Uvažena predsednice, uvažena ministarko, damo i gospodo narodni poslanici, moja koleginica Branka Karavidić je u dogovoru sa nama podnela amandman na član 13. i predvidela da se član 13. briše.
Naime, članom 13. se regulišu takse. Kaže – visinu takse, obaveze plaćanja, kao i način plaćanja taksi iz člana 30. stav 5, člana 48, člana 61, člana 67. stav 7, člana 68. stav 5. i da ne čitam, to su sve novi članovi, koji predviđaju uvođenje taksi, i člana 76. stav 2. ovog zakona, utvrđuje Vlada na predlog ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine; prihod od taksi propisanih ovim zakonom pripada budžetu Republike Srbije.
Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje – amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 17. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati i njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden javni postupak ili radnju koju je pružio, odnosno sproveo nadležni subjekat. Shodno navedenom zakonu, poslovi za koje se uvodi taksa spadaju u najsloženije postupke kojima se obezbeđuje minimalizacija štetnih efekata od hemikalija po zdravlje ljudi i životnu sredinu, pa tako ne postoji ekonomsko opravdanje da finansiranje ovih postupaka padne na teret građana, već na teret privrednih subjekata koji ostvaruju profit proizvodnjom, odnosno stavljanjem u promet hemikalija. Republičke administrativne takse propisuje se posebnim Zakonom o republičkim administrativnim taksama.
U ovom obrazloženju je došlo do zamena teza. Ovim amandmanom nije bila težnja da se prebaci plaćanje takse na građane, nego da i dalje ostanu isti subjekti, obveznici plaćanja taksi.
Cilj amandmana je bio da ne propisuje te takse Vlada, nego da one budu propisane Zakonom o administrativnim taksama koje donosi ova Skupština, jer ako Skupština propisuje takse, to subjektima koji plaćaju daje neku pravnu sigurnost i procedura donošenja taksi je javnija i objavljuje se u „Službenom glasniku“ i subjektima koji su obavezni da plaćaju zaista pruža veću mogućnost da se na vreme upoznaju i da ispunjavaju tu obavezu plaćanja taksi.
Znači, ovo što je rečeno u obrazloženju nije adekvatno onome što smo mi hteli da postignemo amandmanom. Ne želimo da prebacimo to na građane. Samo smo želeli da propisivanje tih taksi bude u nadležnosti Skupštine Zakonom o administrativnim taksama, kao i ostale takse što se propisuju. Zahvaljujem na pažnji.