Zahvaljujem se.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, imao sam dilemu da li možda treba da glasam za ovaj amandman ili ne, a onda je predlagač dao ovako nemušto i šturo objašnjenje i otklonio svaku dilemu kod mene. Naime, ja neću glasati za ovaj amandman.
Predlagač je dao vrlo smisleno, razložno objašnjenje zašto ovaj amandman ne treba prihvatiti. Svako ima pravo da bude ljut na predlagača zakona i svako može taj odrečan odgovor da tumači onako kako hoće, shodno svojim sposobnostima i potencijalima, shodno svojim željama i namerama da vrši opstrukciju parlamentarnog rada ili željama da se ovde istakne. Ali, nekada je bolje kad dobijete ovako dobro objašnjenje Vlade Republike Srbije, dalje se ne javljati za reč, jer, kod mene je samim javljanjem za reč i obrazlaganjem ovog amandmana otklonjena svaka dilema da li treba da glasam za njega ili ne. Ja vam se zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Obrazloženje nije jasno verovatno i predlagačima, a kamo li nama i ne vidim potrebu da se na ovakav način govori o bilo kom delu Republike Srbije, jer mi ne nameravamo da bilo kog stanovnika Republike Srbije proglasimo strancem u ovoj zemlji. Uostalom, nije Boris Tadić kazao – ako i jedna NATO čizma kriči na KiM ja se doživotno povlačim iz politike. To je kazao neko ko je 1999. godine bio potpredsednik Vlade. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, od 1999. godine od kada je SRS bila na vlasti u ovoj zemlji KiM nisu u ustavno-pravnom poretku Republike Srbije. potpisan je Kumanovski sporazum, naša vojska i policija su napustile KiM, SRS je naš narod ostavila na milost i nemilost.
Moram da uputim samo jedno pitanje ministru unutrašnjih poslova. Koliko organizovanih kriminalnih grupa ima registrovano na KiM, koliko njih se nalazi u Beloj knjizi organizovanog kriminala? Ako neki od tih podataka i tih odgovora predstavlja državnu tajnu, neka mi se kao članu Odbora za KiM i kao zameniku člana Odbora za bezbednost dostavi u pisanoj formi.
S obzirom da ćemo imati posebnu sednicu o KiM, a uvažavajući i poštujući vaše vreme, odustaću od daljih pitanja, jer smatram da ćemo o svim drugim temama važnim za stanje na KiM razgovarati na toj sednici. Zahvaljujem se.

Gospodine Novakoviću, svakako niste povredili Poslovnik vi, ali je povređen Poslovnik od strane gospođe Vjerice Radete, koja je …

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dragi prijatelji i saborci iz SPO, dođe vreme kada se čovek nađe pred mračnim i neprelaznim jazom, koji  je godinama polagano i nesvesno, sam sebi kopao. Napred ne može, natrag nema kud. Reči je nestalo. Suze usahle. Dođe mu da jaukne, a koga da doziva. Ne seća se pravo ni svoga imena.         Kada vidi čovek da na zemlji postoji samo jedno istinsko stradanje, to je muka nečiste savesti.
Gospodine Srećkoviću, mislio sam da su u ovom zahtevu za interpelaciju vaši politički razlozi, želja opozicije da smeni jednog ministra. Mislio sam da ovde postoji želja da se biračima pokaže – evo, i mi postojimo. Našli smo žrtvu u koju ćemo usmeriti sve svoje napade.
Smeta im pominjanje imena Veselina Boškovića i Zvonka Osmajlića, smeta im pominjanje imena Obilić u Herceg Novom i, u stvari, ja čujem žrtve nemirne savesti. Jer, taj Zvonko Osmajlić i taj Veselin Bošković su postradali 1999. godine, kada su ovi koji traže vašu smenu bili na vlasti. Te iste 1999. godine NATO pakt je umarširao na naše KiM. Vidite, gospodine Srećkoviću, kad neko pogleda izveštaj i pročita da su novac dobila udruženja koja čuvaju uspomenu na Veselina Boškovića i Zvonka Osmajlića, budi se ta nemirna savest jer treba noću zaspati, a onda, kad imate nemirnu savest, u san zna da dođe i taj Obilić i da pita – ima li ga Kosovo? Dođe Lazar, pa pita - ima li je Bela Crkva samodrža gde sam pričestio vojsku, i dođe Stefan Dečanski, i svi oni.
Znate, pročitao sam obrazloženje za interpelaciju i video sam kako govori iskustvo, kako govori minuli rad. Nije ovo prva interpelacija koja se i čiji se zahtev razmatra u ovom visokom Domu ali je, zahvaljujući naporima ljudi koji su postradali za demokratiju i uređenja ovog društva, kao demokratskog društva, ta interpelacija moguća. Ne bi ona bila moguća da nije bilo ljudi poput Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, ne bi bilo moguće ovih zahteva da nije bilo ljudi poput Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Vuka Draškovića, prijatelja i saboraca SPO, ali znate, nikada kada su se u ovom visokom Domu raspravljali poslanici o zahtevima za smenu nekih poslanika, uvek je ta rasprava išla u dva pravca.
Nekada je opozicija tražeći smenu ministra, Pašića su najviše puta želeli da promene i najviše su podneli zahteva za interpelaciju kada je reč o Pašiću. Nekada su poslanici iznosili argumente kojima potkrepljuju svoje tvrdnje, a nekada je iz tih argumenata govorio minuli rad. Vidite šta kaže iskustvo, vidite šta kaže minuli rad. Zloupotreba službenog položaja. Pa kaže - nenamensko trošenje sredstava, dodelu sredstava udruženjima građana koja ne ispunjavaju uslove i nesprovođenje nadzora. Da li treba da vas podsetim kako se nekada arčio novac na štampanje knjiga partijskog lidera? Treba li ja sada da govorim o zakupu magistrata? Ne treba. O opoziciji, o onima koji traže vašu smenu sve su kazali na najbolji mogući način birači.
Hoću da vam kažem da sam mnogo puta bio na skupovima dijaspore. Aplauz koji ste vi, gospodine Srećkoviću, dobili ja i dan danas čujem, takve aplauze nisam čuo, retko kada, kada se predstavnik Vlade iz bivših vlasti obraćao ljudima iz dijaspore. Imamo mi Odbor koji bi mogao da se bavi vašim radom. Nažalost, da neki nemaju poverenje u svog predsednika odbora, pa tu raspravu iz odbora pomeraju u skupštinske klupe, ali ja u stvari mislim da je želja podnosioca ove interpelacije da ukine vaše ministarstvo, jer kako da bude mirna savest nekome ko je Srbima u regionu ponudio granice na liniji Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, a onda im je okrenuo leđa.
Sećate se kolona tenkova koje su prekrili cvećem, a sećate se možda i kolona izbeglica koje su prekrili ćutanjem. Danas su to Srbi u dijaspori. Danas su oni Srbi koji žive u Londonu, Njujorku, Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, za njih nepodobni Srbi, jer na parlamentarnim izborima ne glasaju za njih i oni se svete i kažnjavaju ih tako što hoće da ukinu vaše ministarstvo. Razumem taj obračun sa sopstvenim narodom, ali ga ne opravdavam. Treba voleti i one ljude koji ne glasaju za vas, treba voleti sve one ljude koji su zbog pogrešne politike ostali u rasejanju, treba voleti i one ljude koji žive na KiM, a koji tamo žive onako kako žive od 1999. godine, kada su neki ljudi bili na vlasti, ali ne treba te ljude gurati u okrilje Ministarstva za dijasporu. Ima ko će o njima da brine na jedan ozbiljan, promišljen način.
Jarinje i Brnjak bi neki napravili i u Jasiti Đunisu, ali znate, vaše ministarstvo odlično radi svoj posao. To ne kažem ja, to kaže Vlada u odgovoru na interpelaciju.
Naravno, moram da reagujem i na nekoliko komentara, da smo mi vas iz vladajuće većine dovukli na mesto ministra. Nikoga mi nismo dovlačili, niti smo mi ikoga doveli. Sve nas je, na mesta na kojima se nalazimo, doveo narod. Ponovo ću citirati vojvodu Živojina Mišića, istog onog koji je sa svojim pukovima umarširao na Kosovo 1912. godine i dobio Obilićevu medalju zlatnu za hrabrost, a nekima sad smeta ime Obilića. Taj vojvoda Živojin Mišić je znao da kaže – iz naroda sam ponikao, moram se pokoravati njegovoj volji i služiti mu do poslednjeg daha. Vi morate da se pokoravate volji birača i naših ljudi u dijaspori, da vodite računa o njima. Tamo ima četiri miliona ljudi. Ne žive svi u Haškom tribunalu. Žive mnogi na nekim drugim, lepšim, srećnijim mestima, ali su neki i otišli iz ove zemlje, baš zbog onih koji danas sede u Haškom tribunalu. Morali su da napuste ovu zemlju da bi sačuvali živu glavu.
Kada govorimo o dometu SPO i odnosima DS i SPO, ima li potrebe da još nešto kažem kada čujemo sve ove uvrede koje su upućene na račun vas i stranke kojoj pripadate? Kada stanem pod krošnju stoletnog hrasta, ne primećujem onaj sitan korov ispod, ali taj hrast stoletni svojim hladom štiti i taj sitan korov i kad dođu olujni vetrovi on ga štiti da ga vetar ne oduva. Kada govorimo o učinku SPO i Vuka Draškovića, vreme će biti najbolji sudija. Neke ljude ne možete videti u vremenu u kome živite, pogotovo ako su veliki. To vam je kao sa izložbom slika. Da biste videli onu malu sliku, morate da priđete blizu. Da biste videli veliku sliku, morate da se odmaknete od nje, da vreme pokaže njenu veličinu. One sitne male ljude ozverene, vazda spremne da druge gurnu na žrtvenik, njih uvek možete videti.
Kao što kazah, završiću ovim – hrast svojim hladom i svojom veličinom štiti taj sitan korov. Samo u Srbiji se, na žalost, korov jedno vreme zalivao i to krvlju i suzama, a nikao je na plaču udovica, na vapaju siročadi, ali znate, narod najbolje uredi polje korova. Kad dođu izbori uzme se kosa, pokosi se, prođe kosilica i onda korov izgleda kao najuređeniji travnjak.
Siguran sam da je vaše ministarstvo uređeno u skladu sa onim što kaže Odbor Vlade. Apsolutno sam siguran i uveren da dobro radite svoj posao. Nastavite da čuvate uspomenu i sjaj na Boškovića, Zvonka Osmajlića, na sve ljude koji su postradali u ovoj zemlji da bismo mi mogli u demokratskoj atmosferi da raspravljamo na civilizovan način o zahtevima opozicije. Radite vaš posao najbolje što znate, a ja vam neću biti sudija. Još manje će vam biti sudija oni koji traže vašu smenu. Svima nama sudiće isključivo birači i isključivo vreme, a ja to vreme čekam mirne savesti, jer znam da i vi i ja u vladajućoj većini imamo moralni zakon o nama i zvezdano nebo slobodne Srbije nad nama. Na tom zvezdanom nebu ja polako vidim onaj Evropski svetionik i Evropske zvezde. Te vidike ćemo pokazati onima koji su za vašu smenu, jer nećemo mi njih ostaviti negde dole, i oni će zajedno sa nama u bolje i uređeno društvo koje svi zajedno pravimo. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas donosimo jedan veoma važan zakon, koji za cilj ima jačanje institucija Republike Srbije, zakon kojim se uvodi red i zakon kojim se jača državna uprava. Mi se nalazimo zaista na jednom vrlo odgovornom poslu jačanja i gradnji institucija Republike Srbije. Ovo je zakon na koji ćemo biti svi mi ponosni u budućnosti, jer to je zakon koji, kažem još jedanput i podvlačim, gradi institucije ove države. Sutradan, i za pet godina, i za šest, i za deset godina, mnogi će biti ponosni kada se odredbe ovog zakona budu primenjivale u praksi i kada zbog ovog zakona,  koji danas donosimo, budu dobili odgovore na mnoga pitanja i kad budemo imali uređenu državu po evropskim standardima, po meri srpskog čoveka, po meri srpskog građanina, mi ćemo imati osećanje ponosa da smo uradili jedan važan posao.
Naravno, kada govorimo o državnoj upravi, nema ozbiljne državne uprave bez depolitizacije te državne uprave, bez njene profesionalizacije, ali pre svega i bez materijalnog obezbeđenja, jer ljudi moraju da budu stimulisani za posao koji rade i da znaju da su za taj posao, koji rade najbolje i najpoštenije što mogu, umeju i znaju, da su za taj posao adekvatno nagrađeni, jer neće niko ići u državnu upravu. Danas je teško zadovoljiti kriterijume za inspekcijski nadzor, za upravu, Upravnu inspekciju, jer nisu nimalo laka ova zakonska rešenja koja propisuju šta sve čovek treba da ispuni da bi bio u upravnoj inspekciji. Neko sa takvim iskustvom će svakako lakše naći posao u privatnom sektoru, koji će mnogo bolje platiti takvo znanje i takvu struku.
Naravno, bilo je mnogo zamerki od dela opozicije na ovaj predlog zakona i čuli smo kritike zakona, ali nismo čuli ni jedno rešenje. Razumem kritiku koja kaže – u redu, ne valja ova zakonska odredba, ali da čujemo šta onda valja, šta je bolje. Da li je bolje nemati upravnu inspekciju ili je bolje imati upravnu inspekciju? Čuli smo i zamerke određenih ljudi iz opozicije na razne stavke ovog zakona, razne stavove ovog zakona. Neki kažu – vidite, sad se uvode novi troškovi. Pa, nema novih troškova i ne verujem da će 20-30 ljudi predstavljati bilo kakav trošak, ali će zato korist za građane Srbije biti mnogo veća od njihovog angažovanja, njihovog profesionalnog i stručnog rada. Kažu – imaće odeću, uniforme, cipele. Oni će imati, ali sigurno se neće desiti kao što se dešavalo u prošlosti, da neko od ministara prvo sebi dodeli uniformu koju neće nikad da nosi, pa dva para cipela sebi dodeli, pa tek onda ako ostane inspekciji. Imali smo takvih slučajeva u praksi Srbije, kada su neki ljudi koji su bili nadležni za određene inspekcije propisali uniforme za te inspekcije, radnu odeću, obuću, a onda su to prvo sebi dodelili. Sada iz njih govori iskustvo minulog rada, pa očekuju da će sad neko tako da se ponaša. Nema takvog ponašanja više u Srbiji. Državna uprava u Srbiji je odgovorna prema građanima ove zemlje, prema zakonima ove zemlje, ali pre svega prema moralu koji svi zajedno gradimo.
Bilo je primedbi i na to da li se za nas u vlasti ovaj zakon odnosi na sve delove i teritorije Republike Srbije. Ima ljudi iz opozicije koji se svakog dana bude i pitaju gde su granice Srbije, koliko imamo opština, koliko imamo gradova, koliko imamo pokrajina? Ne možete da se bavite politikom ako ne znate ono što definiše Ustav. Ustav jasno definiše gde su naše granice. Ustav jasno definiše koliko imamo opština i koliko imamo pokrajina. Ko to ne zna, ne treba da se budi svakog jutra i da pita krunisane glave gde su granice Srbije, pa neće da mu odgovore. Ako to ne znate, idite kući da odmorite i pustite da posao rade oni koji to znaju. Mi znamo gde su nam granice Srbije. Nama je svaki deo Srbije podjednako drag, ali pre svega su nam najdraži ljudi koji žive u Srbiji, jer bez ljudi nema Srbije.
Kaže mi moj prijatelj Mića iz sela Staničenja – reci tim ljudima tamo, ima ovde jedna reka, teče kroz naše selo, Nišava ...

Dakle, ovaj zakon se sprovodi na teritoriji cele Republike Srbije i ovaj zakon mi donosimo da bismo ga primenjivali u svakoj opštini, u svakom gradu, jer nama je Srbija u onim ustavnim okvirima koje propisuje Ustav, zakon i međunarodno pravo.
Naravno, bilo je i komentara, sećamo se raznih diskusija u ovoj skupštinskoj sali, kada su neki poslanici koji sede vrlo blizu mene ovde uzvikivali da im smeta što se na SO Preševo viori zastava Srbije, koja je pocepana, ovakva i onakva. Zahvaljujući ovom zakonu, ta zastava Srbije će lepršati onako kako treba da izgleda zastava Srbije.
Bilo je rečenica da smo mi u organima državne uprave zaposlili preko 200 hiljada ljudi. Gospodin Milan Marković je nedvosmisleno kazao da je broj ljudi koji radi u organima državne uprave 24 hiljade, deset puta manje od onoga što neki tvrde. Demagoški smo se optuživali da je posle 5. oktobra mnogo uvećana ta državna uprava. Zanemaruje se činjenica da smo preuzimanjem nekih nadležnosti od SRJ, kada smo se razdužili sa Crnom Gorom, dobili mnogo novih zaduženja koja radimo. Tako da, mogu da vam kažem, kada donosimo zakone, donosimo zakone čija je moć utvrđena Ustavom, a ograničena slobodama i pravima građana. Mi donosimo zakone koji će trajati i posle nas, na koje ćemo biti ponosni. Mi donosimo zakone za koje će jednog dana, kada neko gore bude čitao u biblioteci Skupštine Srbije za sto godina kako je to izgledalo, kazati – naši preci su uradili dobar posao, gradili su institucije Republike Srbije.
Te institucije Republike Srbije su radile svoj posao u skladu sa tim zakonom, znači, taj zakon je bio sprovodljiv u praksi. Nama zakon ne treba da bi ulepšao život, niti da bi ga idealizovao, nama baš zakon treba radi te buduće stvarnosti i on kao takav sadrži volju većine, a ta volja većine uvek je bila, u svim vremenima, u svim društvima, u svim uređenjima jača od volje pojedinaca.
Na kraju, želim samo da kažem još da je ovo samo još jedan od zakona koji donosimo, ne zato što nas neko na njega tera, prisiljava, ne da bi se mi nekom ovim zakonom dodvorili, već zato što ovim zakonom jačamo institucije Republike Srbije i zato što hoćemo da živimo u uređenom društvu, u uređenoj državi, gde se zakon poštuje i od strane pojedinaca i od strane institucija i gde svi znaju gde je ta donja granica zakona, gde svi znaju da se zakon ne donosi da bi se neko iz vladajuće većine zaposlio, da bi neko iz vladajuće većine udomio partijsku vojsku, već da se zakon donosi da bi sve partijske vojske bile podređene slovu tog zakona. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo vi nestrpljivi narodni poslanici da čujete šta ću vam reći, drago mi je da imate takvo nestrpljenje, takvu znatiželju, meni je posebno drago kada sisteme vrednosti i kada ideje EU brani Zoran Krasić. To znači da su moja predavanja urodila plodom, znači da i za najgore đake ima šansi, ima mogućnosti da se poprave i to je dobro. To ukazuje da ideja EU polako dopire i do onih najvećih evroskeptika. To je jedna velika vrlina skupštinskih debata i jedna velika vrlina ove civilizovane komunikacije koju smo uspeli da uspostavimo u ovom sazivu ovog parlamenta.
Međutim, ne raduje me kada čujem da o ekonomskim pokazateljima, a pre svega o prezaduženosti Republike Srbije na ovakav način govore ljudi koji su bili sinonim za prekomerno zaduživanje Republike Srbije, a za one koji ne znaju šta je tema i šta je na dnevnom redu i one koji su…
(Milan Avramović, sa mesta: Tema.)

Podsetiću ih, tema je garancija koju Narodna banka daje za svoju građevinsku direkciju. Molim vas, čitajte dnevni red. Pisan je ćirilicom.
Ćirilica ima 30 slova. Vrlo je lako da kod kuće pročitate šta je dnevni red i da onda pažljivo slušate, ne bi li onda nešto naučili vi, kao gospodin Zoran Krasić.
Dakle, ovde ste čuli razna obrazloženja, kada smo pričali o ovoj tački dnevnog reda, da se Srbija prekomerno zadužuje, da se neracionalno zadužuje, da se nerazumno zadužuje i kažu da je ukupni dug Srbije enorman i da mi ne možemo da ga vratimo i to je kazao potpredsednik Vlade, koliki je dug Srbije. Najmanji je spoljni dug Srbije ovoga trenutka u Evropi. I ponovo ću ponoviti, najmanji je u Evropi - samo 46%.
Kada ste vi, dame i gospodo, koji ovo ne biste tolerisali ostavili državni kasu, taj dug je bio 126%. Ja ne znam kako neko iz SRS ima uopšte obraza da govori o spoljnom dugu Srbije, jer su to predstavnici političke stranke koja nije isplatila penzije, socijalne doprinose, dečije dodatke, ratne dnevnice, to su predstavnici političke stranke, koja je o inflaciji kazala 19. oktobra 1999. godine sledeće – inflacija je opet uzela maha, ali ubeđen sam da ćemo je držati pod kontrolom. Mi smo rat dočekali sa ukupnom novčanom masom od 10 milijardi dinara, a sada imamo 14 milijardi dinara. Morali smo nešto novca da doštampamo, jer ko bi finansirao sve ove radove u oblasti izgradnje stanova i mostrogradnje?
Pazite tu genijalnu zamisao SRS, kako se finansiraju građevinski radovi - inflacijom od 30%. Mnogo je časnije zadužiti se po kreditu komercijalnih banaka iz pariskog, londonskog kluba i da taj dug ne bude toliki, nego kreirati inflaciju i na kraju kažete, rugajući se građanima Srbije, i to kaže vaš lider – imate 100 dinara u džepu, inflacija vam to obezvredi, pa imate sada 80 dinara. To je vrhunac bestidnosti u ovoj zemlji, na takav način govoriti o inflaciji i na takav način kreirati stanogradnju, a onda sada kritikovati državu Srbiju, koja na jedan razuman način, komercijalnim kreditima želi da reši problem građevinske industrije, da reši problem ljudi u Beogradu koji nemaju svoje stanove.
Opet za one koji su prespavali, tema je,- i vidim da vam smeta iznošenje istine, tema je Građevinska direkcija i komercijalni kredit koja ona dobija za završetak gradnje stanova u kompleksu Vojvode Stepe.
Vi koji ste na ovakav način govorili o finansiranju stanogradnje, kroz inflaciju, sada ste se, posle 12 godina prevaspitali u opoziciji, ali vam opet ne valjaju komercijalni krediti. Opet vi imate zamerke zbog toga što se u Beogradu gradi. Pogotovu imaju zamerke neki koji kažu – građani Srbije koji su izbegli sa KiM i dan danas žive bez struje. Znate, na Kosovu su nekada živeli sa strujom, a onda ste došli vi iz SRS, pa ste njihova ognjišta pretvorili u zgarišta i oni danas nemaju struju. Nažalost, nemaju struju i nažalost su tamo na barikadama.
Vidim da vas boli istina i treba da vas boli istina, ali dame i gospodo narodni poslanici, takođe ste kazali da nećete dozvoliti ni predsedniku Srbije, ni predsedniku Vlade, ni ministrima, ni poslanicima, ni državnoj upravi da primi platu dok poslednji penzioner i radnik ne budu namireni. Onda ste dug za penzioni fond ostavili toliki, da smo tri godine morali da se zadužujemo kod svetskih banaka da vratimo penzionerima. Morali smo tri godine da se zadužujemo i da vraćamo ne isplaćene doprinose za dečije dodatke. Od dece Srbije ste uzimali. Sram vas bilo, bestidnici. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, uvažene dame i gospodo iz Ministarstva i gospodine Mariću, pre svega gospodine Markoviću želim da vam zahvalim na svemu što ste uradili za građane Kraljeva, za građane Trgovišta. Ljudska zahvalnost je najveća i nemerljiva, nju ne može da pokrije nikakva nagrada, ali lepo je kada dobijete i priznanje za ono što ste uradili pomažući građane Kraljeva. Interesantno je da tu odluku maltene niko od odbornika nije osporio, sem ove odborničke grupe koja se raspala na nekoliko političkih stranaka, ali oni su zanemarljiva statistička greška u Kraljevu.
Gospodine Mariću, vas molim da svim vatrogascima, svim članovima spasilačkih službi MUP prenesete najdublju iskrenu zahvalnost za nesebičnu plemenitost, požrtvovanje, stručnost, angažovanost, plemenitost prilikom spašavanja ljudskih života, jer nema veće vrednosti u 21. veku nego spasiti ljudski život. Imovina se može nadoknaditi, može se izgraditi onaj objekat koji je izgoreo, ali zaista vas molim da svim policajcima, svim vatrogascima, svim ljudima koji su, ne štedeći svoj život rešili da, žrtvujući sebe, spasu tuđi život, prenesete iskrenu zahvalnost svih građana, ne samo grada Kruševca, iz koga dolazim, već čitave Srbije, jer mislim da čitava Srbija deli najuzvišenija osećanja kada je reč o tim ljudima.
Kada govorimo o ovoj strategiji, biću vrlo kratak, jer tu nema mnogo šta da se kaže. Strategija je jasna, koncizna, precizna. Sticajem okolnosti sam pripadnik Gorske službe spašavanja već 25 godina, učestvujem sa jednom humanitarnom organizacijom u stotinama akcija, u kojima sam učestvovao zajedno sa tim divnim momcima iz Gorske službe spašavanja, u spašavanju ljudskih života i na Kopaoniku i na planinama Srbije i u rudnicima, zemljotresima, tokom NATO agresije.
Mislim da sve ono što ste napisali u ovoj strategiji zavređuje i te kako ozbiljnu diskusiju i poštovanje vašeg rada i rada ljudi na terenu koji, kažem još jedanput, spašavaju ljudske živote. Želim samo da kažem da su građani Kraljeva, građani Studenice, meštani Ušća i te kako pažljivo pratili vaše aktivnosti na gašenju požara, da je kod bujičnih poplava u Trgovištu, Zaječaru, Ljuboviji, Loznici, Valjevu, Osečini, Aleksincu pokazana i te kakva stručnost, angažovanje i profesionalnost jedinica koje su spašavale ljude. Imali smo klizište u selu Bogdanje i elementarne nepogode u Kruševcu, Aleksandrovcu, Pomoravlju, zapadnoj Srbiji. Nekada, kada smo imali 32.000 raketa, od kojih su obe radile, a ostalih 31.880 nisu, mi smo imali situaciju da smo samo za jednu noć u Srbiji doživeli gradonosnu tuču, od koje je trebalo srpskoj poljoprivredi pet godina da se oporavi, a to se dešavalo 1999. godine, kada su oni imali 32.000 raketa i sada nas optužuju da mi ne smemo od NATO pakta da ispaljujemo rakete. Mi ne pitamo nikoga kad branimo nebo Srbije, mi Srbiju volimo najviše na svetu, poštujemo Rusiju, poštujemo EU, ali Srbiju volimo najviše na svetu.
Kada hoćemo da branimo nebo Srbije, mi ne tražimo saglasnost, mi ispaljujemo rakete u onom obimu koliko je potrebno, koliko je neophodno da zaštitimo Srbiju. Poplave koje su zadesile Aleksinac, izazvane su, pre svega ljudskim nemarom lokalnog stanovništva, a ne neangažovanjem pripadnika policije. Elementarna nepogoda koja je zadesila Kruševac, Aleksandrovac, jedna je od najvećih u istoriji grada Kruševca u poslednjih 130 godina, koliko se proučavaju elementarne nepogode.
Za kraj moram da kažem još jednu molbu. Treba raditi maksimalno na uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve, jer svuda u svetu taj broj postoji. Mi sada imamo nekoliko brojeva: 92 za policiju, 93 za vatrogasce, 94 za hitnu pomoć. Svuda u svetu je 112 broj kojim se poziva pomoć u vanrednim situacijama.
Za kraj, neki nisu razumeli poruku vizije i misije, ne sviđa im se što ima samo tri rečenice. U svom naučnom testamentu Albert Anštajn je napisao viziju i misiju svog delovanja na planeti Zemlji u jednoj jedinoj rečenici. Oni koji su razumeli prihvatili su progres čovečanstva i ušli u 21. vek, a oni koji to nisu razumeli ostali su u 19. veku i nisu ni malo srećni ni tužniji od nas, ali zahvaljujući takvim ljudima koji su imali viziju i sposobnost da tu viziju smeste u jednu rečenicu, planeta ide u ovom pravcu u kome ide, oni ne mogu da je zaustave, mogu da veruju u svoje zablude.
Za kraj, za ove koji dobacuju, 1999. godine bile su velike poplave, odmah posle NATO agresije. Vojislav Šešelj je obišao poplavljena područja i pitao tamo narod "da li znate što sam došao", a narod mu je odgovorio "da bi katastrofa bila kompletna". Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, smatram da ove amandmane treba odbiti.
U obrazloženju bih imao i ja dosta toga reći, pogotovo onima koji danas najglasnije napadaju i kritikuju budžet, a koji, kada su bili u poziciji da upravljaju ovom zemljom, do ramena su imali ruke u tegli sa pekmezom.
Ne bi bio problem da su pekmez sami pravili, nego je ta tegla bila narodna tegla, u koju se pre toga decenijama uredno slagalo, a onda su oni brže-bolje potrčali da je isprave.
Ovde sam u obrazloženju čuo da nekima smeta što je ova vlada i što je ovaj parlament doneo Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Znam da uvek ima portparol mafije koji će braniti i napadati te zakonske odredbe. Uvek ima onih koji će stati na stranu kriminala.
Nemojte da brinete Keneta. Kao što smo svima uzeli, tako će država Srbija da okači "žutu traku" i da kaže – ovo je uzeto od građana Srbije i njima se vraća. Znaće država Srbija taj novac koji zapleni da rasporedi u budžet i da će to racionalno rasporediti, da ga stavi u korist građana Srbije.
Nekada se novac krao iz ove zemlje, i to u vreme kada su ovi koji danas najglasnije kukaju nad sudbinom budžeta, krao se novac iz budžeta ove zemlje, i u avion pa na Kajmanska ostrva, pa ovakva ostrva, pa onakva ostrva, pa Kiparska ostrva. Ali, danas kada oni kažu da se 80 miliona evra izdvaja za Kolubaru, tačno je, toliko se izdvaja za Kolubaru. Ono što je u Kolubari ukradeno, biće vraćeno građanima Srbije.
Mi smo doneli taj zakon i na taj zakon smo jako ponosni. Može da ga napada ko god hoće, kako god hoće. Možete vi da branite i Keneta i one pre Keneta. Malo-malo, pa vi izađete i ospete drvlje i kamenje na Miljka Radisavljevića.
Kada govorimo o mostovima u Beogradu, naravno da ćemo graditi mostove. Ti mostovi ostaju iza nas. Evo ga Brankov most, evo i Gazele. Mi ne kažemo – mi to pravimo. Nismo mi dali novac za to, novac je dala država Srbija, a mi smo ga samo pravilno upotrebili, iskoristili i napravili nešto za našeg života. Kada odemo sa vlasti jednog dana, a to očigledno neće biti skoro, ako je opozicija ovakva kakva je prethodna, i onda ćemo te mostove ostaviti da koriste i građani Beograda, Srbije i onih koji prolaze kroz ovaj grad. Niko to neće da stavi na leđa i da odnese.
Čujem da se sada neki javljaju i kažu – što mene ne pozove Miljko Radisavljević, da mu ja kažem. Znate, kada je Đura "Mutavi", onaj gospodin Suvajdžić, uveo instituciju zaštićenog svedoka, dok se to nije desilo bio je problem. Posle, zaštićeni svedoci se sami javljaju. Znate, Đura "Mutavi" je prvi probio led i rekao – ja ću da progovorim. Bio je problem dok on nije progovorio. Kada je on progovorio, svaki dan se javi po neki Đura "Mutavi".
Za kraj, pitanje je bilo – šta će nama ambasada u Americi? Jedva i tek od 1882. godine, Srbija ima diplomatske odnose sa SAD. Veoma sam ponosan da Srbija ima diplomatske odnose i sa Rusijom, Kinom, i sa SAD-om, da ulaže u naša diplomatska i konzularna predstavništva, da za to odvajamo novac, a pogotovo, da imamo diplomatska i konzularna predstavništva u najmoćnijim državama sveta i da, kroz naša diplomatska i konzularna predstavništva vodimo polemiku sa svetom, rešavamo sukobe, rešavamo probleme, promovišemo našu zemlju. A ne da politiku vodimo tako što ćemo da opredelimo novi blok svetskih super sila i da onda kažemo – sada ćemo mi da prevaspitavamo posrnulu planetu i sada ćemo mi, sa tim novim blokom svetskih super sila, koje jedva uspeju da se prehrane, da se suprotstavimo svim drugim ljudima na svetu.
Nemojte voditi jednu iracionalnu politiku. Vi možete kritikovati budžet zbog svega. Možete sa pozicije opozicije ukazati da je ovaj loš, jer u kući kisnu oluci, da vam crep nije dobro namešten i da je to loše i da budžet Srbije nije dobar. Ali, dajte neko racionalno, razumno objašnjenje koje je prihvatljivo. Ovako, sa pozicije demagoške kritike, gde vi kritikujete to što će Srbija da napravi mostove u Beogradu, što će davati garancije za obnovu Kolubare, za obnovu Tamnave, za obnovu ambasada, znate, to nije smislena kritika. Dajte konkretno šta vam se ne sviđa, pa kada onda kažete to konkretno što vam se ne sviđa, onda dajte predlog kako to treba da izgleda. Ako treba da izgleda onako kako je izgledalo u vreme kada ste vi bili na vlasti, daleko vam lepa kuća, onda sedite tu u opoziciji.
Za kraj, nešto mi nije jasno. Ovde neki ljudi, tek kada su u opoziciji počnu da vole Srbiju. Tek kada su u opoziciji pokažu sav svoj patriotski zanos i kažu – da smo mi na vlasti. Recite mi, kada ste vi bili na vlasti, ko vas je sprečavao da pokažete taj raskošan talenat? Dajte, molim vas, pokažite mi ime i prezime tog čoveka i da mu kažemo – sram vas bilo, ovakve ljude niste pustili da se razmaknu, da pokažu šta mogu, šta umeju, šta znaju. Hvala gospodu Bogu, i za te tri godine što su pokazali, bilo je previše. Hvala.

Tvrdim da je povređen član 107. Poslovnika Skupštine Srbije, jer je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Jasno i glasno sam kazao da je žuta traka razapeta na kućama i piše na kućama lopova – oduzeto u korist države Srbije od koje je ukradeno. Nisam govorio o rukama, nisam govorio o rukavima. Svaka takva asocijacija je vrlo zlonamerna, vrlo neprimerena i dolazi od onih koji nisu Srbiju obojili u žuto nego u crno, ali to neka ide njima na dušu.
Računam, ima ljudi koji su već u godinama, dugo su ovde u parlamentu, često se otvaraju vrata, promaja je nezgodna za uši, tako da mi je žao što neki nisu imali želje i volje da pažljivije slušaju kada im govorim i kada im se obraćam, ali ne zbog vas, nego zbog javnosti. Hvatajte beleške, možda nešto naučite, a možda i prestane da vam se pričinjava. Hvala.

Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, gospodo ministri, povređen je član 107. Poslovnika Narodne skupštine u izlaganju narodnog poslanika gospodina Krasića i to za 20 minuta 47 puta. Pažljivo sam slušao i pažljivo sam brojao.
Zaista moram da ukažem da je povređen član Poslovnika koji kaže da govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Više puta su izrečene teške uvrede vladajućoj većini od strane gospodina Krasića gde nas je, između ostalog, nazvao i petom kolonom.
Razumem da možda neko projektuje ono što sanja noću i da neko ko ima nemirnu savest zbog prodaje KiM kada je bio na vlasti, kada je bio ministar, ima pravo da sada to projektuje na razne načine, ali podsećanja radi i istine radi, NATO pakt je na KiM ušao 1999. godine, kada je taj govornik bio ministar i taj ministar je menjao Pećku patrijaršiju i Visoke Dečane za stanove od nekoliko stotina kvadrata. Kada su srpski domovi pretvarani u zgarišta on se uselio u novo ognjište. Razumem da ga sada muči nemirna savest, ali pitam sada sve te koji nas prozivaju da smo peta kolona – da li vam je Pećku patrijaršiju deda ostavio, da li vam je Dečane otac ostavio, da li vam je to dedovina, da li vam je to očevina pa da se tako ponašate prema njoj, vi, ljudi sa dva morala, jedan imate …
(Predsedavajući: Molim vas da se ne obraćate neposredno i da ukazujete na povredu Poslovnika koju sam učinio.)
Dakle, oni koji su učestvovali u najnemoralnijem ponašanju kada su vršili vlast danas imaju najmanje prava da nekome kažu da je peta kolona.
Kada je reč o KiM treba samo da spuste glavu i da govore – izvinite, građani Srbije, izvinite, izvinite, izvinite, nikada se više nećemo baviti politikom jer smo ovu zemlju upropastili tako da se za sto godina neće oporaviti. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ništa lakše danas nego biti u DS. Treba samo misliti svojom glavom, iznositi činjenice onakve kakve jesu i treba voleti Srbiju najviše na svetu, a ne neku drugu zemlju i slušati srpsku himnu "Bože pravde" koju smo, hvala gospodu bogu, ovde svi zajedno odslušali na početku ovog jesenjeg zasedanja a zajedničkim naporom smo takav zakon i doneli.
Malo za ove koji su skeptični prema životu, a ne prema Evropi i za ove koji su veliki pesimisti i kojima je uvek tuđa zemlja draža nego Srbija, nekoliko činjenica, pa, ako se činjenice ne slažu sa vašim mišljenjem, utoliko gore po činjenice, ali, moja obaveza kao člana DS i kao narodnog poslanika je da te činjenice iznesem.
Robna razmena između Srbije i Rusije je u prvom kvartalu ove godine iznosila 880 miliona dolara i to je jako dobar rast od 43% u odnosu na isti period 2010. godine. To je dobro i za Srbiju i za srpsku privredu i za privredu Rusije i dobro je da dve zemlje uspostavljaju odličnu privrednu saradnju. Ali je netačna činjenica da je Rusija najveći spoljnotrgovinski partner u razmeni sa Srbijom. Zašto se ta netačna činjenica na takav način plasira, znaju oni koji je plasiraju. Izvoz iz Srbije u Rusku Federaciju beleži povećanje od oko 70%. Njegova nominalna vrednost je 161 milion dolara. I uvoz je uvećan za 39%. Mi smo iz Rusije uvezli robe, pretežno energenata, za 718,5 mil. dolara i imamo suficit odnosno negativan saldo od 557 miliona dolara.
Rusija nije prvi izvozni partner Srbije, Rusija je šesti izvozni partner Srbije. Ja bih voleo da jednom vremenom bude prva i da se mi takmičimo u izvozu naših artikala i hvala gospodu bogu da sada imamo šta da izvezemo, jer kada su neki koji danas najglasnije kritikuju ove sporazume imali prilike da upravljaju ovom zemljom, mi nismo imali ni za nas, a kamoli za izvoz. Ali, u 2011. godini u srpskom izvozu na rusko tržište dominirale su sveže jabuke, ali ne samo poljoprivredni proizvodi, već još po nešto, pa smo izvozili i spoljne pneumatske gume, podne pokrivače, podne obloge, akumulatore, bakarne cevi, nešto malo i šljive ove jeseni je otišlo za Rusiju i opet kažem – to je jako dobro. Nažalost, iz Rusije mi uvozimo samo energente i uvoz energenata iz Rusije u Srbiju iznosi 80%.
Kada posmatramo statističke podatke, ne samo Privredne komore Srbije već i drugih relevantnih institucija, videćemo da ovaj pozitivni trend koji je napravljen u 2011. godini ovim tempom kreće tek od 2009. godine, kada ovom zemljom upravljaju DS, SPS, PUPS, G 17 plus, ova koaliciona većina i kada smo mi potpisali i liberalizovali sporazum o slobodnoj trgovini, aprila meseca 2009. godine. Dakle, to je uradila DS sa svojim koalicionim partnerima, a ne neki drugi koji nam danas drže predavanja o tome kakve treba sporazume u ovoj skupštini usvajati. Samo ću da vas podsetim da u Rusiji postoji nekoliko srpsko-ruskih privrednih društava koji se bave izvozom poljoprivrednih artikala i drugih proizvoda iz Srbije u Rusiju. To ne govorim zbog vas, jer to vama ništa ne znači. To ne govorim zbog onih kojima je Srbija rezervna zemlja. To govorim zbog građana Srbije.
Formirali smo "Krasnodar", "Tander", "Magnit" i "Beograd kursk" kao srpsko-ruske firme za izvoz naših proizvoda u Rusiju.
Najveći izvoznici iz Srbije, ovoga trenutka u Rusiju su "Tarket" iz Bačke Palanke, "Hemofarm" iz Vršca, "Farmakom" iz Šapca, koga ste u vrlo negativnom svetlu pominjali malopre i ne znam zašto smeta neko ko uspešno izvozi u Rusiju. Valjda biste vi iz Rusije izvozili nešto drugo, neke druge artikle koji nisu dovoljno kvalitetne.
Kažem vam da treba da volite naše partnere u svetu i da im želite dobro, a ne da im želite loše. Valjaonica bakra i selena takođe je veliki izvoznik. "Tigar" je veliki izvoznik i tako dalje, "Simpo" iz Vranja.
Prema sporazumu o slobodnoj trgovini iz avgusta 2000. godine u režimu bescarinske trgovine nalazi se oko 96% vrsta roba iz carinske nomenklature sa tendencijom proširenja u narednom periodu.
Ovo su sve činjenice za koje je zastupna vladajuća većina, mi i naši koalicioni partneri. Kada govorimo o robnoj razmeni sa zemljama EU i sa ovima koji imaju jedan veliki pesimizam i jedan, neću reći bolestan, evropski cinizam, jer to je teška klasifikacija, kao što je teška klasifikacija da neko nama kaže da mi imamo bolestan evrooptimizam. Imam zdrav optimizam zato što na zdravim osnovama volim i svoju zemlju i sve zemlje ovog sveta i sve države ovog sveta sa kojima želim da sarađujem.
Preporučujem vama da se okrenete budućnosti i da se okrenete budućnosti i da tu ljubav pronađete prvo u sebi, pa da onda svetu ne nudite naše najveće mane kao naše najveće vrline, već one vrednosti koje smo godinama, vekovima zajedno gradili kao srpski narod u ovom visokom domu na polju, njivi, u domu, u crkvi, u kući, jer mi imamo mnogo toga lepog da ponudimo svetu i ne znam zašto svetu šaljete tako ružne slike o Srbiji. Srbija je lepa zemlja, ima svoje probleme, ali zašto stalno svetu nudite KiM? Kada god neko govori u ovoj sali, a kritikuje Vladu, on kaže – evo, Evropa otima KiM, Evropa vam uzima KiM, prosto nudite KiM.
Jutros sam vas pitao ne bez razloga – da li je to vama dedovina ili očevina ta Pećka patrijaršija, Visoki Dečani pa ih tako nudite svetu? Niko nama ništa ne traži, niko nama ništa ne uzima i to je čuo svako ko ima uši. Juče je mogao da čuje to, mogao je da čuje i danas u parlamentu. Od nas niko ništa ne traži da se odreknemo. Nas ljudi zovu u uređeni sistem i na nama je i na građanima ove zemlje da se opredelimo da li tamo želimo ili ne.
Kada god kritikujete vladajuću većinu prvo što iznesete na ponudu to je KiM, kao da vam je to dedovina, kao da vam je to očevina, kao da vam je Pećku patrijaršiju i Gračanicu deda ostavio. Nije to vaše, nije to privatna svojina.
(Predsednik: Gospodine Milivojeviću, ka dnevnom redu, molim vas.)
Kada govorimo dalje o dnevnom redu, o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije sa svetom, mi ukupno ostvarujemo obim spoljnotrgovinske razmene od 12,97 milijardi evra. Ako me pitate, a vidim da ne znate i treba da pitate i nije sramota ne znati, ali je sramota ne slušati onoga ko zna više od vas kada vam drži predavanje i kada vas uči i kada vas savetuje, spoljnotrgovinska razmena Srbije sa svetom bila je 12,97 milijardi u periodu januar-jul. Iskazano u dolarima, ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih sedam meseci bila je 18,3 milijarde ili 26,8% veća nego u istom periodu 2010. godine. Iz Srbije je izvezeno robe oko 4,75 milijardi evra ili za 21,6 odsto više nego u periodu januar-jul. Sada vas pitam kako jedna uništena zemlja uspeva da napravi izvoz za 21,6% veći kada je sve toliko uništeno, sve je propalo. Hajde da ništa ne radimo u ovoj zemlji, hajde samo da kukamo, da stavimo kukavicu kao državni simbol Srbije i samo da kukamo. Pa nije baš tako sve crno, ima tu lepih, dobrih stvari, samo ih treba realno izneti građanima.
Nažalost, prekrivenost izvoza uvozom nije odgovarajuća. Izvoz iznosi mnogo manje nego što je uvoz. U strukturi izvoza i uvoza najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju – 68,8%, roba široke potrošnje – 23,8%, oprema – 7,5%.
Spoljnotrgovinska razmena, opet ću vam to ponoviti nekoliko puta, bila je najveća sa zemljama članicama Evropske unije. Dakle, Srbija ima najveću spoljnotrgovinsku razmenu sa zemljama članicama EU, ko god to hteo da prihvati ili ne, ali tako je i to nije ove godine, to nije od 5. oktobra, taj trend u ovoj državi, u ovoj zemlji sa ovom privredom postoji dugo godina.
Najvažniji sporazum koji smo potpisali je CEFTA sporazum. CEFTA sporazum nam je omogućio razmenu od 851,7 miliona dolara, uglavnom poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika, ali ako govorimo o drugim sporazumima koje imamo sa EU, moram da vam kažem da su nam najveći partneri u izvozu bili Nemačka, Italija, BiH, Makedonija, Albanija, Hrvatska i sve druge zemlje koje ste do malo pre vređali najpogrdnijim rečima, naše partnere gde prodajemo našu robu, a ne prodajemo našu teritoriju.
Mi želimo da sa svetom razmenjujemo vrednosti, da razmenjujemo robu. Želimo sa svetom partnerske odnose, a ne ponižavajuće odnose. Ono što je veoma važno što želim da vam kažem, najveći deficit nažalost bio je sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, zatim sa Kinom, pa tek onda sa Nemačkom i Mađarskom.
Ako govorimo još o ovim numeričkim parametrima kojima ne želim da vas zamaram ali koji su vrlo precizni, vrlo egzaktni, vrlo jasni za sve ljude koji hoće da čuju i da znaju, spoljnotrgovinska razmena sa svetom u Srbiji se konstantno povećava, uprkos privredne krize. Nažalost, jedino što je tu loše povećava se i stopa uvoza i izvoz ne prati uvoz u odgovarajućem procentu, nemamo pokrivenost uvoza izvozom i zato imamo velike deficite i sa Kinom i sa EU i sa većinom država iz sveta.
Naravno, hoću da se osvrnem i na nekoliko ugovora vezanih za odbranu i bezbednost ove zemlje. Odbranu i bezbednost ove zemlje, pre svega, definiše Ustav i ni DS, ni vladajuća većina u ovoj zemlji nikada neće odstupiti od ustavnih načela, Ustava koji smo svi zajedno doneli. On je za nas na prvom mestu. Ljubav prema Srbiji za nas je na prvom mestu. Mi nikome ništa ne nudimo, o zemlji brinemo onako kako nas Ustav obavezuje, ali naša patriotska osećanja prema toj zemlji.
Za kraj, pošto ste vrlo negativno govorili o metoru u Beogradu, samo da vam kažem jednom kada dođe vreme i mi ne budemo na vlasti u Beogradu i u Srbiji, nećemo na leđa natovariti ovaj novi most, mi nećemo na leđa natovariti obilaznicu i odneti to kod svojih kuća, to ostaje građanima Srbije.
Da su naši preci sa ovakvom skepsom govorili o železnici, a vas sam podsećao kako se govorilo o železnici u trenutku kada smo mi u Srbiji donosili odluku da izgradimo železnicu, nikada ne bi imali ni železnicu, ni struju, ni mostove, ni kanale, ni elektrane, ni rudnike.
Dajte malo više optimizma, malo više vere, pre svega, u sebe. Razumem posrnuće, loš izborni rezultat, pesimizam, ali dajte malo vere u ovu zemlju, vere u ovaj narod. Može Srbija, verujte mi, i sa vama i bez vas. Bolje sa vama, svi zajedno ako hoćete, ali ako nećete, građani će vam dati crveni karton, ne DS. Zahvaljujem vam se.

Poštovani gospodine predsedniče Vlade, uvaženo dame i gospodo ministri, poštovani gospodine Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pripadam DS i kao pripadnik DS imam osećanje odgovornosti, ne samo kao član Odbora za KiM već i kao čovek imam odgovornost prema ljudima na KiM, pa bih pitao gospodina Zorana Stankovića da li možemo da dobijemo izveštaj u kakvom su stanju povređeni na KiM, kakve su njihove povrede, gde su smešteni, kako se osećaju, da li im je potrebna neka dodatna zdravstvena nega, da li postoje mogućnosti ako treba da se prebace do neke bolnice u Beogradu na dalje lečenje, da li postoji potreba za takvim lečenjem i ako postoji potreba, kako će ti ljudi biti transportovani s obzirom na situaciju na KiM.
Naravno, gospodine predsedniče Vlade, ne čitam američke depeše, ali sam vreme, u ovoj sali i ovoj skupštini proveo čitajući stenografske beleške i u stenografskim beleškama sam pročitao rečenicu - ako i jedna NATO čizma kroči na KiM, mi ćemo se doživotno povući iz politike. To sam čuo od ljudi koji vas ovde najglasnije kritikuju. Tu rečenicu sam čuo mnogo puta, pa molim vas, kao predsednika Vlade, kada vam se takvi političari koji su direktno odgovorni što su 1999. godine pustili KFOR na KiM i omogućili da se porta Visokih Dečana pretvori u parking za NATO tenkove, da ih pitate – izvinite, dame i gospodo narodni poslanici, koje vi ovde nudite alternative? Kakve su te alternative? Koji su to resursi kojima ćemo mi poraziti NATO pakt? Ako ste te resurse imali tada 1999. godine, što ih niste tada upotrebili?
Takođe, imam pitanje za vas, da im postavite pitanje – izvinite, pre nego što se obratite građanima Srbije, s pozivom i udaranjem u ratne bubnjeve, recite građanima Srbije gde je vaš ratni raspored, i izvolite, kažite koje vi alternativne metode politike imate? A molio bih odgovor od gospodina ministra Stankovića, u vezi povređenih Srba. Hvala.