Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlogom zakona koji je danas na dnevnom redu predviđeno je da Viši sud iz Pančeva potpada pod ingerenciju Apelacionog suda u Beogradu.
Mi amandmanom predlažemo da se to promeni, i da Viši sud iz Pančeva ostane pod ingerencijom Apelacionog suda u Novom Sadu, kao što je i do sada.
Obrazloženje uz ovaj amandman je vrlo slično obrazloženju koje smo dali juče uz amandman za sudsku jedinicu u Kovinu, koleginica Teodora Vlahović i ja i u pogledu ustavnih prava i u pogledu nacionalnih manjina i njihovih prava jer na teritoriji opštine Pančevo kao i na celoj teritoriji Vojvodine žive i Mađari i Rumuni i pripadnici ostalih nacionalnih manjina.
Apelacioni su u Novom Sadu je osposobljen i da vodi postupke na jezicima pripadnika nacionalnih zajednica koje imaju na to pravo, tako da bi lakše ostvarili prava pred Apelacionim sudom u Novom Sadu.
Što se tiče jučerašnjeg obrazloženja koje ste dali povodom našeg objašnjavanja amandmana i razloga za prihvatanje amandmana koje smo izneli, mogu da kažem samo da mi uopšte niste dali odgovor na pitanja koja sam postavila, vezano za obrazloženje Vlade, zašto se odbija amandman, na kontradiktorne činjenice i netačne činjenice iz tog obrazloženja, već ste zakačili za ono što sam navela kao primer za ostvarivanje zdravstvene zaštite, što u ovom slučaju nije bitno.
Ja sam to navela samo kao primer da većina iz Vojvodine ostvaruje i to pravo u Novom Sadu.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana je da Prekršajni sud u Pančevu potpadne pod ingerenciju Prekršajnog apelacionog suda u Novom Sadu. U suštini, u nabrajanju se Prekršajni sud u Pančevu nigde i ne spominje, ali u obrazloženju, koje smo dobili uz odbijanje amandmana od strane Vlade, kaže se da Prekršajni sud u Pančevu potpada pod Prekršajni apelacioni sud u Beogradu i, naravno, opet se poziva na kriterijum geografske udaljenosti.
Smatramo da je pozivanje na ovaj kriterijum formalnog karaktera i ono ne može suštinski da se opravda iz razloga što se, ko poznaje pravosudni sistem i funkcionisanje njegovo, zna da se stranke retko pojavljuju pred Apelacionim sudom, to uglavnom se radi u veću, i da udaljenost nema značaja na rešavanje predmeta za stranke, odnosno ne utiče na troškove stranke u toku postupka, niti na brzinu rešavanja predmeta. Tako da smatramo da obrazloženje koje je dato za odbijanje nije opravdano. Hvala na pažnji.

Hvala, gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vlahović i ja smo podnele vrlo sličan amandman prethodnom i suština tog amandmana se sastoji u sledećem. Sudska jedinica u Kovinu se do sada nalazila u okviru Osnovnog suda u Pančevu. Ovim predlogom zakona predviđa se da ona pripadne Osnovnom sudu u Smederevu. Mi amandmanom predlažemo da se izmeni Predlog zakona tako da sudska jedinica u Kovinu i dalje pripada Osnovnom sudu u Pančevu.
Pored razloga koje je izneo kolega Miković, podsetiću da je Vojvodina višenacionalna sredina, višejezična i višekulturalna. U južnom Banatu, koji obuhvata opštine, između ostalog i opštinu Kovin, Pančevo, Kovačicu, Alibunar, Vršac, žive Mađari, Rumuni, Slovaci, Česi i pripadnici još nekih naroda i narodnosti.
Ministar se pre izvesnog vremena i sam pozivao na Ustav, pa ću i ja da podsetim da Ustav Republike Srbije, pored čitavog niza ljudskih i manjinskih prava i sloboda, garantuje zabranu svih vrsta diskriminacije, zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, podsticanje uvažavanja razlika i u okviru prava pripadnika nacionalnih manjina zabranjuje diskriminaciju nacionalnih manjina, garantuje ravnopravnost u vođenju javnih poslova, pravo na očuvanje posebnosti i drugo. U okviru svega ovoga podrazumeva se i pravo pripadnika nacionalnih manjina na vođenje sudskog postupka, na njihovom jeziku.
Upravo bi se ovo omogućilo kada bi se zadržala postojeća organizacija sudova, jer sudovi na teritoriji južnog Banata su tako organizovani da imaju sudije, sudske tumače, prevodioce, pa i veštake koji su osposobljeni da vode postupke na jezicima koji su u skladu sa zakonom, u službenoj upotrebi na tom području.
Kao potvrda ispravnosti navedenog stava i ovakve podele je i to što su po ovom principu organizovani i prekršajni i privredni sudovi na ovoj teritoriji. U prilog tome govori i to da na teritoriji opštine Kovin rade advokati koji su upisani u imenik Advokatske komore Vojvodine, što je Policijska uprava koja radi na tom području, sa sedištem u Pančevu. Sve to ukazuje na potrebu da Kovin ostane u okviru južnog Banata i pod ingerencijom Osnovnog suda u Pančevu.
Ono što je u obrazloženju odbijanja amandmana navedeno, ne može da se prihvati kao opravdano. Ni jednom rečju se ne poziva na obrazloženje koje smo mi dali uz amandman, već govori o tome kako su troškovi održavanja sudskih jedinica veliki, tu je održavanje zagrada, troškovi komunalija, plate zaposlenih i kako bi održanje sudske jedinice Kovin znatno povećalo troškove Osnovnog suda u Pančevu. Ali, ne vidim razlog za ovakvo obrazloženje i ne mislim da je ono opravdano, jer se sudska jedinica u Kovinu ne gasi, pa da bi se stvorila neka ušteda na ovim troškovima koji su pobrojani ovde. Ona ostaje, samo se premešta. Ne pripada više jednom sudu, nego drugom sudu.
Takođe ne stoji ni ovaj deo obrazloženja gde kaže da su iz Osnovnog suda u Smederevu izašli Velika Plana i Smederevska Palanka i ostao je samo Osnovni sud Smederevo, pa da bi se povećao obim njegovog delovanja pripaja se sudska jedinica iz Kovina. Ne možemo zato što se neko izdvojio da kaznimo drugog i da ga spojimo tamo gde po prirodi stvari ne pripada.
Ako se pozivate na to da građanima treba da bude bliže, da koriste potrebe koje zadovoljavaju u sudu, da dođu do prava i pravde, mislim da to što je Smederevo nešto bliže od Pančeva nije dovoljan razlog, jer iz celog južnog Banata, celog Banata i cele Vojvodine mnoga prava ostvarujemo u Novom Sadu i nije problem da odemo do Novog Sada. Nije problem kada treba da dobijemo uput za neki specijalistički pregled. Ne dobijamo za Beograd zato što nam je bliže, nego dobijamo za Novi Sad ako se iste usluge vrše i u Beogradu i u Novom Sadu. Tako da takva obrazloženja zaista ne bi mogli da prihvatimo, pa predlažemo da još jednom razmislite i da prihvatite predloženi amandman. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javila sam se da pričam o setu pravosudnih zakona koji je na dnevnom redu zato što osećam obavezu, jer sam govorila o ovim zakonima i kada su usvajani 2008. godine i svaki put kada su menjani ili dopunjavani.
Tada, 2008. godine, rekla sam – sigurno je da ovi zakoni nisu savršeni zato što ni jedan zakon ne može da predvidi sve slučajeve, a ni sve promene koje će nastati, jer je život uvek inventivniji od zakona, ali oni su napisani najbolje kako u ovom trenutku može jer je za njihovo pisanje korišćeno domaće zakonodavstvo i sudska praksa, zakonodavstvo i sudska praksa evropskih zemalja i preporuke EU.
Sada mogu da kažem da sam bila u pravu i da se pokazalo i dokazalo da je to što sam rekla bilo tačno.
Što se tiče Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, detaljnije ću govoriti kada budemo razmatrali amandmane na ovaj zakon.
Predlagaču postavljam pitanje da li ste uradili temeljnu i detaljnu analizu funkcionisanja sudova, opterećenosti sudija brojem predmeta po sudovima, broja zastarelih predmeta, troškova rada sudova i sudskih jedinica? Takva analiza da nam je prezentovana dala bi osnova da prihvatimo da je ponuđeno rešenje dobro. Ovako, paušalnim ocenama, ovako je skuplje, onako će biti jeftinije i slično, kod nas opravdano stvara sumnju da je ponuđeno rešenje inspirisano političkim ili nekim drugim razlozima.
U obrazloženju predlagač kaže – imajući u vidu činjenicu da su se krivični postupci i većina parničnih postupaka vodili u sedištu suda, to je stvaralo velike probleme i troškove kako strankama, tako i drugim učesnicima u postupku, a naročito advokatima vezanim za njihov dolazak na suđenje.
Ne treba predlagač, odnosno vi naročito da vodite računa o advokatima. I ja sam advokat i znam da advokati naplaćuju svoje troškove. Sposobni smo sami da brinemo o sebi. Vaš zadatak, kao i nas poslanika koje su birali građani, jeste da pre svega vodimo računa o interesima građana.
Kada kažete da će ovako predviđena mreža sudova i javnih tužilaštava biti racionalnija i jeftinija, osnovano mogu da kažem da će biti kupljen za veći broj građana koji treba da ostvare svoja prava pred pravosudnim organima, ali što će građani iz određenih delova Srbije više da plaćaju da bi došli do svojih prava i do pravde, to za predlagača nije bitno. Bitno je da će državu manje da košta. Međutim, podatke koje je izneo moj kolega Konstantinović iz budžeta za ovu godinu i Predloga budžeta za narednu godinu, jasno se vidi da će i državu više da košta ovo novo rešenje.
Što se tiče ostalih predloga zakona u okviru ove tačke dnevnog reda, u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova detaljnije je razrađena zaštita prava na suđenje u razumnom roku i saradnja sudova i drugih organa, a sve drugo se odnosi na usklađivanje odredaba zakona međusobno, malo poboljšavanje i doterivanje pojmova i instituta. Sve u svemu, od vaših obećanja o temeljnoj reformi pravosuđa nema ni traga. Uvek ste samo kritikovali sprovedenu reformu, važeće zakone, a u stvari ste prihvatili sve što je urađeno i nastavljate reformu u istom pravcu i zadržavate iste zakone u suštini. Ne uvodite nikakve promene. Čak ne zalazite ni u popravku onog što se vremenom u praksi pokazalo kao neadekvatno rešenje i što je zbog promena okolnosti potrebno popraviti. Od velikih obećanja, niste uradili ništa, čak ni da se poveća efikasnost u sudovima i ubrza tok suđenja, iako ste vratili 600 sudija u sudove.
Kao ministru i kao članu Visokog saveta sudstva želim da vam postavim još jedno pitanje u vezi ove teme. Obzirom da je iz formalnih razloga pao ponovni izbor sudija i da ste sve sudije vratili u sudove, kada će biti doneti kriterijumi i merila za ocenu rada sudije i kada će početi da se primenjuju, da se ocenjuje efikasnost, ažurnost, broj zastarelih predmeta, dostojnost i svi ostali elementi vezani za rad sudija kako bi se pokazalo i dokazalo ko od sudija koji su prošli ponovni izbor i od onih koji nisu prošli, ali su vraćeni, treba da ostane da vrši tu funkciju, a ko ne? Hvala na pažnji.

Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda je potvrđivanje četiri konvencije od kojih je svaka važna za određenu grupu građana Srbije. Ipak, Konvencija Saveta Evrope  sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, tzv. Istambulska konvencija, direktno ili indirektno tiče se svakog od nas, posredno ili neposredno dotiče sve građane Srbije.
Iz tog razloga, a i kao koordinatorka Ženske parlamentarne mreže, u svojoj diskusiji ću se fokusirati na Predlog zakona o potvrđivanju ove konvencije.
Na samom početku, sa zadovoljstvom moram da istaknem da su se sve članice Ženske parlamentarne mreže iz svih stranaka izjasnile da će podržati donošenje ovog zakona, kao i ostala tri zakona u okviru ove tačke dnevnog reda. To je dokaz da je Ženska parlamentarna mreža zaživela i da ostvaruje svoj cilj – okupljanje narodnih poslanica iz svih stranaka oko pitanja koja se odnose na žene i porodicu, a to podrazumeva i borbu protiv nasilja.
U dosadašnjoj diskusiji već je dosta rečeno o korenima nastanka i o prisustvu nasilja u našem društvu, o sadržini navedene konvencije. Zato ću se sada fokusirati samo na neke meni važne aspekte. Kao prvo, hoću da istaknem da konvencija predviđa da se strane potpisnice obavezuju na podizanje svesti u javnosti o različitim oblicima i vidovima nasilja, njihovih posledica i potrebe da se u njihovo sprečavanje uključe svi nadležni akteri, a to su nacionalne, regionalne i lokalne skupštine i organi uprave, državne institucije za zaštitu ljudskih prava i civilnog društva.
Ovde ističem značaj civilnog društva u Srbiji kao aktera koji je prvi pokrenuo borbu protiv nasilja tako što je motivisao žrtve nasilja i svedoke da progovore o nasilju, da nasilje postane vidljivo u društvu i da se probudi osetljivost društva za ovaj problem.
Drugo što želim da istaknem jeste da konvencija stavlja akcenat na obrazovanje preventivne intervencije i adekvatan rad sa počiniocima nasilja, kako bi se promenilo njihovo ponašanje i postalo nenasilno i kako ne bi ponavljali krivična dela i nasilničko ponašanje uopšte.
U okviru toga i o važnosti ovog aspekta civilnog društva koje je doprinelo da nasilje u Srbiji postane vidljivo, želim da kažem da sam i sama od 1998. godine bila članica nevladine organizacije Centra za prava žena u Vršcu, koji je prvi u Vojvodini imao SOS telefon za žrtve nasilja. Kao advokat sam pružala žrtvama nasilja pravnu pomoć. Mislim da ko nije bio uključen u rad sa žrtvama nasilja, ne može da bude svestan koliko je bilo teško u početku rada na ovim problemima, pogotovo krajem devedesetih i početkom dvadesetih godina, osloboditi žrtve nasilja i svedoke da progovore o tom nasilju i da prevaziđu stereotipe u našem društvu, da su možda i same krive za to što ih je snašlo, da je sramota da o tome pričaju i slično.
Drugo što želim da istaknem jeste da konvencija stavlja akcenat na obrazovanje, kako sam rekla već, počinioca nasilja. Ovo je važno iz razloga što ne smemo da dozvolimo da se ponovi situacija koja je nastala kada su amnestirani počinioci krivičnih dela nasilja nad ženama i decom, bez vaspitnog rada sa njima, kako bi usvojili nenasilno ponašanje i time sprečili da ponove krivična dela, pa je među njima bilo povratnika koji su posle amnestije počinili još teža krivična dela, pa čak i ubistva.
Dalje, konvencija naglašava i da je uz dužno poštovanje slobode izražavanja i njene nezavisnosti neophodno da se podstiče privatni sektor, sektor za informativne i komunikacione tehnologije i sredstva javnog informisanja za učešće u razradi i sprovođenju politike sprečavanja nasilja nad ženama i u porodici i veće poštovanje dostojanstva žena i porodice. To znači da većina naših medija mora da promeni odnos prema ovoj temi. Kada se desi nasilje, ne bi smeli da pišu na senzacionalistički način sa bombastim naslovima od kojih se svaki normalan čovek ježi, a dostojanstvo žrtve ruši. To je sada prisutno u našim medijima i primere takvih naslova je koleginica Tripić već iznela, pa ne bih da ih ponavljam.
Da budemo iskreni i da se ne zavaravamo, potpisivanje i potvrđivanje Konvencije Saveta Evrope je tek jedan od koraka u suzbijanju nasilja u našem društvu. Predstoji nam mnogo rada i mnogo aktivnosti. Moramo da radimo na usaglašavanju zakona i podzakonskih akata, na promeni i dopuni nastavnih programa u obrazovnim ustanovama radi razvoja svesti o nenasilnom ponašanju. Ovo je pogotovo važno jer je kod nas u obrazovanim ustanovama veoma prisutno vršnjačko nasilničko ponašanje, a ono stvara uslove za razvoj mladih ljudi u nasilnike dalje.
Zatim, treba da se radi i na aktiviranju svih relevantnih činioca i Narodne skupštine i Pokrajinske skupštine i lokalnih skupština i organa uprave na svim nivoima, zatim, državne institucije za zaštitu ljudskih prava i civilnog društva i na uspostavljanju njihove međusobne saradnje na sprečavanju nasilja nad ženama i u porodici.
Mora da se radi i na pružanju adekvatne podrške i zaštiti žrtava i svedoka nasilja, zatim na primeni mera za promenu svesti kod učinioca krivičnih dela. Jedan od preduslova je i obezbeđivanje većeg učešća žena na svim mestima odlučivanja i stvaranja uslova za osnaživanje i za ekonomsko osamostaljivanje žena.
Kako su sve vrednosti koje štiti ova konvencija istovremeno i vrednosti za koje se zalaže DS, poslanici poslaničke grupe DS će podržati usvajanje zakona kojim se potvrđuje i ova konvencija i ostala tri zakona iz ove tačke dnevnog reda.
Ako budemo intenzivno radili, trebaće tri do pet godina da se postignu prvi vidljivi rezultati na smanjenju nasilja u našem društvu. Zato moramo da počnemo da radimo odmah. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo predstavnici predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je treći dan da govorimo o objedinjenoj raspravi ove četiri tačke dnevnog reda, što ukazuje na značaj i na pažnju koju su i predlagači i poslanici poklonili ovim temama, kako o Predlogu zakona o prekršajima, tako i o odlukama o imenovanju i da su pažljivo razmotrili, uložili amandmane i uložili trud i analizu i u načelu, a razmatraćemo kasnije i amandmane kada dođe na red rasprava u pojedinostima.
Što se tiče Predloga zakona o prekršajima, prvo što moram da kažem jeste da je zadovoljstvo moje poslaničke grupe što se iz ovog predloga zakona vidi da postoji kontinuitet u reformi pravosuđa koja je osmišljavana još 2008, 2009. i 2010. godine i koja je počela da se sprovodi.
Sve one velike atake na reformu pravosuđa koje smo čuli u poslednjih godinu dana mogu samo da okarakterišem kao obojene političkim i stranačkim strastima, jer činjenice govore u prilog da iako jeste reforma imala nekih nedostataka, u suštini jeste dobro osmišljena i sprovodi se i dalje u istom pravcu.
Kao dokaz tome, mogu upravo da navedem iz Predloga zakona o prekršajima to što je zadržan status sudova za prekršaje i status sudija za prekršaje, a poznato nam je da je do donošenja zakona 2008. godine, koji je počeo da se primenjuje 2010. godine, sudovi za prekršaje su bili organi uprave i sudije za prekršaje su bili zaposleni u državnim organima uprave.
Dobijanjem statusa sudova i dobijanjem statusa sudija koji sude za prekršaje, ovo je dignuto na jedan veći nivo koji i zaslužuje ova materija i taj status je zadržan i u ovom predlogu zakona.
Druga činjenica koja ukazuje na kontinuitet jeste da je ovaj predlog zakona počela da radi radna grupa koja je formirana još u prethodnom sazivu i koja je nastavila da radi i po formiranju ove Vlade i ovog saziva Skupštine i završila ovaj predlog zakona sa neznatnim izmenama u odnosu ne prethodni tekst.
U principu i u načelu naša poslanička grupa je ocenila, a i ja kao pravnik da ovaj predlog zakona, da je dosta dobar. Imali smo primedbe na pojedine članove i rešenja i u tom smislu smo uložili amandmane.
Nadam se da će predlagač imati sluha za amandmane, da će ih usvojiti, ugraditi u tekst i time ga znatno poboljšati. O tome ćemo raspravljati kada bude rasprava u pojedinostima.
Što se tiče samog zakona, ono što su novine, jeste uvođenje naloga kao načina naplate novčanih kazni i jeste uvođenje alternativnih sankcija.
Ono osnovno na šta smo mi imali najviše primedbi jeste postupak suđenja i izricanja zatvorske kazne maloletnicima. O tome ćemo, kada budemo razgovarali o amandmanima koje smo uložili na taj deo.
To je, što se tiče zakona o prekršajima i ne bih se više zadržavala, jer su moje kolege pre mene već dosta govorile o tome.
Rekla bih nešto još o Predlogu odluke, o imenovanju sudija koji se prvi put biraju za sudijsku dužnost. Kao prvo, moram da kažem da sam zadovoljna što je institut Pravosudne akademije koji je uveden u prethodnom mandatu zaživeo i što radi i što je našao svoju punu primenu u praksi, jer smo videli i u ostalim zemljama koje su ranije uvele taj institut, da on znatno poboljšava kvalitet stručnjaka koji ulaze u pravosuđe. Međutim, imam primedbe na način kako se taj zakon sprovodi.
Sve primedbe sam iznela i sednici Odbora pravosuđa i dobila sam odgovor koji se ne slaže sa odgovorom datim u obrazloženju odluke i zato ću malo da pričam o tome. Pored toga, što kažem da sam zadovoljna da Pravosudna akademija funkcioniše i da se taj zakon primenjuje, došlo je do problema prilikom izrade ove odluke, jer se član i Zakona o Pravosudnoj akademiji, koji reguliše izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, nije u saglasnosti sa članom Zakona o sudijama koji reguliše način izbora sudija.
Prilikom ovog izbora, pre svega moram da kažem da je oglas bio raspisan za izbor 15 sudija. Međutim, VSS je predložio izbor 16 sudija.
U Zakonu i o Pravosudnoj akademiji i u Zakonu o sudijama nigde nije izričito zabranjeno da se primi više, nego što je predviđeno oglasom, ali mislim da to nije pravilno tumačenje i da je to suprotno pravnoj praksi kod nas i da to stvara pravnu nesigurnost, jer ni u jednoj drugoj ustanovi ili firmi ne možete da raspišete oglas za tri ili pet, a da primite sedam ili osam kandidata po tom oglasu. Mislim da je pre svega morao da se poštuje broj za koji je raspisan oglas, pa ako treba ponoviti oglas.
Povodom ovog oglasa nam se obratilo i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije. Činjenice koje oni navode, uzimam kao tačne, jer ako neko stavi svoj potpis i pečat, verovatno garantuje za ispravnost. Naime, oni ukazuju upravo na to što sam i rekla da način izbora sudija i u jednom i u drugom zakonu nije usaglašen. Moje lično mišljenje da je i Ministarstvo trebalo da pokrene inicijativu, a i Visoki savet sudstva, da se pre raspisivanja oglasa usaglase ova dva zakona, jer u ovom otvorenom pismu Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, kaže, a to smo videli iz Predloga odluke, da se 14 kandidata prima po osnovu toga što su završili obuku na Pravosudnoj akademiji, a dva po osnovu toga što su bodovani i imali najviše bodova.
Oni u svom pismu kažu da je bodovanje vršeno na osnovu Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i predsednika sudova, koja je doneta 2009. godine. Moje je mišljenje da je trebalo, ako se ta odluka koristila sada za bodovanje kandidata koji nisu završili Pravosudnu akademiju, tu odluku prvo uskladiti i sa Zakonom o Pravosudnoj akademiji i predvideti i to kao kriterijum koji donosi određeni broj bodova i onda bi svi kandidati bili u ravnopravnom položaju prilikom bodovanja.
Ono drugo što bih htela da kažem, jeste da na primer u Zakonu o sudijama u članu 49, u stavu 2…
(Predsednik: Vreme.)
…kaže - podaci i mišljenje pribavljaju se od organa i organizacije u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova, obavezno je pribavljeno mišljenje sednica svih sudija suda iz koga potiče kandidat, kao i mišljenje sednica svih drugih neposredno viših sudova.
Imam saznanja da za neke kandidate, sednica svih sudija osnovnog suda i višeg suda nisu dali mišljenje, naprotiv, da su dali mišljenje za neke druge kandidate iz istog suda, koji nisu prošli. To dovodi u pitanje ceo sistem bodovanja kandidata…
(Predsednik: Moram da vas upozorim još jednom da je vreme isteklo. Molim vas, samo rečenicu, završite.)
Završavam. Samo molim još jednom da predlagač preispita sastavljanja ove liste i da ne dovodi u zabunu, ovo su sve pravnici, da je neophodno da se koriste isti kriterijumi prilikom izbora, da ne bi bilo diskriminacije. Hvala.

Hvala.
Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da podsetim da su poslanici DS još kad je razmatran predlog budžeta za ovu godinu ukazivali da je budžet nerealan i da neće moći da se realizuje. To smo ukazivali i kada je razmatran u načelu predlog izmena i dopuna budžeta, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, koji sada razmatramo u pojedinostima. Imajući ovo u vidu, pokušali smo da određenim brojem amandmana poboljšamo položaj po raznim osnovama najugroženijih grupa građana i da pomognemo da se na bolji način reše najakutniji problemi u zemlji. I ovaj amandman se odnosi na jedan od tih akutnih problema.
Naime, amandmanom smo predložili da se razdeo 23. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.7 budžetski fond za šume Republike Srbije, funkcija 420 poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u koloni 9. broj 510.000.000, odnosno iznos od 510.000.000 zameni brojem 910.000.000, odnosno iznosom od 910.000.000, odnosno predložili smo da se ta pozicija poveća za 400.000.000.
Moram da podsetim da je u osnovnom tekstu budžeta na toj poziciji bilo predviđeno 810.000.000. Do ove cifre od 910.000.000, koju predviđamo, nismo došli odokativnom metodom, nego smo konstatovali stručnjake koji su proučili koliko je potrebno za nabavku sredstava za tretiranje i sprovođenje tretiranja šuma i voćnjaka u ugroženim područjima i došli smo do te cifre. Zato smo predložili takvu izmenu budžeta.
Moram da ukažem ponovo da su šume kao prirodni resurs značajan proizvodno, privredni i ekološki potencija. O značaju šuma sa raznih aspekata napisani su čitavi elaborati i neću sada da se zadržavam na tome, ali ću izneti da je u Srbiji pod šumama 2.422.200 hektara zemljišta, da je u Srbiji šumovitost bliska svetskom proseku, odnosno da iznosi oko 30%, ali da je znatno ispod evropskog proseka i da u evropskim zemljama šumovitost dostiže 46%. Zbog toga je prostornim planom Republike Srbije predviđeno da se šumovitost do 2050. godine poveća na 41%. To je dug proces i treba dosta vremena da se ovo realizuje. Zato ne može da se čeka ni iduća godina, ni idući mesec i treba da se počne odmah sa radom na ovome.
Jedan od problema koji se javio u prošloj i ovoj godini jeste gubar. Gubar je jedan od najvećih štetočina za šume i odlikuje se velikom reproduktivnom moći. Štete od gubara su dvojake, direktne, gubitak lisne mase i indirektne izazvane ishranom gusenica koje dovode do gubitka u prirastu, izostanka plodonošenja i fiziološkog slabljenja i sušenja stabala, kao i stvaranja povoljnih uslova za napad gljiva i insekata. Zbog toga, usled napada gubara u šumama dolazi do smanjenja prirasta, dok u voćnjacima dolazi do smanjenja prinosa. Svaki novi golobrst, odnosno napad gubara izazva veće gubitke u prirastu u većem obimu nego prethodni.
Štete u voćarskoj proizvodnji prouzrokovane masovnom periodičnom pojavom gubara meri se u stotinama miliona dinara. Gradacije gubara traju tri do šest godina.
Stanje populacije gubara na području centralne Srbije ukazuje da je ova štetočina raširena na velikoj površini i da je u pojedinim regionima brojnost u 2013. godini dostigla kulminacionu fazu. Zbog toga smo i uložili ovaj amandman.
U prilog prihvatanja ovog amandmana govori i odgovor koji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostavilo našem kolegi poslaniku Ivanu Kariću na njegovo pitanje šta je preduzeto da bi se suzbila nezapamćena najezda gubara kod Negotina u Timočkoj Krajini.
U odgovoru Ministarstvo poljoprivrede navodi da je zaista u 2012. godini povećana brojnost biljnih štetočina i biljnih bolesti, a posebno insekta gubara i da je zato još 09. januara ove godine formirana posebna radna grupa za praćenje gradacije štetnog insekta gubara. U početku su primenjivane mehaničke metode borbe, međutim u fazi razvoja, kada je u fazi gusenice, tu više ne mogu mehaničke metode da se primenjuju. Potrebno je primeniti avio tretiranje. Ono je ove godine izostalo, prvo, zato što zbog nedostatka sredstava nisu mogla da se obezbede sredstva, a kada su obezbeđena redukovana sredstva samo da se suzbije širenje zaraze, onda dok se spr
Zbog toga smo tražili da se u budžetu za ovu godinu predvide potrebna sredstva za tretiranje da ne bi iduće godine u proleće opet rekli – ne možemo da tretiramo jer je kasno, dok sprovedemo javne nabavke, nema sredstava.
Ministre, sami ste rekli da se protivgradne rakete ne nabavljaju u sred leta, nego da se nabavljaju zimi i u proleće. Tako isto i mi smatramo, da treba da se obezbede sredstva u budžetu, da se sredstva za tretiranje gubara nabave na vreme, do kraja ove godine, kako bi u proleće moglo da se krene sa tretiranjem.
Međutim, odnos ove vlade prema zaštiti životne sredine, pa i prema šumama i voćnjacima vidi se ne samo iz toga što su ukinuli fond za zaštitu životne sredine i agencije koje su pokrivale ovu oblast, već i iz odgovora koji je dat zašto se odbija ovaj amandman. Tu se navodi samo da pozicija sa koje je predviđeno da se prenesu sredstva na poziciju za zaštitu od gubara, da su sredstva sa te pozicije unapred potrošena, odnosno da su unapred preuzete obaveze za ceo iznos sredstava. Ni jednom rečju se ne spominje problem tretiranja šuma i zaštita šuma i voćnjaka. To kao da uopšte nije bitno.
Da je postojalo dobre volje mogli smo da sednemo da razgovaramo, da vidimo, jer ne mogu unapred da znam koje su pozicije unapred zauzete i unapred opterećene prihvaćenim već obavezama. Mogli smo da pronađemo neki rezervoar sredstava i da se prebaci na ovu poziciju kako bi zaštitili našu životnu sredinu za buduća pokoljenja. Hvala na pažnji.

Hvala, gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je samo jedan u setu amandmana koje smo moje kolege i koleginice iz Demokratske stranke i ja podneli na set zakona iz oblasti poreza, pokušavajući na taj način da bar malo popravimo ove zakone koji su katastrofalni, pre svega, za sve građane Srbije, a zatim, i za lokalne samouprave.
Upravo, ovaj amandman se odnosi na brisanje člana 12. kojim se smanjuje stopa poreza na zarade sa 12 na 10. Ovo je naizgled povoljno za poslodavce, međutim, kada se ima u vidu da se istovremeno predlaže povećanje doprinosa za penziono osiguranje, na šta smo isto stavili amandman, onda se vidi da se u stvari poslodavci ne rasterećuju. Ovim se samo oštećuju lokalne samouprave, jer se smanjuju njihovi ukupni prihodi i time onemogućuju lokalne samouprave da vode računa o onome o čemu su nadležni da vode računa o školama, o vrtićima, o socijalnim davanjima na svojoj teritoriji koja su neophodna za pojedine kategorije građana, zatim o stvaranju uslova, što se tiče komunalne infrastrukture za privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta.
Mnoge lokalne samouprave su puno uložile u otvaranje novih radnih mesta, računajući da će time od poreza na zarade ostvariti i veće prihode. Ovim se njihovi prihodi smanjuju. Zaključili smo da je cilj ovoga bio da bi se povećao doprinos za penziono osiguranje i time obezbedio dodatni prihod za Penzioni fond, kako bi se rasteretio republički budžet i smanjila izdavanja za Fond za penziono osiguranje.
Moram samo na kraju da konstatujem da nas zaista čudi ministre da upravo vi predlažete ovakvu izmenu, kada ste uvek zagovarali razvoj lokalnih samouprava i decentralizaciju.

Hvala gospođo potpredsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uložili smo amandman na član 32. kojim se menja član 72a osnovnog teksta zakona.
Naime, ovim članom se reguliše šta se ne smatra kapitalnim dobitkom odnosno kapitalnim gubitkom i u nabrajanju ima pet tačaka. U tački 5. kaže da je obveznik izvršio prenos prava, udela ili hartija od vrednosti koje je pre prenosa imao u svom vlasništvu neprekidno, najmanje 10 godina.
Mi smo uložili amandman i predložili smo da se ovaj period skrati na pet godina, jer smatramo ako neko trguje nekretninama radi ostvarivanja prihoda ili ako neko trguje hartijama od vrednosti na berzi, radi ostvarivanja dobiti, neće čekati pet godina da bi izvršio taj promet, jer je to suviše dug period za vezivanje kapitala koji se ne okreće i ne donosi dobit.
Smatramo da je dovoljan rok od pet godina da se posle pet godina ne podleže oporezivanju na kapitalnu dobit. Ovo smo zaključili i iz kontakta sa građanima i u sredinama iz kojih dolazimo. Ima puno primera gde su ljudi kupili stan ili kuću dok su radili i po odlasku u penziju nisu mogli više da podnose troškove života u toj kući ili stanu, prodali su i kupili nešto mnogo manje, naravno na selu.
U selima u opštini Vršac mogu da se kupe kuće u solidnom stanju za iznos od dve do osam hiljada evra, što su mnogi iskoristili i mogu da kažem da se povećao znatno broj žitelja u naseljenim mestima, jer od razlike koju dobiju vrate dugove i žive, tako da smatramo da je zaista opravdano da se rok skrati na pet godina. Hvala.

Hvala, gospođo potpredsednice.
Gospodine direktore, dame i gospodo narodni poslanici, predlagač zakona i moje kolege su u dosadašnjim raspravama vrlo detaljno govorili o oba predloga zakona koji su danas pred nama. Ne bih da ponavljam detalje, samo ću ukazati na par stvari koje mislim da čak i ako ih ponovim nisu na odmet da se dobro zapamte i da dopru do naših građana.
Što se tiče razloga za donošenje zakona, odnosno za razmatranje Predloga zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i za donošenje ovog zakona, ako se ima u vidu da je zakon koji reguliše tu materiju i koji je sada na snazi donet još 1991. godine, da je od tada promenjena i država u kojoj živimo, da je Republika Srbija preuzela primenu tog zakona kao pravni sledbenik državne zajednice Srbije i Crne Gore, da nam je od onda promenjen i Ustav, jeste zakon onda delimično usklađen, da je velikim delom promenjen ceo pravni sistem, da su promenjene tehnologije u komunikaciji, onda zaista proizilazi neophodnost da se i u ovoj oblasti donese novi zakon koji će na nov i savremen način da reguliše ovu oblast. Zaista je opravdano što se ovaj zakon sada našao pred nama i što ga razmatramo.
U obrazloženju se poziva na član 51. Ustava koji reguliše pravo na obaveštenost. Rekla bih da svako od nas ne samo da ima pravo da bude obavešten o propisima, nego da ima i obavezu da poznaje propise i zakone i podzakonska akta, jer znamo da nepoznavanje prava ne oslobađa od odgovornosti, tako da smo zaista dužni da obezbedimo građanima da na najbolji način mogu da se informišu i da im budu dostupni na najpovoljniji i najekonomičniji način i zakoni i druga podzakonska akta.
Ovim predlogom zakona, a time već ulazimo i u njegovu sadržinu, se dobrim delom sve ovo i postiže i da možemo da ocenimo tekst ovog zakona kao dosta dobar. Biće intervencija amandmanima. Ukoliko se usvoje amandmani koji su najavljeni, verovatno će doći i do poboljšanja ovog teksta.
Što se tiče uopšte zakonske procedure, neophodno je da radimo na tome da ceo postupak zakona bude što transparentniji, što javniji, da budu uključeni što veći broj subjekata u postupak donošenja zakona, kako bi uticali svojim mišljenjima, iskustvima i znanjima na dobijanje što kvalitetnijeg konačnog teksta predloga zakona koji će se naći u Skupštini.
Sam postupak objavljivanja zakona je završna faza u postupku donošenja jednog zakona i vezana je za njegovo stupanje na snagu. Odnosno, stupanje na snagu zakona je po članu 196. Ustava vezano za objavljivanje zakona i po tom članu je predviđeno da zakon stupa na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Izuzetno, ako postoje opravdani razlozi o stupanju na snagu ranije, u roku kraćem od osam dana, onda o tome donosilac zakona odnosno ova Narodna skupština mora posebno da se izjasni. Mislim da ta procedura isto ukazuje na važnost objavljivanja i vezivanja stupanja na snagu za sam čin objavljivanja zakona i da je zato neophodno, da bi zakon mogao da stupi na snagu i da se primenjuje, da bude i kvalitetno objavljen i dostupan svim subjektima koji treba da ga primenjuju, da mogu da se upoznaju sa njim.
Ono što je važno u ovom predlogu zakona jeste da su predviđene novine. Osnovna novina je da se predviđa i elektronsko objavljivanje. O tome je dosta govoreno i neću mnogo da se zadržavam. Mislim da je u današnje vreme, kada se mladi od osnovne škole obučavaju da koriste kompjuter, kada se u svim ozbiljnim ustanovama radi putem tih informacionih tehnologija, i dostupnost službenog glasnika putem interneta i putem korišćenja ovih novih tehnologija jako važno.
Posebno me je obradovala kad sam videla da je proširen broj akata koji će se objavljivati u "Službenom glasniku" a posebno mi je interesantno to što će se objavljivati presude Evropskog suda pravde, Evropskog suda za ljudska prava, jer znamo da je poslednjih par godina znatno povećan broj postupaka koji su naši građani pokrenuli pred tim sudom, nezadovoljni radom domaćih sudova u periodu pre početka reforme pravosuđa. Pored toga, važno je i što će se objavljivati i odluke ugovornih tela UN za zaštitu ljudskih prava, jer se uvidom u ovakve odluke mogu izvući zaključci kakva je međunarodna pravna praksa i za šta sve naši građani i subjekti moraju da se obraćaju ovim instancama.
U članu 28. reguliše se pravno-informacioni sistem koji će funkcionisati kao zbirka podataka u elektronskom obliku i nabraja se šta će sve da sadrži. Između ostalog se kaže – arhivu službenih glasnika. Da li mi je promaklo ili nije zabeleženo - koliko će unazad ta arhiva dosezati? Do kog perioda možemo da računamo da ćemo moći u elektronskom obliku da nađemo službene glasnike? Mislim da je to podatak koji bi mogli da nam saopštite i koji bi mogao da nam bude od koristi.
Ono što je takođe značajno za primenu jeste što će se naći i prečišćeni tekstovi zakona. Jeste da to neće biti zvanična forma, ali će znatno omogućiti primenu. Jer, svima nam je poznato koliko je zakonodavna aktivnost intenzivna poslednjih godina kod nas, koliko je puno novih propisa doneto. Građanima, a i privrednim subjektima i svim subjektima koji učestvuju u pravnom životu teško je nekada da se snađu u silnim izmenama i dopunama. Ne može građanin da priušti sebi da kupi elektronsku zbirku propisa. Postoje firme koje se bave time i svako ko se profesionalno bavi time može da kupi zbirku propisa u kojoj će uvek naći prečišćen tekst, ali ne može to svaki građanin sebi da priušti, tako da mislim da je jako važno za snalaženje i za primenu zakona što će se i ovo naći.
Nadam se da će se uslovi koji treba da se ispune steći i da će Skupština doneti, tako da zakon može da se primenjuje od 1. juna, kako je i predviđeno.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, mogu da kažem samo da jeste zakon donet 2011. godine i jeste od onda već dve izmene pretrpeo, ali život je uvek inventivniji od propisa i u toku primene zaista nailazimo na nove probleme i na nova gledanja na pojedine stvari. Ovakvu izmenu Zakonika o krivičnom postupku, kojom se predlaže da se lice koje bude osuđeno na zatvorsku kaznu od 40 godina, ne može odrediti za saradnika, zaista treba prihvatiti, jer u ovim slučajevima, kod učinioca krivičnih dela koja učine teška krivična dela, a o tome smo pričali i skoro kada smo donosili zakon o krivičnim delima protiv polnih sloboda, maloletnih lica i još o nekim zakonima, protiv učinioca krivičnih dela koja su osuđena na ove najteže zatvorske kazne, zaista treba biti mnogo strožiji i treba biti dosledniji u primeni. Ovo, uslovno da kažem, postrožavanje uslova, odnosno dovođenje na pravu meru, da se takvom jednom učiniocu ne može dati status saradnika, mislim da će uticati da se ubuduće malo bolje razmisli i malo detaljnije izanalizira i kada se budu donosili zakoni o amnestiji i kada su budu donosili neki drugi propisi, jer ne smemo više dozvoliti da nam se učinioci težih krivičnih dela ili povratnici nađu na slobodi pre isteka zatvorske kazne i pre postizanja cilja koji treba da postigne ta kazna kod njih i da onda budu ponovo povratnici i da ponovo imamo problema sa istim tim licima. Hvala na pažnji.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan u nizu amandmana koje smo moje kolege poslanici iz DS i ja podneli u cilju da, po našem mišljenju, poboljšamo ovaj tekst zakona, zato što je tema veoma važna i to se videlo iz rasprave u načelu.
Konkretno, ovim amandmanom smo predložili izmenu člana 2. U Predlogu zakona on glasi: "Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima onemoguće da vrše ova dela". Naš predlog je da ovaj član glasi: "Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode onemoguće da vrše ova dela prema maloletnim licima".
Obrazloženje Vlade zašto nije prihvaćen amandman jeste da je svrha donošenja ovog zakona da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima spreče da to ponovo učine, a ne i ostali učinioci krivičnih dela protiv polne slobode koji nisu učinili to prema maloletnim licima.
Naše je mišljenje da svrha ovog zakona jeste da se zaštite pre svega maloletna lica od činjenja krivičnih dela protiv polnih sloboda prema njima. Ovim bi omogućili ustvari i sledeći amandman da se realizuje, pod udar ovog zakona da potpadnu i učinioci krivičnih dela protiv polnih sloboda koji nisu učinili prema maloletnim licima, a koji su pri tome pokazali nasilničko ponašanje i koji predstavljaju potencijalnu opasnost i za maloletna lica, da se primenom ovog zakona spreče da oni dođu u mogućnost da rade sa maloletnim licima i da eventualno učine krivična dela prema maloletnim licima, iz ove oblasti.
Imali smo u praksi slučajeve da su povratnici koji su prvi put učinili jedno od navedenih krivičnih dela u Predlogu ovog zakona prema punoletnom licu, to posle ponovili i prema maloletnom licu. Znam da negde mora da se povuče granica, i punoletstvo je jedna granica koja se primenjuje za sticanje i gubljenje mnogih prava i zaštita, ali u ovom slučaju je to veoma diskutabilno.
Ako se učini krivično delo protiv polne slobode prema licu, mada su to uglavnom ženska lica, koje ima 18 godina i dva meseca, znači, učinilac ne bi potpadao pod udar ovog zakona i prema njemu ne bi bile primenjene mere koje su predviđene ovim zakonom, a ako bi se učinilo takvo krivično delo prema licu koje ima 17 godina, 17 i po, potpadalo bi. Mislim da je to veoma mala razlika i da je zato potrebno izbrisati tu razliku i ne praviti razliku kod učinioca koji su već pokazali nasilničko ponašanje samo u odnosu na to. Zato smo i predložili izmene ovog člana, a dalja objašnjenja ćemo videti kroz ostale amandmane koji su vezani za ovaj. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici.
Kolega Homen je veoma detaljno obrazložio zašto smo podneli ovaj amandman, koji je povezan sa prethodnim i čini jednu celinu. Želim ovim putem samo da apelujem na sve koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ove amandmane i time omoguće potpuniju zaštitu maloletnih lica od vršenja krivičnih dela protiv polnih sloboda nad njima. Uvođenjem evidencije silovatelja zaista će se upotpuniti evidencija učinioca ovih krivičnih dela i sprečiti da oni u radu eventualno sa maloletnicima dođu u iskušenje da ponove to krivično delo, ali ovog puta prema maloletnim licima.
Da bi ukazala na važnost ovih amandmana želim da ukažem na to da smo mi kao podnosioci ovih amandmana sa puno kredibiliteta razmatrali i podneli ove amandmane. Koleginica Vlahović je radila kao advokat, kolega Homen je advokat koji ima veoma bogato iskustvo u ovoj praksi. Ja sam takođe radila kao advokat, ali želim da ukažem i da sam radila krajem 90-tih i početkom 2000. godine u nevladinoj organizaciji Centar za prava žena u Vršcu, koji je prvi imao SOS telefon za žrtve nasilja, gde su nam se uglavnom javljale žene i deca koji su bili izloženi nasilju. Iz te prakse mogu da potvrdim da je neophodno uvesti ove mere zaštite i prevencije, kako ne bi došli oni koji su skloni nasilnom ponašanju u kontakt sa decom i ne bi došli na radna mesta gde bi bili u iskušenju da to nasilno ponašanje primene i prema deci. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, takođe sam, kao i moj kolega, htela da izrazim zadovoljstvo što je ovakav amandman prihvaćen, bez obzira da li je to naš amandman ili Odbora ili drugih kolega poslanika iz drugih poslaničkih grupa, jer vidimo da većina amandmana koji su podneti, mogu da se podele po članovima na koje se odnose i da iz više poslaničkih grupa imamo vrlo slične amandmane, što znači da smo svi na sličan način razmatrali ovaj predlog zakona.
U toku rasprave koja je vođena u načelu moglo se čuti jedinstven stav, da je neophodno zaštititi maloletnike protiv kojih se vrše krivična dela protiv njihovih polnih sloboda i da je neophodno sprovesti ove posebne mere protiv učinioca krivičnih dela, s tim što mi insistiramo da to bude i protiv učinioca krivičnih dela protiv polnih sloboda ne samo maloletnika, nego i prema ostalim licima.
Istraživanja koja su do sada vršena, a i iz ličnog iskustva koje sam imala u radu na SOS telefonu sa licima koja su bila izložena nasilju, jasno je da maloletna lica koja su bila žrtve vršenja ovakvih krivičnih dela protiv polnih sloboda, zavisno od uzrasta, često nisu ni svesna da su bila žrtve vršenja krivičnih dela. Ako su i u godinama da to mogu da shvate, onda je problem što su počinioci često iz njihovog okruženja ili iz porodice ili iz kruga prijatelja porodice, pa se onda ustručavaju da odmah prijave ovakvo krivično delo. Često su učinioci ovih krivičnih dela u svom nasilnom ponašanju spremne i da ucenjuju žrtve koje su bile podložne činjenju ovakvog krivičnog dela, da ucenjuju, ako prijave, da će učiniti nešto njima ili njihovim članovima porodice. Zbog toga ove žrtve se vrlo često povlače u sebe, ne pričaju o tome i trpe posledice za ceo život. Nekad je potrebno da prođu godine, da dostignu neku zrelost životnu da o tome tek progovore.
Mislim da je zbog toga jako važno što je prihvaćeno da krivično gonjenje za ovakva krivična dela ne zastareva, jer učinilac ovakvog krivičnog dela, za koje slobodno mogu da kažem gnusnog krivičnog dela, mada ima i drugih strašnih, ali prema maloletnim licima je posebno strašno, jer se to odražava na ceo njihov dalji život, zaista treba da budu privedena pravdi kad-tad. Zato pozdravljam to što je ugrađeno da ta krivična dela ne zastarevaju. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pridružujem se koleginici Vlahović u obrazloženju i samo da dopunim da članom 15. u stavu 3. je precizirano da se ovim podaci obavezno traže kada se zapošljava lice, zasniva radni odnos u ustanovi, u državnom organu, kod preduzetnika koji radi sa maloletnom decom.
Međutim, u stavu 2. je vrlo neodređeno za koga se traže ti podaci iz evidencije, a nigde ne stoji decidirano za imenovana i postavljena lica, za funkcionere, za koje na osnovu člana 6. osudom za krivična dela iz člana 3. obavezno nastupaju pravne posledice, pa između ostalog, i prestanak vršenja javne funkcije.
U razmišljanju, pitali smo se šta sa direktorima vrtića, direktorima škola i drugim postavljenim imenovanim licima i došli smo do zaključka da je najbolje da se to ugradi u stav 2. ovog člana, da se precizira da se za vršioca tih funkcija, prilikom stupanja na funkciju ili po stupanju na snagu zakona, ukoliko je već na funkciji, traže podaci iz ove evidencije.
Zbog toga se ne slažem sa obrazloženjem da je ovaj stav dovoljno precizan i da nije potrebno više precizirati. Smatramo da jeste i, kao što je koleginica već objasnila, ne slažemo se sa konstatacijom da bi to dovelo do retroaktivne primene, jer, kada se ustroji evidencija, neće se u nju unositi unazad ko je kažnjavan, nego samo od momenta ustrojavanja evidencije. Tako da, ne može da se retroaktivno primenjuje na nekog ko je kažnjen pre ustrojavanja evidencije. Hvala na pažnji.

Hvala gospođo predsedavajuća. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi od sedam amandmana koje smo koleginica Vlahović i ja podnele na ovaj predlog zakona i jedan od mnogih koji su podneli poslanici Demokratske stranke. Obzirom da su poslanici skoro svih poslaničkih grupa podneli amandmane na ovaj predlog zakona to govori o važnosti ovog pitanja, o ozbiljnosti i rešavanja ovog pitanja i o težini rešavanja ovog pitanja.
Problem bespravne gradnje nije nastao ni posle 2000. godine ni u devedesetim, kako je juče bilo ovde prepucavanja i nabacivanja, nije nastao ni samo na Dedinju, ni samo u Kaluđerici, on postoji u celoj Srbiji i traje već više decenija.
Kao primer ću navesti problem bespravne gradnje iz Vršca, iz koga ja dolazim, i gde sam učestvovala u rešavanju tog problema. Naime, još početkom osamdesetih godina u nemogućnosti da na drugi način reše svoje stambeno pitanje mnogi građani su bili prinuđeni da krče vinograde na padinama Vršačkog brega i da zidaju primerene porodične kuće, koje po površini i po opremljenosti bile su neophodne kao uslovi za stanovanje koje su pružale, jer nisu bile to ni kuće od 1.000 kvadrata, niti su pružali neki, ne znam kakav luksuz. Zato smo još tih osamdesetih godina morali da menjamo generalni urbanistički plan, da proširimo građevinski reon, da bi omogućili tim građanima da legalizuju svoje objekte i da upišu pravo svojine na njima.
Međutim, ekspanzija gradnje je nastavljena, pa smo 1996. godine doneli novi generalni urbanistički plan kojim smo opet proširili građevinski reon. Svi oni kojima smo omogućili da legalizuju sve ove objekte platili su i naknadu za uređenje građevinskog zemljišta i od onda plaćaju naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta i plaćaju samodoprinos, i s pravom traže da dobiju infrastrukturu.
Lokalne samouprave su dužne da obezbede svim građanima komunalnu infrastrukturu. Ako ne obavežemo one kojima se upisuje pravo svojine i kojima se legalizuju objekti da plate naknadu za građevinsko zemljište, lokalne samouprave neće imati odakle da im obezbede infrastrukturu. Čak i u uslovima kada plate obezbeđenje infrastrukture nelegalno izgrađenim objektima je jako teško, jer su oni uvek po pravilu građani bez urbanističkog plana. Ne postoje pravilne ulice, ne postoje trase kojima mogu da se vode tokovi infrastrukture i kanalizacije, i vode, i to stvara jako velike probleme. Eto, imala sam potrebu da ukažem na ovaj način, na značaj ovog problema.
Pored toga, što se tiče samog teksta zakona, osim što se ovaj problem ne tretira na adekvatan način, ima i niz drugih nedostataka, jer materiju koju reguliše reguliše u suprotnosti sa ostalim zakonima koji se dotiču istih oblasti i regulišu istu materiju. Biće problema u primeni, kada, kao što su govorile neke kolege, bude primenjivan, a znam da će biti usvojen, jer će ga naravno većina ovde izglasati, jer će doći do kolizije između primene ovog zakona i drugih važećih zakona.
Zbog toga smo i podneli ovoliko amandmana i pokušali da dovedemo malo da popravimo tekst, i da dovedemo do određenog stepena primenljivosti ovaj zakon.
Pošto su naše kolege iz Demokratske stranke podnele na prvi deo člana 4. amandmane, koleginica i ja samo podnele na poslednji stav ovog zakona amandman i moram da kažem da smo tražile da se za upis zgrade za porodično stanovanje gde ne postoje javne privatne isprave, pa je navedeno čime može da se dokaže to, pa je traženo da se dostave overene potvrde mesne zajednice o vremenu izgradnje bespravno izgrađenog objekta i obaveštenje nadležnog organa uprave u mogućnosti legalizacije objekta. Naravno da ovakve potvrde, pogotovu potvrde mesne zajednice spadaju u neko drugo vreme. Mesne zajednice imaju funkciju sada u naseljenim mestima koji mi u svakodnevnom životu nazivamo selima. U gradu mesne zajednice nemaju tu funkciju i zaista je, bar meni, smešno tražiti potvrdu mesne zajednice. Osim toga, izdavanje ovakvih potvrda ostavlja dosta prostora za subjektivan odnos onoga ko radi u mesnoj zajednici prema građanima koje po pravilu poznaje, jer svi žive na manjoj teritoriji, i ostavlja mogućnost za koruptivne radnje.
Zato smo tražili da se ova dva stava brišu i da umesto toga traži potvrda nadležnog inspekcijskog organa. Naš amandman je odbijen, ali je obuhvaćen amandmanom gospodina Antića, o kome je bilo reči, i zadovoljna sam što je na kraju ugradnjom amandmana koji je prihvaćen, u stvari, posredno prihvaćen je i naš amandman i sada je potrebno samo potvrda nadležnog inspekcijskog organa. Hvala.