosti, ali jedan dobar deo advokata se bavi i da je neophodno zaštiti iz tog razloga tu struku.

Već tada sam ukazala na to da postoji i tradicija kako ovde u Beogradu, tako i u Vojvodini, a pretpostavljam i u celoj Srbiji, znam tamo gde živim, da porodice imaju svoje porodične advokate, da firme imaju svoje advokate koji im obavljaju sve poslove, pa i poslove nepokretnosti i upravo zato smo se zalagali da se vrati mogućnost da advokati sastavljaju ugovore o prometu nepokretnosti. Trebalo je četiri i po meseca protesta da bi se vi vratili na to što smo vam u avgustu govorili.

Zato vas molim da ubuduće obratite pažnju na naše amandmane i da imate malo više sluha na ono što vam ukazujemo da se ne bi svakih par meseci vraćali na ista pitanja.

Zahvaljujemo gospodine predsedavajući.

Prvo moram da odgovorim prethodnom govorniku, odnosno vama da kažem da mu prenesete da ni u kom slučaju…

Govorim o amandmanu da ni u kom slučaju nismo imali prilike niti smo dobili, niti smo imali prilike da vidimo amandman koji je on podneo, podneli smo ga mi iz sopstvenog ubeđenja i uverenja.

Da li smo u principu uvek protiv hitnog postupka, osim kada postoje izrazito opravdani razlozi? Jesmo. Da li smo u principu protiv stupanja na snagu narednog dana od dana objavljivanja, osim kada postoje izrazito opravdani razlozi? Jesmo. Procenili smo da u ovom slučaju postoje opravdani razlozi i za jedno i za drugo i zato smo podneli amandman kojim smo predložili da stupi zakon na snagu i ceo ovaj set zakona koji se odnosi na regulisanje odnosa između ministarstva i advokata, da stupi na snagu narednog dana od dana donošenja.

Nismo nikoga kopirali, to je naše ubeđenje. Nemamo potrebu da prepisujemo. Dovoljno imamo znanja i dovoljno imamo kreativnosti da sami proučimo zakone i da sami sastavimo amandmane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, poštovane dame i gospodo narodni posalnici, podneli smo amandman na član 8. koji glasi: „službeno lice ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog vršenja službene dužnosti“.
Predložili smo da se posle ovih reči: „službene dužnosti“ dodaju reči: „u skladu sa zakonom“. Predloženim amandmanom dodatno se precizira da će službeno lice imati pravo na zaštitu kao uzbunjivač samo ukoliko trpi odmazdu ili je službenu dužnost vršilo u skladu sa zakonom i drugim propisima. Ukoliko se ne dopuni član na način kako je predloženo ovim našim amandmanom, otvara se mogućnost da određena lica, koja su sankcionisana zbog toga što službenu dužnost nisu obavljala u potpunosti u skladu sa pravilima, traže zaštitu kao uzbunjivači. Na ovaj način se dodatno štiti javni interes, jer je upravo u javnom interesu da se službena dužnost ne može vršiti nikako drugačije, nego u skladu sa propisima i na ovaj način se dodatno štiti integritet institucija i onih koji obavljaju službenu dužnost.
Vlada nije prihvatila amandman sa obrazloženjem da član 8. Predloga zakona adekvatno i dovoljno obezbeđuje društvenu zaštitu službenim licima koja vrše uzbunjivanje, imajući u vidu da je Predlogom zakona izričito zabranjena zloupotreba uzbunjivanja. S tim u vezi, Predlogom zakona je precizno uređena zaštita uzbunjivača koja otklanja mogućnost da lica, koja su sankcionisana zbog toga što službenu dužnost nisu obavljali u skladu sa pravilima, traže zaštitu kao uzbunjivači.
Smatramo da obrazloženje Vlade nema nikakve veze sa amandmanom, jer prema Predlogu zakona zloupotreba uzbunjivanja postoji kada se dostavlja informacija koja nije istinita i uzbunjivač to zna ili kada traži protivpravnu korist. Osim toga, kao što smo već istakli u diskusiji, zabrana zloupotrebe uzbunjivanja nije nigde sankcionisana u ovom zakonu.
Naš amandman se odnosi na to da lica koja vrše službenu dužnost u skladu sa propisima imaju pravo na zaštitu u svojstvu uzbunjivača, odnosno da se spreči, da se ne desi, imajući u vidu praksu, da neko ko je odbio da izvrši nalog pretpostavljenog, jer nije u skladu sa zakonom, navodno slučajno završi raspoređen na drugo radno mesto sa manjom platom ili da bude otpušten zbog promene sistematizacije.
Molimo Vladu da pažljivije čita zakon i da počne da daje obrazloženja koja imaju više smisla i koja su zaista vezana za amandmane, kao i da ponovo razmotri naš amandman i usvoji ga.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman kojim predlažemo da se promeni, odnosno proširi naslov iznad člana 10, tako da on glasi: „Zaštita informacije koja je predmet uzbunjivanja i dodataka o ličnosti uzbunjivača“. Zbog toga i predlažemo izmenu naziva, te da se u skladu sa tim doda novi stav 1. koji glasi: „Poslodavac, odnosno ovlašćeni organ dužan je da imenuje lice ovlašćeno za prijem informacija i vođenje postupka u vezi sa uzbunjivanjem, a koje prima i obrađuje informacije i vodi postupak u vezi sa uzbunjivanjem kod poslodavca, odnosno u ovlašćenom organu“. Dalje u amandmanu predlažemo da se usklade brojevi stavova u skladu sa ovom izmenom.

Predloženim amandmanom se proširuje zaštita podataka i na informacije koje su predmet uzbunjivanja i podataka u vezi sa tom informacijom nezavisno od podataka o ličnosti. Imajući u vidu značaj uzbunjivanja i činjenicu da se uzbunjivanje uvek vrši u javnom interesu, te da se iz istih razloga pruža zaštita uzbunjivaču ukoliko zbog uzbunjivanja trpi odmazdu, smatramo da je potrebno zaštititi i same informacije koje su predmet uzbunjivanja. Ovo je posebno bitno u situacijama kada sami uzbunjivači iz straha od odmazde, čak i krijući svoj identitet, dostavljaju te informacije. Zaštita se ostvaruje time što ovlašćeno lice prima i obrađuje informacije koje su predmet uzbunjivanja, odnosno podatke u vezi sa tim informacijama, čime se smanjuje mogućnost da neko neovlašćeno postupa sa ovim informacijama, kao i mogućnost da ove informacije neovlašćeno budu otkrivene, što bi dodatno moglo da ugrozi javni interes i identitet uzbunjivača.

Vlada je odbila ovaj naš amandman pozivajući se na to da je član 10. sistematizovan u okviru opštih odredaba o uzbunjivanju i pravu na zaštitu, a predložena dopuna odredbe tiče se postupaka koji su u dovoljnoj meri uređeni u Glavi III Predloga zakona i u odredbama Predloga zakona kojima su uređene obaveze poslodavca u okviru unutrašnjeg uzbunjivanja. Pored toga, u amandmanu predložena izmena naslova ne može da se prihvati, po mišljenju Vlade, iz razloga što predložena dopuna odredbe ne opravdava izmenu naslova, jer se zaštita podataka o informacijama koje su predmet uzbunjivanja i podataka u vezi sa tom informacijom ne može obezbediti samom po sebi činjenicom uređivanja imenovanja lica ovlašćenog za prijem informacije i vođenja postupka u vezi sa uzbunjivanjem i njegovim postupanjem, kako je u amandmanu predloženo.

Po nama, kao predlagačima amandmana, suština predloženog amandmana je obaveza ne samo poslodavca, već i ovlašćenog organa da imenuje ovlašćeno lice i da je upravo to lice jedino ovlašćeno za prijem tih informacija. Uvođenjem ovakve izmene baš u ovom članu znatno se smanjuje mogućnost da podaci o povredi propisa, na primer o nekoj korupciji, koji su predmet uzbunjivanja, kako volimo da kažemo, cure u javnost, pogotovo putem raznoraznih tabloida. To je sada veoma prisutno u našoj zemlji i česta je pojava da tabloidi zbog curenja nekih informacija najavljuju korupcijske afere, najavljuju hapšenja i slično, što je veoma loše za stvaranje opšte atmosfere u društvu, a i za stvaranje slike o Srbiji u svetu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Prvo moram da kažem da se naša poslanička grupa trudi da svojim amandmanima konstruktivno deluje i da poboljša kvalitet propisa. Mislim da se i ministar do sada uverio da su nam amandmani takvi.

Mi možemo različito da gledamo na pojedina pitanja i na način rešavanja pojedinih problema, da se ne slažemo oko nekih stvari, ali je nedopustivo da neko od poslanika karakteriše amandman drugih poslanika kao pravnu brljotinu, što se upravo malopre dogodilo, i zato molim predsednice da obratite pažnju.

Mi jesmo podneli amandman i na član 15. u kojem predlažemo da se predviđeni rok od tri meseca od dana dostavljanja informacije u kome se mora okončati postupak unutrašnjeg uzbunjivanja, što je od značaja za eventualno spoljašnje uzbunjivanje ili uzbunjivanje javnosti. Istim amandmanom predložili smo skraćenje roka u kom poslodavac mora da postupi po informaciji. Smatramo da je rok od 15 dana ne primereno dug rok.

Naime, u prvom delu stava je već označeno da je poslodavac dužan da bez odlaganja postupi po informaciji, što je i razumljivo, ali se ima u vidu kakve podatke treba da sadrži informacija u smislu ovog zakona da bi bila relativna za uzbunjivanje. Imajući to u vidu, smatramo da je rok od 15 dana isuviše dug. Prihvatamo da je moguće da u određenim situacijama poslodavac ne može odmah da postupi po informaciji, ali da rok od osam dana ostavlja vreme da se preduzmu mere i da dalje zadržava karakter hitnosti.

Pored toga, amandmanom se predviđa da je poslodavac dužan pismeno da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka. Ukoliko se ne precizira samim zakonom forma u kojoj poslodavac mora da obavesti uzbunjivača, moguće je da to bude i usmeno ili na bilo koji drugi način, čak je moguće dozvoliti pravilo da način na koji se uzbunjivač obratio poslodavcu bude i način na koji će mu poslodavac uzvratiti informaciju o ishodu.

Smatramo da je nedopustivo da forma obaveštavanja ostane ne regulisana, naročito kada se ima u vidu da uzbunjivač koji smatra da unutrašnje uzbunjivanje nije imalo efekta, može da sprovede spoljašnje uzbunjivanje. U takvim situacijama pismeno obaveštavanje ima veći efekat i poslodavac ipak ozbiljnije pristupa obavezi obaveštavanja uzbunjivača.

Vlada je odbila ovaj amandman, uz obrazloženje da su rokovi iz Predloga zakona primereniji, kao i da obaveza obaveštavanja uzbunjivača je u dovoljnoj meri precizirana normama koje su u Predlogu zakona.

Mi imamo drugačije mišljenje. Prvo, da se razumemo, rok za okončanje postupka po unutrašnjem uzbunjivanju smo mi predložili da se uvede, njega uopšte nema u Predlogu zakona, tako da ovaj postupak može da se oteže koliko god nekom odgovara. Još jedna potvrda, da li zaista postoji ozbiljna volja da ovaj zakon zaživi ili da ostane samo mrtvo slovo na papiru?

Drugo, postavila bih pitanje – zašto je primerenije da se postupi bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, a ne u roku od osam dana, kako smo mi predložili u amandmanu?

Treće, zašto nije obrazloženo odbijanje našeg rešenja da se uzbunjivač pismeno obavesti o okončanju postupka? Treba da ostavimo mogućnost da se obaveštava usmeno, tako da kod spoljašnjeg uzbunjivanja bude po onoj našoj narodnoj „ajmo Jovo nanovo“. Zahvaljujem na pažnji.

Dame i gospodo, narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 1. je na neki način prirodan nastavak ideje amandmana koji su podneli na isti član članovi moje poslaničke grupe.

On je donekle sličan sa prethodnim amandmanom o kome je bila rasprava i koji je usvojen, ali je uslovno da kažem, strožiji, restriktivniji u odnosu na usvojen amandman, upravo iz razloga koje je kolega Veselinović malopre naveo.

Šta ako politička stranka stekne neku nepokretnost sredstvima iz različitih izvora, iz budžeta i iz privatnih izvora? Onda je teško to regulisati. Amandman koji sam podnela na član 1. se odnosi na stav 5. člana 11. koji glasi – prihod od imovine čine prihodi koje politička stranka ostvaruje od prodaje pokretne i nepokretne imovine, davanjem u zakup nepokretnu imovinu, u vlasništvu političke stranke i kamata na uloge dati ih kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.

Ja sam predložila da se potpuno brišu reči – davanje u zakup nepokretne imovine u vlasništvu političke stranke zato što su političke stranke po svojoj prirodi nedobitne organizacije. Zakonom o političkim aktivnostima u članu 2. politička stranka je definisana kao organizacija građana, slobodno i dobrovoljno udruženih, osnovana radi ostvarivanja političkih ciljeva, demokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešćem na izborima.

Dakle, svrha političkih stranaka je ostvarivanje političkih ciljeva, a ne samo ostvarivanje dobiti. Tako da imovina koju poseduje politička stranka može da služi samo za ostvarivanje svog cilja, odnosno za obavljanje delatnosti političke stranke.

Amandman je naravno odbijen. Obrazloženje glasi ovako – amandman se ne prihvata, celokupni prihod od imovine političke stranke, u skladu sa zakonom može služiti samo za političku aktivnosti i druge dozvoljene aktivnosti političke stranke, u skladu sa zakonom, tako da je zakonom propisan način raspolaganja, odnosno upravljanja nepokretnom imovinom u toj funkciji.

Ovo obrazloženje je kao i uostalom obrazloženje na ceo Predlog zakona, površno, nedorečeno, neargumentovano. Nema ni jednog konkretnog razloga osim citiranja zakona, zašto se ne prihvata amandman. Šta je to što nije dobro ako bi se ovaj amandman prihvatio ili da citiram koleginicu Čomić koja je u raspravi u načelu rekla da je obrazloženje aljkavo i manjkavo, tako mislim da već po ko zna koji put dobijamo ovako štura i nedovoljna obrazloženja.

Amandman sam podnela zato što ovakvo rešenje kojim se dozvoljava izdavanje u zakup imovina stranaka je visoko rizično od koruptivnih delatnosti. Naime, iz advokatske prakse, naglašavam iz advokatske prakse, ne iz prakse u bilo kojoj stranci, znam da se često prave fiktivni ugovori o zakupu i ovo je jedna otvorena mogućnost da stranke prave fiktivne ugovore o zakupu, preko kojih bi se putem navodne zakupnine finansirali od strane pojedinaca ili firmi koje bi navodno uzimale u zakup tu imovinu.

U obrazloženju predlagača smo čuli na jedan tako epski način obrazloženje zašto strankama treba imovina.

Svim strankama je naravno potrebna imovina da bi obavljali delatnost radi koje su osnovane. Mi to jako dobro razumemo.

Zahvaljujem.

(Dejan Nikolić, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo ceo radni dan posvetili razmatranju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti, koji je sada na snazi, stupio je na snagu 22. juna 2011. godine i od onda je u primeni.

Moram da naglasim da kada je taj zakon donet, primenjen je potpuno novi pristup ovoj materiji i potpuno nov način rešavanja pitanja iz ove oblasti. Zato je taj zakon doneo velike novine u svojoj primeni i u finansiranju političkih stranaka. Logično je, kako vreme prolazi, da su se možda i pojavili neki nedostaci ili je vreme promenilo neke okolnosti zbog kojih zakon treba da se menja.

Međutim, pitanje je da li to što treba da se menja jeste baš ono što nam je sada ponuđeno. Želim da kažem da je Zakon o finansiranju političkih aktivnosti doprineo da se finansiranje političkih stranaka učini transparentnijim nego što je ranije bio. Sada imamo bolji uvid u to koliko stranke realno troše, koliki su im prihodi, ko su finansijeri političkih stranaka.

Moram još da podsetim da su se prilikom donošenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predlagač zakona, a i Skupština, kada ga je usvajala, rukovodili preporukama GREKO. To je grupa zemalja za borbu protiv korupcije Saveta Evrope. Ona je 2010. godine dala deset preporuka koje su sve ugrađene u ovaj zakon. U izveštaju 2012. godine GREKO je dao ocenu da je ispunjeno svih deset preporuka i da je zakon na zadovoljavajući način regulisao ovu materiju. GREKO je imao priliku da baš u vreme izrade tog izveštaja izvrši ne samo procenu samog zakona, već njegove primene, jer je u Srbiji upravo tada bila izborna kampanja.

Vlada je donela Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije koju je usvojila 1. jula 2013. godine i u kojoj je bilo predviđeno da se i u ovoj oblasti finansiranja političkih stranaka izvrše određene izmene. Radi primene Nacionalne strategije donet je i Akcioni plan koji je usvojen 25. avgusta 2013. godine i u kome je, takođe, predviđeno šta treba da se uradi.

Sa žaljenjem moram da konstatujem da ove izmene i dopune Zakona ne sadrže ništa od onog što je bilo predviđeno da se uradi navedenom Strategijom i Akcionim planom, iako su prošli rokovi da se to realizuje. Takođe je trebalo izvršiti i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde bi direktori poreskih uprava trebalo u plan kontrole da uvrste davaoce priloga, kako bi se imala veća kontrola i kako bi bila transparentnija primena i finansiranje ovih zakona.

Neću više, pošto imam malo vremena…

Samo želim završnu rečenicu.

O ostalim stvarima ću kada budemo razmatrali amandmane. Samo želim da kažem, ono što se ističe kao namera ovim zakonom jeste da se izvrši štednja, da se uštede sredstva. Mi jesmo socijaldemokratska orijentacija i bitno nam je da se uštedi za svakog građanina, ali to je u ovom slučaju samo demagogija, jer ono što se uštedi je kap u moru, koje troši vladajuća koalicija.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 6. kojim se menja član 7. tako da on glasi - Razdeo 21. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Funkcija 450 Saobraćaj, Ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i građevinski objekti, broj „88.200.000“ zamenjuje se brojem „68.200.000“, a povećava Razdeo 54g, Glava 54g1 Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Funkcija 340 Zatvori, Ekonomska klasifikacija 425 Tekuće popravke i održavanje. Cifra „24.405.936“ zamenjuje se brojem „44.405.936 dinara“.

Da odmah pojasnim, jer ne želim ništa da bude sakriveno, ova klasifikacija 511 Zgrade i građevinski objekti, za koju smo predvideli da se ovim amandmanom skine 20 miliona i to sa dela sredstava ove aproprijacije u iznosu od 88.200.000, namenjena je za usluge projektovanja u vezi sa projektom „Beograd na vodi“.

Da budem jasna, ja nemam ništa protiv projekta „Beograd na vodi“, naprotiv, podržavam u potpunosti aktivnosti na realizaciji tog projekta, ali sam smatrala da je vreme od dva meseca koje je pred nama do kraja godine suviše kasno da bi se završili projekti i da bi se odvojila ovolika sredstva za te projekte. S druge strane, imamo potrebe koje mogu da se zadovolje u ovom periodu. Zato je u obrazloženju amandmana navedeno zašto se predlaže ovaj amandman.

U izveštaju Zaštitnika građana o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2013. godinu uočen je veliki broj nepravilnosti koji se tiču materijalnih uslova, smeštaja lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. U prostorijama uglavnom postoji po jedna sijalica, a pojedine prostorije se osvetljavaju svetlošću koja dopire iz hodnika, grejanje nije instalirano ili je nedovoljno, tako da se pojedine prostorije tokom zimskim meseci ne koriste.

Upravo zbog nedovoljne zagrejanosti, higijena mokrih čvorova nije na zadovoljavajućem nivou. Prostorije je neophodno u što kraćem periodu uskladiti sa važećim standardima, pa je potrebno obezbediti neophodna sredstva. Bitno je sprovesti zaključke, koje na predlog Odbora za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu usvojila Narodna skupština Republike Srbije.

Podsetiću sve kolege da smo ovog meseca razmatrali navedene zaključke i usvojili kao zaključke ove Skupštine.

Amandman je odbijen uz obrazloženje da se ne prihvata iz razloga jer je tehnički neispravan, s obzirom da se predloženim amandmanom uvećava iznos sredstava na razdelu 54g, Ministarstvo pravde i državne uprave glava 54g1 Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, funkcija 340 zatvori, ekonomska klasifikacija 425, tekuće popravke i održavanje.

Naime, u okviru razdela 54g, glava 54g1 iskazan je ovaj deo sredstava koji je već utrošen kod ministarstva, koje shodno Zakonu o ministarstvima prestalo sa radom i samim tim sredstva predložena amandmanom ne bi mogla da se koriste.

Ovakvo obrazloženje mogu da prihvatim da verovatno postoji tehnička greška, ali nije teško da se napravi neka od tehničkih grešaka kada rebalans koji pripremate dva meseca i premijer najavljuje dva meseca ovaj rebalans dođe nama u Skupštinu i imamo 24 sata da ga proučimo, da napišemo amandmane i da ga predamo.

Mislim da je cilj amandmana koji je hteo da se postigne bio sasvim jasan i da je postojala dobra volja da se realizuju zaključci koje je usvojila ova Skupština i da se povećaju sredstva za poboljšanje uslova u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, mogli ste, da ste imali dobru volju za to da predložite da Odbor donese amandman kojim bi se ispravila ta tehnička greška i kojim bi se obezbedila ta sredstva.

Da li imam još malo od poslaničke grupe, još dve rečenice imam da kažem.

Nisam uopšte čitala, ja sam objasnila zašto je došlo do tehničke greške i objasnila sam, ideja je prepoznatljiva, samo želim da kažem kolegama koji su diskutovali i prisutnim ministrima, da sam ja poslanik od 2007. godine i član Odbora za pravosuđe. Zajedno sa tim odborom sam obišla skoro sve zavodske ustanove za izdržavanje kazni zatvora i uverila sam se kakvo je stanje u njima.

Ministarstvo je od 2007. godine učinilo jako mnogo da se popravi stanje. Radilo je na povećanju kapaciteta pre svega, i na popravci uslova u zavodskim sankcijama, ali mora da se uradi još, u tome je poenta. Ja ne kažem da nije urađeno mnogo i da se ne radi puno u pravosuđu i u ovim ustanovama, ali nije još uvek dovoljno. Još treba da se uradi da nam se ne bi desilo da zato što ne mogu da dođu na red, zastari izdržavanje kazni zatvora ili da budu pušteni ranije pa onda budu povratnici, iz svih tih razloga je ovaj amandman predložen iz najbolje namere, a potpuno poznajem situaciju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda danas je objedinjena rasprava o četiri zakona. O prva tri zakona govorio je ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, a ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanje dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kv naponskog nivoa „Transbalkanski koridor“ – prva faza.

Ovaj zakon kao i Zakon o utvrđivanju javnog interesa u posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanje dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“ koji je ova Skupština donela februara 2013. godine predstavljaju leks specijalis u odnosu na Zakon o eksproprijaciji.

Pored utvrđivanja javnog interesa utvrđuje posebne postupke eksproprijacije i pribavljanje dokumentacije radi realizacije strateškog projekta izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kv naponskog nivoa „Transbalkanski koridor“ – prva faza.

Svima nam je poznato koliki je značaj infrastrukture za svakodnevni život svakog građanina ove zemlje i uopšte svuda, kao i za rad privrednih objekata, ali i za privlačenje stranih investicija, za ulaganje, naročito u privredu na teritoriji naše zemlje.

Stabilno, konstantno, pouzdano snabdevanje električnom energijom je jedan od osnovnih uslova, kada je infrastruktura u pitanju. Nesumnjivo je potreba za unapređenjem infrastrukture, u ovom slučaju za unapređenje snabdevanje električnom energijom i izgradnja „Transbalkanskog koridora“ preko teritorije Srbije, uslovljen je geografskim položajem naše zemlje i činjenicom da je elektroenergetski sistem Srbije povezan sa osam susednih država, pa realizacija ovog projekta ima tri cilja – povećanje sigurnosti napajanje električnom energijom, integraciju obnovljivih izvora energije i uspostavljanje internog elektroenergetskog tržišta na evropskom tlu.

Obaveza naše zemlje za stvaranje uslova, za izgradnju sistema, za prenos električne energije „Transbalkanskog koridora“ prve faze, proizilazi iz već potpisanih međunarodnih sporazuma i drugih dokumenata.

Oni su u obrazloženju detaljno objašnjeni i opisani, a ja ću ih samo pobrojati, ova Skupština je donela Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, u saradnji, u oblasti energetike. Zatim, potpisan je Sporazum između Savezne Republike Nemačke i Saveta ministara Srbije i Crne Gore 2004. godine, koji reguliše ovu materiju.

Zatim, 2013. godine u Temišvaru je potpisan dokument koji predstavlja osnovu za nastavak zajedničkih aktivnosti oba operatera prenosivih sistema na pripremi izgradnje dvostrukog 400 kilovatnog interkonektnog dalekovoda između Rešice koja je u Rumuniji i Pančeva koji je u Srbiji, čija realizacija predstavlja početak gradnje celokupnog sistema za prenos električne energije i to je u sklopu „Transbalkanskog koridora“ prve faze, kao i ugovor o formiranju energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope, a koje su 2005. godine potpisale i Srbija i Crna Gora, BiH, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Albanija i privremena misija UN na Kosovu i koje definiše tržište električne energije i prirodnog gasa.

Predlogom zakona se utvrđuje javni interes za eksproprijaciju, nepotpunu eksproprijaciju, administrativni prenos i privremeno zauzimanje nepokretnosti, da bi onima koji nisu pravne struke bilo jasnije, radi sticanje prava svojine, sprovodi se eksproprijacija.

Radi sticanja prava službenosti na nepokretnosti sprovodi se nepotpuno eksproprijacija. Privremeno zauzimanje nepokretnosti, u vezi sa izgradnjom sistema je ovim zakonom ograničeno na najduže pet godina.

Međutim, i pored iznetih razloga za donošenje ovog zakona, moram da kažem da stoji sumnja u ustavnost ovog teksta zakona.

Naime, član 58. Ustava Republike Srbije propisuje – jamči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine. Oduzimanje ili ograničenje imovine, da bi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Primena odredaba ovog zakona zadire u prava koja garantuje navedeni član Ustava. Na primer u članu 6. Predloga zakona, između ostalog, u stavu 3. kaže – nadležni organ donosi rešenje, bez prethodnog saslušanja stranaka, a u stavu 4. kaže – protiv rešenja donetog po Predlogu za eksproprijaciju, po odredbama ovog zakona, može se izjaviti žalba koja ne odlaže izvršenje rešenja.

Zatim, u članu 9. se propisuje – JPMS stiče pravo da stupi u posed nepokretnosti eksproprisane u skladu sa ovim zakonom, po isteku sedam dana od dana donošenja rešenja, po Predlogu za eksproprijaciju, u skladu sa odredbama ovog zakona, što znači da korisnik eksproprijacije stupa u posed nepokretnosti, pre pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji i pre utvrđivanja, a naročito pre isplate naknade za eksproprisanu nepokretnost.

Što se tiče same naknade, u ovom zakonu ništa se drugo ne govori o njoj, osim u članu 10. stav 3. gde između ostalog kaže – JPMS je dužna da obezbedi novčana sredstva za plaćanje naknade ili drugi instrument obezbeđenja plaćanje naknade, u skladu sa propisima, kojima se uređuje platni promet. Ovo je slaba garancija da je korisnik eksproprijacije zaista obezbedio sredstva i da je spreman da isplati naknadu za eksproprisanu nepokretnost koja mora da bude najmanje u visini tržišne vrednosti, kako piše i u Ustavu.

Nema ni rokova za utvrđivanje naknade, a kamo li za isplatu naknade.

Pored skraćenih rokova za postupanje nadležnih organa, skraćuju se i rokovi za stranke u postupku čije se nepokretnosti eksproprišu i time im se umanjuje mogućnost da zaštite svoja prava.

Iako je u Predlogu zakona predviđeno da će se eksproprijacija vršiti na osnovu prostornog plana, područja posebne namene, na osnovu plana detaljne regulacije ili elaborata eksproprijacije izrađenog od strane korisnika eksproprijacije stoji veliki nedostatak i primedba u tom smislu da još nije urađen elaborat, da nemamo analizu koje parcele će biti obuhvaćene eksproprijacijom, broj parcela koji će biti obuhvaćen, površina koja će biti obuhvaćena eksproprijacijom, vrednost nepokretnosti koja će biti eksproprisana, obezbeđenje sredstava za isplatu naknade vlasnicima eksproprisanih nepokretnosti i od kojih vlasnika će se eksproprisati nepokretnost. To je veliki nedostatak i upravo on stvara pravnu nesigurnost za vlasnike nepokretnosti.

Od parcela koje obrađuju žive mnoge porodice, naročito u seoskim područjima. Kada im se to uzme ugrožava im se egzistencija. Naravno da je javni interes uvek ispred pojedinačnog, ali ovih pojedinačnih slučajeva primenom ovog zakona ima jako mnogo i država mora da ima to u vidu i ne sme da zanemari vlasnike nepokretnosti koje će biti eksproprisane i kojima će možda time biti ugrožena egzistencija.

Iz navedenih razloga smatramo da ovaj tekst nije dovoljno dorađen i nije dobar u nekim delovima ali o tome ćemo govoriti kada bude rasprava u pojedinosti. Zahvaljujem na pažnji.