Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio da su neke političke stranke kandidovale američke špijune, nijednom rečju nisam pomenuo SRS. Sami su se prepoznali, sami su se javili za reč. To je njihov problem, a ne moj.
Kada govorimo o Ravnoj gori, za razliku od stranke koja ima himnu "Spremte se, spremte, četnici", mogu uvek da izađem na Ravnu goru i, bez obzira da li će mi neko zviždati ili neće zviždati, mogu da održim govor i nemam problem da izađem pred pristalice drugih opcija.
Nisu tamo samo pristalica SPO. Tamo ima mnogo drugih političkih opcija koje i te kako nisu za one vrednosti koje deli i DS. Imao bih problem da izađem pred pristalice DS pa da mi zvižde, kao što neki imaju problem da izađu pred pristalice sopstvene stranke, pa da se onda suoče sa zvižducima.
Takođe, imao bih problem kada bih izašao pred bilo kojeg građanina ove zemlje, pognuo glavu i kazao – znate, vi ste u pravu. Ne, intelektualac u Srbiji, ako želi da bude intelektualac, vrlo često je u manjini i vrlo često je u stanju da izađe pred onu većinu koja ne podržava njegove stavove, ali nema nikakav kompleks i nikakav strah da se toga uplaši.
Jer kao što je manjina bila u ovoj zemlji pre samo tri godine kada je reč o EU, kada je manjina bila u ovoj zemlji kada je reč o EU tokom 1991, 1992, 1993, 1995, 1996, 1999. godine, tako je ta ideja, zahvaljujući istrajnosti mojih prijatelja i saboraca iz DS, iz SPO, iz G17 plus, iz LSV, pobedila i sada je ta ideja većinski deo u Srbiji i zbog toga sam i ponosan, ali sam zbog toga u obavezi da tu ideju i dalje negujem, čuvam i razvijam.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine guverneru, dame i gospodo narodni poslanici, bio je u ovoj sali naš kolega Dragan Vujadinović. On je sada predsednik Opštine Kosjerić, a inače je odličan poslanik i autor knjige „Obrnuta ekonomija“. On bi svakako sada posle ove diskusije mogao briljantno da replicira, a ja ću probati samo da se osvrnem na nekoliko činjenica koje smo ovde čuli.
Prvo bih voleo da čujem u kojoj je to državi na svetu, sa uređenom ekonomijom, sa uređenim finansijskim tržištem, država ta koja nameće kolika će biti kamatna stopa banaka koje posluju na tržištu kapitala? Voleo bih da mi se navede jedan primer, ali uređenog finansijskog sveta, ne onih država za koje nam neki govore da treba da se ugledamo na njih, gde su državno dirigovane ekonomije, već onih ekonomija koje imaju tržište kapitala, tržište finansijskih usluga, gde važe zakoni ponude i potražnje.
Voleo bih da nam kažu gde ovoga trenutka u svetu zaista postoje takve ekonomije, tako stabilne i jake ekonomije gde država na sednici skupštine, na sednici vlade kaže – kamatna stopa u banci, svakoj domaćoj i stranoj, biće toliko i toliko posto. Zašto 4%, zašto ne bude 1,5% kamata, pa će onda inflacija po toj logici biti 2%?
Znači, ne možemo očekivati da Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređuje odnos unutar političkih stranaka, da neko ne može da podiže kredite; ne možemo da očekujemo da ovaj zakon uređuje način na koji će neko voditi izbornu kampanju, jer to uređuje Zakon o finansiranju političkih stranaka. Ne treba brkati ovde zakone.
Na tom putu ka Evropskoj uniji treba se zaista držati pozitivnih iskustava država koje su prošle taj put, treba se držati iskustava onih država koje su, pre svega, stvarale EU. Ali, ako već nećemo da se ugledamo na EU, ako hoćemo da se ugledamo na neke druge države, da pitamo koje godine su te druge države imale dirigovanu ekonomiju, gde je država kazala koliko će biti maksimalna i minimalna kamatna stopa, gde to nije određivalo tržište? Kako su te države i njihove ekonomije na kraju takvog eksperimenta završile?
Kako su završili političari koji su takvu ekonomiju propagirali, to svi znamo, ali mene ne interesuju oni koji su gubitnici, mene interesuje država Srbija, interesuju me njeni građani. Mislim da ovde donosimo zakone koji treba da omoguće dobrobit građanima ove zemlje, a ne političarima, ne političkim strankama. Niti zakoni treba da budu eksperimenti, a građani Srbije zamorčići nad kojima se ti eksperimenti primenjuju. Za one koji se pozivaju na nauku, znate, finansijske nauke, ekonomske nauke ne poznaju baš biološke zakonitosti. U biologiji ljudi prvo probaju na miševima, ali u ekonomiji nema neuspešnih eksperimenata i pokušaja. Ovde treba dobro sagledati teorijska iskustva koja priznaje savremeni civilizovani svet, njih primeniti, a vreme eksperimenata je vreme koje je davno za nama. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam se pripremao za raspravu o ovoj temi pročitao sam da je samo u našim medijima objavljeno 1.200 tekstova, članaka, autorskih analiza o izbornom zakonodavstvu i promenama izbornog zakona u ovoj godini. To veliko interesovanje javnosti s jedne strane pokazuje o kako važnom problemu i važnom zakonu danas raspravljamo. S druge strane, to veliko interesovanje javnosti pokazuje da postoje dve vrste komentara: jedni su stručni i profesionalni, pisali su ih stručni ljudi koji se razumeju u izborno zakonodavstvo, a s druge strane postoji apsolutno nepoznavanje izbornog procesa i izborne procedure u Srbiji.
Imali smo prilike da čujemo da neki političari, barem kako kažu novinari, žele da upravljaju poslaničkim listama i da određuju ko će biti na poslaničkim listama, a, navodno, kada se donese ovaj zakon političari i političke stranke će imati manji upliv u izbor narodnih poslanika.
Za sve one koji ne poznaju kako funkcioniše politički život i za sve one koji ne znaju kako izgledaju političke teorije – svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, političke stranke sastavljaju listu, pre izbora se zna da će pripadnici određene političke stranke biti na toj listi, a građani su ti koji glasaju za tu listu i određuju koliko će poslanika sa te liste ući u parlament.
Postoje razni izborni zakoni, većinski, proporcionalni. Postoje tzv. otvorene i zatvorene liste; naši građani možda i ne znaju šta su to otvorene, a šta su to zatvorene liste, imaju možda problem da shvate zašto je sada ova lista otvorena za političke stranke, a zatvorena za birače. Zato što su po sadašnjem izbornom zakonodavstvu političke stranke te koje određuju koji će kandidati sa liste ući u parlament; to ne određuju građani, njihov uticaj je sveden na najmanju moguću meru jer sve zavisi od volje političke stranke.
Kada građani budu želeli da konkretno odlučuju o tome koji će poslanik, imenom i prezimenom, ući u parlament, onda govorimo konkretno o većinskom izbornom sistemu. Samo tada i tako građani imaju mogućnost da glasaju po imenu i prezimenu za čoveka u jednoj izbornoj jedinici.
Mi smo u Srbiji prošli kroz evoluciju izbornog zakonodavstva. Nažalost, krenuli smo sa najliberalnijim zakonima u trenutku kada je demokratija u Srbiji bila na vrlo krhkim nogama. Imali smo tu evoluciju izbornog zakonodavstva gde je izbor narodnih poslanika bio vrlo liberalan i kretao se od većinskog, preko apsolutno većinskog, dok nismo došli do ovog proporcionalnog izbornog sistema.
Međutim, u svojoj diskusiji moram da odgovorim i na neka pitanja koja su se ovde čula. Prvo smo čuli pitanje da li smo mi normalni. Moram da odgovorim – jesmo, što želimo i onome ko postavlja pitanje.
S druge strane, čuli smo pitanje ko ovo traži od nas iz EU i da ovo niko od nas iz EU ne traži. Tačno je, ovo ne traži niko iz EU od nas, sem Španije, Portugalije, Francuske, Italije, Luksemburga, Belgije, Danske, Holandije, Nemačke, Velike Britanije, Irske, Švedske, Finske, Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke, Slovenije, Litvanije, Letonije, Estonije i Kipra, a to su svih 27 država Evropske unije. Mi želimo da prihvatimo određena proklamovana načela ne zato što neko to od nas traži, već zato što želimo da dostignemo određene standarde, a te standarde su ostvarile zemlje i države sa razvijenim demokratijama.
Čuli smo rečenicu da će tajkuni unapred moći da formiraju Vladu. Moram da razočaram sve učesnike u diskusiji, tajkuni će isključivo moći da u bolnicama posećuju one koji su rešili da zbog neuspeha na izborima štrajkuju glađu. Nikakav drugi tajkunski uticaj na politički život Srbije neće se osećati.
Ovo nije zakon o izboru narodnih poslanika, ako na takav način diskutujete. Onda je ovo zakon o stanju u političkim strankama. Jer, ako se političke stranke plaše da će neko ko ima novac moći da kupuje njihove poslanike, na ovaj ili onaj način, to više govori o stanju u političkim strankama. Onda je to zakon o onome što se dešava u političkim strankama i onda to govori o strahovima tih stranka i o kvalitetu njihovih ljudi i onih ljudi koje kandiduju na izborima, a ne o zakonu o izbornom zakonodavstvu u Srbiji, ne o stanju demokratskih sloboda koje smo dostigli.
Ako je ovo najveći mogući domet izbornog zakonodavstva u predizbornoj godini i ako sada ja svima onima koji se plaše kad god odem u skupštinsku biblioteku i uzmem tamo stenografske beleške i podsetim ih šta su sve govorili o svojim kandidatima za predsednika Srbije... Neću da ih citiram da im ne bih omogućio zadovoljstvo replike, samo ću citirati rečenice koje smo ovde čuli. Tako se čulo: „Kad ovaj gospodin iz srca Srbije pobedi na predsedničkim izborima Borisa Tadića ogrejaće sunce čitavu Šumadiju i grejaće sve građane Srbije, sve patriote u ovoj zemlji sunce slobode, jer mi smo najvećeg patriotu kandidovali za predsednika Srbije, koji će se obračunati sa izdajničkim režimom Demokratske stranke i Borisa Tadića.“ Posle samo mesec i po dana saznali smo da je taj čovek najgori mogući špijun, američki, engleski, da on ne izlazi iz stranih ambasada. Danas smo čuli i mnoge druge diskvalifikacije na njegov račun.
Podsećanje zaista zna da bude neprijatno. Razumem strah onih koji se plaše kada ja uđem u biblioteku i stalno gledaju i pitaju – da li je bio onaj Milivojević u biblioteci, da li je dolazio, da li je uzeo neku knjigu? A šta smo tada beše govorili? Jao, majko mila, sad će opet da čita ono što smo pričali!
Moram da vas podsećam, jer podsećanje je majka uspeha. Ja želim vama uspeh i zato vas stalno podsećam i stalno vas usavršavam i stalno ću vam govoriti šta ste jedni o drugima govorili nekad, a šta govorite danas i zašto se vi u stvari plašite ovakvog izbornog zakonodavstva. Jer, možda ćemo posle sledećih parlamentarnih izbora, kada vam se neki od njih vrate, saznati da u stvari nisu toliko loši, da su oni u stvari najbolji na svetu. Ili ćemo možda saznati, ako vas neko napusti, da je to najgori mogući čovek na svetu, a vi to niste znali, a mi smo vam tako lepo ukazivali.
Što se tiče konstatacije da će ovo biti beogradski parlament i skupština grada Beograda, moram da kažem, da, tačno, postoji problem motivacije birača, ali i onih ljudi koji su kandidati na izbornim listama da učestvuju na izborima ako posmatramo to na način da će samo 250 kandidata koji se pojave na izborima učestvovati u političkom životu, kroz zgradu parlamenta. Postoje, koliko znam, u ovoj zemlji i određeni organi izvršne vlasti, pa će valjda politička stranka umeti da nagradi onaj grad gde je ostvarila dobar izborni rezultat učešćem nekog čoveka iz tog grada u izvršnoj vlasti.
Pomenuto je malopre da iz centralne Srbije ne postoji nijedan ministar. Mogao bih da prihvatim tu činjenicu da živim u Irskoj ili na Grenlandu, ali ja sam iz Kruševca i znam da je Verica Kalanović ministarka iz Trstenika. Trstenik je lep grad u Pomoravlju, u Šumadiji. Znam da je Nebojša Bradić iz Kruševca, prelepog grada iz koga sam i ja, u prošlom sazivu bio ministar kulture. Znam da Zoran Stanković, takođe ministar, nije ministar iz Beograda, već iz sela Tegovište.
Hoćete da vam navedem koliko ljudi iz Kruševca ima ovog trenutka na najodgovornijim mestima u državi? Direktor BIA Saša Vukadinović je iz Kruševca, zamenik direktora BIA je iz Kruševca, specijalni tužilac za organizovani kriminal iz Kruševca, državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić je iz Kruševca. Dakle, Kruševac je jači od Beograda, a to ćete naučiti i vremenom, samo me slušajte pažljivo, samo me nemojte prekidati i naučićete koliko je Kruševac moćan i velik grad.
Dakle, političke stranke će uvek moći da nagrade birače i ostvareni izborni rezultat na odgovarajući način. Apsolutno sam siguran da mi u Demokratskoj stranci nemamo nikakav strah kada je reč o izboru narodnih poslanika na ovakav način, jer će se narodni poslanici birati tako da mi unapred znamo ko su poslanici, a poslanici Demokratske stranke nisu ovde iz interesa, već iz ideala, ubeđenja i vere da Srbiju možemo menjati nabolje samo ako se ugledamo na one koji su bolji od nas, koji su ostvarili veće domete, veći civilizacijski napredak, koji su dali veći doprinos uspostavljanju evropskog sistema vrednosti i demokratije. Ako se budemo ugledali na gore od nas, bojim se da onda nećemo daleko stići.
Na kraju, za sve one koji se plaše da će ih neko iz njihovih redova izdati, podsetiću na stihove velikog pesnika Đure Jakšića, koji kaže, evo, za moju koleginicu koja pita šta kaže: „Milion duša treba da se znoji dok istrebi korov što ga vi sa nekoliko plaćenih nadničara na ovu lepu zemlju posejaste.“ Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio izlaganja svojih prethodnika i primetio sam nekoliko vrlo opasnih tvrdnji u prethodnim izlaganjima koje se tiču ovog amandmana, a koje nemaju mnogo veze sa ovim amandmanom.
Dakle, prvo, rečenice da mi radimo po nalogu EU; mi radimo po želji građana ove zemlje, jer nas su birali građani ove zemlje. Mene su birali u Kruševcu. Kao narodni poslanik zastupam interese građana Kruševca, koji žele da žive kao sav normalan svet.
Čuo sam i konstataciju da Srbija nije demokratsko društvo, da je Srbija tiranija i diktatura i pri tome se zaboravlja da je diktatura naziv za oblik one vladavine u kojoj je sva vlast koncentrisana u rukama jednog čovek ili grupe ljudi, a ta vlast je ograničena Ustavom, zakonom ili običajima.
Mislim da se diktatura prepoznaje ili bar čovek koji ima diktatorske ambicije na osnovu toga kada neko izvadi pištolj na studente, kada izvadi hekler na taksiste, kada pretuče novinara u televizijskom studiju i kaže da se okliznuo na koru od banane. Mislim da se diktatura prepoznaje kada neko zaredi po Zemunu da šeta u večernjim satima i popisuje stanove u kojima žive Hrvati, pa onda tim istim Hrvatima da 24 sata da se isele iz tog istog Zemuna.
Diktatura se prepoznaje ili bar čovek sa diktatorskim ambicijama se prepoznaje kad da izjavu da Hrvata iz Tompsona pogodi metak, onda mu oba oka ispadnu i onda ne moraju te oči da se vade. Prilično su to opasne izjave i da su nas te opasne izjave dovele do toga da živimo u nesređenom društvu gde građani Srbije nisu zadovoljni.
Mislim da građani Srbije ipak žele da ovom zemljom upravlja neko ko od ove zemlje želi da napravi normalnu zemlju i mislim da građani Srbije jako dobro prepoznaju ko su ti i njima daju poverenje i na izborima, i na lokalnim i parlamentarnim, a da ono što su jedva preživeli u dalekoj ili bliskoj prošlosti građani Srbije ne žele da im se ponavlja i to isto tako dobro demonstriraju na slobodno iskazanim izborima.
Ti slobodno iskazani izbori su takođe dokaz da je Srbija demokratsko društvo. Trenutak kada oni koji izgube vlast na izborima kažu da tu izbornu volju građana priznaju i predaju vlast na miran način, takođe predstavlja demokratsku tekovinu.
Do te demokratske tekovine došlo se idući ovim stepenicama, kada su lideri sa diktatorskim ambicijama na takve političke oponente vadili heklere, pištolje, kore od banana, brojali da li se krste križem ili klanjaju, delili nas na naše i njihove, na manje ili veće patriote, pa su onda dobijali pravo da se vrlo brutalno i surovo obračunavaju sa pripadnicima nacionalnih manjina.
Sedim u redu do Petra Kundića, koji je Hrvat i kome je vrlo neprijatno da čuje da je hrvatska država ustaška tvorevina, a da su svi Hrvati ustaše. Petar Kundić je demokrata po opredeljenju i čovek koji se opredelio da živi u ovoj zemlji, da bude poslanik u ovoj zemlji, ovo je njegova zemlja jednako koliko i moja i svih nas poslanika koji ovde živimo.
Molim vas da nas ne delite na one koji se krstimo, križamo ili klanjamo, na manje ili veće patriote, jer pamtim vreme kada su neki ljudi uzeli pravo da se vrlo brutalno i surovo obračunavaju sa pripadnicima drugih nacionalnih manjina, a onda su rekli da to rade zato što je to vrhunski čin patriotizma.
Na kraju je čin patriotizma bio i da se vrlo brutalno i surovo obračunavaju s nama koji po njihovim merilima nismo dovoljno velike patriote, a onda smo dobili Slavka Ćuruviju, Ivana Stambolića i ono što građani Srbije nisu zaboravili i što ne žele da im se ponovi i što odlučno odbacuju na svim dosadašnjim izborima.

Gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko, više puta smo u današnjim izlaganjima naših kolega čuli da vladajuća većina, a pogotovo DS, donosi zakone koji nisu primenljivi u praksi, a istovremeno se čuje da donosimo zakone koji ne mogu da zažive i koji će biti imaginacija, koji neće moći da ostvare svoju praktičnu primenu u svakodnevnom životu.
To je jedna teza vrlo opasna od ljudi koji stalno imputiraju da sve što ovde donosimo, u stvari donosimo neka mrtva slova na papiru, jer ti zakoni uopšte ne žive, da se ne primenjuju, da nemaju svoj rok trajanja i svoju primenljivost u praksi.
Zbog tih i takvih ću pročitati samo dva odlomka iz knjige "Parlamentarno procesno pravo", a tiču se, između ostalog, i načina na koji se donose zakoni i dobro je da se ljudi edukuju kada je reč o pravnoj nauci. Nije dobro da kao diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo držim predavanja iz pravne nauke, ali ću zbog onih koji nas stalno optužuju da donosimo zakone koji nisu primenjivi u praksi, pročitati samo dve rečenice.
"Zakon više vodi računa o stvarnosti nego o željama i idealima pojedinaca. Zakon je stav zakonodavca iznikao iz žive stvarnosti društvenog stanja i ljudskih odnosa. Stav zakonodavca je veran stvarnosti. Njegova opravdanost je u cilju istinitosti i opravdanosti, stvara garant i oni su stvarni garant životnosti zakona. Zakon sadrži ideju odnosno stav o svetu i životu težeći usavršavanju ljudskog društva i ljudskog odnosa."
Na kraju se kaže da svaki zakon ima početak i kraj. Početak ovog zakona je u tekućem životu, a njegov kraj je svakako u budućem životu, ali taj budući život neće biti s bilo kakvim promenama na izborima.
Ovo će biti zakon koji će se primenjivati i posle mnogih izbora jer mi donosimo kvalitetne zakone koji su, pre svega, okrenuti budućnosti i koji žive u praksi uprkos kukumavkama pojedinaca, uprkos kritikama pojedinaca i uprkos želji da ti zakoni budu samo mrtvo slovo na papiru.
Dakle, donosimo one zakone i onakve zakone koji su po meri našeg društva, koji su potreba naših građana i koji, između ostalog, imaju stvarnu potrebu u svakodnevnom životu, a ne u ispraznim pričama ljudi koji na svaki način pokušavaju da kritikuju sve ono što radi vladajuća većina.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, iz izlaganja nekih svojih kolega u ovoj raspravi običan građanin bi mogao da zaključi da će država Srbija angažovati plaćenike, kriminalce, reketaše, ljude sumnjivih biografija i sumnjive prošlosti da rade državni posao.
Da će ljudi biti žrtve brutalne otimačine i pljačke prilikom izvršenja, da će se tu sprovoditi neko nasilje i da će praktično neke dahije, davno zaboravljene iz 1804. godine, sprovoditi neku selektivnu pravdu, ne da bi namirili tu pravdu, već da bi namirili neke svoje sopstvene interese i da bi, sprovodeći izvršenje, namirili tu za sebe i ostvarili neki ekonomski interes.
To je veoma opasna teza koja ima za cilj samo jednu stvar, da napravi paniku, da uplaši građane i da pokaže da ova bezdušna, nemilosrdna država ni o kome drugome ne vodi računa, do samo o onima koji su jaki, silni i moćni.
Znate, izvršenje će se i u Republici Srbiji i od sada i ubuduće isključivo raditi u skladu sa zakonom i s važećim pravnim normama. Neće tu biti nikakve otimačine i neće tu biti nikakve pljačke i nikakve hajdučije i neće taj posao raditi Kučuk Alija i Mehmed Fočić Aga, taj posao će sprovoditi oni organi koji su za taj posao kvalifikovani, obučeni, stručni, a pre svega će ga raditi u skladu sa zakonom.
Istovremeno, država ne može da štiti dužnike, a da ne vodi računa o poveriocima. Ne može država Srbija kroz ove zakone koje sada donosimo i usvajamo da vodi računa o onima koji su se ogrešili o zakon, a da ne vodi računa o onima koji trpe nepravdu.
Tako je, gospodine koji dobacujete, sunce bi vas ogrejalo i da smo imali javne beležnike, pa da su vaše ostavke lepo evidentirane kod tih javnih beležnika, da ste taj posao znali da radite, a ne sada ovde da plačete i kukumačete kako ne znate ko vam je overio ostavke i da se stalno pozivate da ste ih izgubili, dali nekome, nego lepo da ste imali javne beležnike, odnesete ostavke i ugovore koje imate kod beležnika, a ne u crkve i džamije da nosite ostavke i da se tamo zaklinjete. Lepo to uradite u onim organima koji su nadležni, obučeni, pa vam se ne bi dešavale situacije kakve sada imate, da trpite te konsekvence.
Prema tome, glasajte za ove zakone, sebi ćete olakšati, pa tek onda građanima Srbije.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministar, prosto volim kada neko poziva sve oštećene građane da se jave i probaju da ostvare svoja prava. Žao mi je što pri tome zaboravlja one koje su opljačkale piramidalne banke tokom 1998, 1999. i 2000. godine, a koje su takođe radile u to vreme, takođe nelegalno i oštetile mnoge građane.
Posle "Dafiment banke" i "Jugoskandika" takve banke su postojale u Kruševcu, Kraljevu, Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Ćićevcu i ti građani su opljačkani. Ali, oni koji su tada bili ministri ne pozivaju te građane da ih obeštete. Oni koji su tada bili odgovorni za rad tih banaka sada savijaju glavu dok ovo govorim, gledaju u pod i u zemlju i to sa pravom rade, treba da ih je sramota jer oni su omogućili pljačku, otimačinu i haos u ovoj zemlji.
Naravno da njima ne odgovara uvođenje reda. Naravno da su oni najveći protivnici uvođenja reda u ovu zemlju i oni svoju politiku mogu da sprovode samo u stanju haosa, samo u stanju bezumlja i samo u tom stanju haosa oni znaju najbolje politički da deluju, samo tada njima raste popularnost svakoga dana, samo tada oni stanu ispred ogledala i kažu kako smo veliki, moćni, pametni i jaki i kako smo mi visoki kada se popnemo na narodne pare opljačkane.
(Predsedavajući: Dovešćete sada to u vezu sa amandmanom koji je predmet ove rasprave. Molim vas.)
Naravno. Prema tome, nije mi jasno zašto neki koji govore o tom vremenu gledaju u pod i zašto kada govore o ovim amandmanima govore na ovakav način, sa željom da ospore one zakone koji će takav haos sprečiti.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, poštovane kolege narodni poslanici, ovo je jedan evropski zakon i to nije zakon iz seta zakona antikorupcijskih. Svako je imao prilike u ovoj sali da iskaže svoj stav o antikorupcijskim zakonima kada se o tim zakonima glasalo. Podsećanja radi, neki koji danas najglasnije kukaju nad korupcijom, nisu glasali za te zakone u ovoj sali, niti su glasali za formiranje Agencije za borbu protiv korupcije.
Ovo je jedan evropski zakon koji fali Srbiji. Ovo nije izmena zakona, ovo je kompletno nov zakon. Ovim zakonom će građani Srbije dobiti vrlo kvalitetnu uslugu.
Da li će neko imati poverenja u javne beležnike ili ne i da li će neko imati poverenja u javne institucije i organe Republike Srbije, to zavisi od njega samog, a ne od ljudi koji će tek biti izabrani za javne beležnike. To će svakako biti za korist građana Srbije koji neće više stajati u nepreglednim redovima po sudovima da bi neki dokument overili, već će moći da se opredele kod koga žele da overe taj dokument.
Ne znam zašto se neki plaše javnih beležnika i overavanja javnih dokumenata i zašto neki stalno strahuju od Specijalnog suda i zašto neki stalno omalovažavaju rad Specijalnog suda. Samo podsećanja radi, oni pljačkaši koji su oteli 850.000 evra su uhapšeni.
U vreme kada su neki koji kukaju nad sudbinom kriminalaca i pljačkaša imali prilike da upravljaju ovom zemljom, ti nisu nikada došli pod udar zakona koji su krali novac.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je neko lepo primetio, ovo nije sednica SO Savski venac, već sednica Skupštine Srbije. Demokratska stranka podnosi amandmane koji se tiču svih građana Srbije. Ja živim u Kruševcu i veoma sam zadovoljan što je ovaj amandman podnet i usvojen, jer se on odnosi i na nas koji živimo u Kruševcu, a ne na Savskom vencu.
Takođe, istine radi, porodica Konstantinović tamo živi jedva 200 godina, tako da mi je žao što to neki ne znaju.
S druge strane, istine radi, znam da je u Srbiji tradicija da se kumovi časte onako kako hoće i da napuštaju stranke i da idu u stranke, ali molim one koji govore o mojim kumovima da vode računa kako o njima govore i da ovo shvate kako god hoće, ali da shvate ozbiljno. Jer, možda je vama u tradiciji, u stranci kojoj pripadate, da imate kumstvo po tradiciji Karađorđa i Obrenovića. Ovde se ipak, u Demokratskoj stranci, malo više vodi računa o tome. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, možda nema uvek opomene, ali sam zato tu ja. Nema nikakvih problema, prvo da pročitam kako glasi amandman, pa kako glasi obrazloženje zašto pomenuti amandman nije prihvaćen, a onda bih imao i ja koju da kažem o porezima u neko vreme i kako je neka politička stranka doživljavala poreze u Srbiji.
Prvo o amandmanu. Amandman koji je podneo narodni poslanik Petar Jojić na član 8. Predloga zakona, koji glasi: „Član 8. Predloga zakona briše se“. O retroaktivnosti je bilo reči ovde. Reč je o retroaktivnosti od 1. januara 2011. godine. Tu stoji jedno jako dobro obrazloženje zbog čega se, kako i zašto uvodi ova retroaktivnost, pa ću biti slobodan da zarad istine i zarad javnosti to pročitam: „Brisanje navedene odredbe, kako se amandmanom predlaže, imalo bi za posledicu da se vrše dva razreza porezana imovinu za 2011. godinu (za period do stupanja ovog zakona na snagu i za period od stupanja ovog zakona na snagu), što bi za organe jedinica lokalne samouprave značilo dvostruko administriranje i povećane troškove koji u vezi s tim proizilaze.“
Dakle, namera zakonodavca je isključivo da smanji troškove i da obezbedi efikasan rad lokalne samouprave, a nikako da na neki način gurne ruku u džep građana Srbije.
Jako dobro pratim šta govore moje kolege u ovom parlamentu, a ono što ne uspevam da zapamtim ja uzmem pa pročitam. Hvala Gospodu Bogu, ovde dobijamo jedan časopis koji se deli besplatno, zove se „Velika Srbija“; u tom časopisu, a ja sam pročitao sve brojeve od prvog do poslednjeg, imate jasno definisan politički program jedne političke stranke. Evo šta je ta politička stranka radila i govorila o porezima kada je bila na vlasti. Kaže lider te stranke: „Ne samo da ćemo uvesti porez na mobilne telefone, jer to je luksuz za građane ove zemlje, imamo da uvedemo i porez na satelitske antene, pogotovo za ove špijune što gledaju Dojče vele, CNN, BBC i Glas Amerike. Šta ko ima da se informiše na Bi-Bi-Siju i Dojče veleu? Ako to želi, ima da plati porez kao što plaća porez na oružje i na mobilni telefon.“
Šta dalje kaže genije ekonomske nauke? „Inflacija je opet uzela maha, ali ubeđen sam da ćemo je držati pod kontrolom. Mi smo rat dočekali sa ukupnom novčanom masom od deset milijardi dinara, a sada imamo četrnaest milijardi dinara. To vam je kao kada imate sto dinara, a onda vam zbog inflacije ostane osamdeset dinara, to vam je kao da ste platili porez.“ Briljantno je kako ste vi doživljavali poresku politiku u ovoj zemlji kada ste bili na vlasti, a kako je doživljavate kada ste u opoziciji.
Ne znam zašto imate dva morala i zašto neko uopšte ima potrebu da ima jedan moral kada je na vlasti, jednu ideologiju, a kada dođe u opoziciju kod njega se pobudi naknadna opoziciona pamet, pojavi se briga za narod, briga za najsiromašnije slojeve stanovništva, briga za penzije? Onda se tu nameće jedan prost zaključak: dobro je da budete u opoziciji, jer vidite kako dobre ideje naviru kada ste u opoziciji. Što više budete u opoziciji, više ćete dobrih i kvalitetnih ideja imati i te ideje ćete pokušavati da implementirate u postojeće zakone. Kada ste u prilici da obavljate vlast ta prilika vas samo kompromituje, ona od vas čini samo ono što jeste – gramzivi ljudi koji se ne libe da do ramena gurnu ruku u narodni novčanik i narodni džep.
Što se tiče nalivpera kojim je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ako vam se ispraznilo, gospodine Đeliću, ja ću vam dati mastilo da ga dopunite, jer ovde je bio gospodin Štefan File, neki su stajali mirno dok je on govorio, a neki su slušali. Ovi koji su stajali mirno nisu bili dovoljno koncentrisani, a ovi koji su slušali dobro su čuli, Srbija je dobrodošla u Evropu, očekujemo potpis i dobijanje statusa kandidata.
Ja vam se zahvaljujem, a ako vam zatreba penkalo, ja ću vam pozajmiti.

Zahvaljujem se svima onima na koje moje reči deluju i koji, evo, samo što nisu pristupili poslaničkom klubu Demokratske stranke. Ne morate da čekate izbore, možete odmah da glasate za ove izmene zakona, da glasate i za čitav set zakona koje mi predlažemo. Zahvaljujem vam se na podršci i na poverenju. Drago mi je da sam uspeo snagom argumenata da vas ubedim. Pozivam i vas da se učlanite zajedno sa mnom u biblioteku, jer je biblioteka jedna korisna ustanova, možete mnogo toga da naučite, pogotovo ono što ste propustili u dosadašnjem životu i radu.
Takođe vam preporučujem da manje čitate „Veliku Srbiju“, a da više i pažljivije čitate ove zakone koje Vlada donosi. Možete mnogo da naučite. Uostalom, čovek se uči dok je živ. Život je pred vama i ja vam želim da zaista to vreme koje vam predstoji provedete u učenju i radu, da se popravite i da zajedno svi popravljamo ono loše što ste vi uradili kada ste bili na vlasti. Hvala.
(Narodni poslanik Zoran Krasić želi repliku.)

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nakon svih diskusija ostajem zbunjen, kao predstavnik vladajuće većine i kao predstavnik Demokratske stranke, da li mi ovde danas raspravljamo o Zakonu o državljanstvu ili o Zakonu o popisu stanovništva.
Ovde se olako barata pojmovima i terminima, ali se olako i izriču kvalifikacije na račun naših suseda, država u našem neposrednom okruženju. Ovde se usmeravaju građani da ponovo bivaju zbunjeni, ovde se kroz formu amandmana na jedan vrlo jasan i precizno definisan zakon ponovo unosi uznemirenost među građane ove zemlje i ponovo se pokušava, retorikom koju smo jedva preživeli devedesetih godina …

Upravo sam zbunjen zbog dnevnog reda.

Kao čovek iz vladajuće većine koji jako dobro čita zakone i amandmane svih podnosilaca smatram da ove amandmane treba odbiti.

Zahvaljujem. Ako je cilj ovih amandmana da zbunjuju i plaše građana i ako je cilj ovih amandmana da vređaju države u neposrednom okruženju i da propagiraju ideju velike Srbije, koja nije ostvariva, onda smatram da te amandmane treba odbiti. Ali, ako je cilj obrazlaganja ovih amandmana da samo potroše vreme ove skupštine na jalove rasprave i rasprave o onome što nije na dnevnom redu, onda je to ne samo stvar za odbijanje, već i za izricanje mere opomene. Zahvaljujem.