Kolege narodni poslanici, ovaj član koji se dodaje j, i to sam ja u onom mojem opširnom obrazloženju rekao, jedan od najbitnijih delova, jedna od izuzetno bitnih novina. Ona svakako daje jedan rezervni i sigurnosni mehanizam kojim se može pratiti i kojim Direktorat vrši monitoring nad svim onim događajima koji se mogu desiti i koji se dešavaju.            
Složiću se sa gospođom ministarkom da ovi predloženi amandmani od uvaženih kolega ne menjaju ništa suštinski i da su, mogu reći, više jezičke konstrukcije i da nemaju neki bitni značaj, pa me stoga čudi zbog čega su zaista prihvatili ovaj amandman. Ja ga lično ne bih prihvatio, jer ne menja ništa značajnije u ovom članu.
Ono što želim da kažem, jeste da sam ja hteo i razmišljao da predložim amandman koji bi se nekakvim institutom pohvale motivisali ili motivisali poslodavci da možda, tamo na sajtu Direktorata, budu objavljeni oni koji su najviše prijavili. Ovde se ostavlja na tome da se praktično, poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene radi opšte dobrobiti, da prijave svaki događaj. Međutim, došao sa u koliziju sa samim naslovom – zaštita podataka i tajnosti, praktično tih podataka i to nisam predložio.
Još jednom da zaključim da je ovo amandman koji ja zaista ne bih prihvatio, jer ništa suštinski ne menja i ne bih se složio sa kolegom da „briše se“ može u svakom slučaju da bude povoljna stvar.
S obzirom da je ovo nešto što smo usvojili od evropskih pravnika, ne vidim razloga da ovakav zakon ni u jednom svom delu ima taj prefiks „briše se“, osim u pojedinačnim stavovima ili manjim tačkama. U svakom slučaju ja za ovaj amandman ne bih glasao. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi kolega gospodine Pavićeviću, mislim da sam bio veoma jasan. Meni je drago što vi baštinite i pridržavate se svog maternjeg jezika, ali ovde je bila reč o suštini. Meni je drago što imate predloge. Ja sam pričao o jednom članu koji je izuzetno važan u suštinskom smislu.
S druge strane, morate razumeti mene. Ja ovde pričam bosanskim jezikom i baštinim svoj jezik. Nemam ništa protiv toga da vi nosite svoj rečnik i da upotrebljavate to na taj način. Međutim, mi stičemo potpuno drugi utisak. Drugi utisak je da ima više zloupotrebe nego želje da se ova stvar ostvari. Meni se čini da o bitnim tačkama i o suštini ne razmišljate i ne debatujete, već se držite nekih slovnih stvari, što je opet vaše pravo. Baštinite vi svoj jezik, čistite ga, koristite reči koje mislite da treba da koristite. Ja nemam ništa protiv toga. Ali, opet naglašavam da ja govorim svojim maternjim jezikom. Hvala.

Uvažene kolege, još jednom ću podsetiti da se radilo o izuzetno bitnom članu. Mi smo prateći ovo, da kažem, političko umeće profesora Pavićevića, izašli iz sadržine, to je ono što sam hteo da sugerišem ovom visokom domu, a sadržina je bila najbitniji deo ovog zakona. Najbitniji deo ovog predloga zakona je sigurnost ljudi koji koriste avio transport. Verujte mi da je ova tačka, ova pridodata nova tačka najvitalniji i najsadržajniji, najsupstencijalniji deo, to je isto bosanska reč, ovog zakona. Moram da kažem da se njome stvaraju uslovi za jedan dobar monitoring i praćenje svih onih nepravilnosti koje se mogu javiti.
Moja želja da predložim amandman sudarila se sa, mogu reći, mojim dovoljnim nepoznavanjem prava, te pravna služba savetovala da ja to ne mogu učiniti. Ja sam zaista želeo da ovo ne ostane samo na nivou tih predloga, već da se oni ljudi koji javljaju i prijavljuju događaje na neki način nagrade.
Mislim da je to moja ispravna želja i mislim da sam zahvaljujući gospodinu Pavićeviću, s jedne strane, ovom kratkom debatom ukazao na bitnost da ovi ljudi zaista prijavljuju ovakve loše stvari ili nekakve događaje koji mogu da svojim popravljanjem učine bolju sigurnost u avio-saobraćaju.

Uvažene koleginice i kolege, vođen željom da doprinesem jednom kvalitetnijem zakonu i kvalitetnijem zdravstvenom odgovoru u avio-saobraćaju, pre svega na samom aerodromu, moja poslanička i ja smo predložili da se proširi i obavezno uvede da jedan deo upošljenih, mislio sam na veći dio i tamo sam naveo, pomoćnog osoblja bude pripremljen i da bude obučen za davanje primarne medicinske pomoći, misleći na rehabilitaciju. Obzirom da aerodromi jesu mjesto na kojima se može desiti ozbiljnija havarija, zakon predviđa da postoji prva pomoć i da u zavisnosti od same definicije aerodroma postoje ambulantna kola ili nekoliko lekara. Mislim da je ispravno da postoji i da se obuči veći dio upošljenika na samom aerodromu, da u uslovima većih havarija, većih nesreća, u ne daj bože takvim lošim uslovima, veći broj može pružiti prvu medicinsku pomoć.
Meni je drago što vi svi mene ovde lijepo razumete. Ja pričam bosanskim jezikom koji je autohtoni jezik, koji je priznala…

Molim vas pustite me da završim.

Nisam replicirao kolegi… (Isključen mikrofon.)

Uvažene koleginice i kolege, obzirom da mi kao socijaldemokratska partija zaista baštinimo ideju socijaldemokratije i da u centru našeg delovanja jesu radnici, mi smo stanovišta da zaista ljudi koji su upošljeni u avio-transportu i u svim službama, nemaju potrebe da plaćaju drugostepeno razmatranje i mislimo da ta zdravstvena sposobnost, odnosno taksa za drugostepenu procenu treba da bude besplatna.
Ja iz svoje prakse znam da na taj način ćemo svakako ostvariti jedan kvalitetniji odnos između samog lekara i onoga koji traži drugostepeni izveštaj, ali je to još, ta besplatnost bi mogla da bude, i jeste zaista, još jedan od mehanizama da imamo olakšan transfer između samog lekara i pacijenta i ukidanjem, praktično, ove takse uradili bi mnogo toga na podizanju zdravstvenih kapaciteta, odnosno zdravlja ljudi koji tu rade. Mislim da nije osnovano.
Još jedan od argumenata jeste što su zaista pregledi, obavezni pregledi, oni prvostepeni i česti, pa će stoga biti obavezni i ovi drugostepeni pregledi na koje će se žaliti pojedinci vrlo česti. Mislim da treba da izađemo u susret ljudima koji su zapošljeni i koji imaju zaista veliku odgovornost da se, ne daj bože, ne potkrade nekakva greška. Greške su moguće i kod lekara, i stoga, zahtevamo amandmanom da se ukine plaćanje ovih taksi o drugostepenom postupku. Hvala.

Moram da odgovorim obzirom da je otvorena jedna zaista velika tema koja karakteriše ovo naše društvo, a to je ideološko pristupanje i ideološkog pravca. Moram da kažem da se mi kao socijaldemokrate u osnovi zaista pridržavamo tog socijaldemokratskog puta i borimo se za prava radnika i svih upošljenika, ali svakako da poštujemo i pravila pragmatizma. Zaista u određenim situacijama ne možemo zažmuriti, moramo reagovati čak i na našu štetu, pa i mi sami smo radnici.
Međutim, želim da sugerišem uvaženom profesoru Pavićeviću koji je politikolog i poznaje dobro politički sistem, da njegove opcije koje on predstavlja u političkom smislu, ne može se uhvatiti ni za glavu ni za rep. Oni su nekad u nekim predlozima neoliberalisti, nekad su socijalisti, nekad su kapitalisti, ali dobro, mogu da razumem opoziciono delovanje i mogu da razumem taj način pristupa. Njima kao opoziciji sve je dozvoljeno. Međutim, da kritikuju nas za nedoslednost mislim da je nakaradno i mislim da nema nikakvog osnova. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvažena ministarko i gosti, Predlog zakona koji je danas pred nama donosi zaista dosta novina i aktuelnim i vrlo efikasnim rešenjima stvara zaista tržišne bolje uslove za konkurenciju u polju i u oblasti vazdušnog saobraćaja.
Pred nama su izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju iz 2010. godine, radi potpunog usaglašavanja sa pravom EU i preporukama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Poseban kvalitet ovog zakonskog predloga jeste što mnogo pažnje posvećuje sigurnosti koja je, složićemo se, i najvažnija i posebno je tretira, što je, čini mi se, kompletan zakon u potpunosti podređen i usmeren u podizanju bezbednosti u avio saobraćaju. Tako se već na samom početku utvrđuje jasna obaveza da se tokom saobraćaja poštuju pravila letenja.
Boljoj bezbednosti, kako i kolega reče, će svakako doprineti i formiranje nacionalnog komiteta za sigurnost u vazduhoplovstvu, koji ima zadatak da stalno prati i predlaže nove mere koje bi mogle da podignu takođe samu sigurnost.
Međutim, glavna stvar jeste to što su povećane nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Za veliki deo propisa preneto je ovlašćenje sa Ministarstva zaduženog za poslove saobraćaja na Direktorat i precizirane su i bolje definisane nadležnosti Ministarstva odbrane, unutrašnjih poslova i saobraćaja, a sve u cilju podizanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Direktorat sada može da donosi podzakonske akte ako se u praksi pokaže da nešto treba menjati i davanjem ovog ovlašćenja Direktoratu povećava se njegova efikasnost, te se omogućava brza reakcija u potrebnim situacijama.
Direktorat takođe prikuplja podatke posredstvom sistema dobrovoljnog i obavezno prijavljivanja događaja i na taj način vrši monitoring i prati sve ono što se može desiti i, naravno, predlaže kako se takva stanja mogu popraviti. Ja mislim da je ovo izuzetno bitan instrument koji se Direktoratu daje. Ja sam kroz amandmane pokušao da nekakvim mehanizmom nagrade ili pohvale još više poduprem.
Međutim, obzirom da imamo zaštitu informacija i da imamo, praktično, da identitet onog ko prijavljuje događaj treba da ostane skriven, došao sam u koaliziju sa tim pravom i odustaću od tog svog amandmana. U svakom slučaju, ističem da je zaista institut prijavljivanja događaja izuzetno bitan i da se njime zaista može unaprediti bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.
Novina je što se i ovim zakonom motivišu i ohrabruju lica koja na neki događaj ukažu, pri čemu se retko štiti izvor podataka i garantuje tajnost prikupljenih podataka. Jako je dobro i rešenje kojim se definiše da propise donosi direktor Direktorata, a ne Upravni odbor što je do sada bila praksa. Na ovaj način mi čini se da se još više depolitizuje ova institucija i zaista se omogućava samom direktoru, koji bi trebalo da bude visoki profesionalac, nadam se da jeste i da će biti, da vrlo brzo reaguje u određenim situacijama, što je još jedna od sigurnosnih karika koja je izuzetno dobra i koja obezbeđuje kvalitetnu bezbednost u ovom saobraćaju.
Znamo da su Upravni odbor do sada činili ministri. Međutim, sada će Vlada imenovati članove, i to je još jedna od dobrih novina koja će, takođe, smanjiti politizaciju, povećati profesionalnost i na taj način dovesti do povećanja sigurno bezbednosti u ovom zakonu.
Direktorat ima brojne svoje uloge i brojne svoje funkcije. Pre svega, utvrđuje mrežu ruta vazdušnog puta, kao nadzorno telo, a ne Ministarstvo kao do sada. Propise o traganju za vazduhoplovom i spašavanju lica donosi Direktorat, umesto Ministarstva. Utvrđuje se obaveza da avio-prevoznik obavesti Direktorat ukoliko daje u zakup vazduhoplov sa posadom. Direktorat donosi propise o radnom vremenu, vremenu letenja, letačkim dužnostima, odmoru, smenama, a u skladu sa zakonom. Uvodi se obaveza stranog avio-prevoznika da podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje koje poseduje.
Direktorat ima još mnogobrojne stručne nadležnosti i upravo prenošenje odlučivanja na ovo visoko stručno telo, koje će činiti profesionalci, predstavlja glavni mehanizam kojim se obezbeđuju brza i kvalitetna rešenja i podiže bezbednost avio-saobraćaja.
Ja sam se osvrnuo samo na jedan deo zakonskih rešenja koji podižu bezbednost, misleći da je to dovoljno da pokažem koliko je ovaj zakon u celini savremen, koliko će biti efikasan i koliko će, nadam se, obezbediti uslove za razvoj avio-saobraćaja u našoj zemlji.
Međutim, pridružiću se kolegi, pošto dolazim iz zone uticaja koju takođe Lađevci interesuju, odnosno Aerodrom „Morava“. Moram reći da i mi građani Sandžaka široko otvorenih očiju gledamo u ovu rekonstrukciju i očekujemo da što pre bude stavljen u funkciju ovaj saobraćaj. To je izuzetno bitno, ne samo za Kraljevo, već i za Novi Pazar, za celo okruženje, za Rašku, Tutin, Vrnjačku banju, Trstenik, Čačak, Kragujevac i od velike je važnosti. To smo kao stranka i naš lider, ministar Ljajić, je to prepoznao i zaista ulažemo veliki trud da se, unazad možda pet godina, ovaj aerodrom stavi u svoju funkciju i da što pre započne svoj rad.
Kolega je naglasio da će dovršetak autoputa Beograd – Preljina mnogo značiti za Aerodrom „Morava“ ka kome gravitira oko 38 opština i oko milion stanovnika, jer moram reći da se u ovoj zoni, zoni centralne Srbije, i u kraju iz koga dolazim obavlja i realizuje 30% od ukupnog ino-turističkog prometa u Srbiji.
Aerodrom zadovoljava onaj osnovni zahtev da se nalazi na maksimalnih 100 kilometara od velikih turističkih centara, kao što su Zlatibor, Zlatar, Kopaonik, ali i Novi Pazar sa svojim turističkim potencijalima, obzirom da je to mesto gde se sudaraju, susreću i dodiruju dve civilizacije, dve velike kulture, ona bošnjačko-islamska i ova srednjovekovno-srpska, kao i da imamo šta da pokažemo turistima. Turisti pokazuju ogromno interesovanje, kao i naši prijatelji iz Saudijskih i Arapskih Emirata koji su vrlo često kod nas i koji se interesuju da pomognu. Videli ste da su pomogli neke značajne infrastrukturne projekte u Novom Pazaru i mi im se, kao samom premijeru Vučiću, zahvaljujemo, jer je i on mnogo učinio da ovaj kraj bude vidljiviji.
Nama bi mnogo značilo osposobljavanje Aerodroma „Morava“, ne samo za turističko, odnosno putničko letenje i za turizam, gde on ima veliko mesto i potencijal u tom razvoju, već i za kargo letove. Znate da su gradovi, opštine centralne Srbije posebno zainteresovani za ovaj vid transporta i predložili su stvaranje jedne zajedničke kargo zone od 300 do 400 hektara u neposrednoj blizini aerodroma. Tu inicijativu su zatražili načelnici upravnih okruga iz centralne Srbije. S toga, zaista želim da sugerišem da učinite sve da ovaj aerodrom počne da radi što pre.
Napomenula je uvažena ministarka da u Srbiji postoji još aerodroma koji bi mogli da se stave u funkciju i da se iz vojnog prebace u civilan sektor i civilnu funkciju. Jedan od takvih jeste i vojni aerodrom u Sjenici „Dubovo“ koji bi mogao i koji se jedno vreme planirao za civilne letove. On bi takođe mogao da služi za kargo transport sa kojeg bi se transportovala zdrava hrana i drugi proizvodi na tursko tržište i na tržišta arapskog sveta.
Jedan ovakav projekat bio bi jako interesantan i pospešio bi poljoprivrednu proizvodnju na Pešteru i Sjenici, tako i u zlatiborskom i zlatarskom kraju, s obzirom da ovaj deo naše zemlje ima zaista jako lošu infrastrukturu na kojoj se radi, kako bi se ona popravila, ali moram reći, vrlo sporo. Otvaranje i prilagođavanje ovog aerodroma za transport ove robe bio bi zaista jedno dobro rešenje, od izuzetne važnosti za privredu ovog kraja.
U svakom slučaju, mi u SDP smatramo da je zakon jako kvalitetan, da je usvojio sve one preporuke koji je trebao da usvoji i da će biti dobra osnova za razvoj avio-transporta i avio-prevoza u našoj zemlji. S toga, u Danu za glasanje ćemo ovaj zakon zdušno podržati. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, uvažene kolege, koleginice narodni poslanici, želim da kažem nekoliko reči o problemu energetske stabilnosti grada Novog Pazara.
Elektrodistribucija Novi Pazar obavlja svoju delatnost na teritoriji grada Novog Pazara i opštine Tutin. Energetski sistem se prostire na terenu koji je brdsko-planinski sa nadmorskom visinom koja se kreće od 500 do 1.000 metara i sa očekivanim dugim zimama, visokim snežnim padavinama, izložen povremeno jakim vetrovima i atmosferskim pražnjenjem, što sve nepovoljno utiče na funkcionalnost električne mreže.
Elektroenergetska mreža od 110 kilovata pokriva područje Novog Pazara, smatra se jednom od najugroženijih prenosnih mreža u sistemu EPS-a. Za glavno napajanje konzuma Novog Pazara na 110 kilovatnom naponu koristi se dalekovod iz pravca Kraljeva. Ovaj dalekovod je odrađen pre mnogo godina prema tadašnjoj važećoj studiji. U sadašnjoj situaciji zbog promene broja potrošača Novog Pazara dostiže jedan maksimum, tako da je vrlo česta pojava da je napon na dalekovodu ispod 100 kilovata, a evidentan je često pad ispod 90 kilovata.
Druga dva dalekovoda iz Valača i Sjenice su nedovoljna i nestabilna. Najkraće se može reći da u postojećoj energetskoj petlji u slučaju ispada jednog od dalekovoda neminovna je redukcija snage. Razrešenje problema u napajanju ovog područja električnom energijom u naponskom nivou od 110 kilovata je pod ingerencijom EPS-a, ali određena aktivnost lokalne samouprave takođe može da pomogne razrešenju ovog problema koji imaju građani.
Konkretno, planirana je izgradnja trafo-stanice Novi Pazar tri, snage 31,5 megavata, a doprinos lokalne samouprave bio bi obezbeđenje lokacije površine 50 ari sa odgovarajućim pristupnim putevima i koja se nalazi na delu gde su regulisani važeći planski dokumenti.
Izgradnja ove trafo-stanice je planirana na delu parcele u naselju Mur, čiji je korisnik Republička direkcija za robne rezerve. Površina ove parcele je jedan hektar i 98 ari. Na njoj postoje već izgrađeni objekti Republičke direkcije za robne rezerve, odnosno silosi, ali i slobodan deo koji je dovoljan za izgradnju predmetne trafo-stanice.
Grad Novi Pazar se obratio Republičkoj direkciji za robne rezerve u martu 2014. godine sa zahtevom za ustupanje dela zemljišta na ovoj parceli radi izgradnje trafo-stanice. Obavešteni smo da je predmetno zemljište u državnoj svojini, a da Republička direkcija za robne rezerve ima samo pravo korišćenja i da odluku o eventualnoj promeni korisnika donosi Vlada Republike Srbije i da prema tome naš zahtev uputimo Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije.
U januaru tekuće godine, Gradsko pravobranilaštvo Novog Pazara je uputilo Republičkoj direkciji za imovinu zahtev za prenos prava javne svojine bez nadoknade, u kome je zatraženo da se u što kraćem roku pripremi potrebna dokumentacija i ista dostavi Vladi Republike Srbije na odlučivanje. Povratna informacija nije dobijena.
Stoga, moram da upitam Republičku direkciju za imovinu - šta je sa ovim zahtevom i kada možemo očekivati njegovu dostavu Vladi na odlučivanje? Gradu Novom Pazaru je hitno potrebno rešenje ovog problema, jer ne možemo planirati, niti opskrbiti nikakav budući proizvodni pogon bez stabilizacije električnog snabdevanja. Izgradnjom ove trafo-stanice stabilizovali bi energetsko snabdevanje u gradu i obezbedili bi dovoljnu struju privrednim objektima.
To je preduslov za bilo kakve investicije i mi moramo što pre ostvariti ovaj naš plan. U najavi su zaista brojna ulaganja u naš kraj i mi ih moramo dočekati spremni.
Želim još jednom da pozdravim Vladu Republike Srbije koja mnogo čini na podizanju svih sistema u našoj državi, pa i u Sandžaku, odakle ja dolazim i koga ja predstavljam u ovom visokom domu. S toga želim da se na ovo moje pitanje što pre odgovori. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, predsedništvo, želim da vas upoznam sa jednim problemom koji ima verovatno većina delova naše države, ali je zaista problem markantan i najnaglašeniji u Sandžaku.
Naime, želim da ukažem na problem koji imaju lica koja zaista jedan dugotrajan i mukotrpan proces prolaze u procesu ostvarivanja prava na dobijanju državljanstva. To je zaista naglašeno u mom kraju i ja bezmalo svake nedelje imam po jedan poziv od ljudi koji ostvaruju sva prava i imaju sve uslove da bi im se taj, praktično, zahtev za državljanstvom i ostvario.
Zvanično sam zatražio od Policije uprave u Novom pazaru da mi da koliko ljudi u zadnjih pet godina, odnosno deset godina je zatražilo ovo odobrenje i došao sam do podatka da je u zadnjih pet godina oko 5.200 lica zatražilo, a da je negde oko 2.730 lica dobilo, praktično, potvrdu i dobilo pozitivan odgovor na zahtev o državljanstvu.
U zadnjih deset godina je taj zahtev podnelo negde oko 7.000 ljudi, a dobilo ga je oko 3.500 ljudi. Znači, oko 3.500 ljudi u Novom Pazaru i okolini nije rešilo svoj status i apsolutno je u jednom statusu čekanja i to čekanje može da bude čak do pet godina.
Moram da naglasim da je to period u kojem ova lica ne mogu da ostvare sva prava, pravo na rad u državnim institucijama, pravo na kompletnu zdravstvenu zaštitu, itd. i to je za njih zaista veliki problem.
Novi Pazar je centar privredni, kulturni, industrijski, bošnjački praktično najveći grad u Republici Srbiji i tu gravitira zaista veliki broj ljudi sa severa Kosova, iz Makedonije, iz Bosne, odnosno sa severa Crne Gore. Naravno da su to mladi ljudi i najveći broj ovih praktično zahteva jeste po zahtevu za ostvarivanje bračnog prava i to su mladi ljudi koji su zasnovali svoje porodice u Novom Pazaru i tu žele da razvijaju svoj biznis i svoje porodice. Mogu da kažem da je reč o perspektivnim, časnim ljudima, uglavnom majkama od kojih društvo na lokalu, a generalno u samoj državi ima velikih zaista velikih dobrih uslova i zaista su bitni za razvoj našeg kompletnog društva.
Druga svakako grupacija jesu ljudi koji su poreklom iz Sandžaka, žive u Turskoj, uglavnom uspešni biznismeni, ljudi koji žele da svoj biznis razgranaju i prošire i na naš kraj, na našu državu. Naravno, ima tu i porodičnih veza i svakako ljubavi prema svojoj matici i svakako trebamo tim ljudima omogućiti da što pre i na što brži i kvalitetniji način dobiju ovo svoje pravo.
Stoga želim da zamolim Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministra Stefanovića da ojača kadrovski i na bilo koji način ovu službu, da ovi ljudi zaista ne čekaju ovako dugo ako imaju sve uslove, jer moram da naglasim da je ovo mesto na kojem može da bude mnogo zloupotreba i to usko grlo može da bude izvor različite korupcije.
Da bi ove insinuacije potpuno izbegli, da bi praktično što kvalitetnije i što brže ovi ljudi došli do svog prava na državljanstvo, molio bih Ministarstvo da ojača ovu strukturu, jer ljudi su glavni resurs svake države, tako da to treba i državi Srbiji imponuje da ovoliko ljudi traži državljanstvo i da ovoliko ljudi želi da živi i da razvija svoj biznis u ovoj državi, pogotovu u trenutku kada ova država ima pad u broju stanovnika i ova država ima jaku migraciju.
Mislim da ove naše ljude treba oberučke prihvatiti i dati im ovo pravo koje im pripada u najkraćem roku. Hvala vam.

Uvažena Skupštino, predsednice Skupštine, predsedništvo, uvaženi ministre i cenjeni gosti, kolege poslanici, da su požari veliki rizik za državu Srbiju pokazalo je vreme iza nas i podsetiću da smo samo 2012. godine imali oko dvadesetak veliki požara, uglavnom šumskih koji su napravili veliku štetu ekonomsku pre svega, oko 50 miliona evra  samo te godine je bilo ekonomske štete.
Godine 2010. je samo u Beogradu bilo 84 požara, mnogo gore od ekonomskih gubitaka koje smo imali u tim požarima jesu gubici mladih ljudskih života koje smo nažalost imali u Novom Sadu i imali smo smrt tri devojke i tri mladića u novosadskoj diskoteci „Kontrast“, a nekoliko godina pre toga u kafiću „Laundž“ smo imali smrt osam ljudi i sve je to nas duboko potreslo, ali na najbolniji način nam predstavilo sve slabosti našeg protivpožarnog sastava, bilo funkcionalno, bilo u zakonodavnom značenju te reči.
Tada smo saznali da u Republici Srbiji ima 3.000 vatrogasaca, da bi po evropskom standardu trebalo da ih negde oko 8.000. Saznali smo da je stanje opreme zaista dosta loše i da imamo dosta nekvalitetne, odnosno dosta stare opreme koliko sam ja došao do podatka. Prosečna starost je bila 24,5 godine te mehanizacije, ali saznali smo i da imamo izuzetno dobre vatrogasce koji u proseku na mesto događaja, na mesto požara stižu za devet minuta, što je relativno dobro, odnosno dobro vreme i što pokazuje da mi imamo kvalitetne vatrogasce, ali da im treba zaista mnogo pomoći iako je to finansijski veliki problem, jer su data vozila jako skupa, koliko sam video da zaista se što bolje funkcioniše i što bolje reaguje u tom trenutku.
Zakonodavnu prazninu vidimo i danas i danas pokušavamo da je saniramo i to je izuzetno dobro i drago mi je što ste vi doneli ovako brzo Predlog ovog zakona.
Koliko sam video da se čak i ovaj zakon iz 2009. godine, koji je stupio na primenu praktično 2010. godine, oslanja na neka podzakonska akta koja su stara, a njih je čak i do tridesetak godina i čuo sam da su neki od pravilnika iz 1983. godine i to je zaista jedna ogromna diskrepanca koju ćemo i danas nadam se usvajanjem ovog zakona pokušati da premostimo, jer zaista napreduje tehnika u gašenju požara i to izuzetno munjevito. Znate i sami da napreduje i tehnika u javljanju požara, napreduju tehnologije uopšte, internet i sve to se danas upotrebljava u svrhu što bolje zaštite od požara.
Ove dopune su nasušne jer obezbeđuju veću sigurnost i bezbednost upravo uspostavljanjem jasnog lanca odgovornosti. Naime, najbitnija sigurno tačka ovde koju nadam se da ćemo svi podržati, jeste to prenošenje obaveza za pribavljanje saglasnosti o sprovedenim merama zaštite od požara sa organa uprave za izdavanje takvih praktično dozvola na investitora, odnosno na vlasnika objekta.
Tu novinu svakako treba uspostaviti kao i ono što je druga bitna stvar koju sam ja uočio, jeste da se praktično bolje izmenjuje oblast organizacije i načina rada vatrogasno-spasilačkih jedinica, što je koliko vidim vitalno, obzirom da vatrogasci danas nisu samo vatrogasci. Danas su vatrogasci pre svega spasioci i njihov dijapazon delovanja se zaista izmenio i proširio i to treba svakako zakonodavno utemeljiti i zakonodavno ozvaničiti.
Neophodan je ozbiljan rad pre svega na mentalitetu naših ljudi i na menjanju naših loših urezanih navika. Ogroman je broj na otvorenim poljima koliko sam ja našao od hiljadu do dve u avgustu, nedeljno imamo požara, gde ljudi jednostavno zapale korov i zapale ga tako. Čak sam čuo da zapale korov koji kasnije ne mogu da regulišu, ostave ga i odu na piće.
Ovim zakonom postoji mogućnost kažnjavanja, ona je postojala i u prošlom obliku, ali mislim da je 10.000 dinara premalo i da treba zaista sankcionisati ozbiljnije ovakve postupke, s obzirom da je uočeno da mogu da ugroze čak i ljudske živote ukoliko su požari u blizini značajnih saobraćajnica.
Za promenu loših navika bitna je i edukacija i meni je drago što se kroz edukaciju ponovo vraćamo sa edukacije, jer je postojao jedan zjap od nekih tridesetak godina gde naša deca nisu učila na koji način mogu da se praktično zaštite i na koji način da spreče i da izađu iz požara i drugih nepogoda. Stoga zaista podržavam dopunu koju uvodimo ovim novim članom 6a kojim se predviđa edukacija dece i učenika u oblasti zaštite od požara.
Međutim, mislim da bi bilo izuzetno bitno i korisno sačiniti i nekakve porodične priručnike kakvi su postojali pre, da oni sadrže nekakva osnovna pravila kako da se ljudi sačuvaju u zemljotresu, prilikom poplave, od požara i ta bazična pravila trebalo bi da ima svaka kuća u našoj Republici.
Požari nisu poštedeli ni kraj iz kojeg ja dolazim, a to je Sandžak, ja sam iz Novog Pazara. Međutim, na sreću nismo imali gubitak ljudskih života, ali zaista dosta je oštećen eko sistem. Imali smo mnogo požara šumskih. Ja ću podsetiti da je 2013. godine, izgorela jedna fabrika, odnosno dva pogona za nas izuzetno bitne fabrike „Tahirović“ i oko 100 ljudi je ostalo bez posla. Znači, požari imaju i veliku ekonomsku štetu i vidite da direktno mogu da oštete radnike.
Takođe, u samom centru grada iste godine izgoreo je jedan objekat Smailbegovića han, ja sam nažalost prisustvovao i gledao to i zaista se pokazala jedna nefunkcionalnost. Vatrogasci su stigli na vreme, jako brzo za četiri - pet minuta. Međutim, veoma su teško, praktično nisu mogli da saniraju požar. Srećom je uz pomoć lokalnih institucija, lokalne su se cisterne pridružile, pa nisu dozvolili da se proširi požar.
Ono što je tada apelovao gradonačelnik Novog Pazara dr Meho Mahmutović i ja želim da apelujem da se vatrogasna odbrana prilagodi terenu u kojem deluje. Mislim da kamioni trebaju budu manji, prilagođeni manjim ulicama, koji imaju svoje kapacitete u vodenoj rezervi, jer smo te noći zaista videli značajnu ne funkcionalnost, reći ću ne funkcionalnost, i dotrajalost date opreme.
U Novom Pazaru postoji odred od 35 vatrogasaca koji su zaista dobro obučeni i da je veoma neophodno prilagoditi, opet kažem, vatrogasni odgovor samom terenu, jer Novi Pazar čine veoma uske ulice, to je grad sa orijentalnim tipom gradnje, tako da se veoma brzo i veoma lako može proširiti svaki požar i napraviti zaista veliki problem.
Ono što je dobro i što želim da pohvalim jeste i nešto je rad MUP-a i lokalne milicije, ali u zadnjih šest meseci, jeste što mi u Novom Pazaru imamo negativnu stopu kriminala i želim da pohvalim i samog gospodina ministra. Ušli smo u rešavanje krucijalnog problema za Bošnjake na terenu, zastupljenosti i u policijskim institucijama i mi smo u toku godine imali zaposleno 87 pripadnika u ovim službama, od čega su dve trećine Bošnjaci, što je izuzetno bitno i što je izuzetno dobra poruka.
Nažalost, od ovih 35 ljudi u vatrogasnoj službi samo četiri su Bošnjaci. Želim da zamolim ministra i Ministarstvo da imaju u vidu ovo i da dalje u ovom praktičnom smislu uđe u ovaj problem koji je dosad zaista dobro rešavao i ovo ministarstvo je jedino ministarstvo, nažalost, koje treba pohvaliti na tom polju i ja želim da se lično zahvalim ministru i da ga podržim i da se ovo menja na pravi način u interesu Republike Srbije, u interesu sigurnosti građana u tom delu Srbije i u interesu jednostavno svih nas.
U tom smislu, želim da kažem da će moja poslanička grupa SDPS podržati naravno ovaj zakon. On je inovativan, dobar, rekoh da je vrlo bitan i iz razloga što neki od predloga donose i daju ljudi, odnosno roditelji nastradalih u samim požarima, što njemu daje posebnu vrednost, a ovi ljudi pokazuju zaista vrhunsku humanost želeći da se zaista tužni trenuci i nesreće na taj način više nikome ne dogode u ovoj državi. Hvala.

Uvažena predsednice, uvažene kolege poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, zamoljen sam od strane grupe intelektualaca i književnika iz Novog Pazara da podsetim na jedan tragičan događaj u kome je život izgubio jedan divan čovek, koji je zadužio kompletnu kulturnu javnost ove države. Reč je o Huseinu Derdemezu, učitelju koji je ceo svoj radni vek proveo obrazujući se, ali i prenoseći znanje u jednom seoskom mestu, u jednom selu u opštini Sjenica, koje se zove Bare.
On je upamćen kao neko ko je ne samo učitelj, već ko je sakupio, kako oni kažu, najveći broj narodnih umotvorina, anegdota, lepih priča sa terena u zadnjih 100 godina.
Moram da kažem da je to čovek koji je zadužio kraj i posebno je obeležio i zadužio bošnjački kulturni etos, ali zadužio je i srpsku tradiciju. Moram da vam kažem da se, zahvaljujući njemu, danas čitaju, danas postoje i danas se zna za neke od najlepših pripovesti o Svetom Savi, koji je, znate i sami, živeo i koji je rođen na tom terenu.
Ono što je izuzetno bitno jeste da, pored tog grandioznog učinka na zajedničkom kulturnom biću i zajedničkoj kulturnoj ostavštini, on nije ostao neplodan. Napisao je nekoliko zbirki pripovedaka i pesama izuzetno velikog kvaliteta i lepote. Nažalost, moram da kažem da je on 2011. godine, u tragičnoj pljački svoga doma, teško povređen i da gubi život i da do dan danas nije nađen pljačkaš i ubica.
O vrednosti njegovog rada i njegovog značaja za kulturu ove države govori i činjenica da danas na državnom univerzitetu u Novom Pazaru dva rada, dve doktorske studije su posvećene i rade se na temu njegovog doprinosa i njegovog književnog i stvaralačkog prikupljačkog korpusa.
Želim da stoga upitam Ministarstvo unutrašnjih poslova dokle je stigla ova istraga i da zamolim ministra Stefanovića, u čiju iskrenost i sposobnost duboko verujem, da se lično angažuje da se ovaj slučaj što pre razreši.
Ljudi koji su zadužili ovu zemlju i sve nas ne smeju ostati zaboravljeni. Nepravde načinjene ovim ljudima imaju posebnu težinu i posebno gorak ukus ostavljaju u našim ustima. Davno je rečeno da se oči žrtava neće zatvoriti dok se ne ostvari pravda.

Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege, uvaženi roditelji bez čije humanosti ne bi dobili ovakav zakon kakav imamo danas.

Zaista je činjenica da retke bolesti dece nisu toliko retke koliko mi danas na njih mislimo. Na to nam ukazuje podatak da se u Srbiji pretpostavlja da od ovih bolesti boluje oko pola miliona ljudi, odnosno građana, ali činjenica je da je u svetu oko 350 miliona ljudi koji boluju od ovih bolesti pokazuje njihovu rasprostranjenost i direktno nam sugeriše na značaj i delovanje u njihovom lečenju.

Reč je zaista o jednoj veoma heterogenoj grupi oboljenja. Neke su otkrivene veoma davno kao što je recimo nasledna malokrvnost otkrivena još u antičkom svetu u oblasti Mediterana i koja se i naziva talasemija, nastalo od kovanice dve grčke reči talasi, što znači more i anemija što znači malokrvnost.

Druge su dobile nazive po organima i tkivima koji su zahvaćeni, neke po simptomima, a neke po naučnicima koji su ih otkrili. Oko 80% su genetski uslovljene, mada postoje i retke infektivne kao i retke autoimuine bolesti, ali postoje kao što smo malo pre čuli retki kanceri koji se mogu podvesti pod ovu grupu.

Prvi simptomi se javljaju već na rođenju i u ranom detinjstvu kod skoro polovine obolelih. U 75% obolelih su deca, a 35% umire do treće godine. Ono što je porazno je jeste da 40% obolelih dobije pogrešnu dijagnozu. Najčešća posledica ovih oboljenja je trajni invaliditet.

Skorašnji veliki pomak u medicini i farmakologiji, pre svega na polju etiopatogeneze je shvatanje retkih bolesti i uvođenje i definisanje novih terapijskih ishema i lekova koji mogu u velikoj meri popraviti kvalitet i očekivanu dužinu života ovih pacijenata. Postavljaju novi zahtev pred nas medicinske radnike, ali i na kompletnu zajednicu u celini ne bi li se ovim pacijentima pružila nova šansa.

Od izuzetne važnosti je po meni debata koja se upravo vodila u našoj javnosti zadnjih meseci i koja je verujem doprinela podizanju svesti o retkim bolestima. Kao što znamo osnovan je Fond za lečenje retkih bolesti, sačinjena je i Nacionalna strategija za lečenje retkih bolesti što je od izuzetne važnosti.

Pred nama je danas Predlog zakona koji je društveno koristan i važan i koji je nastavak ovog kontinuma u borbi za kvalitetniju i dostupniju zdravstvenu uslugu u našoj državi. Pred nama je jedan od zakona gde predlagač nije u prvom planu koliko je imperativ da svi jednoglasno stanemo iza ovakvog današnjeg zakonskog rešenja.

Činjenica je da jedna verzija ovog zakona već bila predložena da se stavi na dnevni red po hitnom postupku, kao što je i činjenica da taj predlog nije prošao analizu resornog odbora i da većina poslanika, a pogotovo nas lekara nije imala pravovremenu mogućnost da da doprinos kroz odgovarajuća skupštinska tela. Današnji predlog to ispravlja i ubeđen sam da će svi poslanici glasati za njegovo usvajanje.

Rešenja koja ovaj zakon nudi moraju biti deo šire reforme našeg zdravstvenog sistema koju Ministarstvo zdravlja upravo sprovodi. Ne smemo ostati na nivou parcijalnih ad hok rešenja, jer moramo se složiti svi da briga za zdravlje obolelih na nivou društva treba podjednako da se odnosi na sve pacijente bez obzira da li su njihove dijagnoze retke ili ne.

Zato je bilo neophodno određeno vreme za pravnu pripremu i usaglašavanje sa drugim zakonima iz ove oblasti. Današnji Predlog zakona je celishodan i posebno dopunjuje Zakon o pravima pacijenata koji u tom pogledu nije dovoljan, jer ne sadrži odredbe o posebnim zdravstvenim uslugama.

Ovaj zakon definiše pravo da oboleli od retkih bolesti pre svega znaju od čega boluju, da odlučuju o sebi, da pomognu sebi i da se pitaju o svemu, a da im zdravstveni sistem stvori primerene uslove i pruži šansu za njihovo izlečenje. Zakon posebno tretira prediktivnu dijagnostiku, odnosno genetičko savetovanje, kao i prenatalnu, postnatalnu dijagnostiku, te ciljanu dijagnostiku kod dece i kod odraslih. To je po meni centar problema.

Moramo se prevashodno osloniti na naše kapacitete. Ono što sam danas čuo na odboru i ono što čujem i sada od predlagača jeste da će se formirati i da to ovaj zakon ustanovljava tercijalni centri u kliničkim centrima koji će se specijalno baviti ovim stanjima i to je od velikog značaja. Stavlja naše kapacitete u funkciju rešavanja ovih problema, što je izuzetno bitno ne samo iz pogleda medicinskog pristupa, već i zato što jača našu obrazovnu komponentu i mogućnosti da pratimo, usavršavamo, učimo nove metodologije u laboratorijskim istraživanjima, što je osnov i baza naših naučnoistraživačkih centara.

Rekao sam da moramo prevashodno da se oslonimo na naše kapacitete. Klinički centar Srbije mora da razvija svoju laboratoriju radi dijagnostike. Na Klinici za endokrinologiju postoji laboratorija za molekularnu genetiku i od 1996. godine radi genetski skrining za različite deformacije genoma.

Kada se postavi genetska dijagnoza bolesti u prilici ste da radite genetsku dijagnozu i pretrage u porodici da predvidite da li će neko dete da oboli u okviru te porodice. To otvara mogućnost prenatalne dijagnostike kojom možete za vreme trudnoće utvrditi ili isključiti postojanje neke genetske bolesti. Ako uzmete da jedan čovek ima 25.000 gena, a da postoji između pet i osam hiljada genetskih bolesti, onda vam je jasno da ova jedna ili dve ili tri istraživačke jedinice su više nego nedovoljne. Ona se svakako mora osnažiti, ali je neophodno osnovati još nekoliko sličnih punktova koji će se baviti genetičkim skriningom retkih, ali i čestih oboljenja.

Ne postoji realniji put nego ulaganje u svoje istraživačke kapacitete i sopstvene ljudske resurse. Slanje biološkog materijala u inostranstvo, odnosno upućivanje pacijenata sa sumnjom na retku bolest na lečenje u inostranstvo može biti samo privremeno rešenje i može biti predviđeno, kao što sam čuo od predlagača da će i biti predloženo za specijalne slučajeve kojima se zaista ne može u našim uslovima, pregalaštvom naših stručnjaka postaviti dijagnoza.

Takođe, ono što je dobro kod ovog zakona jeste što se njime naglašava značaj ulaganja u sopstvene dijagnostičke potencijale. Danas sam čuo ono što sam i znao, a to je da u našoj javnosti, pa i u stručnoj preovlađuje pogrešno mišljenje da su ove procedure ekstremno skupe. Većina laboratorijskih pretraga nije skupa i koliko sam čuo one koje su najbitnije ne prelaze granicu od 500 do 2.000 evra i mi svakako to moramo učiniti dostupnim i pokriti to budžetskim sredstvima. Ipak, ove cene bi bile jeftinije u našim laboratorijama i drago mi je što ovaj zakon i predlagač ovog zakona je mislio na to i prevashodno dao prednost razvijanju naših sopstvenih potencijala.

Od velikog značaja je formiranje jednog zajedničkog registra obolelih od retkih bolesti na čemu sam čuo da se u Institutu za javno zdravlje „Batut“ radi i okončanje tog zadatka je izuzetno važno za sagledavanje kako obimnosti problema, tako i planiranje rešenja tog problema.

Ono što je odlično u ovom zakonu jeste član 44, kojim se predlaže obaveza Komisije za retke bolesti Ministarstva zdravlja da podrži rad Centra za kliničku genetiku i retke bolesti i da se uspostavi registar retkih bolesti u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona.

Postoji u delu koji se odnosi na odgovornost za štetu, koji usled dijagnoze može da pretrpi pacijent, dosta nepreciznosti, koje bi mogle da budu zloupotrebljene. Ali, na resornom Odboru za zdravstvo smo dobili i čuli obrazloženje da će amandmanima Vlade i amandmanima biti preciznije uređena ova problematika, što će preduprediti mogućnost da lekari nepravedno budu optuženi za ono što nisu učinili, a što se, što je tužno, dešavalo nekoliko puta.

Prenatalna dijagnostika je, po meni, izuzetno bitna i, kao što rekoh, to je najbolji vid kontrole i praćenja i smanjenja mogućnosti za nastanak ovih oboljenja. Stoga, naravno, mnogo je bitno edukovati i zdravstveni kadar da prepozna ova stanja i da uputi pacijenta na prenatalnu dijagnostiku. Ali, moram da kažem da je to izuzetno težak zadatak. Sam postupak je izuzetno težak i tome treba posvetiti posebnu pažnju.

Svakako da je i negovateljima ove dece neophodna šira podrška, ali i zakonske olakšice, pogotovo u okviru prava za negu deteta. Po sadašnjem Zakonu, roditelj bolesnog deteta ima pravo na odsustvo sa posla samo do detetove pete godine. U slučajevima kasnijeg nastanka ili progresije bolesti dece koja imaju više od pet godina, roditelji ostaju bez posla i mogućnosti da brinu o deci.

Takođe, ima manjkavosti Zakon o socijalnoj zaštiti i Pravilnik o telesnom oštećenju. Nisu odgovarajući i ne obuhvataju definiciju minimaliteta nekih od slučajeva koji se javljaju kod obolelih sa retkim bolestima. Primera radi, osobe sa buloznom epidermolizom često ostaju invalidi zbog prirode bolesti, ali ih Pravilnik ne računa za invalide, samo zbog toga što nemaju oštećenje mišićnog ili koštanog tkiva, a oni u svakom slučaju jesu invalidi rada i treba im zaista pružiti kompletnu podršku i pažnju.

Ove nelogičnosti se svakako moraju otkloniti i na njima verujem da ćemo raditi i da ćemo ih brzo otkloniti, kao parlament i kao odgovorni ljudi.

Ministarstvo zdravlja, a pre svega ministar, pokazuju veliki trud i napor da se zdravstveni sistem što pre reformiše i osnaži, što je prvi i osnovni zadatak svih nas, pogotovo lekara koji su u ovom sazivu poslanici.

Postoji i odlična komunikacija, koliko sam video, između resornog odbora i Ministarstva, što omogućava zaista kvalitetan uticaj poslanika odnosno članova tog Odbora, odnosno lekara na delovanje odnosno aktivnosti samog Ministarstva u kreiranju reforme u koju ulazimo i koja nam predstoji. To je nešto čime se treba pohvaliti.

Trebaju se pohvaliti i pojedinačni poslanici, kao na primer doktora, mog profesora, Milisavljevića, koji je zaista pokazao da je pre svega lekar, a manje političar, i to je za nas veliki ponos. Verujem da je predlog današnjeg zakona deo ozbiljnog plana i sveobuhvatnije reforme zdravstvenog sistema.

Obzirom da mi kao Socijaldemokrate zaista težimo da svi ljudi, svi građani u našoj državi imaju dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, a da centralno mesto ovog zakona jeste dostupnost dijagnoze, mi ćemo stoga zdušno podržati ovaj zakon i glasaćemo za njega u Danu za glasanje. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo, ministre, kolege i koleginice poslanici, donošenju ovog zakona prethodila je jedna živa, ozbiljna i sveobuhvatna javna debata koja je trajala nekoliko godina unazad. Posebno želim da istaknem aktivnost u okviru Projekta zaštite uzbunjivača koje je počelo od jula 2012. godine i koju je sproveo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. To je podrazumevalo zaista puno okruglih stolova i tribina u desetak važnih gradova Srbije na kojima su ostvareni susreti novinara, predstavnika pravosuđa, predstavnika civilnog sektora, pa i uzbunjivača.
I ovaj projekat konferencije, kao i brojna sučeljavanja na medijima na ovu temu, javna slušanja, te naša današnja diskusija, pa i samo usvajanje zakona, za koji verujem da ćemo usvojiti jednoglasno, moraju poslati veoma jasnu poruku, da uzbunjivači nisu potkazivači, već ljudi vredni svakog poštovanja i da je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, zloupotrebi javnog ovlašćenja, kao i otkrivanju informacija radi sprečavanja po život, zdravlje, bezbednost i životnu sredinu, kao i štete velikih razmera, časna i odgovorna stvar i da je vredna svake pohvale.
Iako je zaštita uzbunjivača kao pravna koncepcija prilično nova, samo uzbunjivanje nije. To je pravo ljudsko postupanje i časno ljudsko delanje, podizanje glasa, da bi se drugi upozorili na opasnost i rizik i mnogo religijska filozofska i moralna učenja, koriste ovu priču o pojedinstvu koji govori o istini, ne bi li upozorio na zloupotrebe, neznanje i štete koje mogu da uslede iz istog.
Iskustvo potvrđuje stav da su uzbunjivači vrlo često korisniji od policije. Stoga na prvi pogled deluje dopadljivo i predlog da se uvede mehanizam nagrađivanja koji u nekim državama, pre svega SAD postoji i koji su se tamo pokazali kao veoma uspešni. Međutim, dosadašnja praksa pokazala je da je finansijska naknada izuzetno osetljiva i da kao takva na našem prostoru, sa našim kulturnim miljeom, verovatno zaslužuje ozbiljno preispitivanje i stoga je jasno zašto je nismo i zašto predlagač nije uvrstio u ovaj zakon.
Kod nas postoji ozbiljna bojazan da bi možda isplivali cinkaroši, doušnici, plaćenici i da bi nešto tako moglo obezvrediti ovaj zaista vredan i kvalitetan Predlog zakona.
Danas samo četiri zemlje EU imaju pravne okvire za zaštitu uzbunjivača koje se smatraju naprednim, a to su Luksemburg, Rumunija, Slovenija i Ujedinjeno kraljevstvo.
No, jačanje prava uzbunjivača je trend koji se trenutno sprovodi u brojnim državama EU. Duga priprema ovog zakona, kao i učešće najeminentnijih stručnjaka iz ove oblasti, ali i usvojena iskustva drugih, omogući će da Srbija dobije jedan od najprogresivnijih zakona u ovoj oblasti.
Ohrabriti uzbunjivače, zaštititi njihov identitet i sprečiti odmazdu protiv njih, tri su ugaona kamena koja sačinjavaju i koja čine ovaj zakon.
Delotvorna zaštita uzbunjivača podstiče ljude da se suprotstave korupciji u svojoj okolini i prijave povrede koje nadležni organi, drugim mehanizmima ne bi mogli otkriti.
Podsećam da su neke od najvećih korupcijskih afera u Srbiji, prijavili upravo uzbunjivači, ali umesto da budu zaštićeni, te osobe su bile izložene odmazdi.
Neke od njih su ostale bez posla, neki nisu otpušteni, ali im se preti i bivaju šikanirani.
Neki od njih su čak i krivično gonjeni i to je najočitiji dokaz da zaštita koja je pružala uzbunjivačima Agencija za borbu protiv korupcije, nije dovoljan. Zakonom koji donosimo, oni koji prijavljuju korupciju, zaštitu od eventualne odmazde, ostvarivaće na sudu i to u postupku koji je dosta različit od redovnog postupka pred sudom.
Rokovi su apsolutno hitni i ono što je najbitnije, da se teret dokazivanja prebacuje na poslodavca. Predviđeno je da uzbunjivač može da traži privremenu meru u roku od osam dana od izrečen sudske zaštite, bez posledica da ponovo bude vraćen na svoje radno mesto.
Zaštita će biti pružana kako licima u privatnom, tako licima u javnom sektoru. Anonimnost uzbunjivača je takođe ovim zakonom zagarantovana, što je jedan od osnovnih principa koji se moraju ispoštovati.
Korupciju i povredu javnog interesa građani mogu prijavljivati Zaštitniku građana tamo gde rade, tužilaštvu, kao i Agenciji za borbu protiv korupcije.
Naravno da zakon predviđa i novčane kazne, od 50 do 500 hiljada za poslodavce, ukoliko uzbunjivača ili povezano lice sa njim ne zaštite od štetne radnje i ne preduzme mere da se one obustave i ne ostvare njene posledice.
Ono što želim takođe da naglasim i što je takođe veoma bitno, jeste i druga strana medalje. Jako je dobro što se ovim zakonom štiti i poslodavac od moguće zloupotrebe prava uzbunjivanja i to je ono što valja pohvaliti. Time se prevenira mogućnost da uzbunjivači postanu ucenjivači i to je poseban kvalitet ovog zajedničkog predloga.
Korupcija duboko prožima sve sfere našeg života, od korupcije koja građane najviše boli, a to je korupcija u zdravstvu i korupcija u školstvu, do zloupotreba u radu sudstva i policije. Nepotizam i zapošljavanje preko veze su najvidljiviji deo ovog lanca.
Posebno su korupcijom pogođena manja mesta i sredine koje su daleko od očiju javnosti. Sandžak, kao granična regija ali i mesto sudaranja različitih uticaja, je posebno osetljiv, vulnerabilan, za sve vidove korupcije. Ja sam već nekoliko puta sa ovog časnog mesta govorio o korupciji i o zloupotrebama koje su se dešavale i koje i dan-danas postoje u regiji odakle ja dolazim. Podsetiću da je i gospodin ministar iz mog kraja. Stoga mislim da ćemo se ozbiljno pozabaviti tim pitanjima i stati u kraj, što je i bila naša glavna poruka u kampanji, ali i u celokupnom našem delovanju, lošim, retrogradnim i korupcijskim stvarima i krađi koja se dešava i koja se dešavala na terenu.
Ovde sam pominjao korupciju i zloupotrebe u novopazarskoj šumskoj upravi, na šta je upravo ukazao jedan od zaposlenih koji je nakon toga ostao neraspoređen po novoj sistematizaciji o radu. Eto tako je nagrađen od upravnika na čije je zloupotrebe ukazivao. Šumar je kažnjen, šume se i dalje pustoše, a zloupotrebe nastavljaju.
Ovim zakonom ovakvim ljudima, koji su željni da popravljaju stanje na terenu, koji su željni da ispravljaju i zaustavljaju krađe na terenu, omogućićemo da dobiju i javnu podršku, ali i da se spreči mogućnost njihovog kažnjavanja i da se ovakvi slučajevi, na koje sam ja već i ukazivao, više nikada ne dese.
Zato mislim da korupcija predstavlja najvažniji problem koji ova država trenutno ima. Problem koji je toliki da nije samo prepreka reformama, nego preti da uruši ukupnu strukturu države.
Mislim da je jasno da se ne može reformisati obrazovanje, ako ne rešite problem korupcije. Ali, ne možete reformisati ni pravosuđe, a mi smo u aktivnom procesu reforme pravosuđa i to će biti najaktivnija i najteža karika i problem koji moramo rešiti u procesu pristupanja evropskoj porodici naroda.
Moram da kažem da se to poslovično zna da je u Sandžaku u pravosuđu bilo mnogo korupcije. U toj regiji ima mnogo korupcije i u drugim organima koji reprezentuju i predstavljaju državu i da je to jedan od bitnijih problema, pored onog najbitnijeg problema za građane odakle ja dolazim, a to je ravnomerna zastupljenost Bošnjaka u svim institucijama, pogotovo, ministre, u pravosuđu, tužilaštvima.
Mi se zalažemo da ljudi sa lokala, bez obzira na nacionalnu pripadnost, a moraju se zadovoljiti ovi osnovni evropski i principi naše države, budu reprezenti i da se posebno mora voditi računa o njihovom ugledu. To moraju biti časni i pošteni ljudi, koji iza sebe imaju ozbiljne karijere.
Verujem da ovu rekonstrukciju pravosuđa nećete, u šta sam zaista ubeđen, propustiti, a i mi s vama, da ove zatečene i loše stvari u pravosuđu, u mojem kraju, ne ostanu nerešene. Ubeđen sam, verujući i poznajući vas lično, vas i vašu ambiciju i vašu želju za radom, da ćemo mi dobiti mnogo bolje pravosuđe, kojim će se ponositi svi građani Sandžaka i svi građani ove države. Jer, upravo predsednici sudova, sudije i predstavnici u tužilaštvu su Republika Srbija u svim njenim delovima. Od njihovog autoriteta zavisi kakav će biti autoritet ove države.
Ja vas molim da se ozbiljno pozabavite ovim pitanjem. Mi stojimo na usluzi, kao koalicioni partneri i kao ozbiljni i pošteni ljudi, da ove stvari rešavamo na pravi način. Mi volimo ovu državu i želimo da bude efikasna na svim njenim nivoima.
Političke partije su, nažalost, bile jednim delom rasadnici korupcije i mislim da se s tim mora prekinuti, veoma oštro i veoma jasno. Koliko smo kao društvo ogrezli u korupciji a kao pojedinci zastrašeni da korupciju prijavimo najbolje ilustruje primer jednog gradonačelnika na jugu Srbije koji nije smeo da prijavi podređenog zbog koalicionog sporazuma.
Bili bismo na ogromnom dobitku da preokrenemo stvar, da prijavljivanje korupcije postane način života, da neprijavljivanje bude isto što i saučesništvo i da ako vidimo a ćutimo, znači da smo prihvatili zakon mafije.
Stoga, naša iskrena želja da usvojimo ovaj zakon, je najbolji dokaz da je ova vladajuća koalicija odlučila da se ozbiljno sudari i sukobi sa svim oblicima korupcije, na dobrobit građana Srbije. Mi u SDP smo svesni da korupcija posebno razara i pogađa ljude koji žive od svog rada, te da bi se omogućilo ozdravljenje privrede, dugoročan rast zaposlenosti i blagostanja stanovništva, korupcija mora biti iskorenjena u svim njenim vidovima.
Sa verom da je usvajanje ovog zakona veliki korak u sprečavanju korupcije, mi ćemo u Danu za glasanje ovaj zakon svesrdno podržati. Hvala.