Zahvaljujem.

I mi imamo amandman na član 6, ali predlažemo nešto drugačije rešenje. Naime, već je rečeno da članom 6. se reguliše zaštita podataka, odnosno da se posle člana 17. dodaje novi član 17a. koji reguliše zaštitu podataka i u stavu 5. kaže – poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene da radi opšte dobrobiti prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplova, bez bojazni da povodom toga mogu posledice trpeti određene.

Mi smo predložili da se ovaj stav preformuliše tako da glasi – zaposleni kod poslodavca je dužan da prijavi svaki događaj koji smatra stvarnim i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplova. I da se posle stava 5. doda novi stav 6. koji glasi – zaposleni zbog izvršavanja dužnosti iz stava 5. ovog člana ne sme trpeti bilo kakve posledice od strane poslodavca.

Odredbe o prijavama ovih okolnosti koje su stvarna ili potencijalna opasnost za bezbednost vazduhoplova kako je formulisano predlogom zakona, je instruktivnog karaktera pošto poslodavac samo podstiče zaposlene.

Smatramo da je celishodnije rešenje da predvidimo obavezu zaposlenog te da istovremeno zaposlenog zaštitimo da ne sme trpeti bilo kakve posledice zbog prijavljivanja okolnosti i događaja koji predstavljaju opasnost po vazduhoplovstvo.

Amandman je odbije sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što je obaveza za prijavljivanje događaja već regulisana članom 17. Zakona o vazdušnom saobraćaju koji nije predmet predloga zakona. Rešenje iz predloga zakona je u skladu sa institutom dobrovoljnosti prijavljivanja događaja iz direktive Evropskog parlamenta i Saveta Evrope broj 2003/42.

Mislim da ovo obrazloženje nije adekvatno, jer amandmanom nije reč o postojanju obaveze o prijavljivanju, već o stepenu obaveznosti prijavljivanja iako je Evropskom direktivom predviđena dobrovoljnost prijavljivanja, mislim da ne bi imali problema ako bi podigli tu dobrovoljnost na veći stepen i predvideli obavezno prijavljivanje. S obzirom na uslove koje imamo bilo je reči u raspravu u načelu, koliko imamo i aerodroma i da nisu svuda još uspostavljeni uslovi za rad u potpunosti mislim da bi ovo dovelo do veće bezbednosti u vazdušnom saobraćaju kod nas. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 14. kojim se u glavi 5. – Vazdušni saobraćaj, naziv odeljka 2. – Javni avio prevoz i nazivi članova i članovi 75. do 77. menjaju.

Podneli smo amandman na član 77. koji reguliše izdavanje operativne dozvole. U stavu 2. ovog člana predviđeni su uslovi pod kojima privrednom društvu može da se izda operativna dozvola. Predviđeno je devet uslova koje bi trebalo da ispuni privredno društvo da bi dobilo operativnu dozvolu.

Predvideli smo da se brišu tačke 5. i 9. Tačka 5. glasi – Njegova unutrašnja organizacija omogućava primenu odredaba ovog člana. Tačka 9. glasi – Ima poslovni ugled. Smatramo da je stavom 2. predloženog člana 77. u tačkama od 1. do 4. i u tačkama od 6. do 8. već propisan dovoljan stepen garancije da jedno privredno društvo može da se javi kao avio prevozilac, odnosno da mu se može izdati operativna dozvola.

Smatramo da nije potrebno propisivati uslove pod tačkom 5) i 9), koji predviđaju unutrašnju organizaciju koja omogućava primenu odredaba ovog člana i poslovni ugled. Ovo predlažemo naročito imajući u vidu da ove tačke pretpostavljaju da neko treba da izvrši dodatnu procenu i nije predviđeno ko je taj ko treba da izvrši tu dodatnu procenu i po kojim kriterijumima. U tom slučaju se daju određena diskreciona ovlašćenja nekome za koga ne znamo ko je to, te u tom smislu može da dođe i do određenih zloupotreba.

Amandman nije prihvaćen iz razloga što su uslovi za izdavanje operativne dozvole u potpunosti usaglašeni sa odredbama uredbe Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, broj 1008/2008, koji je Republika Srbija obavezna da primeni na osnovu multilateralnog Sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Ako je zbog primene navedene uredbe bilo potrebno da se i ova dva uslova prihvate, onda je trebalo i dodatno propisati ko je taj ko će da ceni stepen unutrašnje organizacije privrednog društva i stepen poslovnog ugleda i po kojim kriterijumima. Jer, ako imamo u vidu da se naša zemlja nalazi na nezavidnom položaju, na lestvici po korupciji, onda moramo da predvidimo sve uslove i sve elemente koji će smanjiti bilo kakvu mogućnost za korupciju, za diskriminaciju i za zloupotrebe u primeni zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 27. kojim se Glava 6. pod nazivom – aerodromi menja. Amandman se odnosi na član 131. koji reguliše obaveze pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja pod ugovaranje.

Stav 1. ovog člana kaže – imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje je dužan da obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja, kao i da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža na pošten i nediskriminatoran način.

Amandmanom smo predložili da se reči „na pošten i nediskriminatoran način“ zamene rečima „u skladu sa dobrim poslovnim običajima“.

Formulacija Predloga zakona „pošten i nediskriminatoran način“ ne predstavlja pravni standard poznat u našem pozitivnom pravu i u našoj legislativi, te amandmanom predlažemo da imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja usluge za koje mu je izdata dozvola pruža u skladu sa dobrim poslovnim običajima, jer ovaj termin predstavlja jasan i u pravnom sistemu Republike Srbije opšte prihvaćen pravni standard kao supsidijaran izvor prava.

Amandman je odbijen sa obrazloženjem – amandman koji se odnosi na promenu člana 131. zakona se ne prihvata iz razloga što izraz „na pošten i nediskriminatoran način“, koji je preuzet iz Direktive Saveta 96/67 EZ od 15. oktobra 1996. godine, nije isti pojam koji se predlaže u amandmanu.

Mi ne sporimo, i to smo konstatovali zajedno, predlagač i mi u raspravi u načelu, da je veći deo ovog zakona usaglašavanje sa evropskim propisima i sa obavezama koje je Srbija preuzela potpisivanje međunarodnih dokumenata i ratifikacijom istih. Međutim, mislimo da nije u svakom slučaju podobno bukvalno prevođenje međunarodnih akata i da pri tom prevođenju treba vršiti usklađivanje sa opšte prihvaćenim terminima u našoj pravnoj praksi i našem pravnom sistemu i zato smo predložili ovaj amandman i izmene u ovom članu.

Samo bih htela da dodam da mislim da termin „u skladu sa dobrim poslovnim običajima“, obuhvata dva termina koja su predviđena. Obuhvata pošteno obavljanje delatnosti i obuhvata to da ne sme da se vrši diskriminacija. Ako je u skladu sa dobrim poslovnim običajima znači da ova dva termina ne dolaze u obzir, odnosno ponašanje koja podrazumevaju ta dva termina. Mislimo da je ovo malo šire i malo oštrije označavanje načina ponašanja pružaoca usluga.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 59. koji reguliše radno vreme i pravo na plaćeno odsustvo kontrolora letenja.

Ovim članom 59. posle člana 199. dodaje se ovaj novi član 199a. koji nosi naziv kako sam rekla. Mi smo predložili da se u tom članu posle stava 4. doda novi stav 5. koji glasi - Nadzor nad primenom ovog člana sprovodi ministarstvo nadležno za pitanje u oblasti radnih odnosa.

Smatramo da je, s obzirom na materiju koju ovaj član reguliše, potrebno eksplicitno navesti koje je ministarstvo nadležno za nadzor nad njegovom primenom, kako bi se izbegle bilo kakve nedoumice ili sukobi nadležnosti, kasnije u primeni zakona.

Imajući u vidu da ovaj član reguliše pitanja koja pripadaju oblasti radnog prava, logično je da se nadzor stavi u nadležnost ministarstvu koje je nadležno za pitanja u oblasti radnih odnosa.

Amandman je odbijen iz razloga što je članom 250. stav 1. Zakona o vazdušnom saobraćaju jasno propisano da inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i podzakonskih akata donetih na osnovu njega, vrši Direktorat preko vazduhoplovnih inspektora.

Pored navedenog, članom 2. stav 3. Zakonom o radu je propisano da se odredbe ovog člana primenjuju i na zaposlene kod poslodavca u oblasti saobraćaja, ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.

Mi smo upravo imali u vidu da je ovo što je propisano članom 250. stav 1. Zakona o vazdušnom saobraćaju i želeli smo da ovaj deo izdvojimo i da stavimo u nadležnost ministarstva koje je u okviru svoje nadležnosti ima pitanja u oblasti radnog odnosa, jer smatramo da i zaposleni ovde, odnosno kontrolori letenja moraju da ostvaruju prava koja su predviđena ovim članom iz radnog odnosa kao i svi drugi zaposleni i da kontrola ostvarivanja tih prava bude u nadležnosti ministarstva koje je nadležno za radne odnose.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 77. koji glasi: „Propisi za izvršenje ovog zakona doneće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona“. Mi smo predložili da se reči: „24 meseca“ zamene rečima: „12 meseci“ i da se posle ovog stava 1. doda stav 2. koji glasi: „Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona“.

Prvo, tražili smo da se skrati rok za donošenje podzakonskih akata i propisa koji će omogućiti primenu ovog zakona, zato što je neophodno da zakon počne što pre da se primenjuje i da se naš vazdušni saobraćaj integriše u vazdušni saobraćaj Evrope i sveta, da se uskladi zakon, što se i radi ovim Predlogom zakona i nadam se zakonom, pošto će biti izglasan, da se uskladi sa evropskim propisima i da su Ministarstvo i nadležne službe pišući ovaj zakon dovoljno proučili evropske propise i međunarodne akte koje je potpisala i ratifikovala Srbija, da mogu u kraćem roku da pripreme propise za primenu ovog zakona. Zato smo predložili rok od 12 meseci, jer smatramo da je dovoljno da se posle ovakve pripreme Predloga zakona urade i ti propisi za primenu zakona i da je neophodno da se on što pre primenjuje. Naravno, odbijeno je zato što je prihvaćen amandman koji predviđa rok od 18 meseci. Mi smatramo da je i taj rok duži nego što je neophodno, ali to je stav Vlade.

Odbijen je i ovaj drugi deo. U obrazloženju za odbijanje kaže se da se odbija zato što su ovo prelazne i završne odredbe. Ova obaveza o podnošenju izveštaja Narodnoj skupštini, koje Vlada treba da podnosi, i treba da stoji u prelaznim i završnim odredbama i mi ćemo ovaj predlog stavljati u svaki predlog zakona, zato što Vlada ne poštuje svoju zakonsku obavezu da redovno izveštava Skupštinu o svojim delatnostima, kako je predviđeno zakonom. Neophodno je da Skupština pojača svoju kontrolnu ulogu.

Kada smo po jednom drugom predlogu zakona predvideli unošenje ovakve odredbe, onda nam je dato objašnjenje da poslanik koga interesuje može da postavi i pitanje. Ne radi se ovde o postavljanju pitanja jednog ili pet poslanika koje ovo interesuje, Vlada je dužna da redovno izveštava Skupštinu o svom radu i o rezultatima koji se postižu radom, a nas kao poslanike interesuju i rezultati koji se postižu konkretnim zakonima koje ovde donosimo. Zato ćemo da ostanemo pri svom stavu i da uvek predlažemo ugradnju ovakvog člana.

Zahvaljujem gospođo predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici podneli smo amandman na član 5. koji reguliše zajednička pravila u poglavlju prigovora i žalbe i to na stav 1. koji glasi – prigovor i žalba mogu se podneti dok se postupak ne okonča.
Mi smo predložili da se reči „dok se postupak ne okonča“ zamene rečima „do pravosnažnog okončanja postupka“. Takođe predložili smo u stavu 3. da se reč „podrobno“ briše. Rešenje predloženo u amandmanu u odnosu na rešenje iz Predloga zakona smatramo da je preciznije i usklađeno je sa pravnim formulacijama iz svih procesnih zakona, a naročito se amandmanom jasno određuje rok do kojeg se prigovor i žalba mogu podneti.
U odnosu na stav 3. smatramo da odrednica „podrobno“ uvodi ne potrebnu konfuziju. Sem toga termin „podrobno“ bi otvorio prostor za zloupotrebu pravnog leka protiv rešenja, jer bi stranka uvek mogla da se poziva da obrazloženje nije dovoljno podrobno. Dalje, izraz „podrobno“ smatramo da je vrlo kolokvijalan i neprecizan.
Vlada je odbila amandman i u obrazloženju je napisala da se ne prihvata iz razloga što su predložene odredbe člana 5. Predloga zakona jasne i precizne i ne zahtevaju preciziranje koje se amandmanom predlaže. Jasan je i rok u kojem se pravna sredstva mogu podneti.
Recimo da je jasan predlog predlagača, ali amandmanom se daje jasnije rešenje i rešenje koje je terminološki usklađeno sa procesnim zakonima. I dalje nije jasno kako podrobno obrazloženje može da bude precizno određenje. Šta se smatra podrobnim? Šta će se desiti kada se građanin sutradan žali jer rešenje nije bilo podrobno obrazloženo?
U procesnim pravilima ne sme biti mesta za neprecizne norme i za eventualne zloupotrebe tih normi. Amandman koji je obrazlagao prethodni kolega i amandman kolege Živkovića i Pavićevića su vrlo slični, međutim moje kolege i ja iz poslaničke grupe Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS smo podneli amandman i predlažemo da se precizira član 5. Trudili smo se da i drugim amandmanima utičemo na tekst Predloga zakona i da ga poboljšamo iako u suštini smatramo i dalje da ovaj zakon uopšte nije potreban.
Nesporno da je svaki čovek osetljiv kada mu se uskrati neko pravo ili kada doživi nepravdu, bez obzira od koga potiče, posebno ako potiče od državnih organa i još više ako potiče od pravosudnih organa. Svima nam je poznata izreka da je pravda spora ali dostižna, međutim ako stiže kasno pravda više nije pravda.
Iz tih razloga, mi imamo u pravnom sistemu norme koje reguliše suđenje u razumnom roku, pre svega Ustav kao najviši pravni akt daje osnove za suđenje u razumnom roku i daje garancije. U članu 22. kojim su zaštićena ljudska i manjinska prava i u članu 32. gde je garantovano pravo na pravično suđenje sastavni deo prava na pravično suđenje je i suđenje u razumnom roku.
Pored toga, norme iz ostalih zakona i nekih procesnih i nekih koji regulišu materijalno pravo takođe regulišu rokove za suđenje i obezbeđuju suđenje u razumnom roku. Međutim, nesposobnost, nepostojanje snage da se sprovedu postojeće norme dovode do toga da mi sada nemamo suđenje u razumnom roku i da su stranke zaista oštećene odugovlačenjem suđenja.
Zbog toga mislimo da je ministarstvo i Vlada pribegla donošenju ovog zakona zato što nema snage i nema sposobnosti da primeni postojeće i važeće norme, ali to nije garancija da će primenom ovog zakona da će da se postigne cilj suđenja u razumnom roku. Ni ovaj zakon nam ne pruža nikakve garancije za to. Hvala.

Da li mogu da dobijem repliku na izlaganje kolege? Pošto je rekao da ne slušam i da…

Htela sam da kažem da amandmani nisu identični i zato svako ima potrebu da obrazloži svoj amandman i da nije onda korektno da nas kolege ovde tako kritikuju i kvalifikuju da ne slušamo i ne pazimo. Nismo mi naučili napamet, pa došli ovde da ispričamo ono što smo kod kuće naučili napamet, bez obzira šta ko priča.
Samo sam htela još da dodam, gospodine ministre, ne znam da li smo se dobro razumeli. Nisam rekla da nije potrebno obezbediti suđenje u razumnom roku, još kako je potrebno, samo smatramo da već postoji dovoljno normi u važećem zakonodavstvu i da su one mogle, da je bilo snage i volje da se primene, mogle su da se primene i bez donošenja ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 6. stav 2. u smislu da se tačke 6. i 7. brišu. Naime, član 6. reguliše prigovor i sadržinu. Prigovor je u stavu 2. je nabrojano osam tačaka šta sve prigovor treba da sadrži.

Tačka 6. kaže – podatke o predmetu suđenja na koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni sa odlučivanjem. A tačka 7. kaže – podatke o predmetu istrage koji ukazuju na to da javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage.

Mi smo predložili da se ove tačke brišu, jer smatramo da otežavaju strankama ostvarivanje zaštite prava na suđenje u razumnom roku, budući da stranke ne moraju biti dovoljno stručne da poznaju procesne razloge zbog kojih sud kasni, odnosno, javni tužilac odugovlači sprovođenje istrage, a ako te razloge ne navede adekvatno, prigovor može biti odbačen ili odbijen.

Vlada nije prihvatila amandman sa obrazloženjem, odnosno, iz razloga što se predloženim odredbama člana 6. stav 2. Predloga zakona uređuje sadržina prigovora, tj. obavezni elementi koje prigovor mora da sadrži, a sve u cilju delotvornosti pravnog leka.

To je obrazloženje koje smo dobili o odbijanju amandmana. Kad smo pisali amandman, nama je bilo sasvim jasno šta uređuj član 6. ali smo iz navedenih razloga predložili da se brišu tačke 6. i 7.

Gospodine ministre, da li je vama jasno da mi smatramo da ono što je navedeno u tačkama 6. i 7. su suvišni elementi i da otežavaju građanima da ostvare pravo. Oni često neće biti u situaciji da saznaju te podatke koji se traže, a ako ne navedu te podatke, smatraće se da je prigovor nepotpun i biće odbačen ili odbijen.

Koliko se sećam u raspravi u načelu smo se saglasili, i vi ste naveli i mi smo naveli da do suđenja u razumnom roku ne dolazi iz više razloga.

Zbog loše organizacije u sudu, zbog postupanja samih sudija, zbog neadekvatnog angažovanja predsednika sudova da organizuju suđenje, pa i zbog opstrukcije od strane advokata i zbog opstrukcije od strane stranaka.

Ja sam radila kao advokat i sve mi je to poznato u praksi i upravo zato što svi ti činioci mogu da dovedu do odugovlačenja postupka, mi smo ovim amandmanom hteli da zaštitimo stranke i da im omogućimo da bez ovih elemenata mogu da podnesu prigovor i da obezbede sebi suđenje u razumnom roku, pa vas zato molim da još jednom razmotrite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Mi smo podneli amandman na član 7. koji reguliše podnošenje prigovora i postupak po prigovoru, kako sada glasi po usvojenom amandmanu i to tako da predlažemo da se stav 4. menja. On sada glasi: „Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od dana prijema prigovora“. Mi predlažemo da član 4. glasi: „Predsednik suda dužan je da odluči o prigovoru u roku od mesec dana od dana prijema prigovora, a ako je reč o postupku u kome je potrebno posebnim zakonom određeno hitno postupanje, odlučuje o prigovoru u roku od osam dana od dana prijema prigovora.“

Za nas je neprihvatljivo da se odluka o prigovoru kojim se traži zaštita prava na suđenje u razumnom roku donosi u roku od dva meseca. Ovako određen rok obesmišljava svrhu, cilj i duh predloga zakona, naročito kada se ima u vidu odredba člana 5. stav 2. po kojoj normi rešenje o prigovoru i žalbi ne sme da utiče na činjenična i pravna pitanja koja su predmet suđenja ili istrage.

Dakle, postupak zaštite prava na pravično suđenje je procesnog karaktera, te smatramo da je rok od dva meseca za odlučivanje po prigovoru suviše dugačak i da treba da iznosi 30 dana. U tom smislu, amandmanom predlažemo da se i u postupcima gde je određena hitnost odredi rok od osam dana. Navodimo da je i sam predlagač zakona napravio razliku između ovih postupaka i to u članu 9. kojim uređuje rokove u ispitnom postupku.

Vlada nije prihvatila amandman iz razloga što je procena da je dva meseca optimalan rok, s obzirom na sadržinu postupka po prigovoru, a naročito uzimajući u obzir rokove od 15 dana za dostavljanje izveštaja od strane sudija, odnosno predsednika veća ili javnog tužioca, vreme za koje treba predsednik suda da prouči izveštaj i spise predmeta, kao i da primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.

Mi se pitamo kako može biti dva meseca optimalan rok u slučajevima kada je na primer postupak hitan? Eto, da se ograničim na to, da ne računam redovne postupke. U pitanju su postupci u kojima se prvo ročište zakazuje za 15 dana. Ako se taj postupak oduži, pa onda još damo produžene rokove u postupku za ostvarivanje prava za suđenje u razumnom roku, dovešćemo do toga da se oduži postupak odlučivanja po prigovoru ili po žalbi za ostvarivanje prava u razumnom roku, što će onda dovesti i do obesmišljavanja celog ovog zakona, a i do komplikovanja postupaka u sudu, do opterećivanja predsednika suda i do onemogućavanja stranaka da ostvare svoja prava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo sam htela gospodinu ministru da pojasnim. Poznati su nam standardi Evropskog suda za ljudska prava, ali smo smatrali da pošto on pokriva predmete koji dolaze iz više zemalja i ima drugačiji obim i opseg rada, da u našem domaćem zakonodavstvu možemo da predvidimo kraće rokove. Sigurno nam ne bi zamerili za kraće rokove, zamerili bi nam za duže od standarda.
Da odgovorim koleginici koja kaže da se ovim zakonom uvode delotvorna pravna sredstva za ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku. I sada postoje norme koje to obezbeđuju, ali zaista nisu delotvorne u praksi. Zašto se ne primenjuju, to je drugo pitanje. Zato se postavlja pitanje – čime garantujemo da ćemo i ovo primenjivati? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Podneli smo amandman na član 9. i predložili da se stav 1. menja tako da glasi – ispitni postupak počinje time što predsednik suda zahteva od sudije ili predsednika veća, u daljem tekstu – sudija, ili od javnog tužioca da mu dostavi izveštaj u roku od 15 dana, a ako je reč o postupku u kome je posebnim zakonom određeno hitno postupanje, u roku od tri dana.
Amandman, između ostalog predstavlja usaglašavanje sa našim amandmanom koji smo podneli na član 7. Predloga ovog zakona. Osim toga što je prevashodno važno amandmanom se određuje kao imperativna norma kraći rok za postupanje sudije u postupcima, u kojima je posebnim zakonom određeno hitno postupanje, što je u skladu sa svrhom i ciljem predloga zakona.
Naš amandman nije prihvaćen, uz obrazloženje Vlade da se ne prihvata iz razloga što je prihvaćen amandman narodnih poslanika Jovana Markovića, Jovane Jovanović i Aide Ćorović, na član 9. Predloga zakona, koji je celishodniji i sadrži slično rešenje.
Mi prihvatamo da je amandman koje su kolege podnele, možda celishodniji i sve6obuhvatniji, on ne sadrži precizno skraćenje roka za slučajeve hitnog postupka, ali kaže da se rešava u kraćem roku i pozdravljamo to što je prihvaćen njihov amandman. Na taj način je delom obuhvaćen i naš amandman.
Hoću da iskoristim da kažem, da mi je žao što kolega Arsić nije trenutno prisutan, jer je predsedavao do malopre i nisam htela tada da se javljam po Poslovniku i da ukazujem na povredu Poslovnika, ali radi javnosti moram sada da kažem da smatram da je povredio Poslovnik jer je dozvolio da se povredi dostojanstvo Skupštine, kada su kolege u primerima koji su navodili ovde, poredili sa Napoleonom i sa Hitlerom.
Onaj primer sa Napoleonom, da li treba da znači da poslanici koji podnose amandmane treba da dobiju batine? Mislim da treba da se vodi računa o dostojanstvu. Ne sumnjam kolega, predsedavajući da ćete vi to da radite, ali sam morala da ukažem na ovo.
Pored toga, što se tiče stalnog apela da ne trošimo vreme ili da korisno trošimo vreme, ja mislim da smo svojim aktivnostima do sada pokazali da vrlo konstruktivno pokušavamo da utičemo na poboljšanje teksta zakona.
Mi možemo da se ne slažemo, amandmani mogu da se ne prihvate ili prihvate i dosta amandmana nam je do sada i prihvaćeno, što pokazuje naš konstruktivan rad.
Zato mislim da nije korektno da se apeluje da ćutimo i da ne obrazlažemo naše amandmane, jer Bože trošimo vreme.
Ja sam poslanik četvrti mandat u ovoj Skupštini. Ima poslanika koji imaju i duži staž od mene, ali pamtim kako je rađeno ranije.
Ovo je prvi mandat kada se po amandmanima koje Vlada ne prihvati, javljaju poslanici koji su u pozicionim strankama, odnosno u strankama koje su na vlasti.
Ako Vlada ne prihvati, oni će svojim glasanjem odlučivati dalje o sudbini amandmana, a ne da se na svaki naš amandman javio po nekoliko poslanika, pa ko onda tu troši vreme i ko zloupotrebljava vreme?
Treće, što se tiče kritike za našu političku kulturu, onaj ko ima političku kulturu zna da treba da se vodi politički dijalog, a politička korektnost podrazumeva da svi mi kažemo šta mislimo, da sučelimo svoja mišljenja, da vodimo dijalog, ali tako da se ne vređamo. Onaj ko ima političku kulturu to zna, a neće da stavi primedbe kada iznosimo svoja mišljenja i da kaže da smo politički nekorektni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ja nisam govorila o akciji „Sablja“, ja sam rekla da je neprimereno poređenje sa primerom koji je naveo kolega u vezi Napoleona, jer je tamo naravoučenije bilo da je trebalo da dobije 25 batina po turu.
Da li to znači da mi koji podnosimo amandmane treba da dobijemo 25 batina po turu?
To je unižavanje dostojanstva ove Skupštine i rekla sam da je povređeno dostojanstvo kada su poslanici poređeni sa Hitlerom, a nisam govorila o ispravnosti pojedinih postupaka u toku akcije „Sablja“.
(Zoran Živković, s mesta: Poslanik koji je govorio sada, to sam ja.)

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Zaista mi je žao što je ovaj incident ispao kada ste vi preuzeli predsedavanje, ali moram da kažem još nešto.
Nismo mi glupi i ovo je opet bila uvreda i dostojanstva Skupštine i građana koji su nas birali, sedimo ovde, da se poziva na to da se ispita ko je koliko pametan ovde i kako može da shvata stvari. Ali, ja jako dobro mogu da shvatim stvari i znam da ne postoje mere kažnjavanja fizičkog ovde, ali postoji način na koji se utiče na javno mnjenje.
Ja sam poslanik koji je na ulici doživela nasilje kao poslanik i izjave koje su date ovde utiču na građane koji mogu opet da dovedu do nasilja nad nekim od nas. Zato se i bunim i zato i tražim zaštitu od izjava koje mogu da isprovociraju javno mnjenje koje će biti upereno protiv bilo koga iz ove Skupštine ili protiv bilo kog građanina Srbije.