Pravo na repliku, a može i vreme poslaničke grupe, svejedno. Neka bude pravo na repliku, pošto želim da odgovorim na neke stvari. Mislim da nisam dobro shvaćena.

Nesumnjivo je da smo se složili o velikom značaju. Problem je što nema elaborata, ono što sam navela, što se ne zna koje parcele, kolika površina, od kojih vlasnika. To stvara pravnu nesigurnost kod ljudi.

Što se tiče „Južnog toka“, ja sam zato i spomenula taj zakon. Učestvovala sam u njegovom donošenju jer sam bila poslanik i jer sam ovde već četvrti mandat. Bili smo kolege i mislim da se razumemo. Ja ne pravim razliku ko je ministar, a Vas poštujem kao bivšeg kolegu i kao sadašnjeg ministra. Mi smo i tada imali određene primedbe i ja sam i tada diskutovala i mogu da vam kažem da smo podneli nekoliko amandmana. Tri amandmana su tada usvojena. Taj zakon je ipak detaljniji u pogledu zaštite prava vlasnika nepokretnosti koje se ekspropriše od ovog. Razumem ja da će se primenjivati na sve što nije regulisano Zakon o eksproprijaciji, ali i dalje ostaje da će korisnik eksproprijacije u roku od sedam dana od donošenja rešenja ući u posed, a o naknadi – o tom-po tom. O tome govorimo. To je ipak zadiranje u prava koja garantuje član 58. Ustava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 1, moje kolege i ja, gde predlažemo da se član 1, koji glasi – ovim zakonom uređuje se način i uslovi pod kojima se vrši izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, transport i tranzitno naoružanje i vojne opreme, propisuje i postupak izdavanja dozvole i ovlašćenja nadležnih organa u sprovođenju ovog zakona, a mi smo amandmanom predložili da se iza reči – ovog zakona briše tačka i dodaju reči – i propisuju kazne za povrede odredbi ovog zakona.

Ovo jeste amandman tehničke prirode i pored toga mogu da izrazim zadovoljstvo što je Vlada imala sluha da prihvati dva naša amandmana, koja jesu tehničke prirode, ali koja doprinose kvalitetu ovog zakona, jer kako su kaznene odredbe posebna glava u ovom Predlogu zakona neophodno je prateći sistematiku i strukturu zakona u predmetu zakona tj. u članu 1, koji reguliše predmet zakona, navesti da predmet zakona predstavljaju i kaznene odredbe.

Amandman je u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu zakona i drugih propisa i zbog toga izražavamo zadovoljstvo što su ovi amandmani, iako tehničke prirode, prihvaćeni jer će doprineti kvalitetu samog zakona. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Na član 7. podneli smo amandman čija je suština da se posle stava 6. dodaju novi st. 7. i 8. koji glase – ministarstvo na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuje izvod iz registra iz stava 1. ovog člana koji sadrži naziv i sedište pravnog lica ili preduzetnika upisanog u registar. Izvod iz registra iz stava 7. ovog člana – ažurira se najkasnije osam dana od dana promene podataka koji se objavljuju u izvodu.

Naime, član 7. reguliše u celini registraciju. Predložili smo dopunu ovog člana st. 7. i 8. polazeći od postojeće prakse ministarstva da objavljuje spisak lica registrovanih za promet kontrolisanom robom. Smatramo da ovo pitanje treba da bude regulisano zakonom, te u tom smislu i predlažemo ovaj amandman, odnosno dopunu člana 7.

Na ovaj način se obezbeđuje u razumnoj meri, imajući u vidu vrstu delatnosti, transparentnost, ali i kontrolu javnosti u pogledu izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme. Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da ako kompletan registar sa nazivima i sedištima pravnih lica se nalazi na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i redovno se ažurira, nema razloga da se zakonski tekst dodatno opterećuje.

Mi smatramo da bi trebalo da bude poznato predlagaču da obaveze mogu biti utvrđene jedino zakonskim tekstom. Dokle god se zakonom ne propiše kao obaveza da se izvodi iz registra objavljuju na sajtu, svako takvo objavljivanje je stvar dobre volje ministarstva i onih koji rade u ministarstvu. Čim nema obaveze, nema ni odgovornosti za tačnost i ažurnost podataka. Takva odgovornost mora postojati, naročito u ovoj materiji.

Zato smatramo da je potrebno da se objavljivanje podataka utvrdi kao obaveza i da takva obaveza ne može nikako opterećivati zakonski tekst, jer se jedino zakonom ona može i propisati. Pored toga, ovakva obaveza garantuje veći stepen zaštite transparentnosti i zakonitosti u radu, ne samo ministarstva već i lica koja se bave uvozom i izvozom naoružanja i vojne opreme.

Zato apelujemo da još jednom razmotrite ovaj amandman i prihvatite ga kako bi uneli veću pravnu sigurnost, a i transparentnost u radu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovaj amandman smo moje kolege i ja podneli, kao što ste rekli, predlažući da se doda naslov iznad novog člana 39. i novi član 39, zato što član 38. reguliše prekršaje, a ovaj član novi koji bi dodali i naslov bi regulisao zastarelost pokretanja prekršajnog postupka.

Predlažemo da novi član 39. glasi: „Prekršajni postupak za prekršaje iz člana 38. ovog zakona ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.“ Postojeći članovi 39. do 42. bi postali članovi od 40. do 43.

Šta su razlozi da predložimo da se predvidi zastarevanje pokretanja prekršajnog postupka od pet godina? Imajući u vidu specifičnost i značaj materije koja se uređuje ovim zakonom, a time i težinu prekršaja koji nastaju postupanjem suprotno zakonskim odredbama, smatramo da rok zastarelosti za pokretanje prekršajnog postupka treba da se produži na pet godina. Zakon o prekršajima daje ovakvu mogućnost u članu 84. st. 5. i 6, predviđajući da se prekršaji u spoljno-trgovinskoj materiji i u materiji prometa robe i usluga može posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti, s tim da taj rok ne može biti duži od pet godina.

Ukoliko se rok zastarelosti ne produži, važiće opšti rok zastarelosti po Zakonu o prekršajima, koji iznosi godinu dana. Ovaj rok je zaista kratak budući da se u određenim slučajevima za izvršenje prekršaja može saznati tek posle proteka izvesnog vremena. Ovo se najčešće dešava u slučajevima kada se prekršaj sastoji u nekom nečinjenju, tako da ministarstvo, odnosno nadležni organ sazna kasno da je izvršen određeni propust i u momentu kada bi se eventualno pokrenuo prekršajni postupak već je nastupila zastarelost. Ovakvi slučajevi u ovoj materiji ne bi smeli da budu dostupni.

Vlada je, naravno, odbila ovaj amandman. Obrazloženje je da se ne prihvata iz razloga što Zakon o prekršajima propisuje zastarelost pokretanja prekršajnog postupka i smatra se da njegove odredbe shodno primenjuju i na ovaj zakon, pa ne treba posebno propisivati rokove. Mi smo smatrali drugačije i zato smo i podneli amandman.

Na ovakvo obrazloženje za odbijanje amandmana moram da iznesem sledeće. Kada predlagač bar ne čita obrazloženje amandmana, mogao je da pročita ceo član 84. Zakona o prekršajima i da vidi da posle stava 1, koji propisuje rok zastarelosti od godinu dana, sledi još nekoliko stavova, pa se tako u st. 4. i 5. predviđa mogućnost da se za prekršaje iz oblasti carinskog i spoljno-trgovinskog poslovanja, prometa roba i usluga može propisati i duži rok zastarelosti, a najduže do pet godina.

Dakle, pisci Zakona o prekršajima, i važećeg i prethodnog, svesni su značaja ovih oblasti, na koje se odnosi i Predlog zakona koji sada razmatramo, pa otuda i prekršaji u ovim oblastima mogu da imaju mnogo teže posledice i mnogo veću težinu za celo društvo, i svesni su mogućnosti da je neophodno da se produži rok zastarelosti kako prekršaji ne bi ostali nekažnjeni i kako učinioci ne bi ostali neprocesuirani. Nasuprot njima ministarstvo, koje inače ne može da uradi godišnji izveštaj za godinu dana, smatra da je rok od godinu dana za pokretanje prekršajnog postupka sasvim primeren, celishodan i dovoljan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz NDS i ja podneli smo amandman na član 13. kojim se dodaju novi članovi 67a i 67b i to u sledećem smislu- prvo, predložili smo da se menja naslov iznad člana 67a, tako da on glasi – Postavljanje vršioca dužnosti državnog službenika na položaju, jer smatramo da je ovakav naslov potpuniji.
Dalje, predložili smo da se u stavu 1. izvrše izmene tako da stav 1. glasi – do postavljanja državnog službenika na položaju može biti postavljen vršilac dužnosti državnog službenika na položaju (u daljem tekstu: vršilac dužnosti.).
Pored izmene u samom tekstu ovo bi podrazumevalo i da se brišu reči – na šest meseci, bez internog ili javnog konkursa. Zatim smo predložili da se doda novi stav 2. koji glasi – vršilac dužnosti postavlja se bez konkursa u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga za kojeg je položaj nepopunjen a na period do postavljanja državnog službenika na položaj, ili najduže na period od šest meseci.
U dosadašnjem stavu 2, posle reči – za vršioca dužnosti može se postaviti lice koje, predlažemo da se dodaju reči – je državni službenik i, a u stavu 3, da se broj 30 zameni brojem 15.
Predloženim amandmanom predvideli smo proširenje naziva iznad člana, odnosno precizno navođenje da se ovim članom uređuje institut vršioca dužnosti državnog službenika na položaju. Polazeći od obrazloženja predlagača Predloga zakona u kome se navodi da je predlogom uvođenja novog člana koji reguliše postavljanje vršioca dužnosti, obezbeđuju uslovi za rad i funkcionisanje organa državne uprave u periodu do postavljanja državnog službenika na položaju u skladu sa odredbama Zakona o državnim službenicima, smatramo da je potrebno preciznije urediti u kojim slučajevima i na koji period može biti postavljen vršilac dužnosti državnog službenika na položaju, naročito kada se ima u vidu odgovornost koju vršilac dužnosti ima.
Pored toga, smatramo da je potrebno da vršilac dužnosti bude postavljen iz reda državnih službenika jer se na taj način obezbeđuje efikasniji rad organa, postavlja se lice koje poznaje rad državne uprave. Znamo da je rad u državnoj upravi specifičan, da traži poznavanje celog sistema i organizacije rada državne uprave, pored onog uskog koje obuhvata opis poslova i zato bi lice koje je iz državne uprave i koje već poznaje sistem rada moglo brže da se uklopi i da otpočne sa izvršavanjem svojih poslova.
Drugo, istovremeno bi se sprečila mogućnost koruptivnog ponašanja, odnosno postavljanja lica bez konkursa koji bi inače moglo da konkuriše na položaj samo na javnom konkursu. Ovo je posebno značajno kada se ima i vidu da i sam zakon predviđa sukcesivnu primenu nekoliko načina postavljanja na položaj upravo imajući u vidu da državni službenici imaju prednost s obzirom na radno iskustvo u odnosu na lica koja takvo iskustvo nemaju.
Amandmanom takođe predviđamo i skraćenje roka za raspisivanje konkursa na period od 15 dana jer smatramo da je rok od 30 dana za raspisivanje konkursa neprimereno dug i apelujem još jednom da razmotrite ovaj predlog jer očigledno je da je u nekoliko amandmana od različitih kolega poslanika iz različitih stranaka predloženo skraćenje ovog roka i sve vreme govorimo o potrebi reforme državne uprave i o što efikasnijem radu, tako da mislim da skraćenje ovog roka zaista bi trebalo da uzmete u obzir i da još jednom razmislite o prihvatanju toga.
Ovaj naša amandman je odbijen od Vlade sa obrazloženjem da se rešenjem u Predlogu zakona vrši proširivanje kruga lica koja bi mogla biti postavljena na položaj u svojstvu vršioca dužnosti i stvara se mogućnost da se pored državnih službenika mogu postaviti i stručnjaci iz drugih oblasti, a u cilju efikasnijeg i boljeg funkcionisanja državnog organa.
Pored toga, amandman se ne prihvata iz razloga što Vlada smatra da je rok od 30 dana za oglašavanje internog, odnosno javnog konkursa za popunjavanje položaja primereniji i celishodniji. Mi smo mišljenja da je obrazloženje Vlade koje je dato o odbijanju ovog našeg amandmana najblaže rečeno je neprihvatljivo. Kao prvo, vršilac dužnosti ne može biti postavljen na položaj u svojstvu vršioca dužnosti. Položaj podrazumeva određena prava i dužnosti, a vršilac dužnosti se postavlja radi, kako sam termin kaže, vršenja dužnosti.
Vršilac dužnosti treba samo da obavlja tekuće poslove, dok ne bude postavljen državni službenik na položaj.
Nadalje, vrlo je opasna namera Vlade da na ovaj način proširi krug lica koja se mogu postavljati kao vršioci dužnosti. Naime, i sam zakon predviđa različite načine postavljanja državnih službenika na položaju, zavisno da li na položaj konkurišu državni službenici ili lica koja nisu državni službenici. Predviđeno je da lica koja nisu državni službenici mogu biti postavljena na položaj samo putem javnog konkursa, a ovim rešenjem Vlada hoće da kroz formu vršioca dužnosti na položaje postavi lica koja inače ne bi mogla da budu postavljena drugačije, nego putem javnog konkursa.
Pored toga, nije jasno ovo što se u obrazloženju Vlade navodi. Zašto se unapred smatra da stručnjaci iz drugih oblasti, koji nemaju nikakvog iskustva u radu državne uprave, mogu da obezbede efikasnije i bolje funkcionisanje državnih organa? Da li to znači da Vlada misli da u državnoj upravi trenutno nema dovoljno stručnih ljudi koji bi mogli da se postave na mesto vršioca dužnosti ili nema dovoljno partijskih kadrova za takve funkcije? Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Moj kolega i ja podneli smo amandman na član 30, tako da predlažemo da se on menja i da glasi – Konkursi za popunjavanje državnih položaja koji po stupanju na snagu ovog zakona nisu popunjeni, raspisuju se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Rešenja kojima se postavljaju vršioci dužnosti na položaje koji po stupanju na snagu ovog zakona nisu popunjeni, doneće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U obrazloženju smo naveli da rešenjem koje je predlagač ponudio regulisane su samo situacije postavljenja vršioca dužnosti, ali kako predlog zakona predviđa samo kao mogućnost, a ne kao obavezu postavljenje vršioca dužnosti, ostaje otvoreno pitanje popunjavanje nepopunjenih položaja gde nisu imenovani vršioci dužnosti. Imajući to u vidu, predložen je amandman kojim se utvrđuje obaveza i rok za raspisivanje konkursa za popunjavanje položaja.
Predloženim amandmanom se ujedno i briše i stav 2. člana 30. Predloga zakona koji glasi – Postavljena lica u državnim organima na radnim mestima koja su na položaju, nastavljaju sa radom do stupanja vršioca dužnosti na položaj, odnosno do popunjavanja položaja.
Smatramo da ovakvo rešenje nije dobro, budući da sada važeći zakon ne poznaje rešenja koja po sadržaju odgovaraju vršiocu dužnosti. Po još uvek važećim odredbama, jedina postavljena lica u državnim organima na radnim mestima koja su položaj, su upravo državni službenici na položajima, pa bi rešenje iz predloga u stvari značilo da vršioci dužnosti smenjuju državne službenike na položaju. Ukoliko je predlagač imao u vidu faktičko stanje da postoje službenici koji faktički vrše dužnosti službenika na položaju, nema potrebe ozakonjivati takvo stanje stvari.
Ukoliko će vršilac dužnosti biti postavljen, postoji rok za njegovo postavljenje. Ukoliko neki službenik već faktički vrši dužnost, sada postoji osnov da bude postavljen i rešenjem. Ukoliko se smatra da službenik koji je faktički vršilac dužnosti ne treba to i dalje da radi, nema ni potrebe da se dalje zadržava na položaju.
Vlada je odbila ovaj amandman, odnosno u obrazloženju piše – amandman se ne prihvata, jer je predložena odredba prelaznog karaktera, s obzirom da uređuje donošenje rešenja o postavljenju vršioca dužnosti na položaje koji nisu popunjeni u trenutku stupanja na snagu ovog zakona.
Nama nije baš najjasnije predložena, najjasniji argument Vlade za odbijanje ovog amandmana. I odredba u predlogu zakona i amandman na odredbu su prelaznog karaktera, budući da se član 30. Predloga nalazi u delu prelazne i završne odredbe.
Ovo nije prvi put da Vlada daje ovako štura i nejasna obrazloženja zašto odbija. Ukazujući samo na to da to da je prelaznog karaktera omalovažava poslanike koji čitaju predloge zakona i posebno oni koji se bave tim predlozima zakona i ulažu amandmane. Kada smo pisali amandman pa sigurno da smo videli da to spada u prelazne i završne odredbe. To zaista ne možemo da prihvatimo tako obrazloženje o odbijanju amandmana.
Amandmanom se predlaže izmena člana 30. kojim bi trebalo istovremeno da se reguliše i pitanje roka za raspisivanje konkursa i roka za donošenje rešenja o postavljenju vršioca dužnosti, budući da su ova dva pitanja neodvojiva. Vršilac dužnosti je vršilac dužnosti, a ne državni službenik na položaju i vrši dužnost dok ne bude postavljen državni službenik na položaju. Budući da je u pitanju privremeno stanje stvari, potrebno je precizno regulisati sve aspekte u vezi sa takvim privremenim stanjem, a naročito rokove u kojima treba da budu raspisani rokovi za položaj.
Rešenja koja mi predlažemo amandmanom upravo jasnije i preciznije regulišu postupanja po ovom pitanju u periodu od stupanja na snagu zakona do njegove pune primene. Odbijanje amandmana nedvosmisleno ukazuje na to da predlagaču upravo odgovara nepreciziranje procedure radi zadržavanja ili postavljanja novih odgovarajućih kadrova. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, Zakona o platama u državnim organima i javnim službama i Zakona o državnoj upravi. Jasno je da se sva četiri zakona odnose na rad državne uprave, kao i na prava, dužnosti i status javnih službenika, nameštenika i zaposlenih u javnim službama.

Ovi predlozi zakona su uglavnom tehničkih karaktera i predstavljaju intervencije zbog usklađivanja sa novodonetim ili promenjenim postojećim zakonima, kao na primer sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu ili usklađivanja radi unapređenja pojedinih segmenata funkcionisanja državnih organa i službeničkog sistema.

Već je bilo dosta reči o konkretnim promenama i novinama koje donose ovi predlozi zakona, pa se neću zadržavati na tome. Iako su neke kolege konstatovale da nema potrebe u ovom domu govoriti o tome šta je državna uprava i o tome koliki je značaj dobrog funkcionisanja državne uprave, smatram da je ipak potrebno govoriti i o tome.

Ja sam u roku završila pravni fakultet i sa 24 godine sam počela da radim u lokalnoj samoupravi gde sam primljena po konkursu bez pripadnosti ijednoj stranci na osnovu svojih karakteristika i kvaliteta. Provela sam u toj državnoj upravi skoro 20 godina na različitim poslovima, naravno, na poslovima diplomiranog pravnika uvek, pri čemu sam često imala kontakt i saradnju i sa državnim organima na različitim nivoima.

Onda smo imali i saveznu državu i republičke organe i pokrajinske organe. Organi državne uprave i lokalne samouprave, kao i službenički sistem moraju da budu efikasni, stručni, obrazovani, jer nema uređene, napredne, stabilne, kredibilne države koja može da se razvija bez takve državne uprave i lokalnih samouprave, kao i da bude efikasni servis građani, jer se finansiraju iz poreza koji plaćaju svi ti građani, a i obrazovani su upravo da bi ostvarivali ova dva cilja.

Državni organi i službenički sistem od velikog su značaja i rade na rešavanju pitanja i problema građana i pravnih lica, primenjuju propise i treba da ukažu na potrebu promene istih, kao i da pripreme tekstove izmena postojećih propisa ili donošenja novih propisa u skladu sa iskustvima na koja u svom radu naiđu.

Ako se ovo nema stalno u vidu državni organi i službenički sistem lako mogu da skliznu u trom, učmao birokratski aparat sa neefikasnim i nepotrebnim administriranjem. Zato ovi predlozi zakona imaju značaj ne po obimu i vrsti promena i novinama koje unose, već po tome što, kako je najavljeno i kako je sama ministarka rekla, predstavljaju početni, inicijalni korak u dugo najavljivanu reformu državne uprave.

Reformom državne uprave bavile su se sve vlade od 2000. godine na ovamo. To je komplikovan i dugotrajan proces koji treba da se odvija kontinuirano.

Zaista se nadam da su se sada već stekli uslovi da se krene sa temeljnom i korenitom reformom ovog važnog segmenta državnog sistema. Iz tog razloga smatram da je i dobro što se pristupilo izradi akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme državne uprave, jer je Strategija doneta još 2005. godine. Posebno je pohvalno što je akcioni plan stavljen na javnu raspravu u koju mogu se uključe svi zainteresovani činioci i da daju svoja mišljenja, predloge i sugestije.

Jedan od velikih problema u realizaciji reforme je činjenica da registar zaposlenih ne obezbeđuje potpune, kvalitetne i pouzdane podatke, što znači da ne raspolažemo bazičnim podacima, a bez funkcionalne analize koja treba da doprinese smanjenju broja radnih mesta, gde je to potrebno, ukidanje nefunkcionalnih i nepotrebnih radnih mesta, ali i povećanje potrebnog broja zaposlenih, sa određenim kvalifikacijama i znanjima, shodno zahtevu za modernizaciju i operativnost, ne može se sprovesti kvalitetna reforma.

U svom ekspozeu, predsednik Vlade je najavio da će analiza broja zaposlenih, vodeći računa o merenju učinka zaposlenih, biti završena do novembra 2014. godine, a da će se nakon toga o dinamici i implementaciji u svakom sektoru doneti konkretni planovi i programi. Očekujemo da se uskoro javnosti predstavi i kako je najavljeno propis o strateškim i implementacionim razvojnim dokumentima, osnovama sistema strateškog planiranja u procesu definisanja javnih politika, što je u nadležnosti Republičkog sekretarijata za javne politike.

Poseban problem predstavlja broj zaposlenih u javnim preduzećima, ali o tome je govorila moja koleginica Malović i ja ne bih zadržavala kolege poslanike i vas ponovo iznoseći te podatke.

Svaki početak je težak. Za dobar početak je potrebno prvo da se prizna da nemamo funkcionalnu državnu upravu koja može da odgovori zahtevima moderne i savremene države, koja može da podrži dalji razvoj poslovnog okruženja, kao i da doprinese privlačenju stranih investicija. Ako smo spremni da to sada priznamo, već imamo dobru početnu poziciju za sprovođenje celovite reforme državne uprave.

Moram na kraju da stavim primedbu što su i ovi zakoni stavljeni u proceduru po hitnom postupku, jer smatram da je bilo vremena da se pripreme, da uđu u redovnu proceduru i da je to već postao, na neki način, manir da se zloupotrebljava taj Ustavom predviđen izuzetak kada mogu zakoni da idu po hitnom postupku.

Na kraju želim i da istaknem da reforma javne uprave u najvećoj meri zavisi od političke volje onih koji upravljaju državom, da li zaista žele da sprovedu pravu i efikasnu reformu koja će nam stvoriti dobru i stabilnu državnu upravu kao segment cele državne zajednice.

Nova demokratska stranka i poslanici iz NDS će podržati sve korake koji budu vodili dobrom sprovođenju ovakve reforme. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz Nove demokratske stranke i ja podneli smo amandman da se posle člana 4. doda novi član 5. odnosno naslov iznad člana 5. shodna primena propisa, i član 5. koji bi glasio: „U postupku overe potpisa, rukopisa i prepisa shodno se primenjuju i propisi koji regulišu republičku administrativnu taksu. Lice koje je prema propisima iz stava 1. ovog člana oslobođeno obaveze plaćanja republičke administrativne takse, ne plaća nagradu za rad javnog beležnika niti naknadu troškova nastalih u vezi sa overom potpisa, rukopisa i prepisa.“

Budući da je intencija predlagača da poslove overe potpisa, rukopisa i prepisa u potpunosti budu preneti u nadležnost javnih beležnika, smatramo da je potrebno usaglasiti i odredbe ovog Zakona sa odredbama Zakona o republičkim administrativnim taksama, koje u članu 18. i 19. reguliše slučajeve oslobađanja od obaveze plaćanja takse.

Ukoliko se ne bi eksplicitno predvidelo da javni beležnik u postupku overe potpisa, rukopisa i prepisa ne može naplaćivati takse, odnosno da u tim slučajevima ne naplaćuje nagradu za svoj rad, odnosno naknadu troškova, određene kategorije lica došle bi u gori položaj nego što su sada.

Naime, trenutno se ne plaćaju takse za overu prepisa u slučajevima prijave za konkurs za zapošljavanje ili za dokumenta u vezi sa ostvarivanjem određenih prava iz socijalne zaštite.

Ovaj amandman je od osobite važnosti kada se ima u vidu da materija nagrada i naknada troškova za rad javnih beležnika još uvek nije uređena, odnosno da još uvek ne postoji jedinstvena tarifa za rad javnih beležnika, osim tarife koja je u okviru Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama predviđena, a to se odnosi samo na sastavljanje javnobeležničkih zapisa.

Predlogom zakona se predviđa stupanje na snagu 1. septembra, što znači da već od 1. septembra bi ova lica došla u nepovoljniji položaj.

Vlada je odbila ovaj amandman s obrazloženjem da nije moguća shodna primena zakona u republičkim administrativnim taksama, budući da sudovi obavljaju poslove overe potpisa, rukopisa i prepisa, a u postupku pored sudova primenjuje se Zakon o sudskim taksama, ali nigde ne piše da se shodno primenjuje i deo koji se odnosi na overu, već samo na sastavljanje javnobeležničkih zapisa.

Obrazloženje Vlade je krajnje tehničkog karaktera i iz njega se jasno vidi nespremnost vlade da uvaži razloge koji su navedeni u obrazloženju našeg amandmana, a to je da se predviđanjem shodne primene propisa za određene kategorije građana zadrži postojeće stanje stvari, odnosno da građani u pojedinim situacijama kada konkurišu za posao ili kada treba da ostvare određena prava iz socijalne zaštite, budu oslobođeni od plaćanja taksi.

Takva rešenja su inače predviđena jer je ranije zakonodavac imao u vidu da je u pitanju osetljiva kategorija stanovništva kao što su nezaposleni, đaci, studenti, socijalno ugrožena lica da budu oslobođena od plaćanja takse. Do sada je to bio slučaj.

Odbijanjem amandmana ove kategorije se stavljaju u nepovoljniji položaj nego što su do sada bili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Moje kolege i ja podneli smo amandman na član 29. koji se odnosi na slučajeve u kojima osnovni sudovi i opštinske uprave zadržavaju nadležnost za poslove overe i naš amandman se sastoji u tome da predlažemo da se član 2. menja, a članovi 3. i 4. da se brišu.

Član 2. predlažemo da se menja u smislu da glasi – osnovni sudovi, odnosno opštinske uprave mogu da obavljaju poslove overe, potpisa, rukopisa i prepisa, kao poveren poslove do 1. marta 2015. godine, shodno primenom odredaba ovog zakona i zakona kojim se uređuje javnobeležnička delatnost.

Ovakav amandman smo predložili iz razloga da omogućimo da se overa potpisa, prepisa i rukopisa može obavljati i u osnovnim sudovima i u opštinskim upravama i nadalje do 1. marta u svim gradovima i opštinama bez obzira da li je postavljen, imenovan javni beležnik ili nije u tim gradovima i opštinama.

Ovo pre svega iz razloga da bi se ostavio jedan period dok se javni beležnici neuhodaju, jer smatramo da neće biti moguće da odmah od 1. septembra krenu u punom kapacitetu da rade i da zadovoljavaju sve potrebe građana za ovim poslovima.

Međutim, vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem koje je dato i u z obrazloženje o odbijanju amandmana kolege Neđe Jovanovića i kaže da ne prihvata iz razloga što je rešenje iz predloga zakona svrsishodnije.

Mi smatramo da pre svega ovakvo obrazloženje Vlade nije dovoljno jer ne navodi zbog čega je svrsishodnije, već tako paušalno procenjuje. Drugo, smatramo da Vlada kao i kod prethodnog amandmana o kome sam govorila gde nije imalo dovoljno sluha za osetljive kategorije, nezaposlene, učenike, studente i u ovom slučaju nema dovoljno sluha da će doći do zastoja u pravnom prometu i da će biti i građani onemogućeni da ostvaruju svoja prava u određenom periodu dok se javni beležnici ne uhodaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Naš amandman je vrlo sličan, ako nije istovetan prethodnom amandmanu. Samo bih podržala sva obrazloženja koja su dali i koleginica Čomić i kolega Stefanović i samo bih dopunila da je i naša poslanička grupa istog mišljenja i da smo zato podneli amandman koji ovako glasi: „Član 31. umesto da glasi – ovaj zakon stupa na snagu 1. septembra 2014. godine, glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Podsetila bih, iako je već rečeno, na ustavne odredbe koje pre svega obavezuju da zakon stupi na snagu osam dana od dana objavljivanja, a samo u izuzetnim slučajevima može da odlučuje ova Skupština. Ovo je prejudiciranje, oduzimanje na neki način ovlašćenja Skupštini da odlučuje o ovome. Primedba na ovaj amandman se odnosi, u stvari sastoji se iz dva dela, prvo na to da stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja i 1. septembra, do koga nema ni 24 časa, smatramo da neće moći da se svi ovi zakoni pripreme i da se primene i da sutra ujutru u 9 časova javni beležnici počne da rade sasvim normalno, da će pravni promet i da će građani trpeti zbog toga. Drugo, izostavljena je potpuno obaveza objavljivanja u „Službenom glasniku“, a ona je ustavna obaveza i mislim da morate da je predvidite i u Predlogu zakona.

Inače se slažem sa svim ostalim argumentima vezanim za ovaj amandman i podržavam, pa mislim da još jednom razmislite o ovome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Moje kolega i ja podneli smo amandman na član 1. koji se sastoji iz dva dela.
U prvom delu tražimo da se odeljak broj 7. tarifni broj 13a u stavu 2. da se reči – kao poklonodavca i deteta kao poklonoprimca posle tih reči doda – odnosno poklonodavca i poklonoprimca koji je zakonski naslednik prvog naslednog reda poklonoprimca po pravu predstavljanja.
Naime, imajući u vidu rešenje nasledno pravnih i poresko pravnih propisa i drugih propisa u pogledu zakonskog naslednog prava prvog naslednog reda, a na osnovu kojih su potomci ostaviočevog preminulog deteta po pravu predstavljanja izjednačeni sa ostalom ostaviočevom decom, smatramo da bi takvo rešenje trebalo primeniti i u ovom zakonu, odnosno da i ta deca budu oslobođena odnosno, da se na njih primenjuje umanjena taksa.
Drugi deo ovog amandmana se odnosi na tačku 1. i predlažemo da se reči – ukupna vrednost imovine koja je predmet pravnog posla zamene rečima – vrednost imovine koja je utvrđena pravnim poslom, jer šta to znači ukupna vrednost imovine pravnim poslom? Ko je taj koji će da procenjuje koja je to ukupna vrednost pravnog posla, zato tražimo da se radi pravne sigurnost stranaka predvidi da stoji – vrednost imovine pravnog posla koja je utvrđena pravnim poslom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Ovo je amandman koji je naša poslanička grupa podnela na sva tri zakona i kažem, već kao i prethodni put, da se slažem sa argumentima koje je iznela koleginica Čomić u pogledu potrebe za prihvatanjem ovakvog amandmana.
Moram da podsetim na ono što sam govorila već i u raspravi u načelu, Vlada je u obrazloženju zašto odbija ovaj amandman pozvala se na to da Zakon o javnom beležništvu počinje da se primenjuje 1. septembra, pa je neophodno da istog dana počne da se primenjuje i zakon o izmeni i dopuni zakona o sudskim taksama. To isto stoji i kod zakona o overi potpisa, prepisa i kod zakona o prometu nepokretnosti. Ali zašto je došlo uopšte u situaciju da mi moramo dan pre stupanja na snagu, odnosno pre početka primene Zakona o javnom beležništvu da usvajamo ove zakone i da za manje od 24 sata oni moraju da stupe na snagu?
Ova vladajuća većina upravlja zemljom već dve godine. Morala je da bude upoznata sa stanjem u zemlji i sa potrebama, pa makar u zakonodavnim procesima. Šta je onda razlog što se čekalo da sada, na ovakav način, kršeći ustavne odredbe i kršeći Poslovnik Skupštine i pravila dobrog parlamentarizma usvajamo na ovakav način zakone sa ovako predloženim završnim odredbama? Da li je to nemarnost i nesposobnost Vlade ili bahat odnos prema Skupštini, računajući na apsolutnu većinu koja će izglasati sve što se predloži, bez obzira da li je u skladu sa Ustavom i da li je svrsishodno? Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo predloge zakona koji su neophodni za punu primenu Zakona o javnom beležništvu i istovremeno moram da naglasim predloge zakona koji će se na ovaj ili onaj način ticati većine građana Srbije, jer većina građana tokom života ima potrebu da overi neki dokument, njegovu fotokopiju ili prepis, da zaključi neki ugovor i da ne nabrajam sve slučajeve koji su obuhvaćeni ovim zakonima.
Zbog ovako široke primene u pogledu broja građana na koje se odnosi, ovi zakoni imaju veliki značaj. Zbog svoje važnosti, ovi zakoni i treba da budu doneti. Oni delom regulišu novu materiju, a delom regulišu materiju koja je bila regulisana zakonima koji su već prevaziđeni, jer je prošlo dosta vremena od njihovog donošenja i treba tu materiju uskladiti sa novodonetim propisima i sa promenama koje donosi sam život.
Kad se ima u vidu važnost ovih zakona i broj građana na koje će se primenjivati, moram da konstatujem da je neprihvatljivo što se stavljaju u proceduru u Narodnu skupštinu na ovakav način.
Zakon o javnom beležništvu je donet još 2011. godine, pa je odlagana primena, ali je bilo dovoljno vremena da se po redovnoj proceduri pripreme, da se održi javna rasprava i da se dostave Narodnoj skupštini na razmatranje po redovnom postupku.
Šta je razlog da se opet koristi hitan postupak? Ova vladajuća većina već dve godine vodi Srbiju. To je dovoljno vremena da se upoznaju sa svim obavezama i potrebama, pogotovo što se tiče zakonodavne delatnosti. Da li je u pitanju neodgovornost i nesposobnost ministarstava i Vlade da blagovremeno sagledaju šta je neophodno činiti i kako po redovnoj proceduri predložiti donošenje zakona Narodnoj skupštini, ili je u pitanju omalovažavajući i bahat odnos prema Narodnoj skupštini, računajući da imaju komotnu većinu i da će biti izglasano sve što se predloži i po postupku po kome se predloži.
Tako smo došli u situaciju da pored toliko proteklog vremena donosimo zakone za vreme vikenda. To je u suprotnosti sa principima transparentnog demokratskog društva, a postavlja se i pitanje da li postoji zloupotreba u tumačenju pojedinih ustavnih odredbi koje predviđaju izuzetke a ne pravila za hitan postupak.
Neću ponavljati ono što je već rečeno o ovim predlozima zakona, a rekli su dosta, i moje kolege poslanici i gospodin ministar kao predstavnik predlagača. Govoriću samo o dve stvari. Ponoviću ono što je rekao moj kolega Homen, da smo kolege iz Nove demokratske stranke i ja podneli amandman na Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa kojim predlažemo da se produži rok da do 1. marta 2015. godine osnovni sudovi odnosno opštinske uprave mogu da obavljaju poslove overe potpisa, rukopisa i prepisa, što bi sprečilo stvaranje zastoja u pravnom prometu. O amandmanu ću govoriti kada bude rasprava u pojedinostima više.
Kao drugo, govoriću o pitanju o kome je govorio i kolega Neđo Jovanović. Zašto se ugovori o prometu nepokretnosti zaključuju u obliku javno-beležničkog zapisa za čije sastavljanje je isključivo nadležan javni beležnik na čijem području se nalazi nepokretnost? Tačno je da ova oblast do sada nije bila regulisana. Sastavljanjem ugovora o prometu nepokretnosti bavili su se i advokati i agencije za promet nepokretnosti, pravnici koji su negde bili zaposleni i oni koji nisu nigde radili, ali i neuke stranke. Zato je bilo puno sporova pred sudovima koji su bili izazvani time što su bili nekvalitetno sastavljeni ugovori o prometu nepokretnosti. Toj pojavi treba stati na put.
Dobro je da se uvodi posebna evidencija javno-beležničkih zapisa u ugovorima o prometu nepokretnosti. Ali, po mom mišljenju, neophodno je bilo predvideti i mogućnost da javni beležnik overi potpise na ugovorima o prometu nepokretnosti koje su sastavili advokati, pod uslovom da na ugovoru postoji pečat advokata. Ovo iz razloga što su advokati i stručni i odgovorni za svoj rad i u krajnjom slučaju plaćaju porez na svoj rad. Time bi se izbegla mogućnost da ugovore sastavljaju neuke stranke ili pravnici koji nisu za to ovlašćeni.
Postoji tradicija da porodica ili preduzeće imaju svoje advokate koji vode pravne poslove i mislim da tu lepu tradiciju treba održati. Ovakvim zakonima brišete sve to.
Zbog svega što sam iznela, poslanici Nove demokratske stranke u Danu za glasanje će se izjasniti o ovim predlozima zakona u zavisnosti od toga da li budete prihvatili naše amandmane ili ne. Zahvaljujem.

Hvala gospođo predsednice.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, diskusija koleginice me je podstakla da se javim po ovom amandmanu i da dodatno dam obrazloženje zašto smo ga podneli.
Da postoji autocenzura, čak i kada se izveštava iz ove kuće, govori i događaj koji je bio u prethodnom mandatu. Kada smo imali Nacionalnu konferenciju Ženske parlamentarne mreže u kojoj je učestvovalo preko 150 učesnika izveštači su na svim medijima izveštavali samo da je tu nacionalnu konferenciju otvorio predsednik Skupštine, gospodine Stefanović. Nije spomenuta ni koleginica koja je bila prva koordinatorka te ženske parlamentarne mreže, ni ja koja sam bila druga koordinatorka, ni ambasadori ni drugi brojni gosti i to sve iz straha, jer se zna ko samo sme da se pomene.
Drugo, htela bih da postavim pitanje gospodinu ministru. Ako je toliko bilo važno i ako vam je toliko značajno da uvažavate mišljenja Udruženja novinara, zašto niste uvažili i po drugim pitanjima? Mislim da se ovde nisu oglasili upravo zato što postoji autocenzura. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 24. reguliše konkursnu komisiju.
Ovde je, između ostalog, rečeno u stavu 3. da članove stručne komisije iz stava 1. ovog člana imenuje rukovodilac organa koji je raspisao konkurs.
U stavu 4. kaže – većina članova komisije iz stava 1. ovog člana imenuje se na predlog novinarskih i medijskih udruženja ukoliko takvi predlozi postoje itd.
Ovo „ukoliko takvi predlozi postoje“ je za nas vrlo nedefinisano, jer nigde ne stoji obaveza da rukovodilac organa traži mišljenje od novinarskih i stručnih udruženja. Da bi takvi predlozi i postojali on mora da ih obavesti da dostave svoje predloge kako bi mogao da uzme te predloge u obzir prilikom imenovanja te stručne komisije.
Zato smo mi predvideli da se u članu 24. posle ovog stava 4. dodaju stavovi 5. i 6. koji glase: „Rukovodilac organa iz stava 3. ovog člana dužan je da pošalje novinarskim i medijskim udruženjima poziv za dostavljanje predloga za članove komisije“ i stav 6: „Udruženje iz stava 5. svoje predloge dostavlja u roku od 15 dana od dana prijema poziva. Sledstveno ovome, dosadašnji stav 4. bi postao stav 7.
Ovim smo hteli da na neki način obavežemo rukovodioca da traži predloge za članove komisije, pa ukoliko, ostavili smo i primeren rok od 15 dana, u tom roku od 15 dana ne dostave, onda on više nema obavezu da čeka.
Amandmanom je jasno precizirana obaveza rukovodioca organa koji je raspisao konkurs da uputi poziv novinarskim i medijskim udruženjima za dostavljanje predloga za članove komisije. Međutim, Vlada je odbila amandman iz razloga što predloženo rešenje pre predstavlja materiju podzakonskih akata.
Mi smatramo da ovo nije materija za podzakonske akte, nego za zakonske akte, jer podzakonski akti služe samo da preciznije regulišu neku oblast, ne mogu da daju veća zakonska ograničenja nego zakon i zato bi ovo ograničenje rukovodioca, odnosno stvaranje njegove obaveze da traži to mišljenje moralo da stoji u zakonu. Ako ne stoji u zakonu, neće moći da se proširi to ograničenje podzakonskim aktom. Zahvaljujem.