Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama dva izveštaja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Jedan se odnosi na period od 1. aprila 2013. do 30. juna 2013. godine, odnosno od primene ovog zakona, novog Zakona o javnim nabavkama, pa do šestomesečnog perioda za koji se obično radi izveštaj, a drugi je za drugi šestomesečni period u 2013. godini, od 1. jula do 31. decembra. Takođe imamo i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama u prethodnom periodu, koji je podnela Uprava za javne nabavke.
Što se tiče ova prva dva navedena izveštaja, mogu da konstatujem da su oni vrlo iscrpni i vrlo detaljni i što je nama omogućilo da lakše analiziramo i same izveštaje i primenu zakona, to je što su rađeni po istoj metodologiji i imaju iste podnaslove i ista pitanja su istim redom regulisana.
Ne bih se zadržavala na ovim prvim podacima, gde su navedeni postupci javnih nabavki u kojima je intervenisala Komisija. Ono što mi je privuklo pažnju i što mislim da zaslužuje pažnju svih nas jeste pod tačkom 6. u Izveštaju, koja glasi – nepravilnosti koje su česte u postupcima javnih nabavki i aktivnosti koje je Republička komisija preduzela, da se uočene nepravilnosti otklone.
Kroz postupanje Republičke komisije u postupcima zaštite prava, kao najčešće uočene nepravilnosti konstatovano je sledeće, pa kao prvo kaže – nepoštovanje odredbi podzakonskih akata prilikom izrade konkursne dokumentacije. Ovo je veoma važno, jer znamo da podzakonski akti preciziraju zakonske odredbe i zato je važno da se primenjuju.
Pod dva kaže – nejasna i neprecizna sadržina konkursne dokumentacije koja ne omogućava ponuđačima da primene ispravnu i prihvatljivu ponudu, odnosno ne omogućava da bude isključena subjektivnost i proizvoljnost u postupanju naručioca prilikom sprovođenja stručne ocene ponuda.
Sledeća primedba je definisanje tehničkih specifikacija u postupcima javnih nabavki na način koji je diskriminatornog karaktera i svodi konkurenciju na ograničeni krug potencijalnih ponuđača ili na nedovoljno jasan i precizan način koji bi omogućio potencijalnim ponuđačima da sačine odgovarajuće ponude.
Zatim, sužavanje konkurencije među ponuđačima, tako što se određuju dodatni uslovi za učešće, koji po prirodi i obimu nisu prilagođeni predmetu javne nabavke ili nemaju logičku vezu sa istim.
Zatim, neophodno sprovođenje javnih nabavki u pregovaračkom postupku neopravdano svesti na što manju meru. Zatim, nepravilno sprovedena i ne obrazložena stručna ocena ponuda, izostanak provere postojanja procesnih pretpostavki za postupanje po podnetom zahtevu u fazi prvostepenog postupka koji sprovodi naručilac.
Mislim da je vrlo pohvalno što je Komisija navela sve ove nedostatke koji su bili u postupku sprovođenja javnih nabavki u ovom periodu, jer moramo da budemo svesni činjenice da se zakon nije sprovodio u punom kapacitetu.
Jedna od novina koju je uveo ovaj zakon jeste i prekršajni postupak, koji bi trebalo da vodi Komisija. U prvom periodu od aprila do juna nije bilo ni jednog prekršajnog postupka. U narednom periodu do kraja godine je bilo pokrenuto četiri prekršajna postupka, što po prijavama pravnih i fizičkih lica koja imaju aktivnu legitimaciju, što po službenoj dužnosti.
To jeste mali napredak, ali je ipak neki napredak da zaživi i ta institucija vođenja prekršajnog postupka, kako bi se kažnjavali oni učinioci prekršaja, jer nije slučajno što je to zakonom i predviđeno kao tako.
Ono što bih izdvojila iz ovog izveštaja o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za prethodnu godinu, koji je dostavila Uprava za javne nabavke, jeste pod tačkom 2. – normativni okviri, gde kaže koji su normativni, odnosno podzakonski akti doneti, ali isto tako i konstatujem da, s druge strane, još uvek nisu doneti svi podzakonski akti predviđeni Zakonom o javnim nabavkama, iako je rok za to prošao.
Potrebno je doneti sledeća podzakonska akta - kao prvo, spisak naručioca. Znamo da je veoma važno da on postoji i da bude objavljen javno kako bi postupak javnih nabavki bio transparentniji. On se na predlog Ministarstva finansija i Uprave za javne nabavke donosi i donosi ga Vlada Republike Srbije za budžetsku godinu. Mislim da je bilo uslova da se na početku ove godine, da je bilo dovoljno vremena od donošenja zakona da se za ovu godinu pripremi i donese spisak naručioca i to je zaista jedan veliki nedostatak što nije urađeno.
Dalje, spisak naručilaca koji primenjuju izuzetak iz člana 7. stav 1. tačka 1. i da ne nabrajam dalje, koji takođe donosi Vlada. To je izuzetak od naručilaca iz prethodnog stava. Zatim, Pravilnik o načinu i programu stručnog osposobljavanja i načina polaganja stručnog ispita za službenike za javne nabavke koji donosi Uprava za javne nabavke.
Pod četiri, plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama koji donosi Vlada, a koji su u skladu sa članom 21. zakona pripremili Uprava za javne nabavke i Agenciju za borbu protiv korupcije i dostavili Vladi. Jedan od osnovnih razloga kada je donošen Zakon o javnim nabavkama jeste da je tada važeći zakon bio vrlo koruptivan, da je nosio visok rizik od korupcije i da je taj rizik i zloupotrebljavan i da je postojao veliki stepen korupcije i da će se novim zakonom to regulisati. Vlada, iako je dobila ovaj plan za borbu protiv korupcije, još uvek nije našla vremena da ga i usvoji, da zaživi i da donese svoje rezultate, naravno, čim je predviđeno da bude donet.
Zatim, Uredba o javnim nabavkama u oblasti odbrane i bezbednosti koju donosi Vlada u čijoj primeni je u proteklom periodu učestvovala Uprava za javne nabavke i Uredbu kojom se utvrđuju opšti rečnik nabavki koji donosi Vlada u skladu sa članom 56. koji je pripremila Uprava za javne nabavke, pribavila potrebna mišljenja nadležnih organa i uputila u dalju proceduru radi donošenja.
Uprava za javne nabavke očigledno je ispunila svoje zadatke ovde, ali je Vlada zakazala i mislim da bi morala da se angažuje i u što hitnijem roku donese ova podzakonska akta.
Sastavni deo ovog izveštaja jesu i zaključci i preporuke koje, mislim da, zaslužuju istu posebnu pažnju i malo ko se danas osvrtao na njih. Osnovni zaključak je da je neophodno raditi na jačanju transparentnosti i konkurencije bez suzbijanja netransparentnog i nekonkurentnog pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva, što je sasvim prihvatljivo da bude tendencija u narednom periodu. Ne znam koji su rezultati? Pitam koji su rezultati postignuti na ovom planu od primene novog zakona?
Drugi, važan instrument za jačanje transparentnosti i konkurentnosti u javnim nabavkama jeste suzbijanje neopravdanog izuzimanja od primene Zakona o javnim nabavkama i zaista treba voditi računa da se to izuzimanje svede na najmanju moguću meru samo u neophodnim slučajevima.
Sledeće važno zapažanje je da je potrebno nastaviti sa preduzimanjem mera kako bi se povećalo učešće ponuđača u postupcima javnih nabavki i time poboljšao pokazatelj intenzivne konkurencije i naravno da je razvoj zdrave konkurencije jedan od prioriteta razvoja uopšte naše privrede.
Takođe, je važno identifikovati preporuke za veće učešće malih i srednjih preduzeća u postupcima nabavki imajući u vidu da se ova preduzeća najranjivije kategorije ponuđača, posebno sa aspekta centralizacije javnih nabavki čiji se razvoj očekuje u predstojećem periodu.
Naravno, to smo govorili da je osnov za razvoj naše privrede, podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća, a da bi mogli neometano da rade, mora da im se obezbedi da mogu ravnopravno da učestvuju u postupcima javnih nabavki, da nude svoju robu i svoje usluge.
Sledeće zapažanje Uprave za javne nabavke u vezi primene novog zakona jeste – uvođenjem boljeg nadzora nad primenom zakona obezbeđeno je da naručioci koji su sebe neosnovano izuzeli od primene zakona, kao što su apoteke, ustanove, npr. počnu da primenjuju zakon. Da li je i u kojoj meri zaista to realizovano? Da li su ove ustanove zaista počele da primenjuju zakon i kako su to one same sebe do sada izuzimale? Zakonom je bila predviđena mogućnost izuzimanja.
U daljim zaključcima i preporukama poziva se i na preporuke EU i tu opet spominje – da izuzeća od primene zakona bude svedeno na što manju meru, da naručioci prevashodno se okrenu sprovođenju otvorenog postupka, da se prati izvršenje ugovora, što je takođe veoma važno, posle ću reći zašto, i navodi se da postoje slabosti u organizaciji i sprovođenju centralnih nabavki koje mogu da izazovu i razne praktične promene u funkcionisanju zdravstvenih ustanova. Pored navedenog, one su prinuđene da pokreću pregovaračke postupke po hitnosti ukoliko postupak koje pokrene centralno telo ne uspe. To smo već govorili ranije, da je zaista, pogotovo kada je zdravstvo u pitanju neophodno da se zakon što bolje primenjuje i da se što bolje pripreme javne nabavke.
U jednom segmentu konstatuje – efekti početnih slabosti u primerni centralizovanih nabavki za državne organe i organizacije slično kao i kod zdravstva mogu biti teškoće u redovnom snabdevanju naručilaca, kao i povećan broj zahteva za pokretanje pregovaračkog postupka po hitnosti od strane onih organa kako bi se eventualne nestašice i posledice vanrednih situacija prevazišle.
Opet upućuje na dogovore, na pravljenje planova za javne nabavke, što znači da u tom delu zakon nije profunkcionisao u meri u kojoj je trebalo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Još bih samo ukazala na to da treba uložiti veliki napor u javnim nabavkama u pravljenju planova i dogovaranju za razne segmente pojedinačno. Hvala na pažnji.