Uvažena predsednice, cenjene kolege, narodni poslanici, na početku želim da pohvalim Grad Novi Pazar, rukovodstvo Grada Novog Pazara, na zaista kvalitetnim i na vreme preduzetim preventivnim merama odbrane protiv poplava, koje su u zadnjem poplavnom talasu sačuvale Grad Novi Pazar.
Naime, odgovorna gradska vlast čiju okosnicu čini Sandžačka demokratska partija zaista se ozbiljno odnosi prema imovini građana, prema svojim građanima i moram da kažem da smo u svom mandatu rešili krucijalna pitanja. Pre svega četrdesetogodišnji problem vodosnabdevanja rešen je jednim ozbiljnim pristupom koji imamo, asfaltirane su skoro sve ulice u gradu.
Nakon lošeg iskustva iz ranijih godina i nakon ozbiljnih šteta koje su nanosile bujične vode u Gradu Novom Pazaru, mi smo napravili ozbiljan program i uz pomoć evropskih prijatelja, pre svega Progresa, od 2014. godine započeli izgradnju mini brana. Tada smo sa pomoću 400.000 evra uspeli pet mini brana da napravimo, a sada gradimo još četiri mini brane i verujte mi da u Sandžaku jedini grad koji nije doživeo potop je Grad Novi Pazar. Videli ste šta se desilo u Sjenici, u Tutinu, šta je pretilo Prijepolju, nizvodno od samog Prijapolja, Brodarevo i drugi delovi su bili poplavljeni.
Želim da pozovem „Srbijavode“ da svojom inicijacijom, planskim rešenjima, stalnim kontrolama, da početne impulse upravama ovih opština i da poučeni jednim dobrim iskustvom koje smo u Novom Pazaru izgradili, zaista sprečimo na ovaj način divljanje bujičnih voda, jer vidimo da se klima menja i da sačuvamo imovinu građana koji su izabrali nas da ih zastupamo na tim poljima. Toliko.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, ja ću još jednom podsetiti da smo mi ovde pre svega da bi doneli dobar zakona. Nismo da bi jednog drugog pobedili u govorništvu i mislim da je dosadašnja argumentacija svih ovih ljudi iz pozicije pokazala da je ovo ugaoni kamen celokupnog zakona.
Mi sada treba da raspravljamo da li postoji suvišno znanje i ne bih se složio sa prethodnom govornicom kada kaže – obični policijski službenici. Ne postoje obični policijski službenici. Molim vas, ako ljude želimo da edukujemo, to je dobra stvar, pa i da budu kompatibilniji sa organima u socijalnim ustanovama i to je dobra stvar. Mislim da je suvišna priča i podrivanje celokupnog zakona ovo insistiranje nekih poslanika da se ovaj dio briše.
Stoga vas pozivam da ovu našu argumentaciju većine poslanika da je ovo izuzetno bitna stvar i dalje podržite i da nastavimo da raspravljamo o drugim amandmanima.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, želim da se na početku zahvalim Ministarstvu zdravlja na jednom zaista korektnom radu i suradnji sa gradom Novim Pazarom i to je zaista rezultiralo značajnim projektima od izgradnje velelepnog dijagnostičkog centra kojim smo upotpunili svoju opremu, naravno uz pomoć stranih donacija, preko osnivanja Zavoda za javno zdravlje, kojim je ponovo Novom Pazaru vraćen status koji je i ranije imao i kojim se iz Novog Pazara vodi računa o javnom zdravlju u Novom Pazaru, Tutinu i regiji oko ovih centara.
No, želim da ovom prilikom pozovem ministra zdravlja da nastavimo ovu saradnju i što prije realizujemo projekat angio-sale, nesporno je da je ona neophodna i što hitnija ovom kraju i to je zaključak koji smo imali u svim razgovorima sa ovim ministarstvom. Znam da su oni ozbiljno ušli u projekat ove realizacije, ali još jednom ovom prilikom želim da ih pozovem da što pre realizujemo i instaliramo angio-salu u Novom Pazaru, kako bi i ovaj kraj Srbije bio pokriven sa tim načinom lečenja ljudi koji imaju kardiovaskularnu bolest srca.
Takođe, kolega je pominjao da nakon ovog nemilog događaja su smenjeni određeni direktori. Ja verujem da je kolega Jovanović upoznat i verujem na reč da je bilo reči o kvalitetnom kadru. Slično se desilo i u Priboju gde je jedan sjajan lekar neurolog Jasminko Toskić, smenjen i mislim da trebamo voditi računa o kadrovima koji zaista bi trebalo da se sačuvaju u našem zdravstvenom sistemu.
Naravno da je potez ministarstva dobar. Kontrola, bolja kontrola rada bolnica na terenu je svakako dobra stvar i želim da to što su smenjeni određeni direktori nije strašno. Mi se zalažemo za principe smenjivosti i želim da pozovem Ministarstvo zdravlja da, kao i u prošlom mandatu, nastavimo da, pre svega, zakonskim rešenjima, kvalitetnim rešavamo, pre svega, na nivou Ministarstva zdravlja i da nastavimo sa ovom kontrolom rada tih bolnica po unutrašnjosti i na taj način podignemo nivo zdravstvene zaštite u našoj državi.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, uvaženi gledaoci, ovog našeg zasedanja, zadnjih pet godina je obeležila zaista jedna kvalitetna saradnja između Republike Azerbejdžana i naše države koja je za svaku pohvalu. Slični problemi, zatim, jedna svesrdna podrška koju je Azerbejdžan u političkom smislu doslednosti, nepriznavanje i podrške za status Kosova Azerbejdžan pružio našoj državi, verovatno je najviše uticala da između ove države se stvori jedno ozbiljno poverenje.
Dalje, izuzetno je bitno naglasiti da dve zemlje imaju zaista ogroman potencijal u saradnji, ne samo međudržavnim dogovorima, već i u razmeni i saradnji biznisa i biznismena iz naših država.
Vi znate da je prebogata kavkaska država Azerbejdžan doživela erupciju u pozitivnom smislu, pre svega eksploatacijom gasa iz Kaspijskog mora i oni, praktično svi pokazatelji pokazuju da su zemlja u najbržem, jedna od zemalja u najbržem razvoju i sa velikim bogatstvom njihove državne rezerve, iznose preko 24 milijarde dolara, razvoj je preko 5%, oni gotovo da nemaju nezaposlenost, negde ispod 0,9%. Čak 80% od ukupne zarade koju imaju od gasa ostaje njihovoj državi što je zaista izuzetno impozantno.
Azerbejdžan je jedan od retkih zemalja u koju naša zemlja više izvozi, nego li što iz nje uvozi. Prošle godine obeleženi su zaista brojni primeri pomoći i dobrog odnosa Vlade Azerbejdžana i njenih predstavnika prema našoj državi. Naime, zahvaljujući donaciji te zemlje u našoj državi obnovljen je Tašmajdanski park, tamo su podignuta dva velika spomenika, lepa spomenika, njihovom nacionalnom predstavniku Gajderu Alijevom kao i našem velikom, poznatom pesniku i piscu i kritičaru, profesoru Paviću. Takođe, od donacije ove države obnovljena je i kompleks Bajrakli džamije sa njihovim pomoćnim objektima koji služe za edukaciju, ali takođe i crkva Svete Petke u Novom Sadu.
Mi u Novom Pazaru smo imali veliko zadovoljstvo da uz pomoć sredstava Vlade Azerbejdžana zaista velelepno obnovimo naš dom kulture koji danas zaista izgleda impozantno, lepo i zaista služi svrsi i to je najbolji poklon koji je mogla ova zemlja, ova divna zemlja da, da građanima i Novog Pazara i nađe države.
No, verujem da je izuzetan bio i gest za vreme poplava kada je firma „Azret“ koja izvodi praktično većinu radova na ovoj deonici puta o kojoj danas raspravljamo, svim svojim kapacitetima i mašinama priskočila u pomoć poplavljenim, a da su predstavnici ambasade, Azerbejdžansko-Srpskog prijateljstva i drugog diplomatskog kora na najbolji način došli da pomognu i finansijski pomogli poplavljena područja.
Ono što je najbitnije je da Vlada Azerbejdžana pokazuje zaista veliko interesovanje za ekonomsko ulaganje u ceo prostor Balkana, a da je Srbija tu prepoznata kao glavni partner, što može da imponuje. To je rezultiralo jednim izuzetno kvalitetnim kreditom koji je Republika Srbija dobila od Vlade Azerbejdžana 2012. godine, izuzetno povoljan kredit sa grejs periodom od tri godine koji će se isplaćivati 15 godina i sa kamatnom stopom od 4%, što je zaista u današnje vreme izuzetno niska stopa. Mi znamo da smo imali i druge ponuđače iz Turske, ili na primer, iz Italije, koji su bili čak i duplo skuplji i tražili duplo veću kamatnu stopu.
Sve ovo govorim upravo da ukažem da je Vlada i tada i današnja Vlada povukla pravi potez i da su današnje predložene promene zakona na koje ukazuje i sam ministar, koje se sastoje samo na produžavanju roka upotrebljivosti i dostupnosti tih sredstava za dve godine nešto što valja sa pijetetom podržati, nešto što je izuzetno bitno za razvoj naše države.
Značaj Koridora 11 je ogroman. Ta tzv. Jadranska magistrala će zaista pokrenuti sve one predele kroz koje prolazi. Ona na makro planu ima izuzetan značaj, jer povezuje nekoliko država. Ona od Bugarske, preko Srbije povezuje Crnu Goru sa Italijom i to je ta transverzala Bukurešt-Beograd-Bar-Bari. To je i na makro planu izuzetno značajna deonica koja će i koja pokazuje i sigurno će pokazati ekonomsku isplativost. Izuzetno je bitno što će se sa završetkom ovog kraka deonice od Beograda do Preljine stizati za nešto kraće od jednog sata, što je vrlo bitna i značajna stvar.
Međutim, kada će traka, odnosno šest traka se spustiti do Crne Gore, nije još poznato. Za deonicu Požega-Boljare dužine oko 107 kilometara završen je generalni projekat za koji je Republička reviziona komisija donela zaključak 2008. godine i usvojila definitivnu trasu. Ona ide od Požege, prolazi preko područja sela Prilepak dolinom reke Moravice, pruža se prema Arilju i Ivanjici i njih zaobilazi severozapadnom rutom, a onda ide dalje preko predela Kosavice obilazeći Goliju, spušta se do Kovilja, pored Biočana, do Duge Poljane, preko Peštara i pravcem severoistok-jugozapad do Boljara gde je granična tačka sa Crnom Gorom.
Još jednom da kažem ovo je najkraća deonica. Struka se izjasnila da ta deonica je 42 kilometra kraća od bilo koje druge predložene i donela je skoro definitivan zaključak.
Žao mi je što nije ministarka tu, ali moram da se pozovem na njene tvrdnje. Već nekoliko puta, pogotovo 2015. godine u Novom Pazaru, kada je vrlo jasno, koncizno rekla da je to ono što je struka rekla, da je to nešto što je najisplatljivije, nešto što je najlakše za izvođenje, jer najlakše je preći preko Pešterske visoravni, to je pravac koji će se najjeftinije i najlakše sprovesti. To je ministarka ponovila nekoliko puta i naglasila da u ovom glavnom projektu nema mesta za neke veće promene i ekskurzije.
Izuzetno bitna stvar jeste što se tada došlo do zaključka da se razviju i pobočni krakovi. Najbitniji pobočni krak je onaj koji će ići ka Zlatiboru, odnosno koji će ići ka pravcu Sarajeva i povezati se sa Koridorom 10 i pravcem 5C kraka. Podsetiću vas da se time povezuje Preljina sa Pojatama i horizontalno praktično prelazi preko Republike Srbije i naj način uvezuju te izuzetno bitne deonice ka samom auto-putu za Sarajevo, što je dodatni kvalitet, čime će i zlatiborski kraj dobiti jako pun, a taj pravac možda imati i veću vrednost nego ova magistrala.
Ne znam da li će imati veću, ali svakako imaće barem istovetnu vrednost. Na taj način se neće zapostaviti ni zlatiborski kraj i dobiće svi stanovnici ovih delova Republike Srbije.
Ovaj koridor je zaista jedina razvoja šansa južnog, jugozapadnog dela Srbije, dela Srbije iz kojeg ja dolazim, severnog Sandžaka i to je za nas praktično pitanje života i smrti.
Ja ne znam šta bi moglo da se desi, ako se ne bi ispoštovala ova deonica, za koju je struka, razum i sve ono što je na strani isplativosti ukazalo da je mnogo bolje.
Na na kraju, njime se povezuje Arilje, Ivanjica i Pešterska visoravan. To su naše zone koje mogu i koje su predviđene i koje imaju takav potencijal za poljoprivredni razvoj, uzgoj zdrave hrane, organske hrane, a to je nešto, koliko mi se čini, na čemu ova Vlada, zaista insistira i to je jedini brend koji mi možemo sa sigurnošću da prodamo. To je rudno bogatstvo, to je turistički potencijal, koji zaista treba da otkriju, ne samo građani ove države, nego i svi građani, odnosno svi turisti koji zaista pokazuju želju da u sve većem broju dođu u našu državu i sve više dolaze u našu državu.
Vi znate da je crnogorska strana vrlo ozbiljno pristupila ovom poslu, da su oni po cenu ugrožavanja svoje BDP-a insistirali da započnu projekat izgradnje Jadranske magistrale do Boljara i to dovoljno ukazuje na značaj i kvalitet koji će dati ovaj autoput i implus povezivanju svih delova Balkana za nas verovatno dve jako bitne države, Republike Crne Gore i Republike Srbije.
Nama izuzetno interesantan sever Crne Gore u kojem živi zaista jedan veliki broj Bošnjaka, mi smo bili jako tužni kada se i desilo razdvajanje između dve zemlje, jer je naše nacionalno biće pocepano na dva dela. Znate da mi kao stranka smo bili protiv takve odluke i glasali uglavnom, protiv samostalnosti Crne Gore.
Za stanovnike ovih delova naše zemlje, rekoh još jednom, je životno bitno pitanje. Očekujemo od ovog Ministarstva da vrlo agilno, kao i do sada, kao i sama Vlada pristupi izgradnji puteva, obnovi puteva, obnovi kompletne infrastrukture, jer znamo da je to jedina šansa i jedini kvalitetan put da se okrene zamajac razvoja, pre svega onih delova Srbije koji nisu Beograd.
Još jednom, pozivam ovo Ministarstvo, kao i sva ministarstva i samu Vladu Republike Srbije da da dodatnu snagu i dodatnu pažnju i dodatni impluse razvoju ovog projekta, jer čini mi se da svakim danom zakašnjenja ti krajevi ostaju pusti, migracije su učinile svoje i da praktično ovaj kraj ostaje pusto polje, a prelepa zona i neiskorišćena zona naše Republike.
Još jednom pozivam Ministarstvo i stojimo na usluzi, kao stranka i kao građani da damo svaku pomoć da se ovaj projekat što pre realizuje. Naravno, kredit je dobar, razumem zbog čega produžavamo vreme iskoristljivosti ovog kredita i glasaćemo za ovakvu odluku.

Poštovane koleginice i kolege, narodni poslanici, uvažena predsednice i predsedništvo, želim da podsetim radi javnosti i radi građana koji žive u Sandžaku na ružne stvari koje se dešavaju u obližnjoj opštini Tutin gde je na vlasti stranka Demokratske akcije i njen prepoznatljiv predsednik Šemsudin Kučević. Ja sam i juče ukazivao u okviru Zakona za zaštitu od zaraznih bolesti, da smo imali jednu ozbiljnu krizu u toku ove godine i da šest meseci nije odnošeno đubre, da je došlo do ozbiljnog zastoja u higijenskim uslovima, da je čak počela stoka da umire i da je zaista alarmantno stanje bilo u samom gradu.
U opštini nije rešeno vodosnabdevanje, a nedavno smo pričali o sportskoj infrastrukturi, gde smo videli kod njih objekti nisu mrdnuli od 2000. godine i praktično od kako je ova garnitura na vlasti, imamo zaista jedno ruiniranje i propadanje i jedno bezizlazno stanje za građane te opštine, koja je pogranična opština i iz koje ljudi zaista migriraju.
Građani ove opštine obratili su mi se sa jednim ozbiljnim problemom. Naime, predsednik opštine Šemsudin Kučević je 2014. godine doneo o potpisao neko rešenje, čime je dozvolio jednom privatnom preduzeću iz Tutina da vrši eksploataciju krečnjaka, kao i tehničkog kamena iz sela Detane i potpisao je rešenje čak o izvođenju rudarskih radova, iako nije imao odobrenje samog rudarskog instituta, obzirom da je ovo veliko selo i da se samo nalazište nalazi u samom selu, na 50 metara od groblja, na 100 metara od kuća, žitelji su sprečavali i već sprečavaju dve godine da dođe do ovog čina, za šta se ustanovilo da je protivzakonit. Pune dve godine meštani ovog i obližnjih sela onemogućavaju izgradnju kamenoloma, obzirom da bi to ugrozilo njihovu egzistenciju, da bi to uništilo njihovu osnovnu delatnost od koje žive, a to je poljoprivreda i stočarstvo.
Da apsurd bude veći, obzirom da niko od upošljenika u opštini nije hteo da potpiše ovu odluku, potpisao ga je sam predsednik opštine na šta on nema nadležnost i namučeni, naravno, seljani podneli su krivičnu prijavu protiv predsednika Kučevića, ali odgovor još nisu dobili.
Sudija u Tutinu je ispravio svoju grešku prilikom donošenja prvostepenog rešenja i u drugom rešenju koje je doneo u sedmom mesecu 2015. godine po rešenju Višeg suda u Novom Pazaru utvrdio je da državinu na toj katastarskoj parceli imaju meštani datog sela, pa se očekuje da Viši sud u Novom Pazaru i potvrdi ovu presudu.
Zaista su se meštani namučili, čak dobili nekoliko krivičnih prijava, bilo je raznih i teških situacija, a čak u prošloj godini u Ramazanu su, bilo i nasrtaja uz asistenciju policije koja je obmanuta na ove ljude i bilo je niz teških trenutaka. Želim samo ovim primerom da vam ukažem koliko je teško stanje u ovoj rudnoj opštini i koliko ima zloupotreba. No, to nije jedini problem.
Naime, meštani su mi se ponovo obratili i ukazali na jedan problem koji je napravio predsednik opštine ponovo u selu Detane, jer je to selo koje je udaljeno samo dva kilometara od Tutina počeo je da prodaje seosko zemljište na površini od 19 hektara koje je korišćeno kao pašnjak i na taj način onemogućio meštanima da se bave stočarstvom.
Ono što je posebno bitno, jeste da predsednik opštine Tutin prodaje katastarske parcele svojim stranačkim simpatizerima i to tri meseca pred izbore što je izuzetno simptomatično i ukazuje na brojne nelegalnosti, te s toga pozivam nadležne organe da reaguju i provere ovo stanje.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, mislim da danas imamo zaista važne zakone koje treba ozbiljno sagledati i dati kvalitetne argumente, pogotovu ono što mene zaista zanima profesionalno jesu dva zakona u okviru zdravstvene zaštite, pre svega Predlog zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Želim da pohvalim, pre svega, Ministarstvo za jedan kvalitetan predlog, kojim je naš zakon uskladila sa evropskim standardima, ali i dala mogućnost stručnoj javnosti da da svoje mišljenje, inkoptira svoja rešenja. Koliki je značaj ovog zakona svi smo svedoci. Živimo u jednom brzom vremenu gde su pretnje epidemija vrlo realne i mogu da budu katastrofalne. Pominju se razni virusi, mnogo se putuje. Stoga, želim da naglasim da ovaj zakon, pogotovu danas, ima veliku važnost.
Zakon je opširan, jasan, decidno tretira svaku tačku i ono što je vrlo bitno jeste da donosi opšte mere, posebne i vanredne mere. No, ja želim da dam jednu sugestiju u okviru ovih opštih mera u okviru kojih se treba brinuti o kvalitetu zemljišta, kvalitetu vode, kvalitetu hrane, da se povede posebna pažnja.
Ovde se takođe uvode i odgovornosti, nadležnosti određenih institucija, ljudi, građana, pa i lokalnih samouprava. Zaista sam svedok da smo imali strašnu situaciju u obližnjoj opštini Tutinu, prošle godine, gde šest, sedam meseci nije odnošeno đubre, gde je grad zatrpan sa đubretom i gde je bila zaražena i voda. Imali smo i nekoliko uginuća stoke. Došlo je do izuzetno teške situacije, koja je mogla da eskalira i da napravi zaista ozbiljnu epidemiju. Stoga, ovaj zakon predlaže i rešenja u oblasti kažnjavanja i sprovođenja same politike, pa vas molim da obratite pažnju na ovakve mogućnosti, ovakva stanja koja su se dešavala.
Nažalost, i mi u Novom Pazaru smo za vreme vlasti SDA imali slično stanje. Zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i, naravno, nama kao partnerima, mi danas u Novom Pazaru imamo jedno dobro stanje u zdravstvenoj zaštiti, osnovali smo i Zavod za javno zdravlje. I ovaj zakon delimično tretira i predaje određenu odgovornost i nadležnost tom Zavodu. Zavod je počeo da radi, profunkcionisao je i zaista ćemo imati kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i zahvaljujući ovoj odluci upravo ovog ministarstva i upravo ovog ministra na samom terenu.
Mi iz SDPS ćemo podržati sve ove zakone, a sa posebnim pijetetom ove zakone koji se brinu i poboljšavaju zdravstvenu zaštitu na samom terenu.
Mi smo ovde imali još jednu nelogičnost, kojom ću ja završiti. Imali smo ovde Zakon o obaveznoj vakcinaciji, tako mu je bio naziv. Došli smo u situaciju da jedino tri poslanika iz SDA su glasali protiv takvog zakona, što je bilo apsolutno neshvatljivo, i sa stanovišta prakse i sa stanovišta politike. Došli smo u situaciju da jedna hirovita politika zaista ne brine o svojim građanima i tako glasa.
Želim da završim da ćemo se mi i u lokalnoj i u centralnoj vlasti zaista potruditi da podržavanjem i ovih zakona i konkretnim rešenjima podignemo nivo zdravstvene zaštite. U tom smislu ćemo glasati za ove zakone.

Uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, pred nama je danas jedan odličan zakon, sveobuhvatan začin, zakon koji je, kao što vidite, dugo pripreman i verovatno kruna u radu ovog ministarstva koje ću sada na početku zaista pohvaliti, kao i samog ministra, bio je veoma radan i vispren. Mi u Sandžaku, kao i u Tutinu i u Novom Pazaru i u Sjenici smo ga vrlo, vrlo često viđali i sa njim sarađivali.
Naravno, da tu ima i naših dobrih osobina, jer mi zaista imamo puno uspešnih sportista i gajimo jedan sportski duh i drago mi je što Ministarstvo sporta prepoznaje i što zaista puno ulaže u ovaj kraj, što se tiče infrastrukture i truda i da imamo još puno toga zaista da radimo.
Novi zakon koji je pred nama je unapredio onaj stari zakon iz 2011. godine i verovatno sve one manjkavosti i njegove nedoslednosti, slabosti koje su se dokazale je nadogradio. Pre svega, najbitniju stvar koju je zadržao i unapredio, što je očigledno jeste, projektno finansiranje, to je onaj ugaoni kamen koji je i doprineo jednom boljitku u sportskim aktivnostima u našoj državi. Drago mi je što je ministar sa svojim saradnicima to prepoznao i što je nadgradio element ovog zakona u tom smislu.
Naravno da ja, kao lekar, znam vrednost sporta, sportske aktivnosti i to je opšte poznata stvar i to je, mi kažemo zdravlje jednako sport je pre svega danas dominantno i danas očiglednije nego bilo kada pre. Sadašnji način života, manjaka sportske aktivnosti, manjak aktivnosti radne, loše navike, u smislu loše ishrane, uzimaju danak danas u celom svetu, pre svega u modernom svetu, a videli smo da su brojke kod nas još pogubnije.
Moram da kažem da, na jednom običnom primeru vidimo koliko gojaznost i sadašnji način života, znači neaktivnost, su danas uzele epidemijski mah. Samo u Americi se nedeljno otkrije 10 hiljada novih slučajeva dijabeta, samo zbog povećanog trenda gojaznosti. Biti gojazan znači imati metabolički sindrom, znači dobiti dijabetes, znači imati kardio-vaskularnu bolest. Onaj podatak koji vidimo, iz ovog vašeg obrazloženja, da jedan polovina stanovništva Srbije ima neki vid hipertenzije, je zabrinjavajuća, a jedini lek i jedino poboljšanje, jedini napredak možemo ostvariti kroz fizičku aktivnost. To će biti rekreativni sport, to će biti brzo hodanje, kako kažu taj „bris vok“ i to je sve ono što ovaj zakon pokušava da unapredi i da instalira u neke zakonske odredbe, za koje se mi moramo mnogo potruditi da vratimo u život.
Vidimo koliko građani Srbije malo posvećuju pažnje rekreaciji, rekreativnom sportu i to je nešto što je pogubno u odnosu na podatak iz EU. Mnogo je dobrih stvari, pre svega kvalitetan način kojim se želi vratiti sport u škole, ustanoviti sportske navike u mlade ljude, insistirati na jednom psiho-fizičkom kvalitetnom razvoju, potom razviti jedan kolektivni duh, duh solidarnosti, pa i „fer pleja“, što ja mislim sve ono što nedostaje nama kao društvu. Zbog toga je ovaj zakon jako bitan.
Imamo pomake u evidentiranju i danas kada, nadam se da ćemo usvojiti ovaj zakon, to je očigledno, nakon njegovog usvajanja imaćemo jedinstvene registre, svi ćemo znati na koji način i koliko imamo sportskih organizacija, klubova i svih onih udruga koja se bave sportskim aktivnostima.
Naravno, neću ulaziti u mehanizme, dobro je to što će iz APR-a sve ići nazad u Ministarstvo i svi će dobiti, praktično jedan kvalitetan registar.
Novi zakon se bavi, vidimo i decom, posebnu pažnju posvećuje deci, u projektnom finansiranju, 15% projekata moraju da se odnose na decu i posvećeni su dečijem sportu. Dobra su i ona ograničenja, da 15% iz samog tog projekta ne sme ići van samog projekta za ne projektne stvari i to su sve odlična i kvalitetna rešenja. Vidim da je zaista radilo dosta kvalitetnih pravnika, koji je usko specijalizovan za ovu oblast, neki kragujevački profesori su dali značajan doprinos, što je jako bitno. Znači, imali ste sluha za profesiju i za ljude koji se ovim bave celog života.
Izuzetno kvalitetna stvar je što, evo navešću, zdravstveni predlog za maloletna lica obavezan je jednom godišnje i pokriva se iz zdravstvenog fonda. To je krucijalna stvar. Mi smo imali na nesreću dosta loših iskustava. Mi znamo šta može ta hronična opstruktivna kardio-patija kada je neprepoznata da dovede iznenadnih smrti u mladih ljudi, pa čak i u sportista koji su jako aktivni i to ovakvo jednogodišnji pregled u ustanovama koji će biti besplatan za decu je zaista nešto što je odlična stvar i što je kvalitet ovog predloga.
Osiguranje sportiste od strane kluba je obavezno. Jako je dobar predlog i to što je uveden postupak sticanja odobrenja za obavljanje poslova stručnog osposobljavanja, postojeće kontrole. Naravno, svi oni koji se bave odgojem sportskim moraće na neki način da se licenciraju što je jako dobra stvar. Vi ste spomenuli da ćete insistirati na besplatnom sportu, dostupnom za sve. Dobra je naravno, dobar deo ovog predloga jeste i to što ne sme nikako biti ta članarina basnoslovno velika i mi je svodimo u neke normalne mere i neke normalne okvire.
Naravno, dobro je i to što neto dobit u tekućoj godini koji ostvari neko sportsko privredno društvo, a daje ovaj zakon i mogućnost da određena sportske udruge budu i privredna društva, da 70% od ukupne dobiti se ponovo investira i ponovo vrati u ulaganje u samo društvo, znači, mi i dalje vrtimo „cirkulus viciozus“, pokušavamo da zadržimo taj profit u samom sportu.
Pošto je zakon zaista obiman i sveobuhvatan moram da kažem da on ima i određenih mesta o kojima valja diskutovati. Na primer iz predloga je izbačena dosadašnja odredba da osuđivani za krivično delo ne mogu biti članovi, mogu biti sada članovi zastupnici. Jedna stvar koju ja vidim ovde, dobru nameru verovatno i jeste dobro, pogotovo ako mi dolazimo iz malih sportova, a ja dolazim iz malog sporta kao i vi ministre, ali ovde vidim da je određeno i to je jedan od glavnih novina u ovom zakonu da jednoj organizaciji iz oblasti sporta autonomna pokrajina ili regionalna zajednica, odnosno lokalna samouprava ne može od ukupnog sportskog budžeta prebaciti više od 20%. To ima svoju kvalitetnu dimenziju. Međutim, još jednom treba porazmisliti o ovom procentu. Još jednom treba razmisliti o ovom predlogu.
Tradicija sporta u različitim delovima Srbije je različita. Imamo neke krajeve koji baštine tradiciju i određene sportske aktivnosti i određene klubove. Na primer, rukomet u Nišu, boks u Novom Pazaru, potom fudbal u nekim krajevima i tako dalje. Mislim da je trebalo ovde naći neki medijum i dozvoliti i lokalnim samoupravama koje najbolje znaju svoje potrebe na lokalu da i oni delimično učestvuju u ovoj preraspodeli jer nije isto ulaganje u fudbalski klub, u razvoj fudbalskog kluba i u neki manji sport.
Znam da je vaša želja dobra, a to je da podjednaku šansu dajete razvoju u svim sportovima. Ovo je nešto gde treba proći između sile i haribde i naći nekakv medijum. Bojim se da ovaj procenta neće to obezbediti. U svakom slučaju ja želim da pohvalim vaš dosadašnji rad i rekao sam da se u Novom Pazaru mnogo uradili na sportskoj infrastrukturi. Mi smo završili velelepni stadion koji ima sada 12.000 mesta i Novi Pazar igra u super ligi. Napravili smo praktično preokret i pravili još puno sportskih struktura.
Pre svega, završili smo sportsku sajamsku ustanovu „Pendik“. Mi smo ovde čuli da u Tutinu od 2002. godine nije završena nekakva sportska hala i mi kada smo došli na vlast u Novom Pazaru, imali smo nezavršene objekte, ruinirane objekte, objekte koji su prikazivani da su rađeni, a svašta je sa tim donacijama i sa tim novcima činjeno.
Međutim, sposobnošću lokalne samouprave i našim kvalitetnim odnosom sa državom Srbijom, mi smo uspeli da završimo većinu od tih objekata.
Sportsko-sajamska ustanova „Pendik“ koju ste vi videli, koja je velelepna i koja pokriva jednog superligaša u muškoj odbojci, svi drugi sportovi manje su tu, to je stecište, to je i vikend stecište svih građana koji se bave sportom, mi smo uspeli da završimo stranim donacijama.
Hala „Pendik“ je najvećim delom izgrađena donacijom naših prijatelja, naših građana, naših sunarodnika, iz Republike Turske i drugim donacijama i naravno uz pomoć Republike Srbije.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da mnogo udela u tome što u Tutinu i Sjenici nisu završeni ovi objekti, ima i njihova nesposobna, reći ću i kontraverzna lokalna samouprava i da je najbolji primer grad Novi Pazar sa svojom vlašću, kako može i na koji način kvalitetno da se jednim ličnim angažmanom, kvalitetnim vođenjem grada, dobrim odnosom sa Republikom Srbijom i na kraju dobrim odnosom sa samim Ministarstvom sporta, mnogo toga učini na infrastrukturi u samom gradu.
Samo 16 imamo sportsko-rekreativnih centara, manjih za rekreativno bavljenje sportom u samom gradu, to smo napravili u zadnje dve – tri godine unazad. Stavljamo još uvek te novce u stadion, tri stadiona koja su pripremljena za vrhunsku obuku sportista, itd, mogao bih mnogo da nabrajam jer je zaista SDP od kako je na vlasti u Novom Pazaru, u kvalitetnom dijalogu sa Republikom Srbijom, puno učinio na infrastrukturi.
No, da se vratim na zakon. Mi ćemo zakon svakako podržati, zakon je odličan. Još jednom se vama zahvaljujem na jednom dobrom angažmanu, mogu da kažem kao poslanik da sam zadovoljan vašim radom, da ste vi jedan od ministara koji je verovatno zahvaljujući jednoj želji, mladosti i jednoj borbenosti koju verovatno crpite iz vašeg sportskog duha, puno toga pokazao, veliku želju, i puno toga učinio na samom terenu.
Nadam se da ćete nas i dalje podržavati. Vi znate da mi imamo i atletski stadion koji smo započeli. To će biti najveći atletski stadion na Balkanu, jer to zaslužuju atletičari iz Novog Pazara, reprezentativci Srbije. Svi znaju Amelu, svi znaju Asmira, itd. I to je radio grad, i tu znate koliko smo imali puno problema, ali koliko smo pokazali upornosti zahvaljujući jednoj zaista i vašoj upornosti i saradnji, uspeli da uđemo u ovaj projekat i to je način na koji treba da se mi političari određujemo prema ovim strukturama.
Još jednom, hvala vam što ste pripremili ovakav zakon i mi ćemo iz SDP ovaj predlog podržati u celini. Hvala.

Uvažena predsednice, kolege narodni poslanici plodonosna godina za građane Novog Pazara i celog regiona mnogo je ova Vlada uradila za naš kraj i u infrastrukturnom smislu preporodila praktično Novi Pazar koji je ponovo postao šeher, jedno lepo mesto gde svi žele da dođu. Upravo je politika ove Vlade i SDPS-a sa njom pokazala da otvorenost i rad na promovisanju svoga kraja i svoje zemlje daje rezultate.

Posebno želim da se zahvalim Ministarstvu zdravlja koje je u ovom mandatu mnogo učinilo za grad Novi Pazar i za infrastrukturu, zdravstvenu u Novom Pazaru.

Mi smo otvorili Zavod za javno zdravlje, što je za nas velika stvar i napravili smo i građani Novog Pazara dobili su velelepni dijagnostički centar u koji, to nije samo građevina, mogu da kažem da samo magnetna rezonanca košta milion evra i verovatno je kvalitetnija od one koju ima Klinički centar Srbije.

Dobili smo i multislaj skener, laboratoriju i mnogo toga. No, ne želimo da stanemo na tome i ja želim da uđemo u rešavanje krucijalnog pitanja što se tiče zdravstvene infrastrukture ovog dela naše države.

Naime, ozbiljna je pretnja nepostojanje sale za kateterizaciju odnosno angio sale u gradu Novom Pazaru koji ne pokriva samo Novi Pazar i mogu da kažem da je to jedini deo naše zemlje koji nije pokriven sa ovim vidom lečenja što je, moram da kažem, ustavna kategorija. Sever Kosova, ceo Sandžak gravitira Novom Pazaru i ti ljudi u slučajevima infarkta, a to je 60% ukupne smrtnosti cele populacije su zaista ugroženi.

Današnja medicina, ono što mi kažemo „evidens bejz“ zasnovana na dokazima pokazala je izuzetno veliku prednost ovog metoda lečenja i s toga želim da pozovem Ministarstvo da uđemo u jedno plansko pripremanje, da upitam ministra - da li je planirao kadrove i da li je urađen nekakav projekat koji bi rešio ovaj problem?

Naravno da ja imam ovde i statistiku u gradu Novom Pazaru 2011. godine imali smo 319 infarkta i smrtnost oko 7,21%. Na sreću 2014. godine broj je smanjen na oko 259, ali je smrtnost povećana na nekih 13,5%, što upravo govori u prilog da je ovaj vid lečenja najbolji i najpotrebniji ovom delu Srbije. Moram da kažem da drugi delovi Srbije su pokriveni od Valjeva, Zaječara, Užica, itd.

Na ovaj način ćemo pokriti i ovaj deo Srbije i zaista zadovoljiti pre svega, ustavnu kategoriju da je zdravstvena zaštita svima podjednako dostupna i da svi imaju podjednako pravo na bolje preživljavanje, jer moram da kažem da nije samo problem u smrtnosti, nego u komplikacijama koje nastanu. Ljudi koji se ne leče ovom metodom razvijaju srčanu insuficijenciju u nekom stadijumu i u nekom obimu što je takođe izuzetno teška stvar i dodatno opterećuje kasnije zdravstveni sistem.

Još jednom zahvaljujem se ministru, zaista je vispreno radio, zaista posvetio pažnju našem kraju i pozivam ga još jednim pitanjem da se uđe praktično u planiranje sale za kateterizaciju i da ovim projektom zaokružimo jedan zdravstveni sistem u ovom delu države. Na taj način da pokažemo građanima da ova politika je dala mnogo rezultata, SDPS je pokazao i dobio apsolutnu podršku koju će ponovo ponoviti, u to sam ubeđen i u to ćete se i vi uveriti i ovaj put koji je zacrtao naš lider, gospodin Rasim Ljajić, sa gospodinom Vučićem, nema alternative, on je taj koji daje boljitke i mi ćemo insistirati na njemu. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, časni poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, draga predsednice, ja želim da podsetim sve poslanike, a i javnost u Republici Srbiji da smo trenutno u procesu izbora javnih tužilaca u višim i nižim javnim tužilaštvima u celoj našoj Republici i da je to proces koji je izuzetno bitan u procesu pridruživanja i pogotovo ostvarivanja Poglavlja otvaranju i zatvaranju Poglavlja 23. i 24.
Međutim, želim da podsetim nešto na šta sam ja mnogo puta ovde ukazivao, a to je neravnomerna zastupljenost nacionalnih manjina u ovom slučaju Bošnjaka u ovim institucijama. Zaista, stanje na terenu je poražavajuće i mi, na primer, u Novom Pazaru imamo da su predstavnik, predsednik Osnovnog suda, viši javni tužilac, njegovi zamenici, reći ću čak i načelnik Policijske uprave iz reda srpskog naroda, odnosno da su srpske nacionalnosti.
Stoga, želim da dam sugestiju ministru Selakoviću da ovaj trenutak iskoristimo ne na uštrp i ne da još dodatno narušimo ovu strukturu nego da praktično uđemo u rešavanja ovog problema. Podsetiću da to garantuju Ustav ove države, ali i član 82. u stavu 5. ovog istog Zakona o visokom tužilaštvu o javnom tužiocu garantuje zastupljenost nacionalnim manjinama i garantuje da će preslikati stanovništvo, odnosno prisutnost nacionalnih manjina na terenu i u samu strukturu u tužilaštvu.
U tužilaštvu Višem u Novom Pazaru imamo pet ljudi, imamo pet članova od njih su četiri iz reda srpskog naroda, a samo je jedan Bošnjak. Stoga, želim da uputim sugestiju ministru da ovaj trenutak iskoristimo da na pravi način pokažemo građanima koji su jako zainteresovani za ovu temu.
Građani u Novom Pazaru i u Sandžaku pomno posmatraju ovaj trenutak. Novi Pazar je studenski centar, Novi Pazar je porodio ogroman broj kvalitetnih pravnika, mi u Novom Pazaru na fakultetu imamo i naše danas profesore prava. Ovo će biti pravi signal onim ljudima i prava motivacija, jer još jednom kažem, predstavnici, predsednici sudova, Viši javni tužioci i svi drugi zapošljeni u sudu su Republika Srbija na terenu i od njihovog kvaliteta i njihovog integriteta zavisi kakav ima respekt Republika Srbija na samom terenu.
Pravda u ovoj zemlji mora da bude dostižna i dostupna svima, a mi smo ti koji ćemo i na ovaj način trasirati put do nje. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, upravo ovaj zakon je dobar iz tog razloga, jer donosi bolje mogućnosti i bolja oruđa da se spreči ilegalna seča i krađa. Mi moramo uvažavati realnost. Ne možemo zabraniti ljudima da se greju na drva, pogotovo u nekim rubnim delovima Srbije gde je veoma teško da uradimo gasifikaciju. Međutim, možemo to svesti na najmanji mogući nivo.
Ovaj amandman ne treba usvojiti upravo iz vrlo jasnih razloga koje je navela ministarka, a to je da je ono što se traži ovim amandmanom već sadržano i da je svaka dalja diskusija nesvrsishodna. Obzirom da je zakon zaista kvalitetan i da pravi nekakve pomake u odnosu na pređašnja stanja i daje niz kvalitetnih oruđa, pre svega šumskim upravama uvodi neke nove institucije koje će se brinuti i o evoluciji, o edukaciji i raditi jednu promociju šuma i šumskog blaga naše države i na taj način zaista ovaj zakon jeste dobar, pa i za zdravlje svih naših građana. On upravo, kao što reče kolega, to rešava boljom pošumljenošću, a videli smo da je i ministarka rekla da u pošumljavanju se prave nekakvi pomaci, to se vidi, kao i da će se dosta toga uložiti i dosta toga se ulaže.
Mislim da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer je već u slovu zakona sadržan njegov predlog i njegova suština.

Uvažene koleginice i kolege, povodom 23 godišnjice otmice i ubistva 17 Bošnjaka u Sjeverinu, želim da pre svega sve poslanike podsetim na ovaj težak i mučen trenutak, pre svega za Republiku Srbiju, a onda i za sve njene građane.
Iz autobusa na liniji Priboj – Rudo, u mestu Mioče, izvedeni su državljani Republike Srbije, odvedeni u Višegrad, ubijeni i bačeni u Drinu. Ubijeni su kada su išli na posao i samo zato što nisu bili Srbi. Pred Haškim tribunalom zbog zločina na doživotnu robiju osuđen je komandant Lukić, ali to je samo mali deo pravde. Ne možemo verovati da je samo komandant Lukić pobio ove nevine žrtve. Stoga želimo da spomenemo da je i sam spomenik čekao 23 godine na obeležje ovim žrtvama.
Želim da ministru rada i socijalne politike postavim pitanje i da ga zamolim da što pre u skupštinsku proceduru stavimo zakon o pravima civilnih žrtava, povredi ljudskih prava u oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, da se takav jedan zakon nađe pred poslanicima Skupštine u najkraćem roku.
Stradalim u Sjeverinu i svim ostalim žrtvama ratova u ovim godinama i svim drugim žrtvama ratova, nevinim žrtvama bombardovanja na Kosovu, nevinim žrtvama druge nacionalnosti, ovakvim zakonom barem delimično ćemo se odužiti. Mislim da je to naša obaveza i mislim da je to minimum koji ova Skupština i Republika Srbija trebaju učiniti u smislu uspostavljanja pravde i poverenja među narodima koji žive u našoj Republici. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, uvažena ministarko, gosti, kako odmiče rasprava sve je jasnije da je reč o jednom jako bitnom zakonu. Zahvaljujemo i ministarki koja je sada vrlo opsežno objasnila sve ono što možemo zakonskim rešenjima da unapredimo, jednu zaista zapuštenu oblast.
Mi smo ministarku viđali u vrlo skoro vreme. Ovo pokazuje i dokazuje ono što sam ja rekao, jednu ozbiljnu želju da se zakonski uredi dosta problematična materija, kao što je i materija šuma.
Ovaj zakon je izuzetno bitan i to pakuju njegovi ciljevi, da se napravi jedna koherentna upravljačka struktura, da se napravi kvalitetni planovi, programi razvoja, da se vrši ozbiljnija kontrola. To je svakako najveći problem, kao i da se brine o kvalitetnom gazdovanju ovim resursima.
Naravno da je to smanjenje krenulo naglo od Drugog svetskog rata, kao posledica podizanja većih naselja, industrijalizacije, podizanja objekata domaćinstva za upotrebu ishrane stoke, prodaje drveta itd, a obnavljanje šuma i šumskog potencijala je išlo vrlo sporo i slabo organizovano. I, evo, imamo ovo što imamo danas. Ako tome pridodamo i česte nepogode, videli ste u zadnjih deset godina da smo imali ozbiljne požare koji su uništili oko 10.000 hektara šuma, te bespravnom sečom, eto, sve je to dovelo do ovog stanja kakvo je danas.
Meni je drago što ovakvim zakonskim rešenjem pokušavamo, praveći neka kvalitetna oruđa koja će imati ljudi koji se bave šumama, da zaustavimo gorući problem, a to je uništavanje, bespravna seča i praktično krađa šuma i drveta u našim šumama. To jeste poseban kvalitet ovog zakona. Vidimo da se ukidaju one odredbe Zakona iz 2010. godine, koje su se na terenu pokazale kao izuzetno loše. Ne može šumar biti odgovoran za drvo samo u šumi, kao što ste sada rekli, on mora pratiti ceo tok i to je odlično rešenje. Jasno je da naša tržišna inspekcija nije ni imala mogućnost da svojim kapacitetima to isprati. To je bilo jako loše rešenje i ne znam kome je palo na pamet.
Pa i ovaj primer koji je rekao kolega, da ako zaustavi policija nekog ko prevozi određeno drvo, a koji nema dokumente, niti žig, niti propratnicu, oni su mogli samo da dignu ruke i da jave šumskom inspektoru koji nije imao nikakvu nadležnost. To se ispravlja ovim zakonom i to je najbitniji deo. I ne samo to, videćemo da se daje još niz nekih drugih modela kojim će se dokinuti krađa, jer je stanje u ovom sektoru zaista loše.
Vidimo da još jedan od tih predloga jeste i predlog i mera da se uvede obavezna dokumentacija, propratnice, pored žiga koji će biti na drvetu i koji će morati u svakom trenutku u toku prevoza da pokažu ljudi koji se bave transportom ili prodajom ovog materijala, što će biti još jedan od zaštitnih dodatnih mehanizama.
Poseban problem, osim ove klasične krađe, jeste i velika količina drveta koju seku vlasnici u svojim šumama, a mi znamo da jedan veliki dio pripada njima i u tom prometu oko 700.000 do 800.000 kubnih metara prodaju oni. I tu postoje najveće malverzacije, obzirom da to drvo uglavnom prodaju na crno i izbegava se obaveza plaćanja naknada, čime država Srbija dodatno gubi u ovom svom šumskom potencijalu.
Izmene odredaba koje se tiču šumskih inspektora, odnosno da preuzimaju te odgovornosti praktično šumski inspektori, a ne više tržišni inspektori, daju im odgovarajuća oruđa kojima će moći da spreče bespravnu seču šuma.
Takođe smo videli da će od sada i sudovi moći da vrlo ekspresno odlučuju po prijavama na osnovu ovog zakona i direktnu meru izreknu, a to je oduzimanje drveta i drugih pribavljenih proizvoda. Kao što rekoste, ima više proizvoda koji se mogu koristiti u šumama. To je još jedan od zaštitnih mehanizama i oruđa kojima možemo i trebamo dokinuti bespravnu seču.
Ja sam se obraćao vašem ministarstvu, čini mi se dva puta, kroz pitanja i ukazivao na jedno teško stanje u šumskom sektoru u celoj zemlji, a pogotovo u Sandžaku, obzirom da su požarima, ali pre svega jednom ljudskom nemarnošću, ilegalnom sečom i zloupotrebama šume u ovom kraju opustošene. Uputio sam molbu da se dodatno ispita poslovanje u šumskim upravama u ovom kraju. Brojne novine su pisale o nekakvoj šumskoj mafiji i pisale o načinima kako se krade taj naš rudni potencijal. Mi smo kao čitaoci bili zgranuti na koji način su ljudi toliko neodgovorno zloupotrebljavali to naše opšte dobro. Jedan od glavnih načina je preklasifikovanje drveta, odnosno tih trupaca, gde su ljudi određeno drvo koje je prvog kvaliteta prikazivali kao treće itd. Na taj način nanosili su veliku štetu državi Srbiji. Ovim propratnicama, ukoliko i ovim ingerencijama koje dobija i saobraćajna policija i šumski inspektori, moći ćemo da izbegnemo ovo što se do sada dešavalo.
Druga stvar, takođe se navodilo u tim novinskim člancima da se dosta zloupotrebljava i zemljište koje je na raspolaganju šumskoj upravi, pa vas stoga molim da se ozbiljno pozabavite ovim pitanjem i ovim na šta mi sugerišemo.
Nažalost, moj kraj je granični kraj i tu je bilo dosta krađe od strane ljudi, i to organizovane krađe, organizovanog delovanja od strane ljudi koji nisu sa naših teritorija nego sa okolnih teritorija, koji su ulazili na naše teritorije, teritoriju Republike Srbije i opustošili jedan deo šumskog bogatstva. Na to treba posebno država Srbija da obrati pažnju i povede računa.
Predloženim zakonom ispravlja se još jedan propust prethodnog zakona, jer nije bilo predviđeno da lokalna samouprava direktno zakonski raspolaže, odnosno javna preduzeća u čijoj su nadležnosti da gazduju šumama. Sada je to omogućeno. Takođe se jedinicama lokalne samouprave daje mogućnost da finansiraju očuvanje, zaštitu i unapređivanje stanja šuma. Lokalne samouprave mogu da doprinesu i očuvanju i obnavljanju šumskog blaga.
U gradu Novom Pazaru, odakle ja dolazim, zaista u zadnje vreme, u zadnjih pet godina, od kako je na vlasti SDP i od kako mi sa našim koalicionim partnerima praktično vodimo grad, učinili smo mnogo toga na ozelenjavanju i obogaćivanju flore u samom gradu. Ko dođe u Novi Pazar videće da smo pokušali da potpuno promenimo izgled grada i to smo, verujem, i uspeli. Sadili smo plemenita stabla i cveće. Posađeno je nekoliko stotina stabala uz dve velike reke. Takođe su i centralne ulice oplemenjene bagremovim drvećem. Imali smo jednu donaciju iz Republike Turske od 400 mladica drveća itd.
Svakako ovo zakonsko rešenje daje veću odgovornost, ali i obavezu lokalnim samoupravama da mnogo više učine na ozelenjavanju i obogaćivanju eko-sistema kojim raspolažu, misleći i na šume koje im pripadaju. Mislim da mi to u Novom Pazaru radimo jako dobro i na pravi način.
Trenutno važeći Zakon o šumama predviđa postojanje Komore inženjera šumarstva. Međutim, ona već pet godina nije funkcionisala iz razloga što je imala nedostatak u zakonskoj odredbi, imala je nedostatak finansija, nisu obezbeđene finansije. Ovim izmenama zakona mi omogućavamo rad ove komore od 1. januara, što je jako bitno jer ona brine o struci, ona će vršiti evaluacije, ona će obrazovati ljude koji se bave šumama i ona će na kraju izdavati licence i obnavljati licence. Hoću da kažem da je to jedan vid na koji će se ona i samoodržavati. Znači, neće u trošku biti samo republički novac, nego će ona imati i svoju zaradu i svoja zarađena sredstva.
Za mene je jako bitno što će u okviru ove komore postajati sudovi časte i profesionalne odgovornosti, koji će nagrađivati verovatne one koji postižu određen doprinos, ali i kažnjavati ljude koji zloupotrebljavaju svoju poziciju. Mogu da kažem da mnoge indicije upućuju da je toga bilo dosta i da ti ljudi, ako ih ima, budu kažnjeni i izbačeni iz samog sistema, jer oni moraju biti glavni promoteri i oni moraju najviše i brinuti o šumama, ali i prenositi znanje o šumama.
Evo, mi ovim zakonom dodeljujemo šumarima još jednu beneficiju, oni će dobiti status službenog lica. Na taj način mi želimo da pokažemo koliku mi brigu vodimo o njima, ali i njima, znajući da je njihov posao izuzetno težak i odgovoran, dajemo jedan ovakav status, ali se i od njih zaista traži jedna odgovornost, pre svega u promovisanju vrednosti kojima raspolažemo.
Uvodi se ukupno sedam šumskih oblasti, to je definisano. Vezaću se za prethodni zakon koji smo obrađivali ovde, koji je vaše ministarstvo odlično uradilo, o nacionalnim parkovima, naravno. Uviđajući neophodnost zaštite vrednije ekosistema u Srbiji do sad je na različite načine stavljeno pod posebnu zaštitu 534.000 hektara šuma u okviru nacionalnih parkova, 15 parkova prirode, 50 strogih i 21 specijalni rezervat prirode. To je još jedan od načina na koji ste vi, zajedno sa nama omeđili ovu šumu i onemogućili da se ona zloupotrebljava.
Značaj šuma, čuli smo ovde, za očuvanje ekosistema je ogroman i čuli smo od očuvanja biosfere, kvalitetnog zdravlja, pa do sprečavanja nekih stvari koje bi bile zaista katastrofalne po našu državu.
Sa druge strane, danas u celom svetu, pa i u Republici Srbiji, postoje i planske šume koje služe za industriju, industrijsku proizvodnju, pre svega, to su vrbe i topole, odnosno njihove šume koje služe za proizvodnju celuloze, odnosno papira, a u poslednjih 20 godina je pojačano interesovanje za podizanje namenskih šuma za proizvodnju biomase koja je sve traženija na evropskom i na svetskom tržištu. Meni je drago i dobar je zaista podatak koji smo čuli danas ovde od ministarke, da ukupna vrednost dobara, odnosno koristi koje imamo od našeg šumskog blaga, godišnje oko 700 miliona evra, što je zaista velika stvar, značajno, i što zaista trebamo negovati.
Želim da, osvrtom na ovo, ukažem da mi moramo razvijati i tu predispoziciju da naše šumsko blago nam može poslužiti uz kvalitetno obnavljanje i brigu i za industrijski napredak i to je nešto na čemu treba raditi.
Na kraju, ja se vama zahvaljujem i na podatku, i pismeno sam dobio, da se pošumljavanje i dalje nastavlja, da izgorele regije u mojem kraju, ali i u svim krajevima se redovno pošumljavaju, da imamo dobar trend. Dobro je i ono što je, neko je od poslanika rekao da treba raditi više na promociji, da je to jedini siguran put koji možemo obnoviti, jer, svi pamte ovu državu po šumama. Znate kako kaže ona pesma – po šumama i gorama, koju su pevali naši oslobodioci.
Želim da zaključim. Lepo je rekao veliki Montej, da brodu koji nema cilj, svaki vetar je nepovoljan. Hvala bogu, mi imamo dobrog kormilara u Ministarstvu poljoprivrede i želim da verujem da je ovaj zakon još jedan od zakona kojim ćemo krenuti napred u rešavanje ozbiljnih problema kojih ima.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, predsednice Skupštine, opština Sjenica ima više od 4,5 hiljade registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, čija je osnovna delatnost poljoprivreda. Najveći deo prihoda oni ostvaruju preko poljoprivrede.
Najveći podsticaj razvoju poljoprivrede u ovom kraju učinila je Vlada i Ministarstvo poljoprivrede time što je opredelila značajna sredstva za podsticaj i povećanje poljoprivredne proizvode kako kvantitativno, tako i kvalitativno. To je onaj program koji ova država uopšte ima. Mišljenja sam, i to je stav, da je ovo područje jedno od najmigratornijih područja u Republici Srbiji, što potvrđuje i poslednji popis stanovništva po kojem je u odnosu na prethodni popis u Sjeničkom kraju imalo oko 30% manje ljudi, nego što je to bilo ranije.
Podsticajne mere u poljoprivredi su nada da će taj trend porasta poljoprivredne proizvodnje da zaustavili ili makar uspori ove migracije koje se javljaju u svim delovima naše zemlje, ali su zaista markantno izražene u regiji Pešter.
Godine 2014. desio se problem da su se pojavili falsifikovani računi za đubrivo na osnovu kojih su ljudi podneli zahtev Ministarstvu poljoprivrede za ostvarivanje subvencija u ovom kraju.
Obzirom da je Sjenička opština prostorno jedna od najvećih u Republici Srbiji sa najlošijom infrastrukturom i veoma malim brojem poljoprivrednih apoteka i prodavnica, koje se bave prodajom i samog repro-materijala neophodnog za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega ratarsku, mešetari, šverceri i prevaranti su zloupotrebili takvo stanje u opštini i vozili đubrivo kamionima do proizvođača, istovarali na njihovim njivama i seljacima usput davali unapred pripremljene falsifikovane račune, kasa blokove koji su ljudi uzimali, pretpostavljajući da je sve potpuno ispravno i iste priložili u zahtev za ostvarivanje subvencija i predali u trezor.
Kada su pojedini poljoprivredni proizvođači trebali da naplate ostvarene premije za mleko, u banci mi je rečeno da novca na njihovom računu nema i oni su nas uputili za razloge u trezor. U trezoru su im rekli da su njihova gazdinstva stavljena u stanje mirovanja u naredne tri godine, ali im razloge zbog čega se to desilo nisu rekli, već su rekli da sačekaju izveštaj Ministarstva poljoprivrede.
Ljudi su iz nestrpljenja raspitali se šta se desilo i saznali da su im gazdinstva stavljena u stanje mirovanja zbog toga što su dostavili neregularne račune za đubrivo. Onda su se ljudi obratili onima koji prodaju veštačko đubrivo i tada je utvrđeno da je stvarno jedan deo računa koji su dobili lažan i da nije imao pokriće.
Pojedini proizvođači su kupili veštačko đubrivo u registrovanim prodavnicama kod istog prodavca i dobili potpuno regularan račun, ali su i njihova gazdinstva stavljena u stanje mirovanja.
Znajući da su oni potpuno sve radili, oni su zatražili uvid u svoju dokumentaciju i bili su šokirani činjenicom da u njihovim predmetima se nalaze računi koje oni nisu predali. Već im je neko, kako oni tvrde, pod navodnicima, te račune zamenio falsifikovanim i njihova gazdinstva su stavljena u stanje mirovanja.
Detaljnim uvidom u dokumentaciju, utvrđeno je da u Sjeničkoj opštini u stanje mirovanja stavljeno skoro 260 domaćinstava, što je prouzrokovalo nenadoknadiv finansijski gubitak poljoprivrednim proizvođačima u ovom kraju.
S toga želim da najljubaznije zamoli Ministarstvo poljoprivrede i ministarku poljoprivrede, da u cilju utvrđivanje istine, obrazuje komisiju u kojoj bi bili ljudi koje oni odaberu. Mi predlažemo, naravno nekog iz Ministarstva poljoprivredni spektori, neko iz opštine, pa i neki proizvođači koji će imate zadatak da najhitnije i u najkraćem roku utvrde šta je istina i da privremeno ugašenim gazdinstvima dozvole naplatu subvencija i pri nadležnosti koja država daje, odnosno da odmah stonira rešenje o stavljanju gazdinstava u stanja mirovanja, ako se za to nađu odgovarajući uslovi.
Ako ovi ljudi izgube subvencije, obzirom na izuzetno niske cene poljoprivrednih proizvoda, posebno mleka biće prinuđeni da ugase svoja domaćinstva i da poput mnogih do sada iz ovog kraja, sa zavežljajem krene put zapada tražeći hleb za sebe i za svoju decu.
S toga molimo ministarku poljoprivrede da izdvoji nekoliko sati svog vremena i sa njima razgovara, primi ove ljude da sa njima razmotri situaciju. Hvala.

Uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, časni ministre, uvaženi gosti, zaista kada govorimo o bezbednosti i kada govorimo o radnicima, to je tema koju mi iz SDP najviše volimo. To su pitanja kojima se mi značajno ideološki bavimo, jer briga o radniku zaista je naša osnovna motivacija i ulaganje praktično u radnike je osnova. Mislimo da je to preduslov za razvoj ove države.
Izuzetno je dobar set zakona danas pred nama. Prvi zakon koji se bavi bezbednošću radnika i njihovim zdravljem uklapa se u strategiju bezbednosti koju smo mi pripremili, koja obuhvata period od 2013. do 2017. godine, a glavni cilj i mi hvala Bogu i zahvaljujući radu ovog ministarstva i samog ministra, idemo u tom pravcu, a pravac nam je i cilj nam je da smanjimo za 5% povrede na radu koje se dešavaju u odnosu na evidenciju koju imamo od strane stručnih komisija.
Moram da pohvalim da rad ovih komisija je i ono što je naglasio sam ministar, bio intenzivan u prošlom periodu i pokazuje zaista jednu volju da se prevenira i da se smanji broj povreda na radu, što je izuzetno bitno za ovo društvo i za vaše Ministarstvo i za sve nas.
Vrlo je bitno i srž ovog prvog zakona je ono što smo videli, da se praktično podigne nivo znanja i nivo veština koje imaju ljudi koji će se baviti zaštitom na radu. To je krucijalno i to je izuzetno dobro rešeno i ono što je rekao uvaženi ministar u uvodnom delu, a to je da će se uvesti sankcionisanje, ali moram da kažem da se ovim zakonom uvodi institucija nagrada i da će se odavati javna priznanja. Znači, u metodologiji psihološkoj najbitnije dve stvari je - kazni, nagradi. Mi u ovom zakonu imamo i to je nešto što je zaista inovativno, što je novo i što će biti jako dobro u ovom zakonu.
Želim da pohvalim rad Uprave za bezbednost kojom zaista dugo godina rukovodi gospođa Vera Božić Trefalt, praktično je rad i sama ingerencije koje vidim ovde u članu 60, što mi i usvajamo je srž praktično zadatka i onoga na čemu ovaj zakon insistira. Jedna od tih tačaka kaže da ova uprava priprema metodologiju za obavljanje poslova, pregleda o ispitivanju, itd, itd.
Najbitniji element ovog zakona verujem da je usaglašavanje ove uprave koja je do sada dobro radila. Ja vam zahvaljujem na tome i naravno, ovo shvatite kao podršku na tom putu, jer briga, ono što se ovim zakonom i ovom upravom radi o radnicima, pre svega o vulnerabilnim grupama, o mladim ljudima, o starim ljudima, o trudnicama, o dojiljama, mora biti na posebnom mestu i to je ono što ovo ministarstvo jako dobro radi i mi smo zaista zadovoljni time.
Zakon je jako dobar. Mi iz SDP ćemo ga svakako podržati. Mogao bi o svakoj tački, čuli smo mnogo lepih reči o ovom zakonu, jer je zaista kvalitetan. Znate, ja sam lekar medicine. U fiziologiji postoji jedan fenomen zove se Aksonov fenomen, to je kada čovek proguta nešto oštro, organizam nađe načina da onim tupim delom ga izbaci iz sistema za varenje, na taj način smanjujući mogućnost povreda.
Upravo verujem da ovakvim zakonima mi i u društvu to rešavamo i na pravi način to sprovodimo, da ako se desi povreda, a povreda će biti, da one budu što manje, da na pravi način pristupimo, jer vidite ovde će sada poslodavac morati u toku 24 sata da prijavi nešto što se desilo, što je od izuzetne važnosti. To je krucijalna stvar. Da ne ulazim u sitne detalje, još jednom pohvaljujem zakon, mi ćemo stati i glasati za njega.
Za mene je izuzetno bitan zakon, obzirom da dolazim iz Novog Pazara, iz Sandžaka, verujem i za druge delove ove zemlje i unutrašnjosti, jeste zakon, odnosno Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Zaista je dobro i zaista dobar predlog ovog zakona da obuhvatimo i da kompletno zakonodavstvo obuhvatimo praktično ovu grupu ljudi, jer moram da naglasim da ceo moj kraj zavisi praktično od tih ljudi koji rade u inostranstvu privremeno. To su brojne firme i izuzetno je dobro što ovaj zakon uređuje, jeste dobra komunikacija i informisanost tih ljudi. Verujem da će usvajanjem ovog zakona ovi ljudi imati bolje informacije, gde idu da rade, šta rade, kako su zaštićeni i na koji način i koja su njihova praktično prava i koje su njihove obaveze.
To je zaista dobar predlog. Mi ćemo takođe stati iza njega i izuzetno mi je drago što su ovi danas predlozi zakona na raspravi. Još jednom hvala vam i podržaće Socijaldemokratska partija ove zakone.

Uvažene koleginice i kolege, uvažena ministarko, gosti, danas otvaramo raspravu o zaista četiri bitne tačke, četiri izuzetno značajne teme koje možemo podvesti pod setom ekoloških tema, obzirom da imamo jedan jako bitan i jako kvalitetan zakon, a imamo i jedan protokol koji se takođe bavi ekologijom, te imamo dva sporazuma koja delimično svojim jednim delom dotiču oblasti ekologije.
Čuli smo od prethodnih izlagača da praktično jedna trećina naših obaveza u samom pridruživanju ka EU biće sadržana u poglavlju 27, koje praktično i rešava životnu sredinu, kako je i naslovljeno. Mislim da ćemo imati tu mnogo posla da učinimo. Ono što danas radimo, jeste usvajanje, odnosno raspravljanje o jednom zaista kvalitetnom zakonu i ja ću pohvaliti zaista rad ministarke. Videli smo ovde njenu energiju i želju da menjamo ovo naše stanje na bolje i ubeđen sam da ćemo to i učiniti.
Zaista je reč danas o, eto, govorim prvo o Zakonu o nacionalnim parkovima, jednom sveobuhvatnom zakonu, koji pre svega želi da uredi određeno stanje u tim zonama. Mi imamo danas oko 6% zona u državi Srbiji koje je određenim vidom zaštićeno i koje se štiti i na kojem se želi podići praktično zaštita prirode i prirodnih resursa.
Naravno, želim da pohvalim i onaj vaš uvod, ministarko, u kojem smo mi dosta toga čuli i saznali, pa i onaj istorijski deo, gde smo videli da postoji jedna ozbiljna tradicija u zemlji Srbiji, koja ide do 14. veka. Ali, saznali smo i da su ipak pioniri pravih definicija zakona o nacionalnim parkovima Amerikanci, zapadni svet i da je to od 19. veka u Jeloustonu prešlo na Švedsku i na Švajcarsku, a da smo kasnije i mi prihvatili te obaveze. Onda, 1923. godine je u staroj Jugoslaviji prihvaćen Triglav kao zona nacionalnog parka, a onda smo mi u Republici Srbiji to 60-tih godina uradili sa Fruškom gorom.
Danas u svetu ima oko sedam hiljada, to je novi podatak, a podatak 90-tih godina je bio da ima oko hiljadu i po nacionalnih parkova, što znači da se povećao broj i tendencija je da se povećava broj nacionalnih parkova. To je verovatno i želja da se zaštite praktično te zone u kojima će se priroda, flora i fauna sačuvati i neke retke biljke, neki retki životinjski fondovi koji su pred istrebljenjem. To je jako dobro.
Rekoh da ovaj zakon tretira temu nacionalnih parkova pre svega kroz zaštitu prirode i prirodnih resursa. Ima mnogo dobrih svari i zaista moram da kažem da je ovo jedan od boljih zakona koji smo imali u ovoj Skupštini, obzirom na njegovu važnost pre svega, ali i na neka rešenja. Manjkavosti postoje u zoni rečnika, rečničkih izraza, što je evidentno i verovatno ćete vi usvojiti amandmanima dosta promena, ali globalno je zaista jedan od najboljih zakona koji smo mi u ovoj Skupštini imali. Vidimo, on širi praktično teritoriju, određuje, omeđuje teritorije i čak ih proširuje, što je takođe pohvalno. Potom, govori o režimima zaštite, o pravilima ponašanja i uređuje finansiranje. Zatim, uloga i učešće javnosti u funkcionisanju, odnosno lokalnog stanovništva u javnosti u funkcionisanju nacionalnih parkova itd.
Dve su izuzetno dobre mere koje donosi ovaj zakon. Prva je usvajanje praktično jednog novog tela, a to je stručni savet, što znači ustanovljavanje stručnih konsultacija od strane jednog takvog stručnog tela. Videli smo da ono ima pet članova, da se bira na četiri godine i da čak upravljač predlaže jednog od tih članova. To je zaista način da struka ima konkretniji udeo na samom terenu, obzirom da ono analizira projekte, daje planove, sagledava stanje prirode i prirodnih resursa na tom terenu.
Druga jako bitna stvar jeste da se osniva i savet korisnika nacionalnog parka. Na taj način se omogućava ljudima sa lokaliteta, ljudima iz lokalnih sredina, ljudima koji žive i praktično rade tu, bivstvuju u regiji tog nacionalnog parka, da imaju konkretno učešće kroz lokalnu samoupravu, kroz razne nevladine organizacije itd.
No, za mene je izuzetno bitna stavka da se, u skladu sa planom upravljanja, daje mogućnost Vladi da daje transfere lokalnim samoupravama na čijoj teritoriji se nalaze praktično ovi rezervati, da plasiraju određena novčana sredstva u cilju podizanja nivoa kvalitetnog života stanovništva u suživotu sa ovim prirodnim uslovima, da se čak finansiraju i razne delatnosti, radinosti koje neće biti na štetu nacionalnog parka, a biće u korist ljudi koji žive na tom terenu. Jer, moramo znati da u regiji nacionalnih parkova ima dosta stanovništva i da mi ne možemo samo čuvati prirodu, nego moramo naći neki model, neki konsenzus da tim ljudima omogućimo i ekonomski razvitak i bavljenje određenim ekonomskim poslovima, a ne samo uzgajanje npr. zdrave hrane itd, već jedan nivo ekonomske delatnosti ili možda bavljenje turizmom.
Mi smo imali danas da je rečeno i zaista postoji taj problem, gospođo ministarko, sa manjkom inspekcije, inspektora. To je jasno i to nije vaša krivica. Međutim, ja želim afirmativno da kažem da je nama jasno, pošto znamo neke na terenu, ja često i kontaktiram, koliko ljudi radi prekovremeno i menjaju smene preko leta itd, da bi zadovoljili i pokušali da svojim angažmanom dodatnim upotpune ovu prazninu. Međutim, želim da našu kritiku u tom smislu shvatite kao našu želju i, naravno, davanje nekakvog ovlašćenja da se potrudite da povećamo broj tih ljudi, jer zaista nije samo problem kod nacionalnih parkova sa inspektorima, nego i van. Ja sam vama slao nekoliko pitanja o očuvanju šumskog zemljišta i očuvanju šuma u regiji Sandžak, Novi Pazar. Vi ste mi dali kvalitetan odgovor. Međutim, zaista postoje velike sumnje na zloupotrebe u regiji šuma, sečenje. Pa znate, bilo je i u novinama zaista jako puno priče o nekakvoj šumskoj mafiji itd, kao i brojnih drugih tema koje mogu da ugroze naš taj biodiverzitet, kako vi stručno kažete.
Imao bih jednu molbu, obzirom da dolazim iz Sandžaka. Vi znate da Pešterska visoravan ima mogućnost i ima skoro sve kriterijume da se proglasi za još jedan od ovih nacionalnih parkova, da ona ima i teritoriju i nekakve svoje posebnosti. Vi znate da preko sto različitih biljaka, koje nigde na drugom mestu ne možete naći, postoje i rastu na Pešteri, da imamo čak i autohtone životinjske vrste, od posebne vrste ovce do izuzetno retkog indijskog bivola, od kojeg se pravi onaj toliko kvalitetni sir maskarpone itd.
Znači, postoje uslovi da se Pešterska visoravan proglasi nacionalnim parkom i da nemamo tu samo onaj prirodni rezervoar Uvac, nego da jednom širom i snažnijom polugom zaštitimo tu zonu koju zaista mislim treba zaštiti i treba da bude budućnost tog kraja u razvoju, u poljoprivrednom, ali i u turističkom i u svakom drugom.
Mi imamo danas još, rekoh, nekoliko značajnih tačaka. To je druga tačka koju smo mi spomenuli, a to je, praktično, potpisivanje onog protokola koji je jako bitan, o čistoći voda, misli se na reku Savu. Vode su danas u svetu glavni resurs, čuvaju se i ovo je izuzetno dobra stvar što mi nakon Bosne i Hrvatske potpisujemo ovaj protokol. Takođe, pohvalio bih i rad veterinarskih službi, upravo zato što je bilo ovde kritika, jer znam ljude koji rade na lokalu i znam ljude koji rade na Pešteru i znam koliko se oni trude i rade, pa i ovaj danas ugovor koji imamo sa Marokom je dokaz toga jer Maroko je jedna od najvećih zemalja Magreba. Ja sam ovde mnogo puta pričao o halal hrani i sertifikatu i o mogućnosti da to tržište mi eksploatišemo.
Ovaj sporazum koji danas usvajamo pravi preduslove dalje jer se tu govori o kvalitetnoj saradnji, o razmeni stručnjaka, o razmeni znanja i, naravno, jednom poverenju koje će se steći između nas i Maroka, kao tržištu u koje želimo da izvozimo naše mesne proizvode.
Na kraju, imamo i ono što je ovde spomenuto, sporazum sa Mađarskom o saradnji u zoni tzv. obaveštavanja radio-nuklearne opasnosti. To je još jedan od dokaza da se dobro radi u toj saradnji.
Međutim, moram da iskoristim ovde još nekoliko minuta za jedno pitanje, konkretno vama. Ovde je dolazilo mnogo ljudi sa Peštera iz oblasti Sjenice koji imaju jedan ozbiljan problem, ja ću vam to uputiti kao poslaničko pitanje, da su im zaustavljeni računi, kako oni kažu, zbog određenih mahinacija, 260 gazdinstava ima blokirane račune, a to je za njih velika stvar, za davanje onih posebnih boniteta koje dajete na mleko.
Naime, 2014. godine desio se problem, kako oni kažu, da im je neko davao, obzirom da tamo nemamo mi mnogo biljnih tih apoteka, ljudi su im donosili određeni materijal i sredstva i davali im lažne račune, nekima od njih. Drugi čak kažu da su legitimno kupili datu robu i da su dobijali legitimne račune, ali su i njima blokirani računi koje su potamanili, dali u trezor. Ja bih ovom prilikom, bez ikakvog znanja, osim znanja da će im se naneti ogromna šteta i biti ugrožena njihova egzistencija…