Naravno, obavili smo niz razgovora s nevladinim organizacijama koje su u Beogradu, ali i s nekima sa KiM i u sklopu priprema za ovaj dijalog i tokom samog dijaloga mi to radimo redovno, znači obavljamo konsultacije i sa političkim partijama i sa medijima i sa nevladinim organizacijama, naročito s onima koje okupljaju porodice nestalih, porodice ljudi za čiju sudbinu još uvek nemamo odgovore i ljudi koji mogu na adekvatan način da predstave dešavanje u domenu ljudskih prava na samom KiM.
Ono što smo uočili svakako je da se problemi kreću mahom u dva pravca. To su problemi u širem okviru slobode kretanja i slobode koja se tiče funkcionisanja zajednica na KiM, a drugi problem je pitanje ratnih zločina. Obe teme ćemo staviti u jedno od najznačajnijih mesta u ovom dijalogu i na tome ćemo insistirati. Još uvek to nije na dnevnom redu, ali treba ljudi da budu svesni da ćemo i o tome razgovarati, kao što ćemo razgovarati i o imovini naših preduzeća i fizičkih lica, imovini crkve, kao što ćemo razgovarati o pitanjima koja se tiču nestalih i njihove sudbine.
Ono što je simptomatično je, što je meni jako žao, što moram da kažem da nivo prodornosti i hrabrosti, usudio bih se da kažem, nevladinih organizacija u Beogradu i onih u Prištini zaista se ne može porediti, nažalost, još uvek. Mislim da hrabrost i društvena korekcija koje sprovode naše nevladine organizacije ovde u Beogradu treba da budu za primer u regionu i mislim da smo otišli jako daleko u tom smislu kao društvo, čime smo potvrdili svoju zrelost.
Na moju veliku žalost, u Prištini još uvek to nije postignuto. Za sada se još uvek bojažljivo bave pitanjima korupcije i pitanjima koja se tiču toga da narušavaju njihov zamišljen imidž nezavisne države. Kao kada im neko bira predsednika, recimo, ili tome slično i onda se organizuju društvene akcije kojima se na neki način ukazuje na taj problem. Ono čime se nedovoljno bave su pitanja ratnih zločina, to su pitanja odgovornosti za zločin i to su pitanja pomoći porodicama da saznaju sudbinu svojih najmilijih koji su nestali.
Tako da mislim da i mi tu treba da insistiramo, ali mislim da u velikoj meri može i nevladin sektor na Kosovu da pomogne, svojim većim angažovanjem i većom hrabrošću. Voleo bih da postoje neke snažne nevladine organizacije i jake individue kao što postoje u Beogradu i oni bi pomogli da taj proces ide brže i bolje.