Zahvaljujem poštovana predsednice.

Naša poslanička grupa je podnela Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi početkom godine i ja već po ne znam koji put predlažem da se ovo uvrsti u dnevni red.

Naime, sada je stipendiranje učenika i studenata u nadležnosti Republike i znamo u kakvom je stanju republički budžet i koliko su male mogućnosti da se pomogne studentima i učenicima koji su lošeg materijalnog stanja, da se školuju i da završe škole za koje su sposobni i za koje imaju potencijala. Nama su naravno ti stručnjaci potrebni.

Mi zato predlažemo da se izvrši dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi tako što će se u nadležnosti lokalne samouprave predvideti i mogućnost stipendiranja učenika i studenata.

Same lokalne samouprave izdvajaju sredstva za ove namene, ali pošto nemaju pravni osnov, ne smeju tako da nazovu, nego da sredstva nazivaju i krste pravnom pomoći, novčanom pomoći ili na razne druge načine. Uglavnom, dovijaju se da u okviru ovih zakonskih mogućnosti pomognu učenicima i studentima kako bi se školovali i kako bi ostali tu posle završetka škole.

Donošenjem ovog zakona dali bi pravni osnov lokalnim samoupravama da to rade na legalan i ispravan način, transparentno i javno i da bude dostupno svim đacima.

Nije nam jasno zašto vladajuća većina ne nalazi razumevanje za donošenje ovog Predloga zakona? Da li zato što je tendencija u poslednje vreme da se vrši centralizacija i onoga što nije centralizovano, kao što smo imali primer na poslednjoj sednici sa Zakonom o rudarstvu, gde su određene nadležnosti lokalne samouprave prenete na republički nivo, a ovo bi bio kontra smer i bio bi vid decentralizacije, moći, vlasti republičke i prenošenje na lokalnu samoupravu? Da li je to u stvari otpor decentrlaizaciji za koju su svi u izbornoj kampanji pričali da se zalažu ili nemaju razumevanja za materijalno ugrožene učenike i studente kojima je zaista teško da u ovim uslovima i u ovoj ekonomskoj situaciji završe svoje školovanje?

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, član 10. Predloga zakona reguliše šta se događa sa odobrenjem za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa kada pravno lice kome je izdato to odobrenje bude u postupku prodaje putem privatizacije.
Mi smo smatrali da je predloženi član iz predloga zakona malo komplikovan, preobiman i da nije na adekvatan način regulisao ovu materiju, pa smo stavili amandman, da se član 10 menja tako da glasi – U imovinu pravnog lica koja služi za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa i koja se prodaje u postupku privatizacije ulazi kao prirodni kapital i odobrenje za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koje mu je izdato.
Kao obrazloženje smo naveli da odobrenje za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koja pravna lica poseduju je izuzetno vredno pravo i praktično u postupku privatizacije ono mora da uđe u imovinu pravnog lica koje se privatizuje. Amandman se ne prihvata i u obrazloženju je navedeno da predloženo zakonsko rešenje se odnosi na prenos odobrenja za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina i geotermalnih resursa koja su izdata pravnom licu čija se imovina koja služi za eksploataciju prodaje u postupku privatizacije u skladu sa propisima koji uređuju način i postupak privatizacije. Odobrenjem za eksploataciju rezervi mineralnih sirovina samo se odobrava korišćenje mineralnih sirovina kao prirodnog dobra u javnoj svojini Republike Srbije na kojem društvo kapitala ne može steći pravo svojine i kao takvo nema karakter imovine.
Ili niste razumeli naš amandman zato što je možda obrazloženje bilo previše kratko ili ste ovo obrazloženje zašto se odboja dali paušalno kao što su data mnoga obrazloženja o odbijanju amandmana u ovom mišljenju. Mi smo svesni da odobrenje za eksploataciju nije svojinsko pravo, to nema dileme, ali to odobrenje je osnov za sticanje prava na eksploataciju. Dakle, prava na korišćenje i eksploataciju sirovina koja se kasnije prerađuju i prodaju. Znači, onaj koji ima odobrenje na osnovu njega stiče veliku dobit, ako dobro radi. Samim tim to odobrenje ima i izvesnu tržišnu vrednost koja je često i veoma velika i smatramo da za to odobrenje mora da se i plati kao i za imovinu. Zato smo rekli da se prodaje u sklopu imovine, a ne da postaje odobrenje imovina. Mislim da se tu nismo razumeli kod tumačenja našeg amandmana pa zato predlažem da još jednom razmotrite ovaj amandmana.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Član 181. spada u kaznene odredbe i kaže – novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara za privredni prestup kazniće se privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik ako, pa onda po tačkama nabraja u kojim slučajevima.
Mi smo predložili da se briše tačka 1. iz stava 1. zato što tačka 1. propisuje novčanu kaznu za privredni prestup privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica i preduzetnika, ako bez propisane saglasnosti eksploatiše mineralne sirovine na području na kome je za ove radove potrebna posebna saglasnost, a u skladu sa članom 7. ovog zakona.
Član 7. Predloga zakona glasi – nosilac istraživanja i nosilac eksploatacije ne može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji ima dugovanja po osnovu javnih davanja u vezi ranijih istraživanja i eksploatacije, nezakonitog istraživanja, odnosno nezakonite eksploatacije, kao i ako ima neispunjene obaveze u vezi sanacije i zaštite životne sredine i kulturnih dobara i dobara koja uživaju prethodnu zaštitu.
Analizom ovih odredaba jasno je da je norma iz člana 181. stav 1. tačka 1. ovog predloga zakona neprimenjiva, s obzirom da se ona nikako ne odnosi na situaciju koju normira član 7. Amandman je prihvaćen na osnovu obrazloženja koje je dato uz amandman.
Kada se radi jedan ovako obiman zakon, koji reguliše jednu veoma važnu materiju, naravno da može da se potkrade i neka greška i mi smo to uočili i dobro je što ste prihvatili amandman. To govorim samo da bih ukazala da smo sve vreme, radeći amandmane, imali zaista najbolju nameru da poboljšamo tekst Predloga zakona, jer želimo da se stvori što bolja atmosfera i što bolja situacija i uslovi za vršenje eksploatacije i za primenu ovog zakona.
Još jednom apelujem da razmotrite još neki od naših amandmana, jer mislim da ima još dobrih amandmana koji bi poboljšali tekst zakona.

Član 191. spada u prelazne i završne odredbe i njime je propisano.
Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od dve godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mi smo amandmanom predvideli da se taj rok od dve godine skrati na šest meseci. Smatramo sa stanovišta primene zakona i značaja rudarstva i geoloških istraživanja za ekonomski razvoj Srbije da je neprihvatljiv rok od dve godine, jer će onemogućiti primenu zakona i stvaranje uslova za dalji razvoj rudarstva i geoloških istraživanja. Zato smo predložili da se taj rok skrati.
Smatramo da se prilikom izrade ovog zakona tim koji je radio, dovoljno ušli u materiju, da vam je dovoljan rok od šest meseci da pripremite podzakonska akta. Osim toga, moram da ukažem na ponašanje Vlade prema Skupštini, na nepoštovanje akata Skupštine, jer je 2013. godine ova Skupština izglasala Rezoluciju o zakonodavnoj politici Narodne Skupštine, kojom je propisano da se uz predloge zakona dostavljaju i predlozi svih podzakonskih akata koji prate taj zakon.
Znam da je to teško sprovodljivo u praksi, ali zato predlažemo bar da se skrati rok ako već Vlada ne poštuje rezoluciju koju je izglasala ova Skupština, a ni vladajuća većina u ovoj Skupštini neće da se suprotstavlja Vladi, nego daje podršku takvom ponašanju.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa Boris Tadić- Socijaldemokratska stranka-Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije podnela je Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi još početkom ove godine kako bi bio blagovremeno donet i kako bi mogao da se ugradi u budžet za 2016. godinu.
Međutim, ova Skupština nije imala razumevanja iako sam više puta predlagala da se stavi na dnevni red, pa to činim i ovaj put i uporno ću predlagati jer smatram da je vrlo važno rešavanje ovog pitanja.
Naime, sada je stipendiranje učenika i studenata u nadležnosti Republike Srbije. Znamo u kakvom je stanju budžet Republike Srbije i koliko se malo sredstava izdvaja za ove namene.
Mi smo zato predložili da se član 20. Zakona o lokalnoj samoupravi dopuni tako što se posle tačke 16. doda tačka 16a koja glasi – Uređenje i obezbeđenje stipendiranja učenika i studenata.
Time bi lokalne samouprave koje i sada odvajaju određena sredstva za pružanje pomoći materijalno ugroženim učenicima i studentima, dobile pravni osnov i na legalni način stipendirali učenike i studente.
Tako bi se pomoglo roditeljima da školuju svoju decu, a i kod učenika i studenata bi se stvorila moralna obaveza da posle školovanja ostaju u svojim sredinama i da tu rade, a ne da odlaze u inostranstvo i da mi postajemo sve starija nacija.
Apelujem da Skupština prihvati ovaj predlog i da ne završi kao i svi do sada predlozi koji su potekli iz naše poslaničke grupe, a koji su vezani za povećanje nataliteta, za pomoć roditeljima za podizanje i školovanje dece, kao što je predlog o kome je malo pre govorio kolega Đurišić za smanjenje PDV na dečiju hranu.
Kad god smo izašli sa nekim od tih predloga, rečeno je bilo da će Vlada doneti strategiju za povećanje nataliteta koje će obuhvatiti i olakšanje roditeljima za podizanje i školovanje dece.
Pošto je ta strategija još uvek za nas misaona imenica, mi zaista apelujemo da za sada krenemo bar sa ovim pojedinačnim merama, a ako do donošenja te strategije dođe, pa posle i do njene primene, utoliko bolje, to će biti bolje za sve građane, ali za sada predlažem da se usvoji ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Naša poslanička grupa je podnela i Predlog zakona o predlaganju zakona.
Naime, donošenje zakona ne znači samo odlučivanje o predlogu zakona koji je podnet Narodnoj skupštini i to najčešće od strane Vlade, što se u poslednje vreme svodi u ponašanju vladajuće većine.
Donošenje zakona podrazumeva i regulisanje načina formulisanja predloga zakona, kao i regulisanje postupka koji će garantovati formulisanje kvalitetnih predloga zakona, koji se neće menjati svaki čas i formulisanje predloga zakona na transparentan način, uz uključivanje svih relevantnih subjekata u postupak formulisanja predloga zakona. Time bi se garantovala pravna sigurnost i bolja primena zakona.
Zakon sa čijim rešenjima su građani imali prilike da se upoznaju u fazi formulisanja predloga zakona, da li tako što su uticali na davanje inicijative za donošenje zakona ili što su učestvovali u javnim raspravama, ali svejedno, imali su prilike da se upoznaju. Oni lakše prihvataju te zakone kad budu doneti i ti se zakoni posle bolje primenjuju, ali ne ostaju mrtvo slovo na papiru kao neki zakoni doneti poslednjih godina.
Ovde moram da naglasim da je i bitno pitanje i mišljenja drugih državnih organa prilikom donošenja zakona, naročito Zaštitnika građana, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji imaju obavezu davanja mišljenja na propise koji su iz domena njihove nadležnosti.
Njihova mišljenja su veoma bitna jer su ona uvek u visokom stepenu znanja i stručnosti i što oni raspolažu iskustvom stečenim u primeni zakona u ovim oblastima.
Imajući to u vidu, potrebno je utvrditi obavezu predlagača da zatraži mišljenje od ovih organa kada su zakoni iz njihove nadležnosti.
Dosadašnja praksa je bila da navedeni organi samoinicijativno dostavljaju mišljenja i Vlada odlučuje o tim mišljenjima, a poslanici nemaju mogućnost da saznaju… (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 5. koji reguliše koji objekti ne mogu biti predmet ozakonjenja.
Kao prvo, predložili smo da se u stavu 1. člana 5. tačka 1) posle reči „močvarno tlo“ stavi zapeta i dodaju reči: „peskovito tlo“, jer smatramo da u enumeraciji nepodobnog zemljišta treba navesti i peskovito tlo.
Možda se meni ovo čini značajnim i bliskim zato što dolazim iz Vojvodine, iz Vršca, blizu nam je Deliblatska peščara i malo sam upoznata sa problemima koji mogu da nastanu na tom tlu i mi smo smatrali da treba navesti i peskovito tlo.
Dalje u tački 2) posle reči „trajnost“ stavlja se zapeta i dodaju reči „osim ako je objekat izgrađen od prirodnih materijala i namenjen turizmu i kulturi, etno kuće i slično“.
Intervenciju na ovu tačku 2) smo stavili sa ciljem da omogućimo ozakonjenje onih objekata koji su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuju trajnost, ali je svrha tih objekata u funkciji turizma, primera radi etno kuće, ili imaju kulturni značaj, kao što su replike objekata iz istorijske prošlosti koji obogaćuju turističku ponudu naše zemlje i kulturno istorijske sadržaje.
Dalje, smo predložili u stavu 2. posle reči „inženjersko-ideoloških izveštaja“ da se stavi tačka i ostatak rečenice da se briše.
Stavom 2. propisano je da izuzetno od odredbe stava 1. tačka 1) novog člana nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljen odgovarajući dokaz da je taj objekat stabilan, da ne ugrožava stabilnost terena i susedne objekte, te da se stabilnost objekta i ugrožavanje stabilnosti terena i susednih objekata utvrđuju na osnovu izveštaja, grafičkih priloga planskog dokumenta sa označenim površinama tla koje je nepovoljno za građenje i inženjersko-ideoloških izveštaja i drugih dokaza na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica.
Formulacija „odgovarajući dokaz i drugi dokazi na osnovu kojih se može utvrditi ova činjenica“ je vrlo uopštena. Ona otvara mogućnosti za različita tumačenja i stvara rizik za pojavu korupcije, te iz tog razloga predlažemo da se te reči brišu.
Takođe, predlažemo brisanje stava 3. koji propisuje da, izuzetno od odredbe stava 1. tačke 3) i 4) ovog člana, nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra, odnosno saglasnost organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara. Ova odredba je po našem mišljenju vrlo neprecizna, s obzirom da ne predviđa kriterijume za postupanje upravljača javnog dobra, odnosno organizacije nadležne za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara, čime se ovim organima javne vlasti daju široka diskreciona ovlašćenja i zbog te nepreciznosti, takođe, može doći do različitih tumačenja i do otvaranja rizika od korupcije.
Stavom 5. člana 5. Predloga zakona propisano je da izuzetno od odredbe iz stava 1. ovog člana, ako po pravnosnažnosti rešenja kojim se odbija zahtev za legalizaciju, promenjen planski dokument ili je zahtev odbijen iz razloga koji su ovim zakonom drugačije propisani, a povoljniji su za vlasnika nezakonito izgrađenog objekta, nadležni organ konstatuje ovu činjenicu i nastavlja postupak ozakonjenja.
Ovaj izuzetak je tako formulisan, prema našem mišljenju, da otvara prostor za različito tumačenje i interpretacije, što bi stvorilo ogromne probleme prilikom primene zakona, pa smo zato predložili brisanje.
Još jednom apelujem da razmotrite ovaj naš amandman. On jeste odbijen. Razlozi su uglavnom, osim za stav 1, kao i za prethodni amandman koji je obrazlagao kolega Živković, ali obzirom da ste u predizbornoj kampanji i sad tokom ovog perioda, kada vršite vlast, stalno apelovali na borbu protiv korupcije, mi predlažemo da ovim amandmanom smanjite mogućnost koruptivnog ponašanja.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Član 7. govori o popisu nezakonito izgrađenih objekata i mi smo uložili amandman na stav 2. tako da se on menja i glasi – program propisa sadrži zone i dinamiku vršenja popisa po zonama.
Naime, stavom 2. iz Predloga zakona predviđeno je da popis sadrži zone i dinamiku vršenja popisa po zonama. Imajući u vidu da je stavom 1. člana 7. propisano da se popis nezakonito izgrađenih objekata iz člana 6. stav 4. ovog zakona vrši prema programu propisa po zonama, odnosno celinama koji na predlog Građevinske inspekcije donosi načelnik opštinske odnosno građevinske uprave. To smo i amandmanom predložili da se precizira da je neophodno da program propisa, a ne popis sadrži podatke o zonama i dinamici vršenja popisa.
Mislim da ovim amandmanom koji smo podneli kolege iz poslaničke grupe BORIS TADIĆ – SDS, ZZS, ZS i koji ste prihvatili na naše zadovoljstvo, smo pokazali da zaista imamo želju da se poboljša tekst zakona, da se preciziraju neke odredbe, da se otklone suprotnosti ako postoje između stavova i različitih članova, jer nam je bitno, ne toliko da pomognemo Ministarstvu u izradi zakona, nego nam je bitno da zakon bude dobar, jer će se primenjivati na veliki broj građana.
Zato je neophodno da bude precizan, dorečen, jasan, bez mogućnosti različitih tumačenja.

I zato još jednom apelujem da razmislite i o ostalim našim amandmanima.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Podneli smo amandman na član 9. kojim smo predložili da se on menja tako da glasi – po pribavljanju relevantnih dokaza i dokumentacije, te razmatranje izveštaja o zatečenom stanju u skladu sa ovim zakonom, utvrđuje se ispunjenost uslova propisanih u članu 3, 5, 6. i 8. ovog zakona, što predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Članom 9. Predloga zakona koji nam je dostavljen propisano je da ispunjenje uslova propisanih u članovima 3, 5, 6. i 8. ovog zakona predstavlja uslov za nastavak postupka ozakonjenja.
Članovima 3. i 5. Predloga zakona propisani su značajni izuzeci u pogledu uslova za ozakonjenje nezakonito izgrađenih objekata, dok je članovima 25, 26, 28. i 30. predviđeno postupanje nadležnog organa kako bi utvrdio da li se radi o tim izuzecima.
Mi amandmanom intervenišemo kako bi ovu odredbu izmenili i logički propisali da se nakon pribavljenih relevantnih dokaza i dokumentacije, kao i razmatranja izveštaja o zatečenom stanju, a ne pre toga, utvrđuje ispunjenost uslova propisanih u članovima 3, 5, 6. i 8. Predloga zakona. Amandman je odbijen sa obrazloženjem da je formulacija predložena u Predlogu zakona preciznija.
Mislim da je ovo paušalno dato obrazloženje, jer nikako ne može da bude preciznije, i ne radi se o preciznosti, nego o utvrđivanju redosleda koraka za utvrđivanje uslova propisanih članovima za sprovođenje daljeg postupka ozakonjenja. Mi smatramo da je redosled koraka koje smo mi predložili logičniji, ispravniji i da ostavlja veću pravnu sigurnost građanima koji uđu u ovaj postupak.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Članom 35. Predloga zakona propisano je da nadležni organ vodi službenu evidenciju o izdatim rešenjima o ozakonjenju, a spisak izdatih rešenja objavljuje se i u elektronskom obliku i dostupan je za javnost i putem interneta.
Mi smo zaključili da je ovaj član nepotpun, da bi bio vrlo težak za primenu ili bi se nejednako primenjivao, pa smo predložili da se dopuni ovaj član stavovima 2. i 3. Na taj način amandmanom otklanjamo nedostatak u ovoj normi, tako što se predlaže da sadržaj evidencije propisuje ministar, kako bi se obezbedila unificirana evidencija.
Takođe, predlažemo amandmanom da se propiše i rok u kojem je nadležni organ dužan da obezbedi javnost spiska izdatih rešenja putem interneta. Pošto je na naše zadovoljstvo ovaj amandman prihvaćen, a ovo je jedan od sedam amandmana koliko nam je ukupno prihvaćeno, još jednom želim da ukažem da smo se trudili da zaista podnesemo konstruktivne amandmane i da apelujem da još jednom pogledate i ostale, jer mislimo da tu ima još mesta i još amandmana koji bi mogli da poprave tekst Predloga zakona.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, cela naša poslanička grupa Boris Tadić – Socijaldemokratska stranka – Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, podnela jedan niz amandmana koji se odnose na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu.

Svim tim amandmanima je obuhvaćen i ovaj amandman i suština je da mi tražimo da se svim zaposlenima u javnom sektoru kojima je smanjena plata vrati na nivo pre smanjenja plata zato što je to bez pravnog osnova tada urađeno, kao lex specialis i vreme je da ova Vlada iznađe druge načine za punjenje budžeta.

Mi smo u diskusijama predlagali nekoliko mera kojima bi mogli da se puni budžet, koje su vrlo realne, vrlo sprovodljive, ali nisu prihvaćene od strane Vlade, već se išlo na smanjenje plata i penzija.

Neću više da trošim vreme poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Kao što sam malopre rekla naša poslanička grupa je podnela čitav niz amandmana na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu, kojom osim amandmana koje je kolega Đurišić već obrazložio i koji je obuhvatio sve korisnike u javnom sektoru kojima su smanjene plate, mi ovim pojedinačnim amandmanima resorno obuhvatamo korisnike sredstava u javnom sektoru kojima su smanjene plate i predlažemo da se plate vrate na nivo od pre smanjenja.

Već popodne ćemo glasati da li da se stavi na dnevni red stavljanje van snage Zakona leks specijalisa kojima su smanjene plate, jer smo mi predložili da se stavi na dnevni red, a u obrazloženju na sve ove naše amandmane vi navodite da zbog tog zakona ne mogu da se usvoje amandmani. Eto prilike da otklonimo smetnju.

Ono što je nas posebno zaintrigiralo da se na ovakav način bavimo ovim problemom jeste što u članu 1. predviđate da se zaposlenima, da sada kažem u obrazovanju, jer se više ne zna kome i ko će da isplaćuje, isplati jednokratno iznos od šest, odnosno sedam hiljada dinara. Sve se to menja iz sata u sat i iz dana u dan.

Mogu samo da kažem da me jako raduje ako je obuhvaćeno i predškolsko obrazovanje, ali se pitam iz kojih sredstava će oni to isplatiti. Ovako važan, najvažniji akt koji donosi Skupština, a to je budžet za godinu za koju se donosi i koji već za narednu godinu kasni, dostavljen je Predlog zakona o dopuni tog najvažnijeg akta sa obrazloženjem u jednoj rečenici i to nije dovoljno, naravno. To što se predlaže da se isplati jednokratna naknada prosvetnim radnicima u kom god obimu definitivno bude usvojeno, da li to bude osnovno, srednje, više, visoko obrazovanje i predškolsko obrazovanje ili samo neki od njih, predstavlja u stvari davanje pomoći prosvetnim radnicima. Zna se kome se daje pomoć, daje se socijalnim slučajevima. Na taj način indirektno priznajete da su zaposleni u prosveti postali na neki način socijalni slučajevi u ovom društvu i nije čudo što su toliko protestvovali.

Ranijih godina kada im je davana pomoć o čemu je kolega govorio, davana je pomoć bez prethodnog smanjenja plata. Sada je smanjenje plata izazvalo još težu situaciju i naravno da se onda daje pomoć. Da se razumemo, mi nismo protiv toga da se pomogne prosvetnim radnicima, ali želimo da se ispravi nepravda prema svima, da se vrate plate na nivo koji je bio pre donošenja zakona kojim su smanjene plate. Konkretno ovaj amandman se odnosi na zaposlene u sistemu državne uprave i lokalne samouprave.

Osim onog što je navedeno u obrazloženju, želim da vas podsetim da je i osnovana percepcija javnog mnjenja, a i analiza koja je vršena od strane EU, da je u organima državne uprave i lokalnim samoupravama kao i u zdravstvu i u prosveti, znači, u svim oblastima koje su bile obuhvaćene smanjenjem plata, izuzetno još uvek prisutna korupcija.

Smanjenjem plata i dovođenjem zaposlenih u tim oblastima na nizak nivo mogućnosti za život, u situaciju da su bez sredstava za preživljavanje, naravno da se povećava njihova opasnost da podlegnu korupciju i primanju mita.

Osim toga, podstiče se na ovaj način ne samo ponovni veći razvoj korupcije, nego i rad na crno, jer su ljudi prihvaćeni da rade prekovremeno bilo kakve poslove da bi dodatno zaradili. Evo, pošto je prosveta u pitanju, uzmimo za primer, ako bračni par radi u prosveti, njihova ukupna primanja su koliko jedna potrošačka korpa. Oni moraju dodatno da zarade na neki način.

Još gora situacija je ako jedan od bračnih drugova radi u prosveti, a drugi uopšte nije zaposlen, od čega da ta porodica preživi i da školuje decu? Zato kažem – mi nismo protiv toga da im se pomogne, ali jesmo za to da se stavi van snage leks specijalis i da se vrate plate svima zaposlenima u javnom sektoru.

Kao što sam malopre rekla, Vlada ima mogućnosti da da razvojne programe, da naplati nenaplaćene dugove za poreze, da ustroji imovinu u spisak imovine kojom raspolaže i prihode koje ima od te imovine.

Imali smo ovde i druge leks specijalise koji se odnose na različite vrste prodate imovine. Sreća da nisu stupili na snagu i zato još jednom apelujem da razmislite o svim ovim našim amandmanima, jer su negativne posledice, mislim dugoročnije i biće teže za ispraviti ako ovako stanje nastavi da traje još.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Naša poslanička grupa je predložila i ja sam podnela predlog da se na ovu sednicu uvrsti u dnevni red Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi.

Suština ove dopune jeste da se u članu 20. Zakona posle tačke 16. doda tačka 16a koja bi glasila – uređuje i obezbeđuje stipendiranje učenika i studenata.

Naime, sada je stipendiranje učenika i studenata u nadležnosti Republike. Znamo u kakvom je stanju republički budžet i kolike su mogućnosti za pomoć materijalno ugroženim učenicima i studentima. I ovako nam je veliki problem što mladi koji završavaju škole odlaze iz ove zemlje i zato moramo da pokažemo više razumevanja i da im pomognemo da završe škole i da ih na neki način obavežemo da ostanu ovde.

Lokalne samouprave su češće u kontaktu sa građanima i zato imaju više razumevanja za probleme školovanja učenika i studenata, pa u skladu sa mogućnostima iz svojih budžeta odvajaju određena sredstva.

Međutim, to ne mogu da definišu kao stipendiranje učenika i studenata jer nemaju za to zakonski osnov, već to rade kroz pružanje različite vrste materijalne pomoći materijalno ugroženim učenicima i studentima.

Zato smo predložili da se donese zakon o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, čime bi dali lokalnim samoupravama pravni osnov za regulisanje ove materije za donošenje kriterijuma kojim bi detaljno regulisali način stipendiranja i da u budžetu odvoje sredstva koja bi se i zvala onako kako i treba jer služe toj nameni.

Ovo predlažem već nekoliko puta i ne znam zašto kada svi pričamo koliko treba da pomognemo i natalitetu i tome da mladi se školuju i da ostaju u Srbiji, vladajuća većina nema razumevanja, da li zato što ljudi koji su na neki ključnim mestima u vladajućoj većini su na vrlo upitan i brzometan način došli do svojih diploma i doktorata, pa nemaju razumevanja za materijalno ugrožene učenike.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Naša poslanička grupa je podnela i Predlog zakona o predlaganju zakona i ja sam predložila da se uvrsti u ovu tačku dnevnog reda.
Mislim da je na prethodnoj sednici posebno dat povod da insistiramo da se na ovoj sednici donese ovakav zakon. Naime, ova materija je kod nas regulisana samo sa par članova u Ustavu i u Zakonu o Skupštini, a uglavnom je regulisana Poslovnikom o radu o Vlade i Poslovnikom o radu Narodne skupštine, što znači i podzakonskim aktima koji i nemaju očigledno za vladajuću većinu veliko značenje i snagu.
Naime, u poslednje vreme, odnosno u poslednjih dve, tri godine najveći broj zakona je donet po hitnom postupku bez poštovanja one standardne procedure. Zatim, zakoni se uglavnom donose bez prevođenja javne rasprave, bez konsultacije relevantnih činioca koji mogu da daju svoje mišljenje i predloge i doprinesu kvalitetu zakona, a i kad se sprovede javna rasprava ona obično ograničenog karaktera i u užem krugu bez šire javnosti.
Sve češće se javljaju odredbe o stupanju na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ umesto osam dana od dana objavljivanja.
Takođe, ova Skupština je donela Rezoluciju o zakonodavnoj politici kojom predviđa da se uz Predlog zakona Skupštini dostave i podzakonski akti koje prate taj zakon, njegovu primenu.
Međutim, niko od predlagača do sada nije dostavio i predloge podzakonskih akata koje predviđa taj zakon. Znači, da sve što su bili izuzeci u postojećim propisima u praksi ove vladajuće većine su postala pravila i da bi sprečili takvo samovoljno ponašanje mi predlažemo da se ova materija reguliše zakonom o predlaganju zakona kojim bi se jasno propisale procedure za donošenje zakona, jer smatramo da poštovanje procedura je neophodno da bi se ostvarila pravna sigurnost i da bi stvorili pravnu državu.