Dame i gospodo, izmene i dopune Zakona o radio-difuziji koje su pred nama u Narodnoj skupštini su zato što se ne ume, ili ne sme ili nema s čim da primeni zakon, i zato je ovo od starta naopako. Kada imate zakon koji ne može da se primeni, onda dve stvari možete da uradite: prva je da donesete novi tekst zakona, a druga da ova Narodna skupština zove na odgovornost izvršnu vlast koja treba da prati i primenjuje zakon, pa pita, zašto niste uradili.
Ovo što je ponuđeno narodnim poslanicima nije ni nešto između, nije na korist medijima kao sektorskoj politici, a nažalost, neće biti na korist ni RTS-u. Zašto se ovaj zakon pokazao da nema ko da ga prihvati i da nema ko da ga primeni za ove dve godine i u mandatu prethodne vlade, dok nismo izabrali prvi saziv Radiodifuznog saveta.
Koliko je to što sada radimo kao narodni poslanici besmisleno, daću vam na primeru zakona koji je usvojila ova skupština, to je Zakon o železnici.
Naime, za vikend je na TV Panoniji objavljena vest da će zbog remonta pruge Novi Sad - Beška, naravno, biti obustavljen saobraćaj, a da niko neće obezbediti alternativni prevoz građanima Beške, Inđije, Čortanovaca, Banstola, sve do Novog Sada, čime se ne primenjuje član 71. tačka 3) stav 2. Zakona o železnici i član 73. Hoćete li doneti izmene i dopune Zakona o železnici u ovoj skupštini zato što neko neće da primeni taj zakon.
Postavila sam poslaničko pitanje ministru Velimiru Iliću zašto se ne primenjuje Zakon o železnici i obaveze za alternativni prevoz, ako može da se remontuje pruga oko Valjeva, zašto ne može, dakle, kada se remontuje pruga Novi Sad - Beška. Železnica je taman toliko javni sektor koliko su i mediji, odnosno radiodifuzni prostor.
Međutim, vidi se i po našoj diskusiji ovde da nije samo o uređenju medija reč, da je reč o našoj slici, o tome kako bi trebalo da izgleda nacionalna televizija, što opet pokazuje nesposobnost Vlade, jer jedini koji treba da ponudi kako treba da izgleda restruktuiran taj sektor, dakle, buduća radiodifuzna ustanova Srbije i radiodifuzna ustanova Vojvodine, jeste ministar kulture i informisanja.
Umesto toga, čuli smo ministra ovde kako mu je teško. Verujem da je teško, ali postoji jednostavan način, onda ne idete na izbore, ne grabite se za vlast, ne vičete, to ćemo mi lako, jer je stvarno teško, jer nije reč o osam hiljada ljudi koji rade u RTS-u, nego je reč o osam miliona ljudi koji rade i žive u celoj Srbiji.
Dakle, na sličnom primeru, koliko god mi sporili da upoređuje RTS i jedan deo pruge Novi Sad - Beška, ali se u suštini radi o istom, neko nije primenio zakon i niko nije odgovoran zato što zakon nije primenjen. Narodna skupština, kakvu god sliku o njoj imali, o narodnim poslanicima, o svima nama, u javnosti Srbije, ali mi zakone donosimo, a građani i građanke Srbije ne vide te zakone primenjene u stvarnosti, osim pojedinih fiskalnih, koje kada vide, onda se ljute. Bar su primenjeni i tu mislim na PDV i na sve ono što jeste primenjeno kada je oblast finansija u pitanju, a nije primenjeno kada su mediji u pitanju.
Ono što je osnovna ideja ovih izmena nije bila pretplata. Dakle, nedopustivo je da se ministar ovde pojavi i da priča o izmenama i dopunama, a da ne kaže da je Vlada dala amandman o pretplati.
Dakle, neko se setio negde u međuvremenu, neki ljudi, da izmene i dopune zakona koje su nam poslali, dakle, gde je suština da se menja mandat članovima Radiodifuznog saveta.
Gde je suština kratkovidost, vaše očigledno zajedničke odluke, da ne čitate prvo šta piše u Zakonu o radio-difuziji, kada su u pitanju posebna prava člana u radiodifuznom savetu iz Vojvodine, i da ne čitate zakon kada se radi o definisanju radiodifuznih ustanova.
Srbija ima dva javna servisa, radiodifuznu ustanovu Televizija Srbije i radiodifuznu ustanovu Vojvodine. Ministar nije ponudio da se to menja. To ostaje u zakonu, ali je ministar ponudio da se ukine pravo veta i to je ta kratkovidost koju ova skupština šalje porukom da predstavnik radiodifuznog saveta iz Vojvodine ima pravo veta samo za odluke koje se tiču teritorije Vojvodine, samo zato što se mora obezbediti višejezičnost, multikulturalnost, što morate poslati poruku da ljudi koji ne govore našim jezikom imaju prostor mehanizama, prostor slobode u kojima će sigurno biti zaštićeni.
Umesto toga, odavde se šalje kratkovida poruka da je to sada vraćanje prava jednakih, da Vojvodina ima nešto više. Gledali smo to 1990. godine. Mogu sada da vas zamolim, ne zato što živim u Vojvodini, nego što bih to videla i da ne živim u Vojvodini, nemojte to da radite, jer nema potrebe, zbog toga što je jasno u zakonu definisano da se obaveze člana Radiodifuznog saveta odnose isključivo na to da nekome ne padne na pamet, i to je taj zaštitni mehanizam, evropski standard, da zabrani emitovanje na jezicima manjina.
Ovaj zakon o radiodifiziji mora dati prostora članu Radiodifuznog saveta da, u tom slučaju kada se to odnosi na teritoriju Vojvodine, on kaže: na ovo stavljam veto. Naravno da će svaka uprava u javnom servisu čuvati se toga da pravi gluposti. Zato vas upozoravam da je ovo kratkovido. Ovakva odredba koja se tiče Vojvodine je na ivici toga da se tretira kao potpuno nerazuman potez.
Pretplata, to je mehanizam koji postoji u različitim zemljama. Mogu da citiram gde sve - u Austriji, Danskoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Irskoj, Norveškoj, Švedskoj, Švajcarskoj i u Velikoj Britaniji. Ne postoji, ne znaju za nju na prostoru severne Amerike, u Aziji postoji, u Japanu, u vrlo malom broju zemalja u Africi.
Pretplata u suštini predstavlja javnu potrošnju. Predstavlja odluku države da vam odredi taksu na to što posedujete TV prijemnik, kao što je ova skupština odlučivala o taksi na posedovanje oružja ili na posedovanje bilo čega drugog.
Mi o tome nismo pričali. Mi smo pričali o programu i po tome vidite kako se u suštini kroz pretplatu lomi najava jedne diskusije koju nikada nismo obavili, a to je priča o tome da li je za 10 godina, između 90. i 2000, iko imao pravo da na televiziji se ponaša tako kako se ponaša na RTS. O tome nismo pričali.
Mi sada imamo više atmosferu pojedinačnih događaja, i u ovim diskusijama našim i inače, kojima se svakako treba pokušati dokazati da su svi imali pravo u političkim procenama za tih 10 godina. Nisu, jer ne bi ovako živeli da je iko imao pravo, ali je to tema za jednu drugu tačku dnevnog reda, a ne za Zakon o radio-difuziji.
Dakle, ono što je važno, kada je u pitanju pretplata da se kaže jeste da ne može da se pretplata uvodi kao taksa na električno brojilo, iz najmanje dva razloga. To je porez na posedovanje TV prijemnika. Porez na posedovanje mogu da platim ili direktno poreskom organu ili posebnoj organizaciji, organu koji država napravi da bih plaćala moje poreske obaveze. Ja sam neko ko hoće da plaća porez, i kao i inače u Vojvodini što je običaj, prvo se plate svi računi, posle šta ostane. Mi i kada smo sami, mi stanemo u red. Znači, ne može meni drugo javno preduzeće da naplaćuje novac za uslugu sa kojom to javno preduzeće nema nikakve veze.
Ministar je rekao i ovo je najveća samooptužba koju sam čula za ovom govornicom izrečenom na račun Vlade, koju je izrekao član Vlade, osim samooptužbe koju je izrekao predsednik Vlade u rečenici koja je glasila - modernizacija, kako to šuplje zvuči; dakle, ministar je rekao da mora kao taksa na električno brojilo, zato što je to najsigurniji način da se realizuje. Znači, ministar ne kaže - ne ume radiodifuzna ustanova, RTS da prikupi pretplatu. Neće ljudi da plaćaju pretplatu. Ovo je najsigurniji način, mogu da mu isključim telefon ili mogu da mu isključim struju.
Veća samooptužba za nedemokratski karakter, nesposobne izvršne vlasti nije se čula za ovom govornicom. To odmah provocira pitanje - a što onda da ne plaćam stanarinu na benzinskoj pumpi, što da ne plaćam račune za benzin u Infostanu, što da ne plaćam telefon na nekom drugom mestu. Dakle, to je dokaz nespremnosti da se zaista uradi restrukturiranje buduće radiodifuzne ustanove RTS i buduće radiodifuzne ustanove Vojvodina.
Ono što je važno da se kaže, kada se poziva na pretplatu kao institut u drugim zemljama, i to možete proveriti i na internet stranicama, dakle, BBC kao najstarija kuća, kao primer sa pretplatom, prikuplja 10,6 funti mesečno, BBC sama prikuplja i sve TV kuće same prikupljaju. Da li poštanskom uplatnicom, da li inkasantima, to je nešto što smo mi imali. Pre 1990. imali smo ljude koji su od kuće do kuće skupljali.
Volela bih da je ministar o tome razmišljao, jer bi to značilo da može da prikupi pretplatu i značilo bi da zaposli nekih par hiljada ljudi za bilo kakvu platu, za koju bi radili, samo prikupljanje, i značilo bi onda da RTS može da odvoji deo sredstava za sebe za koja će kazati - to su troškovi koje imam za prikupljanje pretplate.
Za BBC, na primer, kada parlament utvrdi visinu pretplate, jer u Velikoj Britaniji to radi parlament za period od četiri godine, onda oni kažu - od 10 funti koje daju Britanci, koliko se troši na BBC Prvi program, BBC Drugi, na digitalne TV kanale itd.
Od sve priče o tome da li je RTS u teškom stanju ili nije, mislim da bi valjao jedan anketni odbor o tome šta se desilo sa finansijskim sredstvima iz budžeta RTS i u periodu 2001-2003. i 2003-2005. Nema boljeg načina da utvrdite ume li neko da troši naše zajedničke pare na valjan način.
Poslednja tema i razlog zašto ćemo biti protiv jeste podmetanje podele frekvencija kao stvari od ključnog nacionalnog značaja. Elementarna je obaveza ministra, koji pledira da se bavi ovim, da zna da se radi o tehnologiji, a ne da se radi o frekvencijama kao nacionalnom blagu. Znači, radi se o tome da Srbija ima analognu tehnologiju i da zato ima mali broj frekvencija.
Onog trenutka kada pređete u društvo koje ima digitalnu tehnologiju, broj frekvencija, tzv. nacionalnih, kako god hoćete, uopšte se ne postavlja kao pitanje, jer možete da imate koliko god hoćete.
Neprimenjivanje zakona imate i po tome što nema plana frekvencija, što nema odluke o tome kakvo će biti uputstvo za privatizaciju medija na lokalnom nivou i niko nije sprečavao ovo ministarstvo da sve te poslove obavi za poslednje nepune dve godine. Kontrola trošenja novca od pretplate, ko je zadužen? Podmeće se amandmanom Vlade na izmene i dopune da mi praktično nikada više nećemo videti gde je, da li 2,4 milijarde ili 3, to niko ne zna unapred. Dajem vam za primer da u Velikoj Britaniji britanski parlament donosi koliki je iznos pretplate i kada prvi put može da se menja.
Žao mi je što prvo nismo imali kompletan izveštaj o tome šta se hoće sa RTS. Još mi je više žao kratkovidosti kada su u pitanju odredbe koje se tiču člana Radiodifuznog saveta iz Vojvodine, a najviše mi je žao što izgleda i oni koji su došli da brane zakon, a bogami i mnogi od nas koji ga napadaju ili brane, nisu čestito ni pročitali zakon.
Tema koja je u Skupštini trenutno je isključivo interesna i mislim da je to tema i za anketni odbor. Dakle, pravi motiv i namera za izmene ovih odredbi nisu ni sloboda medija, ni uređenje prostora medijskog, nego interesi o kojima mi u suštini ne razgovaramo u ovoj skupštini. Želeli bismo da vidimo anketni odbor, pa bi verovatno i o tim interesima bilo reči. Hvala vam.

Oba narodna poslanika, kolege su se prepoznali iz samo sebi znanih razloga. Nisam ni kvalifikovala ni diskvalifikovala. Dala sam vrednosni stav o nečemu što smatram kratkovidim.
Stečeno pravo je zaštitni mehanizam i zato mi je važno da to kažem, jer ćemo o tome jako imati govora kada budemo donosili novi ustav Srbije. Prosto je zaštitni mehanizam nešto vi od svoje volje kao većina kažete da imaju manjine, da imaju žene, da imaju invalidi, da ima bilo koja grupa koja je na bilo koji način različita. Vi kažete - mi ovo ne moramo, ali želimo. Jeste, dobacuju - da li su žene manjina. Na mestima gde se odlučuje jesu, na mestima gde se radi i gde nema para nisu, tamo su većina.
Dakle, da stvorite zaštitni mehanizam kojim pokazujete toj društvenoj grupi da postoji jedna doza sigurnosti za njih i to je ova odredba u ovom članu. Zato je kratkovido i to je moj vrednosni stav. Ono što je važno da potpuno jasno kažem, kada govorimo o našim razlozima protiv usvajanja ovih izmena i dopuna, jeste, ponoviću, nespremnost Vlade da dođe, da sedne i da je pitamo zašto niko ništa nije uradio. Zašto nije napravljeno uputstvo za privatizaciju medija? Zašto nije napravljen plan frekvencija? Zašto nisu napravljene dve alternativne strategije?
Neko od nas poslanika je govorio o kablovskoj mreži. Cela Evropa je u kablovskoj mreži. Kablovska mreža je dobra. Ona pruža izbor, daje slobodu ljudima koji gledaju televizijske programe. Sloboda je dobra. Koliko će to da košta? Ako pogledate broj pretplatnika kablovske televizije u Srbiji, on je popriličan. Dakle, ljudi su spremni da plate za slobodu izbora.
Nemojte da mi ovde, stojeći zajedno za stubovima odbrane svih sloboda i prava, kažemo, e dobićeš pretplatu na brojilo Elektroprivrede Srbije. Neće da valja i to je kratkovido. Ali, za to treba da odgovarate ne vi poslanici koji podržavate, a molim vas da ne se ne prepoznate u ovome, samo pokušavam da pojasnim stav, dakle za to ne odgovarate vi poslanici koji podržavate vladajuću većinu, za to mora ovde da sedi ministar i predsednik Vlade.
Nadam se, po Poslovniku, da će biti zakazivanja onog čuvenog dana kada će doći Vlada ili bar ministri da odgovaraju direktno na pitanja narodnih poslanika. To je tema koju mi zajedno rešavamo, vi iz vladajuće većine ako hoćete, a mi po prirodi stvari sa njima. Niste vi iz vladajuće većine niste odgovorni za primenu zakona, kao ni opozicija, ali oni jesu.
Ovim predlogom zakona oni se izvlače odatle i puštaju nas da otvaramo teme kojima nije mesto kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o radio-difuziji. Hvala.

Dame i gospodo, verujući da se slažemo da je upravljanje državom manje-više upravljanje budžetom, mislim da možemo izvesti vrlo jasan niz dokaza baš na teškoćama oko konkstrukcije budžeta, procene prihoda, upotrebe instrumenata budžetske politike i mera monetarne i finansijske politike, da se vidi jasno da smo društva i država koja još uvek ima samo listu problema, uglavnom nasleđenih problema, bez pravih mehanizama ili sa teškoćama stvaranih mehanizama za rešavanje tih problema, a da nemamo listu prioriteta kao država.
To je verovatno neminovan trenutak, nakon samo četiri godine pravih promena i u ekonomskoj sferi, i u sferi kreacije pravne države, u sferi promena atmosfere u društvu, ustanovljavanja odgovornosti i svih onih parametara koji karakterišu države koje su u tranziciji odmakle više od nas.
To je razlog zašto se kao poslanička grupa i kao stranka ne slažemo sa instrumentima koje rebalansom budžeta predlaže ministar Mlađan Dinkić, uz napomenu da ima dobrih stvari koje je ovo ministarstvo uradilo i da je manje-više jasan cilj samog ministarstva. To se videlo i iz ekspozea ministra. Manje-više, od cilja koji je potpuno jasan iz njegovog ekspozea, teško da može da odustane bilo koja druga reformska vlada, ali nisu ciljevi problem, nego instrumenti koje ministarstvo predlaže.
Ako se složimo da je, ponavljam, upravljanje budžetom isto što i upravljanje državom, onda se moramo složiti da su i budžetski deficit i budžetski suficit instrumenti budžetske politike. Da imamo, kao što nemamo, nacionalni plan razvoja, da imamo dokumente napravljene na osnovu katastra činjenica koje na jasan način svima nama govore kuda ide ova zemlja i šta će biti u ovoj zemlji za dve, pet, sedam i deset godina, onda bi bilo jasno zašto smo kao stranka protiv ovakve upotrebe budžetske politike i instrumenata budžetske politike, kako su predloženi rebalansom budžeta.
Samo dva pitanja i jedno podsećanje ministru. Prvo pitanje odnosi se na rebalans, na stranu (rukom pisano) 61, (kucano) 5, citiram: "Preostali iznos planiranog budžetskog suficita, po pokriću svih izdataka, u iznosu od 3.234,1 milion dinara, zajedno sa prihodima od privatizacije u iznosu od 27 miliona dinara, čine stanje na računu na kraju fiskalne godine u iznosu od 30.234,1 milion dinara i koristiće se za otplatu javnog duga". To piše u dokumentu koji je poslat poslanicima, a ministar je ovde izjavio da će biti isplate duga putarima, jun, jul, avgust, u iznosu od osam milijardi. Dakle, šta će biti, da li ovo što nam je poslato u tekstu ili ono što je ministar izjavio?
(Predsedavajući: Vreme.)
Isto se odnosi i na stranu 67 (rukom pisano), odnosno 11 (kucano), o isplati 12 mesečnih penzija. U dokumentu koji je nama poslat, govori se da će se preko ovog fonda u 2005. godini rebalansom obezbediti dodatna sredstva na ime transfera, a i dalje se zadržava obaveza, na osnovu zaključka Vlade, da se obezbedi isplata i polovine zaostale penzije. Dakle, da li će biti ovako kako je u dokumentu ili kako je ministar rekao - naknadnim odredbama u Zakonu o javnom dugu?
Uz izvinjenje što prekoračujem vreme, pitanje ministru, a tiče se energetike.
Pretpostavljam da ministar Dinkić zna da je postignuta saglasnost oko ugovora o Evropskoj energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Ako svest o tome postoji u Vladi, ako se zna da je Evropska komisija spremna u oktobru da sa šefovima država i vlada potpiše ugovor o Energetskoj evropskoj zajednici jugoistočne Evrope, da ratifikujemo taj ugovor u ovom parlamentu, to će u implementaciji zahtevati izuzetna sredstva.
Dakle, mi bi voleli da smo u rebalansu videli sredstva koja ćemo trošiti na to da budemo jedinstveni deo energetskog tržišta Evrope, što se iz ovog rebalansa ne vidi, a što smatramo izuzetno važnim. Ako će biti u budžetu za 2006. godinu, odustajem od one opaske kao od pitanja, ali zaista bih molila ministra da mi odgovori šta će biti što se tiče putara i penzionera, ono što je izjavljeno za govornicom ili ono što piše u dokumentu dostavljenom poslanicima? Hvala vam i izvinite za prekoračenje vremena.

Dame i gospodo, na osnovu stenograma sednice Narodne skupštine za danas, 24. juna 2005. godine, beleženo u vremenu između 13,55 i 14,05 časova, ističem povredu člana 143. prečišćenog teksta Poslovnika Narodne skupštine, koji još uvek nije dobio potvrdu na sednici Zakonodavnog odbora, ali za pretpostaviti je da će i član i tekst člana 143, koji je izmenjen na osnovu amandmana na Predlog poslovnika, ostati u istom tekstu, a ako ne ostane, imaćemo drugu vrstu problema.
Dakle, povređen je član 143. stav 2. zbog toga što je ministar Slobodan Vuksanović u navedenom vremenu izjavio - "hvala vama što ste mi dali reč i zbog poslanika i zbog javnosti, hteo sam samo da vas obavestim o dogovoru koji smo postigli presednik Skupštine i ja u ime Vlade". Ovo nije poslovnička greška, ali je greška i to ozbiljna greška, ko god se razume u poslovnik i u skupštine.
Dakle, "predsednik Skupštine i ja u ime Vlade o trenutnom i privremenom povlačenju sa dnevnog reda zakona o visokom obrazovanju, iz razloga uvažavanja poslanika svih stranaka koji su podneli veliki broj amandmana, neuobičajeno veliki broj amandmana, a želja nam je da što više ili gotovo sve amandmane uvrstimo.
Da bismo to mogli da postignemo, potrebno nam je nekoliko dana, određeno vreme, jer zakon o visokom obrazovanju nije ni stranačko ni političko pitanje, to je akademsko pitanje".
Član 143. stav 2, dakle novi stav u Poslovniku kaže "Narodna skupština, na obrazloženi predlog predlagača", u ovom prvom redu drugog stava člana 143. nije precizirano da li se radi o pismenom ili usmenom obrazloženju. Nisam vas zamarala čitanjem stenograma do kraja. Ministar je pokušao da da obrazloženje kako su se predsednik Skupštine i on u ime Vlade dogovorili.
Dakle, on može da odluči da povuče određenu tačku iz dnevnog reda sednice, što je ministar izgovorio, koja je u toku, sve do početka pretresa te tačke na sednici Narodne skupštine, pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 narodnih poslanika.
Dakle, prekršen je ovaj stav. U pokušaju da proverim podatke pre nego što izreknem povrede Poslovnika, jer smatram vrlo ozbiljnom povredom procedure svaku povredu Poslovnika, dobila sam interno obaveštenje, pa onda konsultujte stenogram, i zvanično od strane predsednika Skupštine, da oni ovo tumače kao povlačenje iz procedure, što je potvrda da je ovaj član Poslovnika prekršen.
Dakle, ili je predsednik morao da zakaže dan za glasanje ili je morao da upozori ministra, ako već nije naučio Poslovnik Narodne skupštine, pre nego što je ušao u ovu salu i obratio se nama narodnim poslanicima i uzeo reč, morao je biti upozoren, ili se moralo postupati strogo po odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Ne očekujem naravno da će rezultat biti išta drugo osim glasanja o povredi Poslovnika Narodne skupštine, ali stenograma radi i poštovanja procedure radi, dužna sam da istaknem ovu povredu Poslovnika, člana 143, na ovakav način.
Greška koja se dalje pravi, da se ovo tretira kao povlačenje iz procedure, u suprotnosti je sa ustavnim obrazloženjem koje je dao ministar, jer on tvrdi da mu treba određeno vreme, nekoliko dana, jedan kratak vremenski razmak koji je potreban našem skupštinskom odboru i ljudima iz Ministarstva da bi amandmani ušli u tekst zakona.
PREDSEDNIK (Predrag Marković): Izvinite, obratite pažnju na vreme, pošto je prošao jedan i po minut, a kao i vi držim svaku povredu Poslovnika strogom povredom, pa vas molim da vodite o tome računa. Pre jedan i po minut je trebalo da završite. Molimo, privedite kraju svoje izlaganje, po Poslovniku. Hvala.

Moje izvinjenje. Dakle, to se dešava zato što nije na vreme Zakonodavni odbor doneo prečišćeni tekst i sad imamo problem da pratimo, da vidimo da li je prihvaćen amandman o tome da se izricanje povrede Poslovnika skratilo sa pet na tri minuta.

Pravo na repliku je tri minuta. Nisam tražila repliku, nego povredu Poslovnika, a Zakonodavni odbor je u obavezi da na svojoj sednici glasa o prihvatanju prečišćenog teksta Poslovnika Narodne skupštine. Što pre to uradi, to bolje za sve nas. Hvala vam.

Predsednik Narodne skupštine, u pokušaju obrazloženja za povredu Poslovnika, člana 143,  koji sam istakla, rekao mi je da ne razume šta se to desilo, zato što u stenogramu Skupštine nema zareza i tački, pa da mi on objasni.
Dakle, čitam stenogram za vreme 13,45-13,55 danas; "Slobodan Vuksanović: Hvala vam što ste mi dali reč i zbog poslanika i zbog javnosti (zarez), hteo sam samo da vas obavestim o dogovoru koji smo postigli (zapeta), (na zahtev poslanika, a u ime tolerancije) predsednik Skupštine i ja u ime Vlade o trenutnom i privremenom povlačenju sa dnevnog reda Zakon o visokom obrazovanju iz razloga uvažavanja poslanika svih stranaka koji su podneli veliki broj amandmana (zarez), neuobičajeno veliki broj amandmana (zarez), a želja nam je da što više ili da gotovo sve amandmane uvrstimo i da bismo to mogli da postignemo (zarez), potrebno nam je nekoliko dana (zarez), određeno vreme (zapeta), (u ime tolerancije i bilo bi dobro da svi primenimo, u ime tolerancije, govor koji pripada ovoj Skupštini) jer Zakon o visokom obrazovanju nije ni stranačko ni političko pitanje (zarez), to je akademsko pitanje."
Dakle, osim što predsednik Skupštine jako teško lično podnosi kada mu se istakne očigledna greška i što bi trebalo da pokuša da se to bar ne vidi tako jako, on dakle ne zna da se stenogram radi sa zarezima, interpunkcijom srpskog jezika i pravopisom koji podrazumeva kucanje tekstova, kao što ne zna da je prekršio i član 27. prečišćenog teksta Poslovnika Narodne skupštine, koji još nije prošao sednicu Zakonodavnog odbora.
Član 27. u prvom stavu definiše šta radi predsednik Skupštine i, osim što vrši poslove predviđene Ustavom, prekršenog par puta, predsedava sednicama Narodne skupštine, to nije kršio, stara se o primeni Poslovnika, prekršenog danas, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine, prekršenog. Narodni poslanik Milan Marković istakao je povredu Poslovnika o hitnom postupku.
Narodni poslanici su dobili materijal za Narodnu skupštinu na kojem piše hitan postupak. To što predsednik Narodne skupštine nema kad ili nije zainteresovan da usklađuje rad službi Skupštine i da da prečišćeni tekst predloga zakona koji se upućuje narodnim poslanicima, to je problem predsednika Narodne skupštine i njegove službe, od sekretara, koji je najodgovorniji i jedino odgovoran, ali njemu, a ne nama, do svih onih koji su dopustili da narodnim poslanicima neblagovremeno budu dostavljana rešenja, odnosno odluke Vlade o povlačenju hitnog postupka.
Još jedno, bila sam prekinuta od strane predsedavajućeg, a citirala sam stenogram, dakle, imam prava na tri minuta čistog obrazloženja i dodatno vreme za citiranje odredbi iz Poslovnika ili u ovom slučaju bila sam prinuđena da citiram stenogram, dakle, tri minuta čistog govora i još vreme za citat.

Hvala lepo.
Dame i gospodo, u načelnoj raspravi o predloženim izmenama i dopunama poslovnika Narodne skupštine, fokusiraću se na prilog u okviru moje rasprave, u dva dela.
Prvi je ono šta mi vidimo kao razloge za donošenje, glasanje za ili protiv ovakvih izmena i dopuna poslovnika, a drugi je molba i zahtev za podršku amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe DS.
Ovakav predlog poslovnika podnet je na osnovu pogrešne procene da izmenama proceduralnih pravila možete nadomestiti nedostatak suštinskih dogovora, pa onda, ako hoćete, i nacionalnih dogovora o raznim temama, među kojima je, bar što se nas parlamentaraca tiče, rad Narodne skupštine, naravno, prioritet. To je uvek zabluda u koju se lako skoči i verovatno će i budući saziv Skupštine imati, nadam se sa mnogo manje lošom procenom, nameru da se proceduralnim pitanjima zamenjuje rasprava o suštinskim pitanjima.
Suština argumentacije, koju delimo u toku rasprave o izmenama i dopunama ovog poslovnika Narodne skupštine, jeste da li se namerava ukinuti, smanjiti, restriktivno reagovati, delovati na prava opozicije u Skupštini.
Znači, kada čujete to pitanje u raspravi, to bi trebalo da vam bude signal da ne možete proceduralnim pitanjem zameniti raspravu o tome šta su to zahtevi opozicije.
Još je veća zabluda da bilo kojim restriktivnim, tehničkim, kakvim god hoćete, odredbama, možete zaustaviti, sprečiti ili, ne daj bože, narediti opoziciji da dobrovoljno prati ova pravila. Narodni poslanici dobacuju – to ste i vi radili. Upravo u prilog tome izlažem ovo što izlažem. Jednog dana u Srbiji moramo da imamo trenutak da se nauče lekcije i da ne budemo večiti ponavljači. Dakle, ako imamo nekakve lekcije iz prošlosti, možemo dokazati da smo osnovne stvari iz tih lekcija naučili i da idemo dalje. To rade moderni i uspešni narodi.
Dakle, kakvu god odredbu da stavite u Poslovnik Narodne skupštine, nema načina da sprečite kreativnost opozicije. Ako hoćete da ograničite vreme u kome će opozicija raspravljati o amandmanu ili u načelu, ako hoćete da ograničite frekvenciju kojom poslanici opozicije mogu da se javljaju, naći će se način da pravo bude zadovoljeno. To je lekcija koja bi trebalo da je naučena.
Govoriti da se radi o tome da se ravnopravno tretiraju i poslanici vladajuće većine ili opozicije – ne stoji, zato što u postojećem Poslovniku niko nije sprečavao poslanike vladajuće većine da svaki dan, svakog radnog dana, u broju od 84, budu prisutni u sali za sednice Narodne skupštine.
Zašto? Zato što nisu obavljeni razgovori o suštinskim pitanjima i to je problem koji još u suštini nije otvoren ni u ovoj skupštini, a, naravno, ni u društvu, šta su to suštinske teme od kojih mi, kao predstavnici političkih stranaka, možemo da imamo saglasnost u društvu, koje su to teme oko kojih možemo da se složimo, oko kojih može biti dogovora.
Ovakav princip u suštini, u nameri se vidi, treba da obezbedi da poslanici bilo koje vladajuće većine, a ne govorim o ovoj prisutnoj, ne moraju da budu u sali za sednice. To je poruka koja ide.
Bez obzira što sam potpuno sigurna da to nije namera predlagača – namera je osnaživanje rada odbora, da se poslanici zaista bave zakonskim aktima i da se usaglase odredbe ovog našeg poslovnika – poslovnicima koji su u upotrebi u parlamentima Evropske unije.
To tako ne izgleda ni u ovoj sali, ni na sednicama Administrativnog odbora, a pogotovo ne izgleda u javnosti. Koliko god bilo potrebno menjati pravila svog rada da bi Skupština zaista funkcionisala kako treba, toliko je potrebnije razumeti, ako u bilo kojoj raspravi imate izražen strah opozicije, bila ona brojčano jaka ili brojčano slaba – nešto sa pravima opozicije nije u redu. Imamo zajednički problem i o tom problemu se mora razgovarati. To je lekcija koja bi trebalo da je naučena, ali očigledno nije.
Dodatno, u predlozima za izmene i dopune ovog poslovnika za sada se ne vidi, očigledno, da li zbog tempa rasprave koju predlagač ima ovde u Skupštini ili na sednicama odbora, da ste vi u suštini pogoršali uslove za rad.
Dakle, jedna dobra namera, zato što je želja da se procedurom zameni rasprava u suštini, vrlo brzo će se videti da je onaj prethodni poslovnik bio bolji. Ko pažljivo čita odredbe i zna kako se odvija rad Skupštine, to može sa sigurnošću da tvrdi. Par kolega poslanika poput mene to već zna.
Ono što treba da podelimo kao činjenicu je da ako opoziciji, na nivou utiska i percepcije, uskratite pravo da se obrati, pravo da obrazlaže, pravo da radi nešto na sebi svojstven način, oni će ili iskoristiti kreativno sve vrste mehanizama koje postoje u poslovniku ili će napraviti od postojećih odredaba u poslovniku situaciju gde je samo opozicija vidljiva u parlamentu. Znači, po vašem predlogu, vi u suštini imate da se pretvara u realnost jedna nesporna politička činjenica u ovoj sali, a to je da predstavnici opozicionih političkih stranaka u suštini vode debatu.
Dakle, ono što vide građanke i građani Srbije – vide predstavnike dve opozicione stranke koji imaju suprotstavljena mišljenja. Vrlo malo ili uopšte ne vide predstavnike vladajuće većine koji brane neki stav. Činjenicom da ih "oslobađate" prisustva u sali za sednice, to će biti još jače izraženo. To je činjenica koju ne sporim, niti hvalim, niti ne odobravam. Prosto, to je nešto što proizilazi iz primene odredaba ovog poslovnika. Digresija. Vrlo birajte bar još jednog potpredsednika Skupštine. S obzirom na postojeći raspored predsednika i potpredsednika Skupštine, imaćete otkazivanja sednica zbog nedolaska predsedavajućeg, jer će se formalno, kako sada stvari stoje, rad Skupštine svoditi na rad predsednika i jednog potpredsednika, što je dosta teško svima nama iz opozicije koji imamo nameru da vrlo ozbiljno kritikujemo svaki predlog Vlade i da ozbiljno radimo, kako smo i do sada radili.
Ono što je dodatni problem za predloge iz izmena i dopuna Poslovnika je što ne postižemo cilj, za koji ne sumnjam da ga predlagač ima, a to je svest o tome koliko je rad na odborima važan. Ono što bi trebalo jasno i otvoreno reći – da sav verbalizam i sva demagogija o tome da je ovo naša zajednička kuća i zajednička odgovornost, kada vidite da kao predstavnik opozicije imate dobar amandman, dobar predlog.
Ali, iz političke nezrelosti vladajuće većine, imate emocionalni odgovor, a ne racionalni odgovor parlamentaraca. To je tema za Skupštinu, ne procedura, nego: "zašto nećeš da prihvatiš amandman?", "zašto nećeš da se stavi na dnevni red predlog zakona koji podnosi opozicija, kada je to očigledno dobro?". E, zato što je iz opozicije.
Nisu tema poslovnici i pravila, ovo je tema. Dokle god se ne bude postigla saglasnost o tome, dotle ćemo biti u opasnosti da opozicija primeni krajnju meru. Znači, uvek opozicija može da napusti parlament i time automatski skida kredibilitet vladajuće većine. Očigledno doprinosi političkoj krizi i destabilizaciji u zemlji i to radi iz opravdanog razloga percepcije da nekakva prava, koja se smatraju prirodnim da ih opozicija ima – i ima ih tek kad neko iz opozicije kaže: "Jeste, uživam, ta prava nisu zadovoljena".
Dakle, nikako ne sporeći potrebu napretka i promena, naglašavam da je želja DS da u ovoj skupštini povedemo razgovor o suštinskom problemu, o suštinskim razlozima za nepostojanje prave komunikacije između opozicije i vladajuće većine, kao i da poradimo na tome da uklonimo način komunikacije, da je važno ko govori, a nikad šta se govori, i da se naša komunikacija mahom svodi na diskvalifikaciju ili kvalifikaciju onoga ko govori, a vrlo retko, nažalost, onoga šta govore.
U minutu koji mi je preostao, u vremenu poslaničke grupe DS, zamoliću Narodnu skupštinu da se u danu za glasanje pozitivno izrazi o amandmanu koji smo podneli na Predlog izmena i dopuna Poslovnika, koji glasi: "Pravila ponašanja narodnih poslanika". Administrativni odbor je upravo odbio da 16 stavova u članu koji se odnose na pravila ponašanja, a zasnovana na prvom članu Poslovnika Narodne skupštine, koji ne trpi izmene bude usvojeno.
Ne postoji argumentacija kojom biste mogli da odbijete amandman kojim se traži, praktično, dobrovoljna izmena o tome kakvi hoćemo da budemo, kakve hoćemo da nas drugi vide i kakvi hoćemo da budu ljudi koji se bave bilo kojim javnim poslom, uključujući i politiku. Odbijanje ovakvog amandmana je samo dokaz u prilog tezi da, u suštini, pričom o proceduri hoćemo da prikrijemo nedostatak hrabrosti, sposobnosti ili volje da zaista pričamo o suštinskim temeljima institucije kakva je Skupština.

Dame i gospodo, ukazujem na povredu člana 28. Poslovnika,  koji govori o poslovničkoj, osim ustavnoj i zakonskoj, obavezi predsednika Skupštine da se stara o ustavnosti i zakonitosti i da vodi računa o usklađenosti rada organa Skupštine.
Predsednik Skupštine je odgovoran za ono što se dešava u Skupštini. Voljom vladajuće većine doveden je u situaciju da, šta god vi danas odlučili kao vladajuća većina, kada je u pitanju ovih 6 tačaka dnevnog reda, Skupština je na gubitku.
To je neoprostivo za bilo koga ko hoće da, boreći sa svim teškoćama koji čekaju institucije u tranziciji, zaista doprinese radu Skupštine.
Jedna opoziciona grupa je postavila političko pitanje, a to je rasprava o poverenju Vladi, rasprava o poverenju ministrima. Vladajuća većina na to odgovara tehničkim pitanjem - imamo 126. Ne interesuje nas vaše postavljanje političkih pitanja. Kratkovidost tog poteza je nešto što ste morali da naučite, jer ću citirati vas od pre dve godine - da je takav postupak "nasilje nad Ustavom i nasilje nad Skupštinom". Pitajte trenutno – predsednika Vlade da li je to izgovorio.
Nije meni problem šta će predsednik Vlade i šta će ministri, meni je problem predsednik Skupštine. Dakle, vi imate dva predloga na ovom dnevnom redu za raspravu o poverenju predsedniku Skupštine. Jedan je podnela poslanička grupa SRS, drugi je podnela DS. Znači, osim što sasvim izvesno imamo manjinsku Vladu, mi imamo i predsednika Skupštine za koga je pitanje da li uživa poverenje onog broja poslanika koji je glasao za njega pri izboru.
Čak i ako rešite da tehnički odgovorite na političko pitanje, što je greška za Skupštinu; videćete to po reakcijama u javnosti, i to vrlo brzo; to se ne radi. Kad vidite da je neko napravio takvu grešku, ne ponavljate je. To se zove osionost. Očigledno u Srbiji mora svako jedanput da bude na vlasti i da iskoristi pun kapacitet svoje osionosti da bi naučio da se Skupština ne ugrožava time što, kad vam neko odgovori političkim zahtevom, vi kažete - baš me briga, imam 126. Poseban problem je što ima mnogo materijala, kada je Vlada u pitanju, da se o tome razgovara.
Samo jedna opaska. Ministarstvo prosvete i novac koji je namenjen školama, koji je povučen iz trezora, i suma za posebnu stimulaciju nastavnika i profesora za rad vannastavnih aktivnosti - ukinuto. Šta Skupština o tome zna? Radi se o populaciji na koju se svi pozivamo, da ćemo ulagati u njihovo obrazovanje za moderno evropsko društvo.
Ministarstvo policije, koliko skandala, koliko afera, koliko neproverenih vesti, to je ono o čemu bi trebalo ovde da se razgovara.
(Predsednik: Vreme.)
Ponavljam, mnogo manje je bitno što predsednik Vlade nije podneo izveštaj, što ministri nisu podneli izveštaj, od činjenice da prenebregavate da je predsedniku ove skupštine podnesen zahtev za raspravu o njegovom poverenju. Vlada je jedna tema. Ako vladajuća većina neće da koristi kapacitete Skupštine za kontrolu rada Vlade, to je problem vladajuće većine koji će biti plaćen na izborima.
Ako Skupština neće da razgovara o sebi, onda imamo mnogo ozbiljniji problem nego što je rečenica - imam 126 i ne interesuje me da li ću da stavljam to na dnevni red ili ne.
Kapacitet mandata (o tome sam vam govorila kada smo razgovarali o Zakonu o Vladi), kojim procenjujete sopstveni mandat, pokazuje političku zrelost onih koji su dobili državu na upravljanje. Nikada politički zrela ličnost neće na postavljanje političkih pitanja odgovoriti tehničkim odgovorom i rečenicom - imam 126, neću da razgovaram ni o Vladi, ni o predsedniku Skupštine. Žao nam je i zaista još jedanput, šta god kao većina da rešite vi ste na gubitku; i gore od svega, Skupština je na gubitku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, za početak citiraću vaš odgovor na naš zahtev da nam se dostavi dokumentacija koju smatramo potrebnom da je imamo, da bismo mogli da odlučujemo o predlozima koncesija Narodnoj skupštini. Rekli ste - hoćete dokumentacije za autoputeve? To su pune sobe projektne dokumentacije.
Ministre, postoje predmeti koji se zovu kompjuteri i u njih stane puno velikih soba razne dokumentacije i sve što je trebalo to je da omogućite Narodnoj skupštini na sajtu vašeg Ministarstva, na sajtu Vlade Republike Srbije, pristup Studiji izvodljivosti za svaki predmet koncesije, Studiji opravdanosti projektne dokumentacije, planske dokumentacije, pregled dozvola, izveštaje komisija i mi ne bismo imali razloga da za govornicom Narodne skupštine tražimo ono što smatramo da nedostaje u predmetima kojima se obraćate Narodnoj skupštini za davanje koncesija za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputeva.
Mislim da smo u dosadašnjoj raspravi malo izgubili smisao - o čemu mi ovde odlučujemo. Narodna skupština na osnovu onoga što je dobila od Ministarstva tj. Vlade Republike Srbije odlučuje o davanju u koncesiju. I nikada više i nijednom više neće imati prilike da prati šta se dešava sa tenderima, šta se dešava sa cenom, šta se dešava sa bilo čime što relativno nejasno piše u dva dokumenta koja su nam data!
Dakle, ovde se ne radi o tome da li se spori davanje autoputeva u koncesiju ili ne, jer ako to hoćete možete da date samo Skupštini jedan predlog zaključka koji glasi - da li se Narodna skupština slaže da ide u postupak davanja koncesija. Ali, vi ste nam ovde predložili dve koncesije. Jednu za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa od Niša do Dimitrovgrada i drugu za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputnog pravca od Horgoša do Požege.
Na primedbe narodnih poslanika o tome da su za ovakve poslove pre svega potrebne analize uticaja na životnu sredinu i strategija održivog razvoja, ne samo da je izostao ministrov odgovor zašto toga nema i gde se nalazi ako ga ima, nego i reakcija većine nas narodnih poslanika kao da je to nešto nebitno.
U situacijama kada se odlučujete kao Narodna skupština da dajete koncesiju, dve neophodne stvari koje morate da znate su: "analiza uticaja na životnu sredinu, na to ste obavezani Zakonom o zaštiti životne sredine", koji je ova skupština usvojila, i "održivost celog projekta", na koji ste obavezani Zakonom o planiranju i izgradnji, gde su dokumenta - Studija opravdanosti, odnosno izvodljivosti, planska dokumentacija i sva potrebna dokumentacija koja se tiče izgradnje nekog autoputa.
Srbija je zemlja koja nema strategiju razvoja saobraćaja, osim što nema nacionalne strategije o vodama, srećom ima u predlogu nacionalnu strategiju energetike, koja je podložna kritici i koja može biti menjana, ali je donela ova skupština, znači treba joj nacionalna strategija o vodama, nacionalna strategija održivog razvoja i nacionalna strategija razvoja saobraćaja.
Svega toga nema i normalan put davanja u koncesije je da pre toga imate ta planska dokumenta. Nemojte očekivati od poslanika, koji čitaju ono što im je dato da bude predmet odluke, da budu zadovoljni jednom slikom boljitka, zapošljavanja, dobrih dana koji slede, samo da se počne koncesija, odnosno da Narodna skupština samo odluči o koncesiji, sve će biti sjajno.
Nije to dobro po onoga ko na takav način predstavlja ovaj projekat. Nije dobro zbog toga što su rokovi koje obećavate na takav način vrlo kratki i po tome neostvarivi. Molim vas da se u diskusiji vratimo na ono što piše. Dakle, za Horgoš-Požega. Ono što piše u Predlogu za davanje koncesije je – (E-763) Beograd-Požega, (E-75) Horgoš-Novi Sad i (E-75) Novi Sad-Beograd. Predmet koncesije za Beograd-Požega kaže: "finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje dela autoputa E-763 od Beograda do Požege u dužini od 140 kilometara".
U predmetu koji ste nam dostavili piše: "Izrada idejnog projekta je u toku i tek nakon njegove verifikacije od strane Republičke Revizione komisije biće definisana konačna trasa autoputa." Ili nas izvestite da ovo više nije tačno, ili nemojte osiono da reagujete na normalno pitanje - a, gde je idejni projekat.
Volela bih da je u nekom kompjuteru, ne bih vas zamarala, nego bih otišla i pogledala dokument koji postoji, ako postoji.
Horgoš-Novi Sad: finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje dela autoputa E-75 od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara, i to finansiranje, projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara; i korišćenje i održavanje postojeće desne trake autoputa od Horgoša do Novog Sada u dužini od 108 kilometara.
Nema nikakve dodatne dokumentacije. Za održavanje postoje standardi i za to su nam potrebni uslovi i strategija, a korišćenje zna se šta je. To je naplata za to što je koncedent na putu. Treće, Novi Sad – Beograd: korišćenje i održavanje dela autoputa od Novog Sada do Beograda u dužini od 68 kilometara i to: korišćenje do kraja 2008. godine, odnosno do okončanja izgradnje koju finansira Republika Srbija iz međunarodnih zajmova; korišćenje i održavanje do 2009. godine.
Dakle, jedini čitljiv i jasan podatak jeste, iz ovoga što je Vlada Republike Srbije dostavila narodnim poslanicima, da se za deonicu Novi Sad - Beograd predviđa korišćenje i održavanje do kraja 2008. godine, i onda od 2009. godine. To je jedino jasno kolika je količina novca. Godišnje je to otprilike suma od oko 30 miliona evra.
Ne sporimo da je u koncesiji normalno da koga hoćete da vam gradi puteve date im na korišćenje. To onda ovde mora da piše, jer se pretpostavlja da će tek ugovor koncesioni biti predmet međusobnih obaveza Vlade Republike Srbije i onog ko po članovima ugovora bude prihodovao 30 miliona evra godišnje od deonice puta Novi Sad - Beograd, a što inače u Srbiji je jedini deo bilo kog autoputa sa koga možete ubirati čist profit, o tome i postoji poglavlje u istoriji saobraćaja Srbije koje se zove "Borovica trejd".
Ono što dodatnu zabunu unosi je procena opravdanosti i visina ulaganja. Sada imate situaciju da vam se predlaže odluka o koncesiji gde piše da nema dokumentacije, ali piše da je za eksproprijaciju zemljišta predviđeno 23 miliona evra. Kog zemljišta? Po dokumentaciji koja će tek biti urađena kada je Reviziona komisija odobri.
Projektovanje i nadzor 33 miliona evra. To mogu da razumem. Na tenderu će se ići za projekat i morate neki novac dati nadzoru, kako to razumem, i izgradnja je 575 miliona evra. Ovde dobijate najzanimljiviju cifru, u svim ovim koncesijama kilometar autoputa je pet miliona evra u proseku, bez obzira na to da li se radi o deonicama jednim ili drugim, bez obzira na to što ne znamo još uvek kako piše u drugom predlogu davanja koncesija za izgradnju, održavanje i korišćenje autoputa od Niša do Dimitrovgrada koja od dve, odnosno koja će od četiri varijante biti u igri.
Ovde imate za eksproprijaciju zemljišta osam miliona evra, za projektovanje i nadzor 15 miliona evra i za izgradnju autoputa 527 miliona evra. To je ono što piše u dokumentu o kome mi poslanici treba da odlučujemo. Ništa drugo ne tražimo, nego da nam objasnite gde je potrebna prethodna dokumentacija za davanje saglasnosti na ovakav predmet koncesije, odnosno predlog za davanja koncesije.
Vratiću se na dve teme sa kojima sam počela: analiza uticaja na životnu sredinu i održivi razvoj. Kada u strategiji saobraćaja i strategiji održivog razvoja planirate putne pravce, onda ih planirate tako da zadovolje oba uslova. Ne želim uopšte da sumnjam da će se u budućoj strategiji održivog razvoja ispostaviti da je Beograd - Požega kao E-763 zaista deo koji će uravnotežiti regionalni razvoj.
To laiku može da izgleda da je tako, ne mora, pa zato i postoje dokumenta na koje možemo da se okrenemo i da proverimo po standardima da li je stvarno ideja da se gradi put Beograd - Požega ono što doprinosi održivom razvoju u Srbiji i ravnomernijem regionalnom razvoju.
Analiza uticaja na životnu sredinu je ozbiljan dokument. Na moju veliku žalost vrlo često čujem podsmehe i odmahivanje rukom – mani me za životnu sredinu, kao što čujem i jedno opšte stanje neznanja gde se izjednačava analiza uticaja na životnu sredinu i zagađenja. To su dve različite stvari, kao što su dve različite stvari zapuštenost i zagađenost. Za obe ove teme ministar je morao da obavesti Narodnu skupštinu ako hoće na ozbiljan način da razgovara sa narodnim poslanicima.
Ponavljam, ne radi se o kritici ideje da se daju koncesije na izgradu autoputeva ili na bilo šta drugo. Daću vam još jedan primer, ako može da bude komplikacija, radi se o prodaji "Knjaz Miloša". Nemam nameru da komentarišem okolnosti oko te prodaje, nego činjenicu da nemamo nacionalnu strategiju voda. Dakle, za izvor mineralne vode "Knjaz Miloš", vi nemate studiju obnovljivosti, odnosno iscrpljivosti izvora. Imate pravo, i svaka buduća vlada i ova vlada da dođe do vlasnika i da kaže – dobar dan, znate, ne biste više mogli da eksploatišete ovaj izvor, mi imamo posla sa tim kao država, jer treba da u okviru nacionalne strategije o vodama izračunamo iscrpivost naših prirodnih mineralnih, blagih mineralnih ili pijaćih podzemnih voda.
Ako svi želimo da se u Srbiji što pre živi puno bolje, ako svi želimo da se zaista bavimo svojim poslom, onda vas molim još jedanput da razumete i da razgovaramo o onome što je u ovim papirima napisano. Ono što je napisano, nedovoljno, liči na to da će autoput Beograd - Novi Sad još jednom ići na nečiji profit bez ulaganja i u tom smislu je amandman koji je uložila Skupština AP Vojvodine, nažalost neprihvaćen od Vlade Republike Srbije, ali sasvim opravdano.

Dame i gospodo narodni poslanici, replika na osnovu pogrešnog tumačenja pitanja poslanika DS-a i onoga što je ministar u svom odgovoru izgovorio, a što je deo stenograma Narodne skupštine.
Sve ono što je ministar izgovorio, govori sve o njemu, a ništa o temi, a pogotovu ništa o narodnim poslanicima, radi stenograma Narodne skupštine koji će sasvim sigurno biti konsultovan kada bude govora o ugovorima o koncesiji, hoću da bude zabeleženo i da bude upoređeno sa govorom ministra, da poslanici DS-a nisu dobili odgovor – gde mogu da vide studiju opravdanosti; gde mogu da vide plansku dokumentaciju, gde mogu da vide odluku revizione komisije, gde mogu da vide odluku o proceni za onoliko miliona evra koliko je stavljeno u oba predloga o koncesijama za eksproprijaciju; gde mogu da vide i odluku o proceni za troškove i, gde mogu da konsultuju sav onaj materijal koji bi uobičajeno bio dokumentacioni materijal uz predlog predmeta koncesija, koji se nudi Skupštini na usvajanje.
Dakle, znajući vrlo dobro posao Skupštine, u stenogram želimo da bude ubeleženo da je ministar, opet govoreći o sebi, a ništa o nama, pokazao i neznanje o tome kako će da se raspisivanjem tendera raspisivati ugovor. Ponuda da narodni poslanici učestvuju u tenderskim komisijama, a pogotovo izjava kojom očigledno meša analizu uticaja na životnu sredinu, sa samo sebi jasnim pojmom, nažalost, nas učvršćuje u uverenju da se ili ministar nije pripremio dobro za odbranu Predloga predmeta koncesija, koje je ponudio Narodnoj skupštini, ili zbog nekih svojih razloga, na koje ima pravo, nije želeo da podeli svoje znanje sa nama.
U svakom slučaju, kao poslanička grupa želimo da u stenogramu Narodne skupštine stoji jasno šta smo želeli da čujemo kao objašnjenje, a šta, nažalost, od ministra nismo dobili kao objašnjenje, sa iskrenom verom da postoji dobra namera u Predlogu o koncesijama i sa iskrenom željom da kad god bilo, nakon koliko god godina "oprihodovanja" sa već gotovih delova autoputeva, da zaista Srbijom vidimo dobre puteve.

Dame i gospodo, član 28. Poslovnika; nije kršenje, nego predlog predsedniku ili predsedavajućem Skupštine. Ovde je izrečen predlog od strane narodnog poslanika Zorana Krasića da nađemo mehanizam da se dogovorimo o tekstu amandmana koji je predložila naša poslanička grupa na član 12, gde je ključni deo, naravno, da se briše poslednji stav iz predloženog člana.
U ime svoje poslaničke grupe želim da obavestim i ministra i sve poslanike da mi prihvatamo dogovor, da li na Zakonodavnom odboru ili da nađemo drugi mehanizam da se usaglasimo da je ispravka amandmana da se menja i deo teksta, ukoliko poslanici SRS-a imaju bolju tekstualnu formulaciju u prethodnim stavovima.
Mislim da je jako važno da se svi saglasimo da se promeni poslednji stav, gde se članu Vlade daje zakonsko pravo da proziva predsednika Vlade, a nema mehanizama posle, a šta ako nije u pravu ili šta ako je u pravu, i koji u stvari predstavlja mešanje drugih zakona u zakon o Vladi.
Znam da ne postoji potpuno čista i jasna procedura da to sada uradimo, ali ako se Skupština dogovori da to bude ispravka amandmana, da bude tekst Odbora za pravosuđe ili Zakonodavnog odbora, prosto smatramo da treba da kažemo da smo spremni na tekstualne izmene onih stavova koji prethode (više ne prethode, pošto nema četvrtog stava), kako bi se iz tog člana izbrisao poslednji stav.
Naša namera nije niti kod jednog amandmana, i mislim da ovim dokazujemo da nije ni kod ovog amandmana, da uradimo išta drugo, osim poboljšanja teksta zakona koji je jednako važan za sve.
Pozivanje na Poslovnik je jedini način da predložim predsedniku Skupštine da, zajedno sa stručnim službama ili predsednicima Zakonodavnog ili Odbora za pravosuđe i upravu, pronađe mehanizam koji je u okviru Poslovnika i da ne kršimo nijedan propis i zakon, a da zajednička korist bude usvajanje jednog takvog ispravljenog amandmana. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, član 13. ima naslov – Potpredsednik Vlade, i u četiri stava definiše, manje ili više, šta je to što treba da radi i kakva je pozicija potpredsednika Vlade u skladu sa celokupnom idejom u Predlogu zakona o Vladi.
Naš amandman se odnosi na promenu prvog stava. U Predlogu zakona prvi stav kaže: ″Potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad organa državne uprave u oblastima koje odredi predsednik Vlade.″ Amandman, u suštini, jednim delom jezički menja ono što smo dodali, evo videćete to iz citata amandmana. Dakle, predlažemo da prvi stav glasi: "Prilikom izbora Vlade određuje se broj potpredsednika, određuje se potpredsednik koji zamenjuje predsednika Vlade i delokrug rada svakog potpredsednika."
Osim što je u skladu sa svim drugim predloženim amandmanima koje smo podneli na Predlog zakona o Vladi, po našem mišljenju, on potpuno jasno stavlja obavezu pred kandidata za predsednika Vlade da već prilikom izbora Vlade jasno obavesti Narodnu skupštinu šta će biti posao njegovih potpredsednika, ko će ga zamenjivati i kako, jer je to jedini način da Skupština stvarno kontroliše Vladu.
Da ne bi bilo opštih poziva na kontrolu, nego ako imamo u Narodnoj skupštini jasno definisan problem ili temu iz rada Vlade za koju smatramo da je problematična da onda znamo koji potpredsednik je zadužen za to i da zovemo na odgovornost, ili, nadamo se, na ispitivanje tog potpredsednika Vlade.
U suštini, ovim amandmanom jedino pojašnjavamo prvi stav i ukoliko biste pogledali tekstove svih 28 amandmana koje je podnela Demokratska stranka videli biste da usvajanjem svih amandmana dobijate jedan celoviti tekst zakona, jer smatramo da je to jedini odgovoran način na koji možete da podnosite amandmane na neki predlog zakona. Nisu samo u pitanju posledični amandmani, nego je u pitanju pojašnjenje i pojedinim amandmanima uklonjeno je iz zakona o Vladi ono za šta smatramo da nema mesta u zakonu o Vladi.
Potpredsednik Vlade je važna funkcija i bez obzira što je nezahvalno da upoređujemo tekst zakona koji tek treba da bude primenjen na neku buduću vladu ili, recimo, to je čak i naše pitanje – da li će se postojeća Vlada reorganizovati kada poslanička većina usvoji ovakav Predlog zakona o Vladi. Dakle, potpredsednik Vlade je u slučaju postojeće Vlade praktično kopredsednik Vlade za određena pitanja i mi, bez prethodnog, da kažem, papira, bilo koje vrste, otprilike znamo šta je ono čime se bavi potpredsednik Vlade koji zamenjuje predsednika, a šta je ono čime se bavi predsednik Vlade.
Smatramo da je mnogo jednostavnije da to piše u zakonu i da bude potpuno jasan kandidatu za predsednika Vlade, kada se obraća Skupštini, tačan delokrug rada njegovih potpredsednika, kao i to kojeg od potpredsednika će stavljati da ga zamenjuje.
Na ovom mestu samo jedna kratka opaska. Zašto smo podnosili amandmane u ovom obliku kakvi su pred vama? Mi znamo da će Srbija uvek imati koalicionu vladu. I dobro je da se svaki propis koji se tiče organizacije Vlade, Skupštine, da se čak i strategija komunikacija institucija prilagodi realnosti. Znači, nećete imati u Srbiji vladu koju će činiti jedna stranka i niste je imali od 1992. godine.
Često se to zaboravlja, zato što javnost u Srbiji vidi jednu stranku kao vodeću, pa onda zaboravlja, u suštini, ko je to ko podržava vladu; 1992. godine ste imali tihu podršku jednoj vladi koja je pala 1993, pa ste imali koalicionu vladu 1997. godine, pa ponovo koalicionu vladu do 2001. godine, i opet koalicionu vladu i sada imamo koalicionu Vladu.
Biračko telo Srbije je takvo da će uvek rešavati u smislu formiranja koalicionih vlada, pa je zato važno u zakonu tačno znati šta je to što će da bude dužnost potpredsednika, jer će to biti koaliciona vlada. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 15. u glavi 2, koja govori o mandatu Vlade, ima naslov – Izbor Vlade i glasi: "Vladu bira Narodna skupština posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade." Stav 2: "Narodna skupština odlučuje o izboru Vlade u celini." Stav 3: "Vlada je izabrana većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika."
Podneli smo amandman kojim se stav 1. menja i glasi: "Vladu bira Narodna skupština, na predlog kandidata za predsednika Vlade, u skladu sa Ustavom", a stavovi 2. i 3. se brišu.
Ovo je prvi član u Predlogu zakona o Vladi, gde se zakonom o Vladi hoće uređivati šta radi Narodna skupština. Postoje još dva člana koji čak govore o rokovima u kojima Skupština treba da glasa. To je nedopustivo. Ono što kod mene izaziva čuđenje je da pristajemo na to u ime predlagača, kao poslanici koji sasvim sigurno znaju da u zakonu o Vladi nema potrebe, niti sme da stoji kako Narodna skupština odlučuje o Vladi. To je predmet Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, poruka nije samo da vam stoji jedan stav viška u članu. Poruka je – ovaj predlagač zakona nešto hoće. Šta hoće? Da propiše Skupštini kako će da glasa o Vladi. Ne može. Naša namera je da samo kažemo da nam je jasno, da ne čitamo to kao zlu nameru. Dakle, sasvim sigurno, ne čitamo to kao nameru predlagača, niti želimo da verujemo da u ovoj vladi ima ljudi koji smatraju da Vlada treba da propisuje Skupštini da li će da glasa u celini i kako će da glasa, većinom od ukupnog broja poslanika ili kako Vlada smatra da treba. Ova dva stava se moraju brisati.
U stavu 1, koji menjamo, stoji – posle svakog konstituisanja. Loše je izbor Vlade definisati posle svakog konstituisanja, jer je to samo jedan od slučajeva kada Narodna skupština može birati Vladu. Znači, vi ovde Predlogom zakona sprečavate da se Vlada konstituiše i bez novih izbora, što su primeri u parlamentarnoj praksi. Samo pitam – da li ima mesta da se ovo čita kao zabrana rekonstrukcije Vlade? Znači, Vlada može da se izabere samo nakon konstituisanja Skupštine.
Kako se zove proces kada biramo Vladu zbog rekonstrukcije? Da li je rekonstrukcija jer je ministar dao ostavku, da li je rekonstrukcija jer se promenila poslanička većina, da li je rekonstrukcija jer predsednik Vlade hoće koordinatora, recimo, za evropske integracije, pa dođe u Skupštinu – dobar dan, ja bih ovo, a svi mi bismo rekli – hajde. Dakle, pitam zaista da li ovo može da se čita da ne može da se bira Vlada, osim posle svakog konstituisanja Narodne skupštine? Ovo vam pokazuje koliko jedna krajnje nespretna jezička formulacija u zakonu može da proizvede vrlo ozbiljne probleme.
Predloženi tekst je, osim toga, ponovo dokaz dekonstitucije Ustava, jer menja ustavno načelo. Kada čitate zakon videćete da se predlagač iz nekih razloga jako kloni toga da upotrebi reči "u skladu sa Ustavom". Ja to mogu da razumem, ne sviđa se njoj ili njemu, ko piše, ali umesto toga ne može da loše prepisuje Ustav, a pogotovo ne može da menja Ustavom garantovana prava Skupštine da odluči o tome kako se bira Vlada.
To su dve stvari koje se ovde brane samo postojanjem dobrih namera. Ponovo kažem, ne izražavam sumnju u postojanje dobrih namera, ali čitam ono što piše. Bez sumnje u to da ste imali dobre namere kada ste predlagali ove odredbe, trpećete ogromnu kritiku zbog upisivanja ovakvih odredaba i, uz onaj član 6, ovaj član 15. mora na ocenu ustavnosti. Mora Ustavni sud da proceni da li zakon o Vladi ima pravo da kaže da se Vlada bira posle svakog konstituisanja Skupštine. Sami znate da nema. Zbog toga je jednostavnije da prihvatite ovaj amandman i da sklonimo svima zajedno jednu nevolju sa vrata. Hvala.

 Dame i gospodo, pre obrazlaganja našeg amandmana želim da kažem da će poslanički klub DS-a podržati amandman narodnog poslanika Nemanje Šarovića u danu za glasanje, jer smatramo da je ovo obrazloženje bolje nego što je u predloženom tekstu.
Naš amandman se odnosi na stav 4. istog člana 16. koji govori o početku i prestanku mandata Vlade. U Predlogu zakona taj stav glasi: "Nova Vlada se bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Narodne skupštine".
Predlažemo da se taj stav briše, jer nemate novu, noviju, stariju i najnoviju vladu, prosto, svi slučajevi iz 3. stava o tome kada Vladi prestaje mandat, koji kaže – sa prestankom mandata Narodne skupštine, izglasavanjem nepoverenja, ostavkom Vlade, izglasavanjem nepoverenja predsedniku Vlade, ostavkom predsednika Vlade, definisani su Ustavom, a rokovi za izbor Vlade posle ostavke definisani su članovima koji slede u zakonu koji se predlaže. Vlada se uvek bira na isti način. Nema nove i stare vlade, jednoj vladi je prestao mandat po zakonom propisanim uslovima, bira se Vlada po istom postupku kao prethodna Vlada.
Ono što je zanimljivo za ove članove 16, 17. i 18, o čemu ćemo govoriti povodom amandmana, to je pitanje mandata Vlade. Postoji jedna namera, potpuno jasna, u ovom predlogu da se predlagač bavi mandatom Vlade, zato što su pomešane dve stvari. Mandat Vlade počinje polaganjem zakletve izabranih članova Vlade, izabranih po Poslovniku Narodne skupštine, a u skladu sa Ustavom i zakonom, a prestaje po uslovima za prestanak mandata Vlade koji su definisani. Međutim, zakon se bavi kapacitetom mandata Vlade u pojedinim slučajevima, znači, šta je to mandat kada je Vlada podnela ostavku, a šta nije mandat. To ne bi smelo da stoji u zakonu.
Ja ću vam dati primer: pretpostavimo da važi ovaj zakon, i imamo našu sadašnju Vladu Republike Srbije; kakav je njen mandat? Tvrdila sam, dok smo podržavali Vladu Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, da je Vlada u kapacitetu mandata dokle god ima 126 poslanika. Tvrdila sam to tada, tvrdim i sada. Uvek sam bila protiv toga da se definišu kapaciteti mandata. Vi tvrdite isto to, ali hoćete da definišete šta je kapacitet mandata i onda mi otvarate prostor za ilustraciju.
Ova vlada je, ako gledate po trenutnoj podršci, vanparlamentarna Vlada, ona ima samo jednu stranku koja bi bila parlamentarna po onome što je podrška. Ostale stranke u Vladi više ne bi bile parlamentarne stranke. Mi imamo Skupštinu u kojoj imamo predstavnika jedne parlamentarne stranke koja nije učestvovala na izborima i jedne stranke u izgradnji koja ima poslanike, ali nije još registrovana, nego imamo u medijima. Šta ćete sa primenom ovoga što pišete o mandatima u ovom konkretnom slučaju?
Potpuno je besmisleno da, mimo onoga što piše u našem Ustavu, govorite ovde, dakle, o početku i prestanku mandata Vlade i o kapacitetu mandata Vlade, da definišete kakva je razlika između ministra u ostavci ili ministra u razrešenju i ministra koji to nije. Ministar je ministar. Dokle god nije razrešen, on je ministar.
Inače će vam nastati realne situacije u Srbiji, kao što je ova sada, gde su vam se pojavile u Skupštini stranke koje nisu učestvovale na izborima i gde se može raditi, po meni nakaradno, poređenje ima li Vlada kapacitet, mandat na osnovu toga kolika je podrška javnog mnjenja pojedinim strankama u Vladi.
Dakle, da bude potpuno jasno, ja zagovaram princip: Vlada ima mandat dok ima 126 poslanika. Kakva je podrška, šta će biti sa tom podrškom, kako će se menjati, to je potpuno druga priča, ali stavljanjem odredaba o posebnim svojstvima mandata Vlade vi otvarate prostor za loše perfekcije, događaje u Srbiji, kada je u pitanju podrška bilo kojoj vladi, ne samo ovoj koja trenutno uživa podršku 126 poslanika.
U svakom slučaju, treba brisati poslednji stav – da se nova Vlada bira po istom postupku kao što se bira Vlada posle konstituisanja Skupštine, jer smatramo da je sasvim očigledno da je to amandman koji poboljšava ovaj član zakona.