Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih pročitao amandman o kome smo slušali dvadesetominutno predavanje o liku i delu Dragana Đilasa.
Amandman o kome smo malo pre trebali da raspravljamo glasi: "član 2. menja se i glasi – u članu 15. dodaje se stav 3. koji glasi:"izuzetno od stava 1. tačka 1. ovog člana lokalna komunalna taksa se ne uvodi za isticanje firme na poslovnom prostoru privrednog subjekta, preduzetnika koji kao pretežnu delatnost obavlja stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti za koje je izdat odgovarajući sertifikat ministarstva nadležnog za poslove privrede.""
Razumem facinaciju Draganom Đilasom. Nije lako izgubiti izbore od Dragana Đilasa i nakon toga gledati kako se nekome raspada stranka i nije lako nekoliko puta u kontinuitetu izgubiti izbore od Dragana Đilasa. Razumem one koji su do prekjuče zagrljeni plakali na obali Dunava u Zemunu zato što su izgubili izbore od Dragana Đilasa i razumem one koji su napravili diplomatski problem sa Bugarskom, jer toliko je narastao vodostaj Dunava, da su poplave izazvali svojim plakanjem. Gospodo, vaše suze razumem, opravdavam, to je sve u redu, međutim, vaše diskusije niti razumem, niti opravdavam. One su, pre svega, zlonamerne, one se ne dotiču pomenutog amandmana, one imaju za cilj da naruše visok kredibilitet koji uživa Dragan Đilas i gradska vlast u gradu Beogradu.
Poređenja radi, vi nikada niste imali prilike da upravljate gradom Beogradom. Probali ste vladate, ali vam se nije dalo. Nakon toga vam se stranka raspadala nekoliko puta na sastavne i rastavne delove, ali poređenja radi, na osnovu onoga što ste izneli, braneći ovaj amandman, ja sam Kruševljanin, imam dobrog gradonačelnika, ali žao mi je što gradonačelnik Kruševca nije Dragan Đilas. Mislim da je to jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda. Kada govorimo o zaduženju i da će neko neke dugove da vraća, ponosan sam danas što smo do skoro vraćali dugove koje je grad Kruševac napravio 1974. godine, jer su te dugove napravili ljudi koji su imali viziju. Godine 1974. napravljen je sistem za vodosnabdevanje grada Kruševca. Danas kada pijemo pitku vodu sećamo se kako smo vraćali taj dug, ali smo svesni činjenice da smo zbog svog duga imali mogućnost da se racionalno zadužimo, da se zadužimo korisno, da se zadužimo za dobrobit pokoljenja koji su te dugove vraćali.
Sećam se scene kada sam se kao student vozio gradskim prevozom Beograda, a vozio sam se gradskim prevozom u Beogradu nikada nisam bio student, sredinom 90-tih godina niste mogli da uđete ni u autobus, ni u trolejbus, kao što me upozorava koleginica, nije ih ni bilo, trolejbusom pogotovo niste mogli da se vozite jer nije bilo ni struje. Naravno, oni koji su odgovorni zbog toga što tada nije bilo struje, a takođe i oni koji su odgovorni što tada nije bilo autobusa, danas kritikuju mogućnost da se građani Beograda voze na način kako to priliči civilizovanim ljudima.
Međutim, nećemo mi samo da se vozimo, nego ćemo raditi nešto da se građani, ne samo Beograda, već svih građana iz svih delova ove zemlje, voze i to u pravcu Evrope. Na tom pravcu ka Evropi ima onih koji će u te točkove nabijati klipove, ima onih koji će sipati eksere na put, ima onih koji će stalno okretati znakove i putokaze, ne bili se možda zbunili, ima onih koji će nam govoriti da Zemlja nije okrugla, da je planeta ravna ploča, ima onih koji će ljubomorno ukazivati na nešto što nije tačno. Ima onih koji će govoriti da su neki akti urađeni mimo zakona.
Sve te nabavke su urađene poštujući se tenderska procedura. Niko se od učesnika u javnim nabavkama nije žalio. Ako neko ima bilo kakvu primedbu na javne nabavke u gradu Beogradu, neka o tome obavesti tužilaštvo. Ne mora da se plaši da ide u tužilaštvo, neće ga pitati koliko je para potrošio za putne troškove, to nije u nadležnosti tužilaštva. S druge strane, ako ne možete da me nadgovorite, gospodine Markoviću, probajte da me nadćutite. Nije teško, verujte.
(Predsedavajuća: Bez direktnog obraćanja, molim.)
Ni gospodinu Duvnjaku nešto nije jasno, organizovaćemo mu dopunsku nastavu. Gospodine Duvnjak, ništa ne brinite.
(Predsedavajuća: Bez direktnog obraćanja, molim. Narodnog poslanika Momčila Duvnjaka molim da prestane da dobacuje i da krši Poslovnik.)
Dakle, razumem fascinaciju Draganom Đilasom, razumem fascinaciju onih koji su izgubili izbore nekoliko puta, kojima se stranka posle toga raspala, oni za sve to krive Dragana Đilasa i DS, ali pre nego što nekome na leđa natovarite teško breme osude drugih, vi se prihvatite lakog bremena osude samih sebe. Pogledajte kakvu ste gradsku kasu ostavili u Aranđelovcu, u Kruševcu i drugim gradovima koji su imali nesreću da se oprobaju u vašem vršenju vlasti.
Što se tiče Dragana Đilasa, apsolutno sam uveren da će građani Beograda to znati na sledećim izborima da cene, ali da će pre svega to znati da cene pokolenja koja će živeti u ovom gradu. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, izborom za narodnog poslanika, dao sam ostavku na mesto odbornika u SO Kruševac jer smatram da čovek može da obavlja kvalitetno samo jedan posao, dva – teško. Neko ko je gradski odbornik u gradu Beogradu i narodni poslanik očigledno se zbuni jer ne zna gde dolazi na posao, da li je ovo Skupština Beograda ili je ovo Skupština Srbije. Onda ja znam da su table lepo okačene i da se zna koja je ovo institucija. Kad uđem piše Narodna skupština Republike Srbije, da čovek zna gde je došao na posao. Ali, u svakom slučaju, kada govorimo o onome što je tema ovog amandmana i onome što se iznosi napadajući ovaj amandman, a u stvari napadajući DS i Dragana Đilasa, jasno je da provejava kompleks poraženog.
Nažalost, kompleks poraženog se učvršćuje stalnim porazima na izborima. Postoje razne terapije kako da se taj kompleks izleči, ali to nije u mom domenu, ja sam ipak samo narodni poslanik i ne mogu o tome da govorim, pri tome sam po obrazovanju diplomirani inženjer poljoprivrede za stočarstvo, ali jako dobro razumem kako se sprovode javni tenderi, jako dobro razumem kako se organizuju javni tenderi, jako dobro znam šta je posao tužioca, jako dobro znam šta je posao revizora.
Nisam do sada čuo da je neko pokretao inicijativu za opoziv Dragana Đilasa. Dragan Đilas je 19. avgusta 2008. godine izabran za gradonačelnika Beograda, 19. avgusta je preobraženje. Mislim da smo tog dana na bitno kvalitetan način preobrazili političku scenu Srbije na bolje. Mislim da je to crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, a crno slovo u kalendaru nekih drugih političkih aktivnosti onih stranaka koje su se posle toga raspale. Razumem njihovu tugu, komplekse, nezadovoljstvo i bes, ali ne opravdavam nameru da se sopstveno nezadovoljstvo i bes isfrustriranost Draganom Đilasom leči na takav način da će se u ovoj sali iznositi neistine kada je reč o gradskoj upravi, o gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu, o zameniku predsednika DS Draganu Đilasu.
Razumem nameru da se ovaj amandman koji sam malopre pročitao svede na raspravu o tome koliko je zadužen Beograd, a koliko Aranđelovac. Ono što Grad Aranđelovac ima od stanovnika, nažalost stane u četiri beogradska solitera. Nije primereno uzimati veličinu Aranđelovca i zaduženost Grada Aranđelovca i Grada Beograda, kao što nije primereno porediti Grad Beograd sa bilo kojim drugim gradom u Srbiji.
Činjenica je da se Beograd više gradi nego ostala mesta u Srbiji. Moram da vam kažem, meni smeta što se Kruševac, Vrnjačka Banja, Čačak, Arilje ne grade tim intenzitetom kojim se gradi Beograd. Voleo bih da Kruševac nekada ponovo bude prestonica kao što je nekada bio, u svojoj istoriji. Voleo bih da Dragan Đilas ima mogućnosti da bude i gradonačelnik Grada Kruševca. Siguran sam da bi investicioni zamah bio dobar, ali ja kao čovek koji pripadam ovoj zemlji i Gradu Kruševcu koji me je delegirao da budem narodni poslanik, nikada neću biti ljubomoran na one koji su bolji, uspešniji od nas, ali ću se truditi i težiti da njihov kvalitet dostignem, da ono što su oni uradili u svojim lokalnim sredinama, a prepoznam kao dobro, implementiram u gradu iz koga dolazim. Da ono što vidim dobro kod svojih koalicionih partnera iz G17 plus, iz Jedinstvene Srbije, iz PUPS implementiram u Gradu Kruševcu i da kažem da je to dobro. Nikad se neću stideti i da ono što je dobro u SRS, da kažem i to je dobro, da ću i ovo iskoristiti i ovu ideju.
Nažalost, vidim da sam neke ganuo, da hoće da se rasplaču. Kada bih sada dao prazan, beli papir i da nekima kažem - hajde mi kažite šta ste dobro uradili za neki grad, ili Srbiju, siguran sam da bi mi vratili prazan papir. Hvala im što nisu više učinili nego što su mogli u datim okolnostima, jer i ovo je bilo previše za jedan život. Zahvaljujem se.

Javio sam se po amandmanu. Svakako, koristiću vreme svoje poslaničke grupe.
Veoma je važno kolike su lokalne komunalne takse kada neki investitor dolazi. Svako onaj ko kaže da to nije važno, da bi se privukli investitori, ili ne poznaje kako dolazi i kako se odvija taj proces privođenja nekog zemljišta nameni i dovođenja investitora, ili ne zna ili ne želi da zna.
Kada dobijete kao gradonačelnik, ili kao zainteresovani čovek iz lokalne sredine upit neke firme, gde se raspravlja o tome kakva je infrastruktura, da li postoji asfaltni put, koliko taj grad ima stanovnika, dobijate sijaset drugih pitanja – sedmo, osmo ili deveto pitanje je, uglavnom, koliki je iznos koji se plaća na ime komunalne lokalne takse?
Nije tačno da taj posao neko zna ili ne zna da radi, ovde ko predloži ovaj zakon, jer da li neko posao zna da radi ili ne zna da radi, to ne govore reči, to govore dela.
Jutros sam došao iz Kruševca u Beograd i prošao sam pored fabrike "Kronošpan". Neko je te ljude doveo tamo u Lapovo, pokazao im tu ledinu pored autoputa i rekao – ovde je dobro da se napravi fabrika. Ako mislite da su ti ljudi došli samo zato što ih je neko uhvatio za ruku, pa rekao, hajde sada dođite ovde, ista takva ledina postoji i duž autoputa u Bugarskoj, duž autoputa u Mađarskoj, duž autoputa u Hrvatskoj. Neko je mnogo truda, vremena, i napora uložio da ti ljudi tu dođu.
Ako je neko doveo "Beneton" u Niš, pa nije došao u "Beneton" zato što voli Niš, a ne voli Kruševac, nego zato što je našao svoj interes, a taj interes se ogleda u mogućnosti da ostvari jedan odgovarajući profit, došao u Niš. Fabrika "Jura" koja dolazi iz Niša, koja je već došla u Raču, takođe nije došla tu zato što neko ne zna svoj posao, nego zato što neko zna svoj posao. Fabrika "Falke" dolazi u Leskovac, zato što je to grad tekstilne industrije, ima tekstilnu tradiciju, imaju tamo obučenu radnu snagu, imaju određene interese da tamo dođu. Svako ko kaže da nijedan baš investitor ovde nije došao ili ne govori istinu ili nije putovao Srbijom ili je putovao žmureći, jer ti ljudi su došli u Srbiju, napravili su ovde proizvodne pogone i rade. Ali, tim ljudima je jako važno koliko je komunalna taksa. Znate da je najveća komunalna taksa u Srbiji 62 miliona dinara? Nije svejedno kad neko plati 62 miliona dinara. Tačno je da ne utiče podjednako jedan frizerski salon, jedna radnja brze hrane na eko sistem neke lokalne zajednice, kao što utiče i Cementara. Cementara svakako bitnije narušava taj eko sistem, ali nije svejedno kolika će biti komunalna taksa ili da takva komunalna taksa i komunalna primanja budu u takvoj ne srazmeri. Treba voditi računa i o toj stavci, jer je to i te kako važna stavka kada dolazi investitor u neku sredinu.
S druge strane govorio sam o ovim investicijama i o "Falkiju" i o "Kronošpanu" i o "Benetonu" i o "Juri", pa i o Panasoniku, koji dolazi u Svilajnac, zato što su se tu neki ljudi, naši koalicioni partneri, ljudi iz lokalnih samouprava, iz DS, iz G 17 plus potrudili da te ljude dovedu u svoje gradove.
Nemam nikakav problem da pohvalim gradonačelnika bilo koje političke opcije, političke stranke, koji u svoju lokalnu sredinu dovede investitore, privuče te investicije, otvori radna mesta, bez obzira da li je iz DSS iz SNS, SRS, DS, imaće svu pomoć mene, kao narodnog poslanika i Vlade Republike Srbije u tim naporima, u tom poslu koji se zove – borba za nova radna mesta. Mislim da oko toga ne treba biti sujetan. Ne treba otvaranje radnih mesta da bude tema političkog prepucavanja. Možete nas kritikovati zbog toga što zbog svetske ekonomske krize neka obećanja koja smo dali u izbornoj kampanji nećemo ispuniti u predviđenim rokovima, ali ne možete nas kritikovati za ono što smo dobro uradili, jer ne možete kazati da je loše to što se u Rači traži višak radnika. Ne možete kazati da je loše to što će se u Svilajncu otvoriti onoliko radnih mesta koliko će se otvoriti. Pri tome, dok bacate kamen na nas stanite ispred ogledala pa se zapitajte, pre nego što bacite taj najveći kamen što ga uzmete sa zemlje, iz prašine, pre nego što ga bacite ka nama, zapitajte ste šta ste vi uradili danas za tu lokalnu sredinu, šta ste uradili sa vaše javne funkcije, koliko ste vi investitora doveli, koliko ste ljudi ovde zaposlili, pa kad to sve saberete, kad premerite, onda na tom kantaru, na koji ste nas zadužili, na njemu nas i odužite. Do tada ne stajte na kantar, nije dobro da se premeravate na takav način. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mogao bih da podržim deo ovog amandmana koji se tiče kaznenih odredbi, ali to je teoretski praktično nemoguće, jer ne možete podržati deo amandmana. Sa druge strane, ne verujem da ikome u ovoj zemlji može pasti na pamet da na takav način uzurpira zakon, da ga ne sprovodi. Istovremeno, u zemlji koja teži da dostigne evropske standarde vladavina prava je temelj principa na kojima bi trebalo da počiva ta zemlja.
Sa druge strane, svaki zakon, pa i ovaj zakon ima prostora da se predvide određene kaznene odredbe za ne sprovođenje ovog zakona, za nameru da neko kaže – mene to ne obavezuje, to je samo slovo na papiru. Sa druge strane, apsolutno sam uveren da će građani prepoznati one koji će sprovoditi ovaj zakon i na sledećim izborima i na onim tamo izborima, jer mi ne donosimo zakone za jednokratnu upotrebu, da važe samo za mandata jedne vlade. Ovo su zakoni koji suštinski reformišu i transformišu naše društvo i sprovode suštinske reforme u zemlji.
Ali, s druge strane, ako govorimo o tome koliki je procenat zarada koji će pripasti lokalnim samoupravama, to vam je kao kad imate teoretsku pretpostavku da, recimo, imam suprugu i troje dece i kao narodni poslanik primam 100.000 dinara. Da li će na kraju meseca ta porodica imati više para, ako ja odmah na početku meseca platim sve komunalije i dažbine, pa deci dam po 10 ili 20 hiljada dinara za džeparac, ili pet hiljada dinara, ili dve hiljade dinara, ili im uopšte ne dam, ili će ono što imam kao 100.000 dinara u desnom džepu, preraspodelim u levi džep, napraviti neku novu vrednost?
Ovaj zakon ne stvara novu vrednost. To je ono oko čega se mi ne slažemo. Ovaj zakon samo vrši pravedniju raspodelu novca lokalnim samoupravama. Ali, taj pokušaj da se nama implementira, da mi hoćemo da kažemo građanima da će ovaj zakon napraviti neku novu materijalnu vrednost, nije dobar i pogrešan je. Mi nemamo to objašnjenje građanima da ovaj zakon pravi neki nov prihod u budžetu. Samo budžet pravednije raspoređuje lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kakav ko odnos ima prema lokalnoj samoupravi, prema opštinama, prema gradovima u Srbiji, imao je prilike svako od nas da pokaže. Tačno građani Srbije znaju ko je bio na vlasti kada su oduzeta ovlašćenja lokalnim samoupravama 1997. godine, ko je taj zakon doneo, ko je u njegovoj izradi i kreiranju učestvovao, ko želi da taj zakon promeni i ko ne želi taj zakon da promeni. Svako od nas tačno zna šta je radio, gde je bio i kakav je odnos prema lokalnim samoupravama imao u vreme mandata kada je bio na vlasti.
Prema tome, ne vidim potrebu da se neko ovde upinje iz petnih žila da se pokazuje kao zaštitnik, dušebrižnik i neko ko će brinuti o gradovima, o opštinama, o lokalnim samouprava, tu brigu mogao je da pokaže kada je imao priliku da upravlja ovom zemljom. Neko je upravljanje sveo na vladanje, opštine su ostale bez samouprave, bez imovine, bez mnogih nadležnosti koje su imale kroz istoriju višestranačja u Srbiji. Žao mi je što se ovaj zakon donosi tek sada, što nije ranije donet. Žao mi je što još uvek nismo vratili imovinu lokalnim samoupravama, jer bez imovine nema ni samouprave, ali sam apsolutno uveren da će se ovim zakonom, a i zakonom koji će uskoro biti na dnevnom redu, te nepravde ispraviti. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsedavajuća, malobrojne kolege dame i gospodo narodni poslanici, nikakvog sukoba nema između DS i G17 plus. Mi smo svesno primenili ovaj zakon odnosno doneli nameru da ovaj zakon primenjujemo od 1. septembra.
Svako onaj ko planira da u oktobru, novembru i decembru izađe na lokalne izbore može, ali ne u Srbiji. Ne nameravamo niti imamo potrebu da se lokalni izbori održavaju pre redovnog termina.
Svako ko je nestrpljiv da dođe na vlast, to svoje nestrpljenje moraće da trenira i narednih 20 godina jer nestrpljenje nikome ništa dobro nije donelo.
Sa druge strane, ovoj zemlji predstoje i redovni parlamentarni i redovni lokalni izbori. Ovo nije kampanja, ovo je zakon koji ima za cilj da reformiše ovo društvo. Ovo nije kampanja, kao što neki misle, da neko pređe cenzus ili ostvari ne znam kakvu političku korist, ovaj zakon ima za cilj da zaista sprovede skupštinske reforme koje su potrebne ovom društvu, a kakvi su odnosi među koalicionim partnerima, to ne treba nikoga da brine. Oni su takvi kakvi su, a kakvi će biti, to opet ne treba da brine opoziciju, jer razumem nervozu pojedinih ljudi u opoziciji, najteže je u opoziciji prvih 25 godina, posle se navikne, ali do izbora ima još sasvim dovoljno vremena. Zato bi bilo bolje da izmene kampanju oni koji se kandiduju da pobede na izborima, probaju da sprovedu da ta kampanja krene ili da krenu u kampanju odmah sada. Uveravam ih sa ovog mesta da ne maštaju o tome da će izbora biti pre redovnog roka, jer izbori će biti onda kada to zakon propisuje, a DS, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, hoće da pokaže da je u ovoj zemlji moguće održati stabilnost, uprkos nekim razlikama i razmimoilaženjima, jer stabilnost je ono što treba ovoj zemlji i njenim građanima. Zahvaljujem se.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam Kruševljanin, rođen sam u Kruševcu. Za mene je moj grad najveći na svetu i tu su me građani birali da zastupam njihove interese. Naravno, ja ne samo da sam narodni poslanik u Kruševcu, već i svih onih gradova Srbije gde su ljudi glasali i izašli na izbore. Uvek sam se trudio da zastupam interese svih tih gradova, pogotovo onih gradova koji u ovom sazivu nemaju svoje predstavnike u ovom domu.
Na početku izlaganja, pošto mnogi govore o istoriji i istorijskim činjenicama, hoću da ukažem da je ova rasprava zaista obilovala mnogim činjenicama, s puno emocija. Bilo je rasprave koja je na momente bila i zlonamerna. Kada pogledate izveštaj u današnjem Dnevniku, a sada je otprilike osam sati, umesto da ovo bude jedno od centralnih vesti u današnjim dnevnicima, nažalost, zbog zbivanja u Srbiji, ovo je u mnogim dnevnicima i na mnogim sajtovima sedma ili osma vest, iako je reč o jednom vrlo važnom zakonu i jednoj vrlo važnoj inicijativi.
Međutim, pre nego što krenem da ukažem na određene istorijske činjenice, pošto su mnogi spominjali istoriju i neka vremena koja su za nama, i ovo će nekada biti prošlo vreme. I o ovom vremenu neko će svedočiti na osnovu onoga što smo radili, ali i što smo govorili u ovom visokom domu. Hoću da vam kažem podatak za grad Kruševac iz 1904. godine, pošto imam stenografske beleške.
Godina 1904. je godina veoma važna u istoriji grada Kruševca. Te godine otvorena je železnička stanica, podignut spomenik kosovskim junacima, koji je pobedio na međunarodnoj smotri u Parizu, Ajfelov toranj. Danas svi znaju za Ajfelov toranj, dok spomenik kosovskim junacima zna malo ljudi. Te godine, gradonačelnik Kruševca sam je postavio načelnika žandarmerijske uprave, sam je postavio direktora gimnazije, uz saglasnost ministra prosvete. Te godine, gradonačelnik Kruševca sam je doneo, zajedno sa tadašnjim sazivom grada Kruševca, mnoge važne odluke. Grad Kruševac nije bio grad, nego je bio srez kruševački, imao je nekoliko opština. Jedna od njih je bila i Veliki Šiljegovac koji je danas mesna zajednica na teritoriji grada Kruševca. Mesna zajednica Veliki Šiljegovac nedavno je rekonstruisala magistralni put koji vodi od Kruševca preko Šiljegovca do Ribarske banje, morala je da traži 12 republičkih saglasnosti da bi uradila put koji prolazi kroz teritoriju mesne zajednice koja je od životnog značaja za ljude koji žive na teritoriji mesne zajednice Veliki Šiljegovac.
Istovremeno, kada govorimo o činjenicama, moji su poreklom sa planine Ovčar i tu se jedno selo Dućojevci. To je najviše selo na planini Ovčar. Godine 1882, u tom selu rođeno je mnogo dece, rođen je moj deda. Kada je pošao u osnovnu školu, 1889. godine, bilo je u osnovnoj školi 1.100 đaka. Pretprošle godine moja bratanica završila je osnovnu školu u Dućojevcima i ona je bila poslednji đak, a škola je, posle 120 godina, zatvorena jer tamo više nema dece. Kad sam pitao mog brata – gde su? Kaže – otišli su svih ovih godina u Čačak, Beograd i neke druge gradove i neke druge svetove, a ja sam ostao da živim ovde. Onda mi je kazao – čujem da imate u Skupštini raspravu o decentralizaciji, pa bih te molio da pomeneš i ovaj podatak. Međutim, to isto su čuli i odbornici Skupštine grada Kruševca, pa su mi kazali da moram da iznesem podatak da velikom većinom glasova odbornika grada Kruševca ovaj zakon nije dobio podršku.
U Kruševcu sam biran da budem narodni poslanik i imam obavezu da zastupam one interese i one težnje građana Kruševca koji me obavezuju gradskim odlukama, skupštinskim odlukama i koje su za mene neprikosnovene, gde god branim interese svog grada iz kojeg dolazim. Oni su mi kazali da zahtevaju određena pojašnjenja koja su data u vezi ovog zakona, ali pre nego što čujemo ta pojašnjenja i čujemo ta pitanja koja ću postaviti u vezi ovog zakona, dužan sam da reagujem na dve činjenice koje smo čuli u današnjoj raspravi. Prva je da postoje u Srbiji bogate i manje bogate opštine. Moram da kažem, sad se obraćam direktno građanima Srbije, ne postoje, iako nemate prenos sad, bogate opštine u Srbije, postoje samo manje ili više zadužene, a sve su siromašne.
Budžet Republike Srbije, Republike Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine je manji od godišnjeg budžeta grada Ciriha. Grad Cirih ima više para nego četiri bivše jugoslovenske republike, koje se nalaze u našem neposrednom okruženju, uključujući i Srbe.
Onda je normalno da se u Srbiji, kada govorimo o novcu, otvara jedno rivalstvo, koje meni kao građaninu Kruševca veoma smeta. Koliko god ja voleo Kurševac, koliko god ja voleo dolinu Zapadne Morave, za koju je kazao Sv. vladika Nikolaj Velimirović neka je blagoslovena dolina Zapadne Morave, ne mogu da dozvolim da se u Srbiji formira težnja da ja ljubav prema svom zavičaju, svom kraju, demonstriram mržnjom prema Beogradu i zavisti prema Beogradu.
Međutim, mnogo bolje i kvalitetnije živi moj brat u Dučalovićima, iako nema asfaltni put do svoje kuće, nego većina žitelja koja živi na Novom Beogradu, na Starom Sajmištu, koja nema elementarne uslove za život. Oni su takođe građani Beograda, ali njih retko ko u Srbiji doživljava kao građane Beograda. Građani Beograda su verovatno samo oni koji žive na Dedinju, ili samo oni koji žive na Starom Gradu, ili Savskom Vencu, ili na Vračaru. Građani Beograda su i oni koji žive u Borči, i na Čukarici, koji ne mogu da upišu decu u zabavište.
Loše je da se zakon o decentralizaciji u ovoj Skupštini, u ovom sazivu, brani tako što se apostrofira i stalno potencira taj rivalitet lokalnih sredina i grada Beograd.
Sad da se vratimo malo na ona pitanja koja sam čuo i u Čačku, i u Kruševcu, i u Arilju. Demokratska stranka ima najbolje predsednike opština. Ima ih mnogo više nego sve druge političke stranke ovog trenutka. Nemojte misliti da ti ljudi ne znaju svoj posao, baš kao što znaju taj posao ljudi iz LDP, pa i ljudi iz DSS, oni koji dugo vode svoje gradove i opštine znaju da rade taj posao, jer to ih je naučila praksa i vreme.
Demokratska stranka ima u Arilju Mirjanu Lakumović koja je odličan predsednik opštine.
Demokratska stranka ima Jovu Markovića koji je odličan gradonačelnik u Užicu, ima Predraga Mićevića u Smederevu, Gorana Ješića u Inđiji, Sašu Paunovića u Paraćinu i da ne nabrajam sve da ne bih nekoga zaboravio, a nekoga uvredio što ga nisam pomenuo, ali ti isti ljudi su mi i kao građani Kruševca dali nekoliko teza, pitanja, nekoliko nedoumica koje moram da postavim.
U opštini Arilje, poslednjih 50 godina, svi infrastrukturni projekti finansiraju se isključivo iz lokalnog samodoprinosa i on je u prethodnim godinama iznosio 12% budžetskih prihoda i isključivo je služio za asfaltiranje lokalnih puteva i za izradu onih infrastrukturnih projekata koji su bili od važnosti za ljude koji tamo žive.
U Arilju žive vredni ljudi, malinari, tekstilci, ljudi koji znaju da urede svoj grad shodno svojim potrebama.
Međutim, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave i Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi, propisano je da mora barem 50% ljudi koji izađu na referendum, da glasaju za. U vremenu u kome živimo, teško je motivisati ljude da u tom procentu izađu, kamoli da glasaju za neku inicijativu koja će zadirati u njihove budžete, kućne budžete.
Arilje više nema mogućnosti da se finansira, odnosno te lokalne projekte zakonom o samodoprinosima. Ovaj zakon neće sprečiti ljude da u svojim lokalnim sredinama organizuju izjašnjavanje građana za samodoprinose. Taj samodopri-nos kada ne uspe, onda se lokalne samouprave okreću onome što ovaj zakon otvara kao mogućnost, a on u najvećoj meri se usmerava na porez na zarade, umesto na transfere i to može izazvati određene probleme.
Svima je poznato da smo u prošlom sazivu ovog parlamenta, nekoliko puta imali inicijative Vlade Republike Srbije da se razna poreska dugovanja oproste. Ko garantuje lokalnim samoupravama da sutradan neko neće kazati, i vi koji ste radili i plaćali redovno poreze, i vi koji ste radili, ali niste redovno plaćali poreze, a lokalna samouprava očekuje te poreze kao deo svojih prihoda, država Srbija će sada te poreze otpisati i lokalne samouprave će ostati bez tih prihoda.
U Arilju, ako je neoporeziva osnovica, ako se poveća sa 7.310 dinara na 17.480 dinara, a vrlo često smo imali pregovore Vlade, poslodavaca, sindikata i zaposlenih, koliko treba da bude ta neoporeziva osnovica ako se ona poveća na 17.480 dinara? Opština Arilje će ostati bez svojih prihoda i transfernih sredstava.
Podsetiću vas samo da je država 2007. godine smanjila porez na zarade sa 14% na 12% i da je uveden taj neoporezivi deo od pet hiljada dinara na predlog Ministarstva ekonomije. Istovremeno, insistiralo se tada na smanjenju stope sa 12% na 10%, na taj neoporezivi deo. Ko nama garantuje u lokalnoj samoupravi da sutrdan neće doći neka vlada koja će promeniti te poreze i onemogućiti da dobijemo novac koji sada imamo.
Sa druge strane, kako lokalna samouprava može da utiče na naplatu poreza? Nikako, pogotovo u predizbornim godinama kada se svi slažemo i lokalna samouprava tu ne može da natera ljude koji prihoduju i rade da uplaćuju porez. Nema instrumenata prisile, nema država instrumente da im kaže, izvinite, vi morate da plaćate porez, jer iz tog poreza se finansiraju građani ovog grada. Istovremeno, da ne govorim da u nekim gradovima su postojali veliki privredni subjekti kojima je država blagonaklono gledala kroz prste na činjenicu da u prethodnim periodima nisu baš uplaćivali poreze na zarade.
Jednostavno, bilo je u interesu da se ostvari neka proizvodnja, da se sačeka proces privatizacije i da dođe do toga da ti privredni subjekti prežive sa određenim brojem radnika, ne bi li se očuvao socijalni mir.
Posebna opasna pretnja za male sredine, a u malim sredinama gde se budžet oslanja na veliki broj zaposlenih u malom preduzeću, može doći do promene poslovne politike. U Kruševcu smo imali fabriku "Henkel" koja je zahvaljujući monopolskom položaju, u privredi Srbije, a zahvaljujući sankcijama, jednog trenutka naišla na veliki broj zaposlenih i to je za našu lokalnu sredinu svakako bilo dobro, a za privredni subjekat loše, "Henkel" je privatizovao "Merimu" i sa 1.700 radnika, ta fabrika se svela na 300 zaposlenih.
Imamo još privrednih subjekata i u Kruševcu i u Trsteniku, Paraćinu, koji mogu bitno smanjiti broj zaposlenih i da čisto smanje procenat od zarada koji se očekuje.
Način raspodele transfera takođe može otvoriti brojna sporna pitanja, znači, ako je za raspodelu transfera, ako se koristi uredba o utvrđivanju i metodologiji stepena razvijenosti regiona ili jedinica lokalne samouprave, kako to izgleda u praksi? Uredba kaže da će opština koja ima daleko više lokalnih prihoda, biti razvijenija, pa će dobijati manje transfera, jer se izvorni prihodi uprosečuju po glavi stanovnika. Realno je da manje lokalnih prihoda imaju jedinice lokalnih samouprava koje ih ne naplaćuju. Imate skupštine opštine koje nisu uredile i ažurirale svoju opštinsku ili gradsku upravu i neažurno baš naplaćuju te prihode.
Istovremeno, ima jako malo opština koje su vrlo dobro uređene, kao što je Kosjerić, tu je bio Dragan Vujadinović naš kolega, poslanik, kao Požega, kao Arilje i onda ti ljudi dobro ubiraju te svoje prihode.
Ako oni dobro ubiraju prihode, onda će imati manje transfera. Šta to znači? Da li to država kažnjava time što su dobro organizovali svoju lokalnu samoupravu, i da li znači da će na kraju školske godine nedovoljan đak dobiti knjigu za odličan uspeh i primereno vladanje, i u knjigu među korice stavi nekoliko stotina evrića da se stimuliše da bude još gori, ili će se možda ova pojava na neki način kompenzovati određenim amandmanima ili promenama. Nije dobro da država sankcioniše najbolje, država mora da stimuliše najbolje da budu još bolji.
Dalje, imamo uredbu koja kaže da će opština sa većom masom penzija po glavi stanovnika imati manje transfera. Ponovo uzimam za primer svoj grad iz koga dolazim, grad Kruševac. Grad Kruševac je tokom 80-tih godina imao izuzetno razvijenu privredu. Mnogo ljudi je tu steklo pravo na penzije. Grad Arilje ima dobro razvijenu privredu i mnogo ljudi je tu steklo pravo na penzije. Ali, penzija ne utiče, ni lokalni prihod. Kako visina penzija utiče na stepen razvijenosti lokalne sredine? To je nešto što je minuli rad tih ljudi koji su radili u tim lokalnim sredinama. To nije dobro, jer taj prihod ne može da utiče na cenu vrtića. Ne može neko da obračuna da je opština Arilje razvijena opština zato što se tamo slije 50 miliona evra od malina. To se slije zahvaljujući privatnoj inicijativi tih ljudi, njihove preduzimljivosti, ali nemojmo ih staviti u istu ravan sa nekim drugim opštinama zbog toga.
Na kraju, ja sam poslanik na stalnom radu u Skupštini Srbije. Da li će porez na moju zaradu, koju dobijem ovde, da ide Starom Gradu ili gradu Kruševcu? Znači, ja prebivam u Kruševcu, ali onda postavljam pitanje – šta je sa Lapovom? Opština Lapovo je napravila vrlo dobru fabriku i napravila je dobru fabriku zahvaljujući, između ostalog, i angažovanju gospodina Dinkića. Napravila je dobru fabriku, ali dala je mnogo toga novom investitoru, zemljište, infrastrukturu, objekte. Međutim, pokazalo se da je najmanji broj ljudi iz Lapova došlo da radi u Lapovo. Rade ljudi iz Rače, rade ljudi iz Velike Plane, iz Niša, iz Svilajnca.
Znači, ja kao lokalna samouprava dam sve za razvijanje radnih mesta, ali zarade idu u drugi grad. Znači, znam da će porez na moju platu ići u grad Kruševac, ja sam prijavljen u Kruševcu, tamo živim, ali taj u Lapovu ko je zaposlio radnike iz Svilajnca mora da zna da će njegov porez na zarade ići u opštinu Svilajnac, iako opština Svilajnac ni prstom možda nije mrdnula da se razvije industrijske zona u Lapovu. Pri tome, Svilajnac je grad koji doživljava ovog trenutka veliki ekonomski bum, otvara se veliki broj radnih mesta i veliki broj fabrika. Oni će doći u situaciju da će i tamo morati da dolaze ljudi sa strane da rade to, dolazi "Panasonik", pa dolaze i mnoge druge dobre fabrike i biće velika tražnja za radnim mestima u Svilajncu, a u Svilajncu narod iz tog regiona tradicionalno živi i radi u inostranstvu, ima dobre devizne penzije. Verovatno će i one ući u obračun razvijenosti Svilajnca, ali taj novac koji se bude zarađivao u Svilajncu, on će ići u one opšte iz kojih dolaze ti radnici.
Čuli smo odgovore na kritike fiskalnog saveta, a nismo čuli odgovore na kritike MMF. MMF je takođe izneo kritike. Međutim, čuli smo i kritike opozicije. To je nešto na šta ja moram kao predstavnik vladajuće većine u ovom parlamentu da dam određene odgovore. To je uradio i gospodin Dinkić. Prvo, ovde u ovoj sali sede predstavnici svih političkih stranaka koji su se na ovaj ili na onaj način oprobali u vršenju vlasti. Svako je imao priliku da uradi i da svoj doprinos decentralizaciji. Ali, moram sve vas da podsetim, uz Vladu Zorana Đinđića ovo je druga Vlada koja je sprovela najznačajnije suštinske reforme ovog društva. Možda to neko hoće da prihvati, možda hoće da vidi, možda neće da vidi, ali ja vas ponovo podsećam, prave suštinske reforme našeg društva sprovode se u ovoj vladi. Počevši od reforme ovog parlamenta, za šta nismo imali baš uvek konsenzus, priznajem to, pa preko reformi društva koje su veoma važne. Nikada mi nismo u Srbiji, šta god ko mislio, uživali veći stepen ljudskih i građanskih sloboda od 1904. godine, pa i ranijih godina u vreme višestranačja, nego danas. Možete slobodno da kritikujete Vladu, svakog pojedinca, možete slobodno da se osećate kao slobodan čovek u ovoj zemlji, ali suštinske reforme se reflektuju i na taj osećaj slobode.
Na kraju svoj izlaganja hoću da kažem, pošto se mnogo govorilo o vremenu 70-tih godina vremenu kada smo imali tzv. Titovu ili Brozovu decentralizaciju u Srbiji, mi smo tada u Kruševcu imali gradonačelnika Radomira Mićića, čoveka koji je kao gradonačelnik mnogo uradio na razvoju grada Kruševca, koji je ostao u lepom sećanju građana Kruševca. U njegovo vreme je napravljen "Stadion mladosti", napravljen je vodovodni sistem, ali se u to vreme radilo tako što za sve te infrastrukturne projekte nije morao da traži saglasnost nekih republičkih institucija koje su nam danas bespotrebno nepotrebne. Bilo je uz gospodina Mićića mnogo gradonačelnika Kruševca koji su i te kako ostavili pečat u gradu Kruševcu. Krsta Novaković je jedan od njih, bio je gradonačelnik od 1939. godine pa do kraja rata. Za vreme njegovog mandata grad Kruševac je takođe imao nekoliko opština. Za vreme njegovog mandata takođe su u Kruševcu rađeni infrastrukturni projekti.
Nedavno smo probali da radimo rekonstrukciju okoline arheološkog kvarta u Kruševcu. Trebalo nam je toliko saglasnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Građevinske direkcije Republike Srbije, trebalo nam je stotine i stotine nekih dozvola i zahteva i odlazak za Beograd i traženje tih saglasnosti bitno je uticao na troškove tog projekta. Onda je izašao jedan od ljudi iz organizacionog odbora i kazao – e, da je Knez Lazar morao sve ovo da traži kada je pravio crkvu Lazaricu, pa nikada ne bismo napravili ni srednjovekovni Kruševac, ni crkvu Lazaricu.
Dobro je da mi dobijemo odgovore na ova pitanja koja sam postavio. Dobro je da se uvaže sve ove kritike koje du dali gradonačelnici svih gradova Srbije, pa i stalne konferencije gradova. Dobro je da se uvaže sve one kritike koje smo čuli i od ljudi koji vode svoje opštine, da se kroz amandmane ovaj zakon oplemeni. Dobro je da se sve te kritike javno iznesu ovde u parlamentu, jer je ovo mesto gde se, na kraju krajeva, ovaj zakon donosi.
Još jedanput podvlačim, veoma je važno da imamo svest o tome da decentralizacija Srbije nije samo ni ekonomsko pitanje, ni samo političko pitanje, niti pitanje oko koga se treba raspravljati, ko koliko voli koji deo Srbije. Srbija će biti integrisana u EU samo ako se svaki njen deo bude ravnomerno razvijao. Ravnomerni razvoj tih gradova nije moguć pre svega dok ti gradovi nemaju svoje političke predstavnike u određenim institucijama. Ravnomerni razvoj tih gradova nije moguć ako se ti gradovi zaobilaze od strane investitora. Ravnomerni razvoj tih gradova nije moguć ako u ministarstvima postoji diskreciono pravo po kome hoću neki novac nekome da dam, a nekome neću. Ti transferi moraju biti javni, transparentni i dostupni svima.
Imali smo mi situaciju 90-tih godina, a i posle 2000. godine, da se u zavisnosti od toga ko čini Vladu i ko čini ministarstva određenim gradovima daje ili ne daje novac, a opštinama je tačno imovina oduzeta posle veličanstvene pobede na lokalnim izborima 1996. godine. Mnoge nadležnosti gradovima i opštinama su tada uzete i nažalost do današnjeg dana nisu vraćene. Nema suštinske i prave samouprave bez prava na svojinu. Kada vratimo pravo na svojinu u lokalnim samoupravama, onda možemo govoriti da smo daleko odmakli stepeništem decentralizacije Srbije. Zahvaljujem se.

Samo još nekoliko dodatnih pojašnjenja. Razumem ove egzaktne podatke, numeričke parametre koji tako kažu, ali činjenica je da je grad Kruševac prošle godine kao vanredni prihod dobio 11 miliona evra za projekte koji su se finansirali iz nekih drugih fondova, što Nacionalnog investicionog fonda, što nekih drugih prihoda. Tog prihoda više biti neće i to je činjenica.
Kada govorimo o diskrecionom pravu opština da možda sami propisuju najveću stopu poreza, koja može biti limitirana, a imati skalu od – do, uzmimo za primer komunalnu taksu koja će takođe biti jedan od značajnih prihoda lokalne samouprave. Da li znate da najveća lokalna komunalna taksa u Srbiji iznosi 62 miliona dinara? Pazite, privredni subjekt plaća u nekom gradu 62 miliona dinara lokalnu komunalnu taksu. Da li je reč o cementari, pivari, nije zanemarljivo.
S druge strane, bio sam ugostitelj u Kruševcu nekada, imao sam restoran brze hrane. Verovali ili ne, sa restoranom brze hrane sam plaćao istu komunalnu taksu koliko je plaćao i moj frizer koji se nalazio u drugom delu grada, u drugoj zoni, isto koliko i fabrika "Merima". Fabrika "Merima" nije ostvarivala ni približno isti prihod kao ja, nego neuporedivo veći i neuporedivo više je štetila komunalnim uslugama.
Znači, to diskreciono pravo kada se ostavi lokalnim samouprava, zna da bude problematično i valjalo bi ga dodatno uskladiti sa stvarnom sitaucijom, jer sve što se ostavi kao diskreciono pravo u našoj zemlji zna da bude veliki problem.
Takođe, kada govorimo o MMF, apsolutno sam saglasan sa vama i sa svima koji kažu da je reč o jednoj instituciji koja se vrlo kruto drži zaštite, pre svega svojih interesa, jer novac pozajmljuju oni nama, a ne mi njima. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, termin "političke aktivnosti" jeste veoma prigodan termin za sve one aktivnosti koje se obavljaju u Srbiji, a kada pojedinci i grupe žele da učestvuju u političkom životu Srbije, ali se, nažalost, zbog namera da učešće na izborima materijalizuju, manifestuje na način da razni ambiciozni pojedinci imaju u stvari nameru, ne da učestvuju na politički život Srbije, već imaju nameru da materijalizuju svoje želje, namere.

Imali smo praksu od 1990. godine, pa naovamo da su mnogi ljudi učestvovali na izborima u Srbiji ne da bi se kvalitetom političkih programa nametnuli biračima, ne da bi rešavali probleme, već samo, i isključivo, da bi dobili novac koji je namenjen ljudima koji učestvuju u tim aktivnostima koje su izbornog karaktera. Dakle, "političke aktivnosti" je dobar termin, jer moraju ljudi koji žele da se pojave na izborima zajedno sa nekim, bilo da je reč iz SRS, DS, SPS ili bilo koje druge stranke, da imaju isti tretman kao i mi, jer što bi nešto u slovu zakona važilo za mene kao člana političke stranke, a ne bi važilo za nekoga ko želi da učestvuje na tim izborima pod nekim drugim imenom, a ne pod imenom političke stranke. I, što bi se neko u svojim aktivnostima trudio da učešće na izborima u stvari bude učešće za popravljanje materijalnog položaja njega i njegove porodice?

A, mogu sada da vam pročitam koliko smo lista, u neposrednoj našoj prošlosti, imali sastavljenih isključivo i samo od članova jedne porodice ili jedne familije. Ti su uzeli novac iz budžeta Republike Srbije, ti su dobili mogućnost da učestvuju u političkoj utakmici i ti ponovo čekaju neku novu priliku da se pojave. Ili, možda hoćete da vam pročitam imena lista na izborima u nekim državama u okruženju? Videćete veoma interesantna prezimena i imena, videćete veoma interesantne ljude, od kojih neki učestvuju u političkom životu Srbije.

Prema tome, smatram da je ovo adekvatan termin, smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti i smatram da je zakon, bar u ovom segmentu, vrlo jasan, precizan, egzaktan i da će i te kako unaprediti politički život ove zemlje i omogućiti ravnopravno učešće svih aktera u političkom životu Srbije na jedan ravnopravan, normalan, civilizovan i evropski način. Ja vam zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, uvaženi gosti, ako ste još uvek tu, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je da se vlast i opozicija razumeju. Dobro je da vlast i opozicija imaju identične stavove oko evropskih zakona koji su prepreka na evropskom putu i putu pristupanja Srbije EU.

Međutim, loše je da politička stranka učestvuje na izborima i da tek pošto ih Boris Tadić pobedi na izborima mi saznamo da su oni kandidovali mnogo goreg kandidata nego što je Nikola Šećerovski, jer tek kad smo ih pobedili saznali su da su neki kandidovali, pročitaću, samo podsećanja radi, iz ove čuvene institucije koja se zove Biblioteka, kaže, ovako, ovako se govori neposredno pred izbore: "Sada, kada sunce Srbije slobodne, kada sunce Šumadije uđe na Andrićev Venac, kada Srbiju obasja sunce slobode", u liku i delu neću imenovati koga, ali svi znaju, "sada, kada najpošteniji, najbolji, najčasniji srpski sin iz srca Šumadije, iz Kragujevca, dođe na Andrićev Venac'', a onda se ovako govori kada se izgubi na izborima: ''Vi ste, gospodine, engleski špijun! Vi ste, gospodine, američki sluga! Vi ste, gospodine, najgori izdanak srpskog roda!"

Da li smo mi to mogli da saznamo da ih Boris Tadić nije pobedio? E, sada ih pitam – kada ste nas slagali, kada ste govorili istinu, da citiram vas, same, da li kada ste govorili u izbornoj kampanji ovako o vašem kandidatu ili ste nas slagali posle izbora? Ali, činjenica je da ne kandiduju baš svi najbolje, kao političke stranke, i ovde imamo praksu gde vidimo da je to tačno, vidimo političku stranku koja nije kandidovala najboljeg, nego najgoreg, a ni ona nije znala da je najgori dok nisu izgubili.

Zato je dobro da se ovaj zakon zove zakon o finansiranju političke aktivnosti, jer sve političke stranke nemaju baš najbolje kandidate. Neke imaju …

(Predsednik: Vreme.)

… ovakve kandidate o kojima sve saznamo tek kada izgube na izborima i ustanu i pruže nam ruku što smo ih pobedili. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uporno se kroz diskusiju o ovom zakonu, kao i o mnogim drugim zakonima, od dela opozicije stalno ponavlja jedna ista aksioma, jedna ista mantra, da nama neko nešto naređuje iz Brisela i da mi donosimo neke zakone zato što neko to od nas traži.

Za te i takve imam samo jednu poruku: kad ne bi postojala EU, da se jedno jutro probudimo i da kažemo da nema te EU, ona više ne postoji, DS bi se zalagala da se donese ovakav zakon, ne da bismo mi nekoga zadovoljili, ne da bismo mi ispunili nečije uslove, već zato što smatramo da je dostignut standard u tim zemljama na takvom nivou da obezbeđuje najbolji mogući nivo ovih aktivnosti u Srbiji, u skladu sa zakonom koji sada donosimo.

Niko od nas ništa ne mora da traži, niko od nas ne mora da postavlja nikakve uslove, ovo je nešto što mi sami sebi svesno želimo da nametnemo kao uslov, jer želimo da od Srbije napravimo uređeno društvo.

Kada igrate u Ligi šampiona, vi možete da prihvatite fudbalska pravila Lige šampiona ili da ih ne prihvatite. Ako ih ne prihvatite, sedite kod kuće i gledate svoju nacionalnu ligu, pa tu možete da tumačite ta fudbalska pravila kako god hoćete, možete da organizujete navijanje na tribinama kako god hoćete, ali ako to ne uradite u skladu sa onim što želi svet i što nalažu pravila fudbalske igre, vi onda sedite kod kuće pa uživajte u svojoj fudbalskoj predstavi na način na koji ste to navikli. Ako želite među najbolje, onda morate da stvorite uslove da budete među najboljima, da vas najbolji pozovu i prime u svoje društvo i da se onda njima nametnete kao najbolji. U protivnom, sedite unutar svoje lige i tu ta nametnuta pravila, koja ste sami propisali, razrađujte do mile volje, pa onda jednog dana, kad odete na svetsko prvenstvo, pogledajte gde ste vi, a gde su oni koji prihvataju evropska pravila…

(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, molim vas da vaše fudbalsko iskustvo povežete sa brisanjem reči "politička", u članu 2. alineja 6.)

Moram da vam kažem da nemam neko fudbalsko iskustvo. Non-stop kroz diskusiju o ovom zakonu dobijamo jednu mantru koja kaže da mi ispunjavamo nečije uslove donošenjem ovakvih zakona. Sa druge strane, neki nam zameraju što ih gledamo i hvale se da gledaju u nas.

Nije poenta da nas gledate, poenta je da nas razumete i shvatite. To su dva odvojena postupka i dva odvojena procesa. Pa, kada shvatite šta vam govorimo, onda ćete shvatiti da ovde ima i ljudi koji vode zapisnik. I, ove devojke koje vode stenografske beleške mogu da vam kažu da nije problem u nama kada vam nešto kažemo, jer niko ovde od demokrata ne pominje bilo koju političku stranku. Onaj ko treba da se prepozna, sam se prepoznaje i to nije njegov problem, to je naš problem. Problem nam je – zbog čega? Problem nam je zato što mi želimo da usmerimo diskusiju u pravcu rasprave o amandmanima, a ne o pravcu političke prošlosti ove zemlje.

Međutim, oni koji se uporno sami prepoznaju na svaku našu reč, oni koji se uporno prepoznaju na svaku našu diskusiju imaju problem ili sa istinom ili sa samima sobom, svakako ne sa nama niti mi imamo problem sa njima.

Da završim, dakle, bilo je pitanje kako će izgledati kampanja kada se u Srbiji bude izglasao ovaj zakon. Sigurno se u kampanji, kada se bude izglasao ovaj zakon, neće potezati pištolj na taksiste, hekler na studente i sigurno se u kampanji koja se bude vodila u bliskoj budućnosti u Srbiji mora znati šta, ko, kako i zbog čega radi, u skladu sa zakonom koji ćemo doneti, sigurno će se znati ko kolikim tokovima novca raspolaže, kako ih troši i kako ih usmerava, i sigurno će se znati i šta su političke aktivnosti i šta su neke druge aktivnosti. Te druge aktivnosti neće moći da finansiraju kao političke aktivnosti. Zahvaljujem vam.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nekada je teško pred građanima braniti neki zakon koji ima za cilj povećanje akciza, ali kada se razmotre svi argumenti protiv tog zakona, kada se razmotre sve one reči koje se čuju u ovoj sali, onda taj posao, iako nezahvalan, nije težak. Tačno je da u ovoj sali ima ljudi koji su ubeđeni da su u pravu nasuprot njih stojimo mi, koji smo uvereni da smo u pravu i tu potvrdu dobijamo ne samo na izborima već svakoga dana, od svih onih od kojih nam je ta potvrda potrebna.

Dakle, ovaj amandman koji je podnet Vlada odbija, ali u obrazloženju tog amandmana, mi smo čuli veoma interesantne teze, teorije i teoreme koje zahtevaju određene odgovore i razjašnjenja, pa i pojašnjenja. Braneći ovaj amandman neki su kazali da razumeju EU i da proučavaju EU, ali očigledno ne shvataju EU na pravi način, a to bi bilo kao kad bih ja rekao, znate, ja volim srpsku rodoljubivu poeziju, ali ne volim Jovana Dučića, ne volim Milana Rakića, znate, ja razumem epske srpske pesme, ali ne volim ni kosovski ni pokosovski ciklus.

Kada govorimo o ovim amandmanima, interesantno je da se podsetimo da u političkom životu Srbije ima onih političkih stranaka koje propovedaju dva morala. Jedan je moral onaj kojeg se pridržavaju kada su na vlasti, ali njega ne propovedaju, a kad su u opoziciji onda ono što propovedaju, to ne važi kada dođu u poziciju da budu na vlasti.

Stranka koja je ušla u istoriju, pazite u istoriju Srbije, kao stranka koja je najviše puta podigla poreze, akcize, dažbine, danas najglasnije brani poreze, akcize i dažbine, a po lideru te stranke narod je nazivao mnoge takse, uredbe i poreze i zvao ih, njegovi porezi, njegove takse, jer se nije znalo da li te takse trpa u sopstvene džepove ili te takse i porezi idu u budžet Republike Srbije ili negde treće.

U svakom slučaju, kada govorimo da Brisel danas ima neke lobiste u ovom parlamentu koji za račun Brisela donose neke amandmane, ne znam da li Brisel ima svoje lobiste u ovom parlamentu, ali moram da vam kažem da grad Kruševac ima svog lobistu u Briselu i to sam ja, i tu mi je i grad Čačak i Dučelovići gde je rođen moj deda, i Peć i Prizren i Đakovica imaju svoje lobiste u Briselu, i to smo mi iz DS, jer za nas je taj deo sastavni i neotuđivi deo Srbije. Danas kada govorite da EU uzima Kosovo, moram da vas podsetim, da je danas potpisan Kumanovski sporazum, kada DS nije bila na vlasti, da su tada neki drugi bili na vlasti, da su kazali – ako i jedna NATO čizma kroči na Kosovo, mi ćemo se doživotno povući iz politike, nikada se više nećemo baviti politikom.

Danas kada govorite o akcizama, pa nam čitate sve što vam pada na pamet u ovoj sali, pa kažete, da su akcize sa sto milijardi povećane na 160 milijardi, a carine da su pale 64 milijarde na 39 milijardi, između ostalog pale su zato što je potpisan neki CEPTER sporazum o slobodnoj trgovini.

Kada danas govorite, da su one akcize iz januara bile dobre u decembru 2010. godine, moram da vas podsetim da tada niste za njih glasali. Niste glasali za ovaj toliko citirani amandman gospodina Kasalovića. Naprotiv, neki od vas su ga kritikovali.

Dakle, vama treba 6 meseci da shvatite šta je dobro za Srbiju. Verovatno ćete je za 6 meseci, kada potpišemo sve ugovore sa EU, vi kazati – pa to i nije bilo tako loše, ali morali smo da napadamo. S druge strane, DS se uvek trudila da govori istinu građanima i biračima ove zemlje. I niko iz DS nije izašao ni pred jednu instituciju, bilo domaću, bilo međunarodnu, da kaže, da je ponosan što su mu građani Srbije dali titulu najvećeg medijskog manipulatora, ali se onda u parlamentu poziva na istinu i da istinu promoviše kao vrhovni vrednosti sistem u koji veruje.

Kada govorimo o tome da se mi ovim akcizama dodvoravamo Briselu, a narušavamo tradicionalne odnose sa našim prijateljima, moram da vam citiram, za sve neobaveštene i neupućene, reči ruskog ambasadora koje je danas kazao, gospodin Konuzin, da naši vekovni i istorijski prijatelji nisu alergični na evropski put Srbije, naprotiv, oni ga podržavaju i smatraju da će dovesti do daljeg unapređenja odnosa Srbije i Rusije.

Prema tome, ovi što dobacuju i kažu da ne govorim po amandmanu, strpljivo su odslušali 40-to minutno predavanje, koje uopšte nije bilo po amandmanu, tako da mogu da pokažu strpljenja i ovih pet minuta da saslušaju mene, a onda kod kuće još nekoliko sati da promisle o tome što govorim i onda da čuju još jednu rečenicu koja kaže – mi nismo alergični na evropski put Srbije, pogotovo nismo alergični ni na jedan akt koji se ovoga puta donosi u srpskom parlamentu, a približava Srbiju EU.

Za kraj moram da podsetim samo na još nekoliko stvari koje smo čuli u ovoj sali, a to je, da mi ne povećavamo ni akcize, ni bilo koje poreze, ni dažbine, zato što ne shvatamo kako građani ove zemlje žive, niti to radimo u nameri da maltretiramo građane, niti mi ovom zemljom vladamo.

Vladanje ovom zemljom se završilo onako kako se završilo. Ovom zemljom se danas upravlja, upravlja se njenim resursima. A, ko će ovom zemljom upravljati, to se odlučuje na slobodnim demokratskim izborima, koji će, hvala gospodu Bogu, doći. Na tim izborima svako će imati priliku da ocenjuje kako naše sadašnje ponašanje, kako naše prethodno ponašanje, tako i našu doslednost. A ja ću i na tim izborima dosledno zastupati ideju EU u Srbiji i Srbiju u EU. Ja ću i na tim izborima dosledno biti ambasador grada Kruševca u Briselu, Rimu, Londonu i u svim onim zemljama gde želim da Srbija bude ravnopravni prijatelj kome svi pružaju ruku, ne da bi iz te ruke nešto oteli, ne da bi toj ruci nešto dali, već zato što smatram da Srbiji jeste mesto u EU i zato što smatram da evropski put Srbije nema alternativu, kao i zato što znam, i u to sam apsolutno uveren, EU ništa od nas ne otima, niti nam nameće.

Na nama je da prihvatimo da živimo kao sav normalan i civilizovan svet, ili da tu ponudu odbijemo. Tu ponudu smo već jednom u svojoj istoriji imali 1991. godine i posle 20 godina vreme je makar da se vratimo na tu 1991. godinu, ali ne kroz rat i stradanje, već na onu ponudu koju smo imali od savremenog sveta. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, zahvaljujem na komplimentima ''moralna gromada'', žao mi je što ne mogu da odgovorim, zahvaljujem i na komplimentu ''intelektualna gromada'', takođe, ne mogu da odgovorim istom merom, ali moram da odgovorim istom merom kada je reč o sopstvenom sećanju i osećanju građana ove zemlje.

Dakle, činjenica je, jesam bio ''petokolonaš'' za vreme vlasti stranke čije smo predstavnike malopre čuli. Svakog dana sam bio peti u koloni za mleko, šećer, zejtin i pogotovo benzin, koga je obilato bilo na benzinskim pumpama, pa se onda iskuva ona flaša od dva litra koka-kole, pa se u nju sipa litar i 80 benzina, pa onda kupite to kao dva litra benzina. Kamo sreće da su neki zajedno sa mnom stali tada u red da kupe taj benzin i da odu sa vlasti tada, a ne kada je otišlo Kosovo i Metohija zbog njihove politike. Dakle, Bil Klinton ima spomenik u Prištini. Biću siguran da ću sledeći put pored spomenika Bilu Klintonu u Prištini videti i spomenik Vojislava Šešelja, jer on je najviše doprineo sa politikom SRS onome što danas imamo na Kosovu.

Kada govorite o našem odnosu sa SPS, imam sasvim korektan odnos sa SPS. Svesno sam odabrao i gospodina Veljka Odalovića, ovde koji sedi u sali, da bude koalicioni partner. Svesno sa njim radim na onome što se zove trasiranje evropskog puta Srbije. Vama preporučujem da budete u dobrim odnosima sa njim, jer oni koji ne mogu da pređu cenzus u Vrnjačkoj Banji mogu sledeći put od Veljka Odalovića makar da dobiju dozvolu da sa balkona posmatraju sednice skupštine, kada ne budu prešli cenzus i ne budu učestvovali u parlamentarnom životu Srbije. Hvala.

Poštovani gospodine potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre, eto, tako, nečije vreme je definitivno isteklo, to kažu i ovi što ovde mere vreme. Samo ću kratko da iskoristim ovog puta pravo na repliku, pošto nema replike na repliku i da vas podsetim, gospodine Krasiću, kad ste vi bili na vlasti i vaša stranka, u zatvoru sam bio 46 puta. Hvala Gospodu Bogu, izašao sam zdrav  i čitav, prav i normalan, što i vama želim, a, s druge strane, moram da vam kažem, kad sam izašao iz zatvora, vaša stranka je i dalje bila na vlasti. Tada je čitava Srbija bila u zatvoru i nije se znalo ko je u zatvoru, a ko je slobodan čovek. I kada ste vi bili na vlasti i vaša stranka, te penzije velike, o kojima pričate, nisu se primale. Trinaest penzija nije primio moj pokojni otac, moja majka nije ni primala penziju.

Kada govorite o tim blagodetima i tekovinama koje ste vi izvojevali za vreme vašeg mandata, drago mi je makar da kad ja kažem reč "Kumanovski sporazum" vi makar spustite glavu, jer lepo ste kazali, možda znate, jesam bio ''petokolonaš'', jer sam bio peti u koloni za šećer i mleko, zejtin i pogotovo benzin, ali kada se meri učinak vaše stranke, uvek sam bio protiv vas i protiv vaše ideologije, jer ću vašu ideologiju imati prilike da vidim i ove godine na Zadušnicama, nažalost. Zahvaljujem.

(Narodni poslanik Zoran Krasić, sa mesta: Replika.)

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo komentar i Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Neću koristiti argumente iz brakorazvodne parnice, niti je dobro da se takvi argumenti koriste. Građani žele odgovore na neka pitanja, na neke nejasnoće.
Mnogo je pitanja koja su pokrenuta, kada je reč o zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Samo ću, pre nego što krenem da govorim o ovom zakonu, podsetiti da je pravna regulativa finansiranja političkih organizacija relativno novijeg datuma. U Evropi se ona razvila tek sredinom 20-ih godina prošlog veka. Mi smo u Srbiji prvi Zakon o finansiranju političkih stranaka dobili 2003. godine.
Danas su neke moje kolege kazale da ovaj zakon ništa ne valja, da ovaj zakon nije dobar, da za zakon neće glasati. Isto su to kazali 2003. godine, ali su isto to kazali kada smo donosili Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja i danas vidite kako oni sa zakašnjenjem od par godina shvataju koliko je dobar Zakon o dostupnosti informacija, pa ga čak neki hvale, pozivaju se na njegove odredbe, primenjuju ga, koriste ga, dobijaju podatke. Danas, posle osam godina, oni shvataju da je dobar i onaj zakon iz 2003. godine o finansiranju političkih stranaka, jer su u svojoj diskusiji kazali da su oni dok su bili na vlasti, dok nije bilo Zakona o finansiranju političkih stranaka sa narodom delili i dobro i zlo. To je tačno, oni su uzimali dobro, narodu su ostavljali zlo i sada taj narod ima pravo da uredi politički prostor u ovoj zemlji i da se zna po kom principu se finansiraju političke stranke.
Domaća javnost je veoma fokusirana na ovu temu, ali, nažalost, mediji ovoj temi prilaze sa velikom dozom senzacionalizma. Tačno je da je potrebno da se zna ko, kako i zbog čega finansira koju političku stranku, ali taj pravi kritički pristup ovoj temi, da bi se ova tema vratila u institucije, često izostaje i, zaista, taj veliki senzacionalizam, koji je prisutan, danas se najbolje očitava u komentarima koje daju na raznim forumima mnogi zainteresovani pojedinci, ali i pojedini novinari, gde kažu da će ovaj zakon dodatno unazaditi političku scenu. To apsolutno nije tačno i nije prihvatljivo. Ovaj zakon uređuje političku scenu Srbije. On nije posledica bilo kakve histerije da mi sa obe noge skačemo ka EU. Ovaj zakon je posledica promišljenog, razumnog odlučivanja i donošenja odluke da ovu delatnost, da ovaj segment društva uredimo onako kako to rade civilizovane države Evrope i sveta.
Neki su ovde olako baratali ciframa. Pominjali su stotine miliona i milijarde evra, iznosili poređenja iz kampanja u SAD i nekim mnogo bogatijim zemljama. Tamo se za političke kampanje troši mnogo više novca nego što je budžet Republike Srbije. Tako se za finansiranje političke aktivnosti taj novac usmerava pod pažnjom javnosti.
Danas je na prostoru jednog našeg južnog suseda baš uhapšen čovek koji je učestvovao u predsedničkoj kampanji, jer je prekršio odredbe o finansiranju svoje političke kampanje. Dobro je da se to ima na umu, jer na prostoru Balkana tokovi novca su tokom 90-ih i 2000. godine bili usmeravani iz ilegalnih aktivnosti u legalne tokove, u političke tokove i kada neko kaže – zašto se ovo zove „zakon o finansiranju političkih aktivnosti”, a ne finansiranju političkih stranaka, pa, finansiranje političke aktivnosti je mnogo širi pojam. Jer, poznato je da se u Srbiji kandiduju i grupe građana, da se pojedinci kandiduju i onda se na njih ne bi odnosio zakon o finansiranju političke aktivnosti ako bi se zakon zvao zakon o finansiranju političkih stranaka i stavljao bi ih u privilegovani položaj automatski favorizujući ih.
Imali smo prilike da kada govorimo o ovom zakonu imamo nekoliko veoma važnih segmenata o kojima treba govoriti. Jedan je jemstvo. Niko više neće moći da učestvuje u političkim kampanjama na izborima, na izbornoj utakmici sa namerom da ne pređe cenzus, a uzme novac iz državnog budžeta. Moraće da položi jemstvo, pa ako ne pređe cenzus, moraće da se odrekne tog jemstva. Niko više neće moći da upire prstom u nekoga i da kaže da se finansira iz inostranstva, jer je zakonom zabranjeno finansiranje političke aktivnosti iz inostranstva.
Zakonom je zabranjeno i da se političke aktivnosti finansiraju od prihoda od igara na sreću. To je veoma važno da pomenemo, pogotovo kada smo u „Insajderu” pre par nedelja videli da su određene zainteresovane grupe, koje su sada na udaru zakona, pokušavale da izlobiraju određene privilegije za svoju delatnost tako što su se bavile ilegalnim aktivnostima i tako što su zbog toga na kraju i završile pod udarom zakona.
Građani Srbije imaju pravo da znaju ko finansira političke stranke. Političke stranke su u obavezi da predaju svoje finansijske izveštaje. Građani Srbije imaju pravo da znaju i ko ima kakav interes da koga finansira, ali političke stranke imaju pravo da ih finansiraju njihovi članovi. Političke stranke imaju pravo da uzimaju članarinu od svojih članova i da je članstvo u političkim strankama dobrovoljno.
Ono što, takođe, valja kazati, ovde su propisane i određene kaznene odredbe ovim zakonom i te kaznene odredbe nisu nimalo male, do dva miliona dinara, uz mnogo teže sankcije je propisana najviša novčana kazna zbog nepravilnosti u toku finansiranja političkih procesa i političkih aktivnosti.
Moram da se osvrnem i na neke kritike koje smo čuli na račun ovog zakona. Neki ljudi iz opozicije tvrdili su da onaj zakon koji je doneo Boža Đelić ništa nije valjao. Danas smo videli da je odličan, jer se baš na izvode tog zakona pozivaju. Drugi su tvrdili da smo mi imali politiku – lako ćemo, kada su oni bili na vlasti. Samo ću da podsetim da tada nije postojala ni Agencija za borbu protiv korupcije i da nije bilo zakona o finansiranju političkih stranaka, pa smo iz faze – lako ćemo, došli do faze – kako ćemo?
Evo, ovo je odgovor kako ćemo. Hoćemo kao sav uređeni svet. Ne da bi se dodvorili tom svetu, ne zato što taj svet to od nas traži i očekuje, nego zato što mi hoćemo da budemo deo sveta i da prvo Evropu napravimo ovde, a onda neka građani ove zemlje odluče da li ova zemlja treba da ide u EU ili ne. Ali, naš cilj je da zadovoljimo određene standarde.
Neki kažu da su to opet neka pravila koja nam Evropa nameće. Znate, mi možemo da kažemo da hoćemo da se takmičimo u Ligi šampiona, ali tako što naši klubovi igraju rukom u kaznenom prostoru. Onda će nam oni kazati – izvolite, vi po vašim pravilima organizujte vašu Srpsku ligu, kad budete želeli da se takmičite u Evropskoj ligi, moraćete da prihvatite određena pravila i da po njima igrate. Naravno, mi smo davno prihvatili evropska pravila kad je reč o sportu i kad je reč o mnogim drugim aktivnostima, te tako želimo i evropska pravila kada je reč o aktivnostima političkog karaktera.
Neki su da bi napadali ovaj zakon pokazali slike kako DS u Kruševcu deli humanitarnu pomoć. Nikada se ne stidimo toga da delimo humanitarnu pomoć onima kojima je potrebna, pogotovo onima kojima je potrebna zbog nekih drugih aktivnosti nekih drugih političkih stranaka. Takođe, nikada se ne stidimo da javno predočimo svoje finansijske izveštaje, i to demokrate rade u skladu sa zakonom, u predviđenim rokovima. To rade i sve druge političke stranke vladajuće većine. Sve su predale uredan finansijski izveštaj.
Naravno, ovde uvek ima onih proroka koji prizivaju smak sveta i nesreću sa svakim zakonom koji donosimo. Nedavno je bio jedan, zvao se Harold Kamping, koji je prorekao smak sveta. Mnogo puta ste prorekli smak sveta i smak Srbije, i nestanak Srbije zbog donošenja zakona koje primenjujemo danas u Srbiji, koje s ponosom primenjujemo. Setite se Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Niste glasali za njega, niste ga podržali, a on se pokazao kao vrlo plodotvoran zakon. Harold Kamping, kad mu nije uspelo proročanstvo, on je nestao. Neki i dalje traju, uprkos tome što im se proročanstva nikada ne ostvaruju, uprkos tome što ne uspevaju ništa da predvide i pogode. Samo podsećanja radi, u ovoj godini su im se priviđali i prodaja „Telekoma” i raspad ekonomskog sistema i da evro ide na 110 dinara, i o tome su govorili prilikom donošenja svakog zakona, bez obzira na dnevni red i temu.
Ako niste sposobni da odgovorite, onda bar budite sposobni da ćutite. Jer, ako ne možete da nas nadgovorite, probajte bar da nas natćutite. To vam nije tako teško. Pokazali ste da ima ljudi koji imaju enciklopedijsko znanje, ali očigledno da ima ljudi koji imaju i enciklopedijsko neznanje. Ja se time ne bih ponosio, ali se ne bih ponosio ni time da svaki put kada govorim i završavam diskusiju kažem predsedavajućoj – hvala što me niste kaznili. Kada bi batine nekoga činile pametnim, volovi i magarci bi u istoriji civilizacije bili najpametniji, oni su se bar batina nadobijali. Nije svrha batina da nekoga kažnjava. Svrha zakona i sankcija u zakonu je da nekog odvraća. Prema tome, mi se ne trudimo da donosimo kaznene odredbe da bi nekoga kažnjavali, već da bi nekoga odvratili od onoga što želi da čini.
Dakle, ja sam danas ponosan što donosimo ovakav zakon. Ponosan sam i na to što su ljudi iz Venecijanske komisije kazali da je zakon u skladu sa Evropskim preporukama. Ne vidim nikakvu histeriju u našim nastojanjima da uđemo u EU, vidim jedno odmereno delovanje u tom pravcu, jedno razumno delovanje, očekivanje da politički prostor, baš kao i ekonomski prostor Srbije, uredimo u skladu sa potrebama naših građana i želim da nema nikakvih tabu-tema kada je reč o finansiranju političkih aktivnosti. Želim da nema nikakvih tabu-tema o tome ko, kako i kojim povodom daje novac za finansiranje političkih stranaka. Mislim da ćemo donošenjem ovog zakona otkloniti mnoge nedoumice. Svakako da nećemo eliminisati dozu senzacionalizma koja je prisutna svuda u Evropi, pa i u Srbiji, kad je reč o političkim aktivnostima i aktivnosti političkih stranaka, kao što nikada nećemo uspeti ni da ućutkamo one koji u svemu i svačemu vide zrno sumnje, koji u svemu i svačemu vide još jedan neuspeh, još jedno dodvoravanje i još jedno činjenje po nečijem ultimatumu.
Ali, kada Srbija bude deo EU, i oni će sa nama uživati blagodeti evropske civilizacije. Oni će možda i tada sumnjati da je zemlja okrugla i da je svet ravna ploča, ali će zajedno sa nama živeti u uređenom društvu i crpeti blagodeti iz tog uređenog društva za sebe, svoje porodice i svoju decu.
Danas pravimo još jednu stepenicu na tom evropskom putu, veoma važnu stepenicu i moram da vam kažem sledeće: uprkos vašoj sumnji i skepsi, uprkos tome da ste nas četiri godine optuživali da nikada nećemo videti Evropu, evropski horizont se sada jasno vidi zahvaljujući odgovornom radu svih ljudi ovde, od predsednice do svakog poslanika! Danas imamo i te kako mogućnosti da kažemo – uradili smo veliki posao jer smo ovaj parlament upriličili da liči na parlament koji donosi zakone, koji su vrlo važni!
Imamo prilike da vidimo i jalove rasprave koje ne donose ništa dobro. Pre svega vama, pa tek onda građanima Srbije. Ali, u svakom slučaju, mi smo uradili veliki posao. Na taj posao možemo biti ponosni. Jer, ovo više nije onaj parlament kakav smo imali prilike da vidimo 2007, 2006. godine. On više nije blokiran ničijim političkim hirovima. Ovo je parlament koji donosi zakone, koji će i te kako imati blagodet za sve učesnike u političkom životu, a pre svega za građane ove zemlje.
Zahvaljujem svima vama koji ćete glasati za ove zakone, podržati ovaj zakon, i pozivam sve da podrže donošenje ovog zakona, jer ovaj zakon od Srbije pravi uređenu državu, a ne crnu mrlju i crnu rupu na balkanskom prostoru. Zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru nekih diskusija ovde, kada se govorilo o ovom načinu izbora narodnih poslanika, bilo je nekoliko veoma neargumentovanih kritika na račun DS.
Znate, nije DS kriva nikome što ne može da pređe cenzus u Vrnjačkoj Banji i nekim drugim mestima Srbije i onda mora da nađe opravdanje, niti je DS ikome kriva što najgore moguće ljude, američke špijune, engleske satrape kandiduje za predsednika Srbije, pa kada izgube, tek onda javnost Srbije sazna kakve kandidate neke političke stranke kandiduju na predsedničkim izborima.
Odmah nam sada kažite, dok usvajamo ovaj zakon, koga ćete nam na sledećim izborima kandidovati? Kakva nas pošast čeka na sledećim izborima i koga planirate na sledećim izborima da kandidujete? Jer, tek kada izgube izbore, tek kada ih napuste, tek kada se pobegne sa broda koji tone, onda saznamo kakve su sve mogućnosti imale priliku da sede na čelu Srbije, ko je sve imao šansu, ko je sve dobijao priliku da upravlja i vlada ovom zemljom.
Dakle, nije DS kriva, nije kriv ni zakon, krivi ste vi sami što vam se to dešava. Sledeći put vodite računa koga kandidujete, vodite računa koga primate u svoje redove, vodite računa šta hoćete i šta želite.
Za one kojima nije jasna moja diskusija, ako već ne možete da promenite Srbiju, vi probajte da promenite narod, možda će to biti lakše, ali mislim da je narod nemoguće promeniti. Morate prihvatiti izbornu volju građana ove zemlje, jer izborna volja građana ove zemlje se ogleda na izborima, a ogledalo izbora je stanje u parlamentu, koje ovde imamo ovoga trenutka.
Zato vas molim da više vodite računa o sebi i da se prihvatiti lakog bremena samoosude, a da se ne prihvatate teškog bremena osude drugih.