Gospodine Iliću, ovlastila me je Vlada Republike Srbije svojom odlukom, usvajanjem platforme u kojoj su apsolutno i u potpunosti sadržane odredbe našeg Ustava i skupštinskih rezolucija o KiM koje su do sada usvojene. Nadam se da je to adekvatan odgovor na vaše pitanje ko me je ovlastio.
U ovom procesu ja predstavljam državu, predstavljam Vladu Republike Srbije i, u tom smislu, predstavljam i vas, gospodine Iliću. I, ovo nije stranačka stvar, niti, kako vi to nazivate, režimska stvar. Ovo je jedan od najkrupnijih nacionalnih poduhvata koje imamo u ovoj godini, i u tom smislu dajemo značaj Pregovaračkom timu, zato što je ovo tema, kao što znate, a svi ćete se složiti, vrlo komplikovana, nerešena i zahteva što veći stepen jedinstva u ovoj zemlji.
Najgore po naše nacionalne interese bi bilo da sada gledamo ko je koje stranačke boje ili ko je iz koje partije, da li je nekoga postavila Vlada ili je on eksponent nečega što vi nazivate režimom. A vi, gospodine Iliću, znate šta je režim, pošto ste se protiv jednog borili, i ako to možete da poredite sa ovim sada…, nisam siguran. Hvala.

Samo bih dodao još par stvari. Mislim da je potpuno jasno da Ministarstvo spoljnih poslova, kao ministarstvo ove vlade, ne vodi ovaj proces niti ima bilo kakve veze s ovim procesom. To moram da kažem potpuno otvoreno.
Jesam zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, ali sam mogao biti zaposlen i u Poštama Srbije. Vlada je birala čoveka koji može da sprovede jedan težak proces koji je pred nama. Nisu nepoznati primeri da se za pregovarače biraju ljudi i na tržištu. Nisu nepoznati primeri da se biraju ljudi koji su stranci. Ja sam čovek koji je iz ove vlade.
Mislim da nije ni oportuno ni korisno ni dobro da zamišljamo situaciju u kojoj svako naše ministarstvo posebno razgovara s nečim što mi čak i ne priznajemo da je ministarstvo u Prištini. Zbog toga smo mi u ovaj proces uvukli na adekvatan način, vrlo konstruktivno, sve moguće eksperte za određene oblasti, uključujući i eksperte iz oblasti koje je gospodin Ilić pomenuo. Oni svojim znanjem i velikim zalaganjem daju zaista veliki doprinos da ovaj proces ide u pravom pravcu.
Ti ljudi su časni, oni su iz struke i nemaju veze sa politikom. Meni je strašno drago da smo mogli da pozovemo ljude iz raznih institucija i niko od njih nije pitao da li može na bilo koji način to da izbegne. Svi su se odazvali i to pokazuje koliko su ljudi svesni da njihova stručnost može biti i te kako korisna za državnu politiku.
Da neko ko je stručnjak za infrastrukturu ili energetiku (o kojoj, doduše, nije bilo razgovora) na bilo koji način može da sedne pa napravi rešenje, mislim da je to potpuno besmisleno očekivati, zato što se odluke ipak, na kraju, moraju na odgovarajući politički način preseći. A to je i potvrda onoga što Priština kaže, da su ovo tehnički razgovori. Ako su ovo tehnički razgovori, onda ne bi mogli ni o čemu da se dogovorimo. Dakle, nije tačno da su tehnički, ali mislim da smo našli adekvatnu formulu koja će dati sigurne rezultate.

Hvala, gospodine Samardžiću. Ima par stvari na koje moram da ukažem. Pre svega, nismo mi izabrali nikakve partnere u dijalogu. Mi učestvujemo u dijalogu koji je formulisan rezolucijom koju je usvojila Generalna skupština UN, i to znači da su aktivni učesnici dijaloga – predstavnici privremenih institucija iz Prištine, mi (predstavnici Vlade Republike Srbije) i EU, koja je facilitator, tj. posrednik, ali ima aktivnu ulogu u dijalogu.
SAD apsolutno nema u ovom procesu jednak ni tretman, ni značaj, niti takvu ulogu da je, kao što ste vi rekli, maltene ta stvar gotova i da oni tamo sede i ispada da vode glavnu reč i govore šta treba da se uradi, a to što treba da se uradi biće nezavisnost Kosova zato što su oni priznali nezavisnost. Tu se ne slažem i to zaista nije tako, pre svega jer smo ušli u jedan proces koji je dugo priželjkivan.
Podsetiću vas da smo mi godinama, boreći se protiv priznanja tzv. nezavisnog Kosova širom sveta, sve vreme želeli i imali strateški cilj i interes da se vratimo za pregovarački sto. Tu priliku smo dobili. Ta prilika nije jednostavno dobijena, i sami znate da je tu bilo puno neravnina na tom putu. Međutim, sada smo najzad u jednom procesu gde Beograd prvi put nije tretiran na način da je izolovan, da je Beograd neko ko samo daje negativne stvari i neko koga treba kazniti i nametnuti mu rešenje. Ovo je prvi put da niko nama ne nameće rešenje.
To što je SAD priznao nezavisnost Kosova, apsolutno nema uticaja na ovaj proces. Sjedinjene Države su u ovom procesu uključene samo na način da su prisutni u prostoriji, zbog svog nesumnjivog uticaja na albansku delegaciju. A što se tiče toga ko sedi za stolom, sedimo mi, predstavnici Prištine i EU, niko drugi.
Mi smo četiri ili pet puta zvanično tražili da se UN aktivno uključi u proces, insistiraćemo i dalje na tom zahtevu i budite sigurni da ćemo dobiti ispunjenje tog zahteva. Baš iz razloga koji ste i vi delimično spomenuli, pošto smatramo da je neophodno da, radi izveštaja Savetu bezbednosti, postoji jasan izvor informacija za predstavnika UN tokom samog procesa pregovora.
U ovom trenutku se formiranje izveštaja radi na način koji je vama takođe poznat, a to je da predstavnik EU daje svoj izveštaj o toku pregovora, predstavnik UN ga informiše o toku, a to činimo i mi. Prema tome, da bismo izbegli tu dihotomiju i različita viđenja istog procesa, mi upravo insistiramo da UN bude uključen u proces. I mi ni na koji način ulaženjem u ovaj pregovarački proces nismo okrenuli leđa ni UN ni Ruskoj Federaciji, što potvrđuju reči svih zvaničnika Ruske Federacije, koji u potpunosti podržavaju ovaj proces.
Uostalom, ne možete zvati nekoga u kuću ako niste domaćin te kuće. Pošto je EU facilitator, glavni organizator i domaćin ovih pregovora, oni su ti koji mogu pozvati nekoga. Mi možemo samo da tražimo da se neko pozove, što i činimo, ali ne možemo mi doneti odluke umesto nekog drugog.
Predstavnici EU i SAD imaju izrazito statusno neutralan pristup i u tom smislu vi grešite, gospodine Samardžiću, kad kažete – učestvuju strane koje su priznale Kosovo. Evropska unija nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije (između ostalog, zahvaljujući i radu Vlade u kojoj ste i vi učestvovali), zbog toga što tamo postoji pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, i ne očekujemo da se ta stvar promeni. S obzirom na to, EU ne može imati stav po pitanju nezavisnosti Kosova, ali značajne članice EU mogu.
Prema tome, učešće EU i njegov, rekao bih značajan uticaj, vrlo pozitivan, na ovaj proces, ne može uticati na našu promenu viđenja statusa KiM, ako je to ono što je eventualno insinuirano kroz ono što je rečeno. Ne može niko da nas natera, ne može niko da nas uceni da prekršimo svoj Ustav i rezolucije ove skupštine. Ono što može da se uradi je da se utiče na dve pregovaračke strane da koriguju svoje stavove da bi se uklopile što više u interese jednih i drugih. To i jeste definicija pregovaračkog procesa. Verujem da je to moguće bez ugrožavanja našeg suvereniteta.

Naravno da smo svesni izjava gospodina Kantrimena i stava SAD, koji nisu nepoznanica bilo kome. Gospodine Samardžiću, nismo mi ušli u ovaj proces da nekog ubedimo da ne treba da prizna Kosovo, tj. da ga otprizna, da budem precizan. Nije cilj ni države Srbije ni Pregovaračkog tima da ubedimo gospodina Kantrimena da promeni svoju percepciju, percepciju svoje države. To je potpuno iluzorno.         Zar iko misli da mi tamo idemo da nekoga ubeđujemo u to da je njegovo viđenje da je nezavisno pogrešno? Pa, na šta bi to ličilo? To smo pokušali, gospodine Samardžiću, i vi to vrlo dobro znate.
Pa, ne živimo u svetu Berlinskog kongresa u kojem ćete da izađete i govorite bravure i akademske tirade o tome šta je to nezavisnost i šta je suverenitet. Ovo je surovi svet u kojem Srbi nemaju struju, u kojem uzimaju lične karte a boje se zato što su ih prethodne vlade ubedile – ako uzmeš ličnu kartu, ti si izdao ovu zemlju. To je svet u kojem živimo i to je svet sa kojim ne možemo da se igramo. Mi moramo da nađemo rešenje za ljude, i od svih loših rešenja, a verujte da svako ima loš aspekt i svako je štetno po naš interes, moramo izabrati najbolje. I to nije jednostavno.
To što SAD priznaje nezavisnost Kosova nikom nije novost. Da vas podsetim, gospođa Tahiri je rekla da su ovo razgovori dve nezavisne države. Takođe je rekla da je SAD facilitator, posrednik, što nije istina i nije istina da je kopredsedavao, kako kažete. Sada je situacija mnogo jasnija i mnogo čistija u toj sali, verujte.
Problem je u tome, gospodine Samardžiću, što mi predlažemo stvari, predlažemo za svaku temu po dva-tri rešenja koja su apsolutno u skladu s evropskom praksom a ne dovode naš suverenitet u pitanje, ali se to odbija. U tome je problem. Ali to ne šteti našoj generalnoj poziciji, jer smo mi spremni na dogovor. Na drugoj strani je da pokaže tu spremnost. Složićete se da je to nova situacija. I vi ste svedok da nije bilo tako.
Nije jednostavno kad vam stalno neko govori "ne". Zar mislite da mi uživamo u tome da neko 57 puta tokom prvog dana kaže – mi smo dve nezavisne države? Zar vi mislite da mi ne dođemo u iskušenje da kažemo kao oni – to je provokacija? Znate li koliko je provokacija bilo tokom prvog dana? Ali to je nebitno, bitno je da rešavamo konkretne probleme.
I jako grešite, gospodine Samardžiću, kada kažete da je ovaj proces napravljen zato što nas čeka nagrada za neko priznanje KiM. Niti hoćemo da priznamo i damo nezavisnost Kosovu, niti nas čeka neka nagrada za tako nešto, niti može da postoji nagrada za takav potez. Ako je nagrada to, mi smo otvoreno svima rekli, evo i ja sad kažem – ne treba nam takva nagrada, jer to nikad nećemo učiniti.
I, ako je to nesporno i ako vas sad gledam i ovo govorim, šta je onda sporno? Onda vam smeta naša taktika, smeta vam način na koji ovo pokušavamo da rešimo? Smeta vam to što mislite da smo naivni što mislimo da možemo da rešimo? Mislim da niko nema pravo da to oduzme ljudima koji su ušli u jedan proces, pa makar i bilo negativnih stvari. I makar to trajalo, a trajaće, i makar bilo teško, a biće teško.
Pa, je l' ima jedna stvar koju smo dobili svi zajedno kao narod u nasleđe a da je lepa? Je l' ima jedna? Ne treba da kitimo naše probleme novim pogrešnim percepcijama i pogrešnim zaključcima o tome šta mi u stvari ovde radimo. Hvala.

Hvala lepo. Mi razgovaramo sa svima sa KiM – sa političkim predstavnicima Srba, ali i sa običnim građanima. Ta praksa će se nastaviti i dalje, i nikoga ne favorizujemo, svi su nam jednaki u tom smislu. Naravno da ne razgovaramo sa predstavnicima tzv. SLS, ili kako se ta partija zove. To je što se toga tiče.

Druga stvar, mislim da sam već jasno rekao ovo oko podele – naši građani ne treba da brinu u tom smislu. Zato što smo mi, ponavljam, spremni da pričamo o svemu. Ali, razgovarati o svemu ne znači nešto prihvatiti, potpisati ili implementirati. Za takve stvari potrebna je šira i politička i društvena podrška, veći stepen jedinstva i odgovarajuće odluke koje nisu na nivou Pregovaračkog tima. Prema tome, ne treba niko da misli da mi nešto tajno dogovaramo u tom smislu.

A i nije tačno ovo što kažete, gospodine Kragoviću, kao predsedavajući Odbora za KiM. Imali smo sastanak i sa vama. Imaćemo sastanak, ako sam dobro shvatio, sada za koji dan ponovo u Odboru za KiM i tu praksu ćemo i nastaviti. Ne vidim šta je tu sporno. Odbor Skupštine za KiM ima informacije o toku pregovora i imaće ih. Imaće sve detalje i sve što vas interesuje uvek ćemo vam otvoreno reći. Da li je bilo jednom da ste nas pozvali, a da nismo došli? Nije. Prema tome, nemojte iznositi ovde dezinformacije.

Uostalom, niste vi, čini mi se, kompetentni da govorite da li je neko diplomata ili nije. Nemojte da mi zamerite, ali mislim da to nije u domenu vaše kompetencije, ni profesionalne, ni ljudske.

Što se tiče toga ko je mene ovlastio, i to sam rekao. Ovlastila me je Vlada Republike Srbije, na osnovu platforme koja je usvojena apsolutno na nedeljiv način sa Ustavom i skupštinskim rezolucijama. Prema tome, gospodine Kragoviću, ja zastupam ono što ste i vi usvojili. I ne znam odakle se javlja ta sumnja, osim u tome da izgleda u nekim segmentima našeg političkog života apriori ne može da se prihvati da se nešto radi u državnom interesu, zato što nas dele partijske linije. Mislim da je to neodgovorno i nezrelo.

Mi zastupamo državni interes i u tom smislu ne razumem kad se neke stvari napadaju insinuacijama, tvrdnjama bez ikakvih argumenata. Složićete se da to ne samo da je neprijatno i neistinito, već nanosi štetu našem državnom interesu. Zato što, ako se stvara slika da se radi nešto protiv ove države… Ne govorim o ličnoj stigmatizaciji, govorim o tome da se stvara pogrešna slika i da naši građani imaju pogrešnu sliku, a to je matrica ponašanja o Kosovu koja se gleda decenijama u ovoj zemlji.

Otvoreno pričamo o Srbima sa KiM, šta radimo, i otvoreno smo im rekli kakva je realnost. I vi vrlo dobro znate, pošto ste sa KiM, kakva je realnost. Zar iko normalan misli da se može nešto rešiti ili spasiti time što ćemo po dvesta hiljaditi put reći – Kosovo je neotuđivi deo Republike Srbije? To se valjda za nas ovde podrazumeva, gospodine Kragoviću. Ne treba o tome da diskutujemo.

Mi se onda, ako tako budemo radili, ponašamo identično kao prištinska delegacija, koja kada nemaju nikakav predlog, kada ne mogu da se slože s bilo čim što je u skladu sa evropskom praksom… Onda šta? Šta ćemo onda?

Zašto im se ne sviđa kako je Beograd sada konstruktivan i ima nove ideje? Znate zašto? Zato što nisu navikli na tu situaciju. Nisu navikli da smo u liniji sa velikim silama. Navikli su da idemo kontra njih, na našu štetu. Sada su, kad ne idemo na našu štetu, iznenađeni. Sad kad ja kažem ''znate šta, mi možemo o svemu da pričamo'', to je provokacija. Ja se ne bih složio i samo govorim da ćemo mi da pričamo o svemu, a vaša rezolucija mi, gospodine Kragoviću, to omogućava.

Ja mogu da pričam o svemu. Druga je stvar šta ćemo da dogovorimo i šta ćemo da implementiramo, tu je vaša uloga još značajnija, ali nemojte da insinuirate stvari koje ne postoje, molim vas. Nije fer prema ljudima koji su profesionalci, koji idu svake dve nedelje u Brisel da pregovaraju u interesu ove zemlje i svoje struke, da ih neko stigmatizuje. To što mene stigmatizujete, ja sam političar i to je u redu. Ali ti ljudi to nisu zaslužili. Hvala.

Gospodine Kragoviću, ne samo što niste čitali tekst, nego niste slušali šta sam prethodno rekao po pitanju izjave u "Blicu" o podeli Kosova. Ali evo sad i treći put da vam ponovim. Nemojte čitati naslov, gospodine Kragoviću, naslov je stvar uređivačke politike. Da li me shvatate? Naslov može da bude šta uredniku padne na pamet, dokle god ne vređa javni moral, red, mir i zakon.
Prema tome, rekao sam u tekstu vrlo jasno i ponavljam i sada – mi smo spremni da pričamo o svemu, o svakoj temi. Mi smo spremni, gospodine Kragoviću, da razgovaramo o svemu. Ne znam da li razumete reč "razgovaramo". To je prva stvar.
Druga stvar, rekli ste jednu neistinu, koja je vrlo opasna, zato što je ta neistina rečena u ovom visokom domu, a to je da sam ja rekao da Srbi treba da uzmu lične karte tzv. nezavisnog Kosova. To nikad nisam rekao, niti to možete bilo gde da nađete, niti bih u životu tako nešto rekao. Ali ono što jeste činjenica, gospodine Kragoviću, ispitajte vi vaše članove južno od Ibra i predsednike vaših opština čije lične karte i registarske tablice imaju, da biste nama ovde držali predavanja.
Ako mislite da to što smo mi shvatili, kao odgovorna vlada, da politika koju ste vi podsticali, a to je upravo ovo o čemu vi pričate – niko ne sme ništa da pipne, da radi, samo sedite tamo kući i nekako preživite… Ta politika je gurnula Srbe u kosovske institucije, gospodine Kragoviću. Ta politika je njih naterala da uzmu njihova dokumenta, gospodine Kragoviću. A mi sad čupamo iz te situacije ovo.
Nateralo ih je to što se na jedan rigidan način, uz svo moguće političko slepilo, odbijala svaka mogućnost da se tim ljudima olakša život. Zato što od vas nemaju pomoći, oni su se na kraju okrenuli tamo gde moraju, da bi preživeli. I sad, u toj situaciji, da kažete da smo mi rekli da neko uzme ličnu kartu? Pa, pitajte vaše članove dole čije lične karte imaju. Možete na TV da pričate, ali te priče više ne funkcionišu u našoj javnosti. Ljudi znaju šta se dešava, naročito Srbi na Kosovu. Oni hoće odgovore, hoće rešenja, dosta im je tih priča.
Vi ste meni jednom rekli… Ne znam zašto se uopšte koristi ta terminologija, jer mislim da nije primerena. Da li sam ja činovnik ili nisam, gde ja radim, gde sam stalno zaposlen, to je nebitno. Ali ja jako cenim vaš rad i rad vašeg odbora i uvek ću se odazvati. Daću vam sve informacije koje god budete hteli. Vi to znate od prošli put kad smo razgovarali i ne vidim u čemu je problem.
Problem je u tome što vi mislite da mi nešto radimo što ne treba. Vi mislite, vi insinuirate. Na osnovu čega to tvrdite? Na osnovu čega? Ko vam je to rekao? Gde ste to pročitali? Gde ste to videli? Da li se krećete u svetu činjenica ili u svetu mašte, gospodine Kragoviću? Hvala.

Da ne idu Kosovo i EU, mislim da niste u pravu, samim tim što je ova vlada pokazala rezultate i na jednom i na drugom polju. I to je više puta rečeno.
Druga je stvar što vam se možda ti rezultati ne sviđaju ili čak negirate da su to rezultati. To je vaše pravo, ali ne možete reći da nam to ne ide. Ja bih baš rekao da nam ide, samim tim što su i građani Srbije na izborima potvrdili da nam ide.
Inače, mislim da je potpuno jasno da se vi i ja slažemo oko toga da ja ne mogu da kažem da su separatisti moji ili vaši – imamo isti odnos prema separatistima, verujte – nego je stvar u tome što ne možete poistovetiti ceo narod s takvom jednom, rekao bih, vrlo negativnom odrednicom. Nije ceo narod kriv. Uostalom, i ako neko počini krivično delo, nijedna država se ne odriče državljanstva tog čoveka. Pa i mi, i sada i u vreme najvećih konflikata, nikada to nismo učinili i ne vidim zašto bi sada to bila poruka bilo kome. Ili menjamo onda Ustav?
Prema tome, to što postoji privremena uprava na Kosovu, što postoji Rezolucija 1244, što postoji faktički međunarodna uprava, kroz Unmik i Euleks, što je to prošlo kroz sistem UN, to ne menja naš odnos prema Pokrajini Kosovo i Metohija, kao što ne menja ni to kako EU gleda na Srbiju, u kojim je granicama.
Podsetiću vas da smo mi i kroz odgovore na Upitnik EU vrlo jasno stavili do znanja da smatramo da je to teritorija naše države. I to neće da se menja, bez obzira što kažete da Albanija i Crna Gora prave separatne bilateralne sporazume. Da, zato što su oni priznali nezavisnost Kosova.
Sad vi meni kažite kako mislite da naš premijer pozove albanskog premijera pa mu kaže – ti nemaš pravo to da radiš. On ima pravo iz domena svog ličnog zakonodavstva i svog prava, a druga je stvar što se mi s tim ne slažemo i što to ima teške implikacije na naše odnose s tim državama. To je tačno, ali ne možete da krivite ovu vladu za to što neka država pravi s nepriznatom državom sporazum. Mislim da to nije korektno. Jednostavno, ta stvar se neće promeniti.
Evropska unija od 2003. godine poznaje razliku u evropskom putu i za Kosovo i za Srbiju, zato što ima specifičnosti zbog međunarodne uprave i Rezolucije 1244. Upravo zbog toga postoje specifičnosti, i zbog toga ne razgovaramo mi o viznoj liberalizaciji za Kosovo, nego razgovaraju oni.
Zbog toga, i zbog 1999, i zbog 1981, i 1962. i ne znam, da vam ne nabrajam godine, i od 1912, koju hoćete da vam nabrojim. Ne treba da budemo nerealni, vrlo dobro i vi i ja znamo o čemu pričamo. Druga je stvar što se to nama ne sviđa, važno je da taj problem rešimo.

Naravno, obavili smo niz razgovora s nevladinim organizacijama koje su u Beogradu, ali i s nekima sa KiM i u sklopu priprema za ovaj dijalog i tokom samog dijaloga mi to radimo redovno, znači obavljamo konsultacije i sa političkim partijama i sa medijima i sa nevladinim organizacijama, naročito s onima koje okupljaju porodice nestalih, porodice ljudi za čiju sudbinu još uvek nemamo odgovore i ljudi koji mogu na adekvatan način da predstave dešavanje u domenu ljudskih prava na samom KiM.
Ono što smo uočili svakako je da se problemi kreću mahom u dva pravca. To su problemi u širem okviru slobode kretanja i slobode koja se tiče funkcionisanja zajednica na KiM, a drugi problem je pitanje ratnih zločina. Obe teme ćemo staviti u jedno od najznačajnijih mesta u ovom dijalogu i na tome ćemo insistirati. Još uvek to nije na dnevnom redu, ali treba ljudi da budu svesni da ćemo i o tome razgovarati, kao što ćemo razgovarati i o imovini naših preduzeća i fizičkih lica, imovini crkve, kao što ćemo razgovarati o pitanjima koja se tiču nestalih i njihove sudbine.
Ono što je simptomatično je, što je meni jako žao, što moram da kažem da nivo prodornosti i hrabrosti, usudio bih se da kažem, nevladinih organizacija u Beogradu i onih u Prištini zaista se ne može porediti, nažalost, još uvek. Mislim da hrabrost i društvena korekcija koje sprovode naše nevladine organizacije ovde u Beogradu treba da budu za primer u regionu i mislim da smo otišli jako daleko u tom smislu kao društvo, čime smo potvrdili svoju zrelost.
Na moju veliku žalost, u Prištini još uvek to nije postignuto. Za sada se još uvek bojažljivo bave pitanjima korupcije i pitanjima koja se tiču toga da narušavaju njihov zamišljen imidž nezavisne države. Kao kada im neko bira predsednika, recimo, ili tome slično i onda se organizuju društvene akcije kojima se na neki način ukazuje na taj problem. Ono čime se nedovoljno bave su pitanja ratnih zločina, to su pitanja odgovornosti za zločin i to su pitanja pomoći porodicama da saznaju sudbinu svojih najmilijih koji su nestali.
Tako da mislim da i mi tu treba da insistiramo, ali mislim da u velikoj meri može i nevladin sektor na Kosovu da pomogne, svojim većim angažovanjem i većom hrabrošću. Voleo bih da postoje neke snažne nevladine organizacije i jake individue kao što postoje u Beogradu i oni bi pomogli da taj proces ide brže i bolje.