Uvažena predsednice, uvaženi ministre, uvažene kolege, ja bih se pridružio kolegama koji su stava da treba ovaj amandman odbiti. Obzirom da sam se javio malo pre, hteo sam da kažem da ovo na šta je ukazao gospodin dr Milisavljević, zaista nisam čuo da ni u jednom evropskom nadzornom ili upravnom odboru postoji 21 član i da finansijski gubitak iznosi čak, ulaganja u te ljude, oko 100 hiljada evra godišnje.
U ovom jednom našem procesu u kojem smo mi krenuli da zatežemo sve šavove države, a po kojima ističu nepotrebni novci, mislim da je ovo dobar. Mislim da će sedam ljudi, ozbiljnih ljudi, moći da nadzoriše i prati rad ove institucije i upravo zbog toga smatram da ovakav amandman treba odbiti.

Uvažene koleginice i kolege, ja sam u uvodnom izlaganju kao ovlašćeni ispred svoje poslaničke grupe rekao da je zaista poseban kvalitet ono što donosi ovaj zakon, a to je upravo ova mogućnost da ljudi koji pokažu vanredan kvalitet na samom ispitu i ovladaju, ne samo znanjem, već i veštinama, a znam da polaganje pravosudnog ispita je dugotrajno i ozbiljno, i da se tu zaista može uvideti svi kvalitet koje jedan pripravnik ima, da je to pomak i da je zaista pozitivna stvar.
Mislim da tu smo otišli malo uširoko i da treba odbiti ovakav amandman koji dolazi od opozicije koju naravno treba uvažavati. Ja sam čak želeo da amandmanom ubacim i to da praktično se uzme i srednja ocena i dužina studiranja sa osnovnih studija, međutim neke kolege iz moje poslaničke grupe, ali i druge kolege su me ubedile da je zaista taj pripravnički staž mesto gde se pokazuju i sva znanja koja čovek u toku studija stekne i da se praktično na tom mestu ovi ljudi usavršavaju i pokazuju svoje kapacitete.
S toga, mislim da je ovo zaista svetla tačka i možda najbitniji deo ovog zakona koji usvajamo i da treba svakako podržati ovako nešto i kažem, ne prihvatiti ovakav amandman koji dolazi od opozicije u čiju iskrenost ja ne sumnjam da imaju iskrene želje u poboljšanju, ali mislim da ovde nisu upravu. Hvala vam.

Javljam se za diskusiju kao ovlašćeni ispred grupe. Malo sam poranio.

Uvažene kolege, uvaženo predsedništvo, pred nama su danas dva zakona iz oblasti pravosuđa koja predstavljaju još jedan od značajnih koraka u reformi našeg pravosudnog sistema i usklađivanje sa evropskom praksom i evropskim preporukama. Svedoci smo da je proces evropskih integracija veoma komplikovan i opsežan i da je neophodno da se vrlo temeljno pristupi reformama svih segmenata našeg društva.
Iskustvo drugih zemalja koji i pouka koju daje EU i kojoj je izvukla iz procesa pregovora sa drugim državama, nalažu da u poglavlju 23-24 koja se bave pravosudnim i osnovnim pravima, odnosno pravdom, slobodom i bezbednošću i u okviru toga borbom protiv korupcije, prva otvaraju i poslednja zatvaraju.
Izmene o Zakonu o sudijama predlaže da se izbegne diskriminacija sudija u odnosu na ostale građane Srbije, po osnovi starosti, jer starosna granica za penzionere koja važi za sve građane ne važi i za sudije. Važećim zakonskim rešenjima ušli smo u jednu nelogičnost ona je sledeća. Sudije koje su na vreme i pre roka završili fakultet i odmah zatim zasnovali radni odnos, sa napunjenim 40 godina radnog staža podležu penzionisanju, dok one sudije koje su duže studirale i pravili pauze, ostaju u pravosudnom sistemu Srbije do 65 godine starosti, bez obzira na to da li će imati 40 godina staža.
To je jedan od glavnih razloga zašto treba podržati ovaj predlog zakona. Razlog više jeste i činjenica da su nedavno Ustavnom sudu Srbije, Vrhovni kasacioni sud, kao i Društvo sudija zatražilo ocenu ustavnosti ovog zakona, jer smatraju da je propisivanje staža osiguranja kao osnov za prestanak sudske funkcije i razlog za penzionisanje suprotan Ustavu i opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Predlog zakona o javnim tužiocima prati izmene Predloga zakona o sudijama i propisuje iste odredbe. Imajući u vidu da su javni tužioci bili u istovetnoj situaciji ovaj predlog donosi još jednu izmenu koja se odnosi na tužilačke pripravnike. Smatram da je ta izmena dobra, jer se položaj sudijskih i tužilačkih pripravnika sada izjednačava i omogućava da onaj tužilački pripravnik koji je položio pravosudni ispit sa najvišom ocenom odmah stičem i pravo da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme u tužilaštvu. Na ovaj način se mladi pripravnici koji su u procesu učenja motivišu te im se određuje nagrada za kvalitetno stečeno znanje kao i ovladavanje neophodnim veštinama.
Kako je u regionu? Zakonodavstvo susednih država i pojedinih evropskih država ne sadrže odredbu sličnu onoj u Zakonu o sudijama koja propisuje da sudije po sili zakona odlaze u penziju kada napune 40 godina radnog staža. Tako je u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Mađarskoj, Makedoniji i tu sudije mogu da rade dok ne navrše 65 godina života. Zanimljivo je da je Mađarska pokušala da izmeni svoje zakone i snizi starosnu granicu sudija, tužioca i notara za odlazak u penziju sa 70 na 62 godine. Međutim, Evropski sud pravde je doneo odluku da Mađarska na ovakav način je povredila svoje obaveze koje proističu iz direktive EU.
Jasno je da ovoj Vladi nije samo cilj članstvo u EU, već jasna i vrlo ozbiljna namera da reformiše kompletan državni sistem. Prema tome, pregovori sa EU moraju svima nama predstavljati pokretačku snagu unutrašnjih reformi koje su građanima neophodne. Reforme u pravosuđu sprovode se zbog građana kako bi živeli u modernoj i uređenoj državi. Moramo težiti reformisanom pravosuđu u kome će procesi trajati kraće, a pravda biti dostupnija građanima.
Želim da kažem da je država 2013. godine usvajanjem dva akciona plana za reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije zaista ustanovila kvalitetan ambijent za rad sudija i tužilaštava i za borbu protiv korupcije.
U okviru šire priče o reformi pravosuđa koja traje, trajaće još dugo, želim da skrenem pažnju na aktuelni problem neravnomerne zastupljenosti Bošnjaka u sastavu sudskih i tužilačkih organa u Novom Pazaru, ali i u drugim gradovima Sandžaka gde Bošnjaci tradicionalno žive u većem broju.
Moram da podsetim da Ustav Republike Srbije, tačnije član 77. u stavu 1. garantujem pripadnicima nacionalnih manjina da učestvuju i upravljaju u javnim poslovima. Takođe, član 46. stav 2. Zakona o sudijama koji se odnosi na ovo o čemu danas razgovaramo je propisao da se pri izboru i predlaganju za izbor sudija vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupnosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne i pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine. Isto to je potvrđeno i u članu 82. u stavu 5. Zakona o javnom tužilaštvu gde je propisano da pri izboru i predlaganju za izbor javnih tužilaca takođe se vodi računa o zastupljenosti nacionalnog stanovništva, odnosno manjina to jest pripadnika nacionalnih manjina. Ovo potvrđuju i konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope.
Nažalost, mi i na terenu, pre svega u Novom Pazaru imamo jednu poražavajuću sliku i nešto što nije dobro za ukupnu sliku niti Srbije niti ove Vlade. Naime, u Osnovnom sudu u Novom Pazaru u čijem sastavu je sudska jedinica u Tutinu od predviđenih 26 sudija uposleno je 20, a samo je od njih osam Bošnjaka. Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru broji sedam nosilaca, od toga je tri bošnjačke nacionalnosti. Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru broji šest nosilaca javno-tužilačke funkcije od kojih je samo dvoje bošnjačke nacionalnosti. Podsetiću da na teritoriji nad kojom imaju ingerenciju ove sudske i tužilačke ustanove živi oko 160.000 stanovnika od čega je oko 80% bošnjačke nacionalnosti.
Imajući u vidu podatke koje sam izneo želim da pozovem ministarstvo, a i Vladu da u okviru svojih nadležnosti iskoristimo ovu reformu pravosuđa i otklonimo ovaj dugogodišnji nedostatak.
Verujem da će ministarstvo na čijem čelu je ministar koji dolazi baš iz mojih krajeva i koji verujem da prepoznaje ovu neuralgičnu tačku, neuralgično pitanje i koji prepoznaje koliki značaj ona ima prepoznaćete značaj i važnost i koliko je ona bitna za formiranje poverenja ne samo Bošnjaka već i svih građana Sandžaka u republičkim institucijama.
Javno tužilaštvo i sudije su ogledalo jedne države. Moram da kažem da na dosadašnji rad tužilaštva u Novom Pazaru u najmanju ruku imamo skromno mišljenje i moram da sugerišem da se što pre pristupi strukturnim i personalnim promenama. Nije samo problem u nacionalnoj zastupljenosti, već i u neznanju, nekompetentnosti, ali i o korupciji.
S toga treba posebnu pažnju posvetiti ukupnom autoritetu i integritetu imenovanih lica na ovim funkcijama. Oni su država Srbija i u Novom Pazaru, i u Somboru, i u Nišu, i u Preševu, i u svim drugim delovima naše zajedničke države. Treba insistirati na sposobnim, časnim, uglednim, porodičnim ljudima iz lokalnih sredina, jer oni najbolje poznaju mentalitet i ambijent sredine u kojima žive i gde su rođeni. To se posebno odnosi na tužilaštvo. Iskustvo je pokazalo da najbolje rezultate u radu tužilaštva, pogotovo u multietničkim sredinama imaju ljudi iz tih mesta, tako je i u Novom Pazaru.
Ono što svakako raduje je zaista iskrena želja ministra pravde da uđe u ozbiljnu reformu pravosuđa iako mu na tome stoje brojne prepreke, ne osnovna štrajkovi, pa i napadi na ličnom nivou. Mi zaista cenimo njegovu želju i rešenost i podržavamo ovu Vladu u tome da se izbore za pravedniji i bolji pravni sistem i vladavinu prava koja je svakako najneophodniji uslov za bilo kakav ozbiljniji razvoj naše države. Najčvršća veza koja povezuje SDP i SNS je svakako bespoštedna borba protiv korupcije i lopovluka koji našu državu doveo do granice opstanka. Pošten odnos prema svojim građanima kao i posebna briga prema najsiromašnijem delu našeg društva, izgradnja pravne države i vladavine prava je naš zajednički imperativ. Podela odgovornosti i obaveza je najbolji put u ostvarivanju našeg zajedničkog cilja, razvijenije, pravednije i prosperitetnije Srbije. Hvala vam.

Uvažene kolege i koleginice, ovim amandmanom je predviđeno, ili predviđa se 160 miliona dinara povećanih sredstava za Kancelariju za manjinska prava u delu namenjenom za finansiranje nacionalnih saveta. To je nešto sa čim  bi svi mi pristali i nešto što svi mi želimo da pojačamo i finansijsku stabilnost nacionalnih saveta. Međutim, nailazimo na problem koji imamo u realnosti, a to je da nemamo kvalitetnu kontrolu trošenja i imamo izuzetno loše iskustvo sa trošenjem samih sredstava koja se prebacuju nacionalnim većima.
Tako da, ovakav amandman bez iskazane strukture trošenja sredstava ne može da se podrži. Moram da podsetim da smo imali zbog nekvalitetnog trošenja, da ne kažem zloupotreba, slučaj dva Saveta, da im je praktično blokiran račun u njihovom radu.
Ono što je važno reći jeste da smo mi i kroz amandmane pokušali da funkcionisanje i troškove Saveta suzimo. Moram da vas podsetim da smo predložili jedan amandman u kome smo želeli da, ako se utvrde zloupotrebe u finansijskom upravljanju kod svih Saveta, mi smo želeli da se u tom trenutku prekida mandat tog saveta. Takođe smo želeli da 70% sredstava koja se prebace Savetima ide na projekte, odnosno projektno finansiranje.
Želim da zaključim da, obzirom na stanje na terenu, mogućnosti zloupotreba koje su postojale i koje mogu da postoje, da i na ovakav način predloga je vrlo jasno zbog čega je odbijen jedan ovakav amandman, što nije naravno smanjena želja da država pojačano dotira i pojačano pomaže Nacionalne savete.
Ono što je bitno da kažem kao predstavnik bošnjačke nacionalne manjine, verujem i kao i svi građani ove države, i manjine zaista razumeju stanje u kojem se ova država nalazi i zaista smatraju da je ovaj akt iznuđen i opravdan i da je ovo samo početak boljeg života svih građana Srbije. Manjine ne žele nikakvu povoljnost, ne žele da budu pozitivno diskriminisane na taj način, već želimo da se svi delovi ove zemlje ravnomerno razvijaju, da svi članovi nacionalnih manjina učestvuju u kvalitetnom razvoju ove države i želimo na terenu, ono što ova Vlada zaista i pokušava da učini, da podignemo nivo života u svim delovima naše zemlje i svim građanima naše zemlje. S toga mislim da je opravdano što je Vlada ovakav amandman odbila.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege, ovim pitanjem želim da ukažem na izuzetno narušen ekosistem u regiji Novog Pazara i okolini, što se pre svega odnosi na potpuno veliki gubitak šumskih površina. Požari su uzeli svoj danak, te je tako 2011. godine izgorela centralna borova šuma u gradu Novom Pazaru.

Godine 2007. je u požaru u okolini grada takođe izgorelo oko 60 hektara šume, takođe borove. Šumski požari su se ponavljali još nekoliko puta u ovom kraju u okolini Prijepolja, Nove Varoši i Priboja, ali i u blizini Đurđevih stupova.

Daleko gora stvar od ovih prirodnih stihija bila je i ostala krađa i ilegalna seča, koja je opustošila šume i u ovim krajevima naše zemlje. Nedavno je bilo mnogo priča o šumskoj mafiji koja je opustošila jug Srbije. Brojne novine su pisale o zloupotrebama i o krađama, u kojima su učestvovali zaposleni u šumskim gazdinstvima, koji su pustošili šume, kao i o raznim načinima pljačke šumskih gazdinstava, a kao jedan od najčešćih navodi se preklasiranje trupaca. To je nekažnjeno pljačkanje države Srbije.

Postoje indicije i stalni prigovori građana da se slične stvari čine i u novopazarskim šumama, uz brojne zloupotrebe onih koji bi trebalo ove šume da čuvaju. Brojne su optužbe na rad, ali i tvrdnje o navodnoj zloupotrebi u koju su umešani rukovodioci novopazarske šumske uprave. Neodgovorno raspolaganje, pa i trgovanje parcelama u vlasništvu „Srbijašuma“, gubitak ogromnog broja šumskih površina, koji se meri u hektarima zadnjih godina, kao i iskrena želja da do novih pošumljavanja što pre dođe, mi nalaže da pitam ministra poljoprivrede – da li je upoznat sa katastrofalnim stanjem šuma u okolini Novog Pazara? Da li je išta učinjeno u zanavljanju izgorelih i poharanih šuma u ovom delu zemlje, te da ga pozovem da uputi republičkog inspektora za šumarstvo kako bi izvršio vanrednu kontrolu u šumskoj upravi Novog Pazara i svim šumskim upravama u ovom delu naše zemlje?

Gradska vlast u Novom Pazaru, kao i SDP, koji čini okosnicu vlasti u dva najveća grada u Sandžaku, čini sve za ovo dugo vreme da oplemeni, obogati i promeni ambijent u kojem žive građani u gradovima Sandžaka, pre svega u Novom Pazaru i Prijepolju.

Mogu da kažem da smo mi posadili nekoliko stotina različitih stabala, samo 400 iz donacije koju smo dobili od Republike Turske, ali i ogroman broj stabala u samom centru grada, uz dve naše najveće reke i na taj način dali poruku da zaista želimo da obogatimo različitim vrstama flore naš grad. Naravno, da sadimo i cveće i da Novi Pazar, kao i Prijepolje, zadobijaju jedan novi oblik.

Na kraju, želim da naglasim da ćemo mi to i dalje nastaviti da činimo. Želim da pozovem, pre svega, „Srbijašume“ da ozbiljnije uđu u proces zanavljanja šumskih sistema u svim ugroženim regijama i da savesnije raspolažu ovim neizmernim blagom svih građana naše Republike. Hvala.

Uvaženi kolege poslanici, gospodine ministre zaista raduje informacija da ste lično vi sa početkom ovog mandata bili inicijator ove odluke. Odluka vrlo bitna za reći ću nas mlade lekare, iako sam ja već na specijalizaciji, ali znam koliko to znači mladim ljudima, mladim lekarima i našoj branši uopšte. Naravno, ovo vidim kao početak jedne ozbiljne reforme u koju sam siguran da ćete ući, jer je ona zaista neophodna, a problema ima u izobilju.
Takođe, raduje me što sam na Odboru za zdravlje, skupštinskom odboru čuo od uvaženog profesora Vekića da se priprema i ozbiljna reforma i promene u nivou primarne zdravstvene zaštite i da će se primarna zdravstvena zaštita, odnosno opšta praksa rasteretiti ogromnog administrativnog pritiska. Jasno je da je ključ dobre zdravstvene zaštite i dobrog zdravstvenog odgovora u stvari kvalitetna, primarna zdravstvena zaštita, a ja vam mogu reći pošto sam dugo radio kao lekar opšte prakse da bi mi imali i oko 50 pregleda dnevno od toga većina je bila administrativne prirode. Tako da taj domen i taj sektor, odnosno uređenje tog sektora zaista može da dovede do poboljšanja zdravstvene zaštite, da razguši praktično onaj čep koji imamo u sekundarnoj i tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti i da dovede do boljitka zdravstvenog odgovora.
Ono što treba reći jeste da pored domova zdravlja, centralno mesto u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju i zavodi za javno zdravlje. Moram vas podsetiti da sam prošlog meseca vam uputio pitanje i nekoliko sugestija, ne znam da li je došlo inače pitanje do vas, o neminovnosti i obavezi formiranja Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru.
Vi znate da je u januaru 2012. godine Vlada donela odluku da formira jedan ovakav zavod za Opštinu Tutin i Novi Pazar, da je grad 2009. godine ušao u ozbiljne procedure pripreme, da je urađen elaborat, grad je dao na upotrebu i određene prostorije koje su jako povoljne, koje imaju poseban ulaz, pa sam u tom pitanju dao i sugestiju da se predvidi u sledećem budžetu i svota po predračunu od pet miliona dinara za rehabilitaciju i pripremu tog prostora obzirom da je tu boravila vojska za vreme NATO bombardovanja.
U svakom slučaju, želim da vam naglasim i vi to sigurno znate, obzirom da sam video u vašoj biografiji da se bavite i epidemiologijom pored ostalog, da je to krucijalno pitanje za bolje organizovanje zdravstvene zaštite u regionu Sandžaka, odnosno Novog Pazara i Tutina. Mi nemamo kvalitetne statističke podatke, nemamo kvalitetan skrining tako da značaj ove institucije zaista je ogroman za nas. S toga želim da vam uputim zaista poziv da ovu instituciju što pre osnujemo u Novom Pazaru.
Moram da kažem, da smo valjda prošle godine imali ponudu, imali program od Češke razvojne agencije od 100 hiljada evra koja bi obezbedila kompletnu laboratoriju. Znači, pare nisu problem. Mi u tom trenutku to nismo mogli uraditi baš iz razloga što nismo imali formiran taj institut.
Na kraju moram da kažem da u gradu Novom Pazaru ima dosta kvalitetnih, strukovnih kadrova, imamo i nešto opreme od prošlog Higijenskog zavoda i mislim zaista sa malim ulaganjem da možemo da uvođenjem ove institucije napravimo ozbiljne pomake u gradu što se tiče zdravstvene zaštite.
S druge strane, vi znate da grad Novi Pazar nema svoju angio salu, odnosno naša bolnica i mi smo pre nekih šest meseci imali posetu na naš poziv gospodina Miljka Ristića, kao direktora kliničkog centra i ušli smo u nekakve konsultacije. Pozvali smo direktora bolnice i interniste i radiologe, kardiologe koji se inače bave tom problematikom i došli smo zaista do zaključka da je apsolutno neophodno tu instituciju planirati, kadrove početi obučavati i svakako da uz angio salu ne možemo ne formirati kardio-hirušku salu, to je opšti zaključak strukovni bio u tom trenutku.
Mislim da ćemo kod vas naići na jedno razumevanje. Nadam se stalnom kontaktu i mogućnosti da ovaj naš plan i ovo je već nešto što smo mi najavili rešimo i poboljšamo zaista zdravstveni odgovor i zdravstvenu uslugu u Sandžaku.
Moram da kažem što je očigledno da jedino grad Novi Pazar nije obezbeđen sa ona dva zlatna sata dolaska do prve angio sale i to je zaista strašna stvar, da ne kažem čak i protiv ustavna. Znači, jedino grad Novi Pazar ne može da stigne do angio sale u Kragujevcu. To ne može da se desi. Svi drugi delovi Srbije imaju to i s toga mislim da moramo ući u jedno planiranje, u strateško planiranje toga i da praktično realizujemo ove planove i ovu našu zadaću.
Naravno, da je izuzetno važno ono danas što radimo, ne treba dozvoliti da mladi ljudi čekaju ni sekunde, ni jednog dana da nešto novo nauče, pogotovo ne u medicini i nije razumljiv ni dosad ovaj institut čekanja od dve godine koji zaista ne postoji nigde na zapadu. U zapadnim ozbiljnim medicinskim ustanovama to ne postoji i s toga zaista podržavam i pozdravljam ovu odluku i ovu promenu ovog člana.
Takođe, uključivanje privatnog sektora u kojem zaista verujem da postoji ozbiljan potencijal i u opremi i u ljudstvu, mi možemo i na ovaj način, davanjem ovih, kako mi kažemo, volonterskih specijalizacija zaista podupreti i tu granu i u punoj funkciji je staviti da služi zdravstvenoj zaštiti u našoj državi.
Rekoh da sam na specijalizaciji i da zaista naš program mogu da kažem da je relativno kvalitetan, da zahvaljujući entuzijazmu pojedinih profesora zaista puno toga učimo, ali mora se puno poraditi i na toj obrazovnoj strukturi, pogotovo na specijalizacijama i dati više prostora veštinama nego znanju teorijskom.
Ne sme se dozvoliti da jedan svršeni internista ne zna da uradi ultra zvuk i ne sme se dozvoliti da se naknadno i preko specijalizacije koja se plaća, lekari moraju dodatno plaćati tu mogućnost da praktično uče ultrazvuk koja je danas prva metoda u dijagnostici ozbiljnih akutnih stanja.
Mislim da ćete imati puno posla, znam da ste vi mlad čovek i znam da, iz vaše biografije vidim da zaista ćete se potruditi da možemo računati na ozbiljne pomake.
Takođe, imamo ozbiljnog problema i u edukaciji lekara. Sami edukativni procesi koje mi praktično, koji se sprovode i koje mi pohađamo u smislu kontinuirane medicinske edukacije, mislim da nemaju značajnu težinu i mislim da strukovno ne povećavaju naše znanje.
Ono što je moj predlog, a i predlog većine profesora jeste omogućiti nama iz manjih sredina, nama koji želimo da vladamo svim informacijama, da određeni period i u toku svog rada i po svršenju specijalizacije imamo od nekoliko nedelja u tercijalnim ustanovama, da se upoznamo sa stanjem sa profesorima i ljudima kojima mi inače i šaljemo te pacijente i mislim da je to mnogo bolji način poboljšavanja našeg znanja i veština da praktično pružamo bolju uslugu, nego ovaj način koji imamo sada i koji je, mogu reći, u kojem ima dosta praznog hoda, mi slušamo i skupljamo praktično bodove, slušamo neke stvari kojima se možda nikada nećemo baviti ili nemaju apsolutno veze sa našom praksom.
Moram da kažem da bi, prevashodno vi kao ministar, trebali da poduprete jednu pozitivnu kampanju o imidžu lekara. Korupcije ima, ali verujte mi da je to mnogo mali deo u odnosu na kvalitetne, ozbiljne altruistrički nastrojene lekare, koji zaista celokupan svoj život posvećuju humanom pozivu i pružanju zaista pomoći, uz, mogu sigurno da kažem, jednu skromnu nadoknadu kojom mogu da pokriju neke svoje osnovne troškove.
Mislim da u ovom društvu nama, pre svega, treba više toga, pozitivnih primera pozitivnih lekara nego kritike, obzirom da je zaista mnogo više dobrih, uljudnih, kvalitetnih kadrova nego onih koji zloupotrebljavaju svoje ovlašćenje i svoj rad.
Plan ove Vlade, a i SDP-a u okviru nje, jeste da se bavi krucijalno bitnim i vitalnim pitanjima ljudi, građana, najosnovnijim stvarima koje mogu da se reše. Utezanjem ovog sistema kakvog imamo, reformama onim kojim možemo da izvršimo na ovaj način, bez upotrebe velikih dodatnih troškova, zaista je to taj put kojim mi moramo ići, kojim moramo pružati uslugu.
Mislim da osnivanjem ove institucije u Novom Pazaru i planiranjem i razvijanjem angio sale, kardiohiruške sale i drugih grana, ova Vlada i vi kao ministar direktno šaljete poruku da mislite i pružate pomoć građanima kako Sandžaka, tako i celokupne naše države. Mislim da vi to upravo na pravi način i radite.
Socijaldemokratska partija će podržati ovu odluku. Socijaldemokratska partija u stalnoj konsultaciji s narodom će podržati svaku pozitivnu reformu. Socijaldemokratska partija i mi ljudi koji dolazimo iz Sandžaka se nećemo lagati naše glasače nekim nebuloznim i nedohvatljivim temama, tipa autonomije, ali ćemo svakako rešavati krucijalna pitanja koja pogađaju naš narod i koja mi možemo rešiti. Stoga vas pozivam da nam na tom putu zaista izađete u susret i pomognete.

Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, uredbom Vlade Republike Srbije iz januara 2012. godine o planu mreža zdravstvenih ustanova uvršteno je osnivanje i Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru koji bi obuhvatao teritorije grada Novog Pazara i opštine Tutina.
Gradske vlasti su još 2009. godine ušle u proces pripreme osnivanja ove institucije i osnovali su petočlanu grupu od članova predstavnika grada i lokalnog doma zdravlja i izradili su jedan zaista kvalitetan elaborat, odnosno analizu opravdanosti osnivanja ovog zavoda. Na taj elaborat bio je izuzetno zadovoljan, zadovoljni su bili predstavnici iz Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut i on je dobio pozitivnu ocenu.
Grad je nakon donošenja odluke otišao i korak dalje i pronašao je i dao je na dodelu određeni prostor koji je izuzetno povoljan koji se nalazi na samom ulazu u grad koji je deo, praktično, doma zdravlja, koji ima poseban ulaz i vrlo je adekvatan za privođenje nameni, odnosno za vršenje aktivnosti koje se vrše u samom zavodu za zdravlje. Sam prostor je nešto malo oštećen, tako da je predračunom predviđeno da je potrebno oko pet miliona dinara za njegovu, da kažem, reanimaciju, adaptaciju i stavljanje u samu upotrebu.
Moram da kažem da imam informaciju da 2013. godine je praktično ova suma bila opredeljena u budžetu i da je i taj budžet to predvideo, međutim, nije došlo do plasiranja tih sredstava na šta je imao zamerku i sam revizor.
Želim da, s toga predložim Vladi da ova sredstva koja su neophodna za adaptiranje ove ustanove predvidi u predstojećem rebalansu budžeta i želim da upitam ministra zdravlja, kada će ova preko potrebna ustanova građanima Novog Pazara i Tutina biti osnovana?
Kao predstavnik lokalne samouprave želim da naglasim da lokalna samouprava grada Novog Pazara će dati podršku bilo kakve vrste da u gradu Novom Pazaru postoje zaista veliki broj kvalitetnih i stručnih kadrova, da posedujemo i nešto opreme od bivšeg higijenskog zavoda, da se svakodnevno javljaju ljudi, odnosno oni koji bi hteli, donatori, da pomognu finansijski osnivanje i funkcionisanje ove ustanove.
Kao primer, želim da naglasim da je prošle godine Češka razvojna agencija ponudila finansiranje programa u vrednosti od 100 hiljada dolara kojim bi se u potpunosti opremila laboratorija koja je centralni deo i koja je najskuplji deo ovog higijenskog zavoda, odnosno ove zdravstvene ustanove koja se želi osnovati.
Želim da zaključim i vrlo je jasno da ovakvim osnivanjem ovakvih centara učinićemo mnogo toga na kvalitetnoj organizaciji zdravstvene zaštite, na preventivi, na higijeni, a za to, kao što sam naveo, su neophodne mala, zaista mala, odnosno skromna sredstva.
Verujem da je nesumnjivo da su ovakvi projekti ono što je kurs i imperativ ove Vlade, projekti koji malim sredstvima i boljom organizacijom i štednjom dovode do značajnog poboljšanja zdravstvenih usluga, zato i pozivam Vladu, odnosno ministra zdravlja da moje argumente podrži.
Značaj ove ustanove za podizanje zdravstvene zaštite i kvaliteta zdravstvene usluge je veoma veliki. Vi znate da, odnosno elaboratom smo predvideli da praktično ova ustanova ima pet svojih značajnih jedinica koja će se baviti promocijom zdravlja, analizom, planiranjem, organizacijom zdravstvene zaštite, informatikom, biostatistikom itd.
Obzirom da je deo Sandžaka koji pokriva ova oblast endemsko područje za brojne bolesti za sarkoidozu, tuberkulozu, za brojne neoplazme, pre svega karcinome bronhija i karcinome debelog creva, endemsko područje sa visokom stopom incidence, dijabeta i koronarnih bolesti smatram da će preventivom koji nudi ova institucija doprineti na poboljšanju. Hvala.

Uvaženi poslanici, uvažena ministarko, sve ovo što smo do sada čuli, zaista raduje. Pogotovo vaše objašnjenje da će javnim pozivom najverovatnije biti angažovane naše firme i da će i to pokrenuti našu industriju.
Mi znamo da se u Srbiji 87% transporta vrši drumskim putem, a 80% ukupnog transporta se vrši drumskim putem. Sva ova tri zajma su izuzetno povoljna i mogu reći da će se na pravi način upotrebiti.
Nas u kraju odakle ja dolazim, a to je Novi Pazar, posebno raduje što ste vi preuzeli ovu odgovornost, jer mi široko otvorenih očiju gledamo da li će moći da se reši rak rana i problem našeg kraja, a to je slaba povezanost Sandžaka s ostalim delovima Srbije, slaba povezanost i slaba putna mreža u regiji odakle ja dolazim, koja zaista koči razvoj ovog kraja.
Sve ovo što su rekli prethodnici, zaista je nešto što znamo i svi znamo koliki je značaj kvalitetnih puteva. Mi imamo sniženje smrtnih slučajeva, smanjen broj u odnosu na prethodne godine, međutim, putevi odakle ja dolazim su takođe izuzetno opasni.
U Novom Pazaru i kraju odakle ja dolazim živi veliki broj ljudi koji se bavi auto-prevozom koji voze u Crnu Goru i ostale delove Srbije i regiona i praktično vrše transport roba. Bojim se da ako se nešto ne učini na poboljšanju infrastrukture u toj regiji, da će ti ljudi zaista biti i dodatno ugroženi i smanjiće se razvoj.
Novi Pazar sa Srbijom je vezan jedino Ibarskom magistralom. Ono što ja mogu ovde pohvalno da kažem, a video sam u ovom pregledu da ste vi planirali obnovu nekoliko pravaca, sve su to pravci po Ibarskoj magistrali – Novi Pazar-Ribarići, Raška-Novi Pazar. Izuzetno me raduje što će biti obnovljeno 37 km Ivanjica-Sjenica, što je zaista put koji je ruiniran, kao i put Prijepolje-Sjenica, regija preko Aljinovića.
Međutim, uvažena moja ministarko, put od Novog Pazara do Sjenice, put od Novog Pazara do Tutina je u zaista strašnom stanju i mi moramo na svaki način pokušati da to uradimo. Zato vam i postavljam pitanje – je li ovo konačna verzija ovog što smo mi dobili ili će se to još menjati? Jer, vi znate da smo mi u prošlosti imali tri puta započinjanje revitalizacije tog puta od Novog Pazara do Sjenice? Najgora je deonica od Novog Pazara do Bijelih Voda, što je praktično izuzetno serpentinasta zona i izuzetno nesigurna zona. Za nas je izuzetno bitno vezivanje Novog Pazara sa Sjenicom, kao i ovaj put koji ste vi najavili – Prijepolje-Sjenica.
Imamo mi takođe u Novom Pazaru još mnogo problema. Vi znate da imamo zaobilaznicu koja je otvarana nekoliko puta, urađeno je nekoliko kilometara. Mi smo izvršili eksproprijaciju oko tri kilometara i sve je spremno da se ta zaobilaznica odradi. Još jedna zaobilaznica oko manastira Sopoćani, gde smo mi hteli da izađemo u susret ljudima koji tamo žive i bivstvuju, da se praktično izbegne buka i prohodnost kroz tu regiju, a to je izuzetno bitna regija za celu ovu državu i kulturološki, istorijski i na svaki način.
Želim da kažem da ćemo mi u Danu za glasanje podržati ove zajmove, jer oni duboko zalaze u mogućnost razvoja naše zemlje, ali vas posebno molim da posebnu pažnju obratite na ovaj kraj gde su putevi zaista ruinirani. Mi želimo da se bolje uvežemo sa Srbijom. Vi znate da je Novi Pazar univerzitetski centar, da puno ljudi dolazi i gravitira. Iz Novog Pazara svaki dan kreću konvoji ka Srbiji i u drugim pravcima.
Molim vas da, ako je ikako moguće, regiju odnosno put ka Tutinu i ka Sjenici revitalizujemo i omogućimo da Pešter, koja je druga žitnica i koja može da bude druga žitnica ove države, približimo drugim delovima Srbije. Sada se opredeljujemo i ova Vlada ide pravim putem, opredeljuje se poljoprivredi, opredeljuje se stočarstvu.
Mi moramo na svaki način napraviti da ti ljudi mogu da budu bolje uvezani, jer jedina stvar koju ljudi iz mog kraja traže jeste bolja infrastruktura da bi mi pokrenuli privredu, a vi znate u mom kraju koliko žive vredni i sposobni ljudi, bave se i malom privredom, mikropreduzećima, za bilo koji bolji razvoj nama je neophodna bolja infrastruktura.
Mi se radujemo što ste vi ministar, što ste se prihvatili ovog posla, jer smo videli da ste zaista energični, da znate da radite posao na pravi način i zbog toga želim dodatno da obratite pažnju na ovaj kraj i na mogućnost razvoja ovog kraja kao i cele Srbije. Hvala vam.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi poslanici, uvaženi ministre, hteo bih pre svega da se zahvalim i gospodinu ministru na izuzetno kvalitetnom obrazloženju. Eto, nešto smo danas naučili iz ekonomije. Videli smo i saglasni smo svi da je današnji zajam koji usvajamo pozitivna stvar i da je retkost u današnje vreme. Međutim, naučili smo i neke druge stvari, a nešto smo i znali. Znali smo da je dirham stabilna valuta, jedna od najstabilnijih na ovom svetu, u poslovnom svetu. Znali smo da Srbija ima zaista puno i šerijatskih pravnika, što je bogatstvo ove zemlje.
Ono što želim da kažem i posebno podvučem jeste ozbiljnost ovog ulagačkog fonda i ove grupacije, odnosno ove države. Naime, gospodin profesor dr Vladimir Marinković je i naveo da oni pod ovim uslovima retko daju kredite i daju samo onda kada mogu da oplode svoj kapital i kada vide ozbiljnost određene države u ovom polju. Stoga, mogu da navedem i negativan primer. Naime, ovaj fond nije odobrio kredit od 50 miliona evra crnogorskoj grupi privrednika…

Ponavljam, ovaj fond nije dozvolio crnogorskoj firmi „Vektra Montenegro“ i još pet privatnih firmi da dobiju kredit za koji su raspisali tender, obzirom da nisu zadovoljili uslove.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je njihovo ulaganje izuzetno i da oni prate samo mogući razvitak i profitabilnost onoga što ulože. To treba da imponuje ovoj državi i ovoj Vladi. U tom smislu je i izjava ambasadora Al Dahrija pre neki dan gde on kaže da je Srbija jedna od najbogatijih država u ovom delu Evrope i da će Srbija kao takva zajedno sa Ujedinjenim Emiratima imati povoljnosti i prednosti od ovog ulaganja i ovog zajma.
Želim dalje da kažem da potencijali za unapređivanje ovih naših odnosa su zaista brojni, u industriji, trgovini, nauci itd. Međutim, zaista ne stoji ono što smo čuli od predstavnika opozicije i mislim da je cinično da kažu, ili da bar posumnjaju, da izjave da su odnosi sa Ujedinjenim Emiratima u stagnaciji ili da izražavaju sumnju. To u najmanju ruku nije državnički prema svojoj državi o kojoj misle dobro.
Šta da kažemo za to da su pre neki dan dali bespovratno 10 miliona dolara za pomoć poplavljenima u Srbiji? Šta da kažemo na to što su prošle nedelje bili ovde i da su posetili Novosadski sajam, da su najavili, što me posebno raduje, pogotovo one građane koje prvenstveno direktno ja zastupam u Sandžaku, da ćemo potpisati memorandum o saradnji i međusobnom razumevanju u turizmu? Sve ovo nam je garant da idemo, da ova Vlada ide i razvija ovu državu u pravom pravcu, da će ulaganja biti, što je gospodin Marinković rekao, nadzirana i da će biti strogo praćeno kako se ulažu, da ćemo dobiti nove tehnologije kroz ova ulaganja, da ćemo imati taj kvalitetan razvoj.
Čuo sam ovde, i sa tim ću se složiti, kredit zaista dobar. Kakav bi bio kredit od 2% i grejs periodom od 10 godina. To bi svako od nas uzeo i privatno. Znači da je kredit više nego dovoljan. Ima opravdanosti. Ljudi žele da sarađuju sa nama. Imamo dobre prijateljske odnose. U tom smislu želim da iskoristim i prisustvo ljudi iz mog kraja ovde, i upravo pominjem da zaista ljudi koji žive u Sandžaku mogu da budu i da doprinesu posebno poboljšanju ovih veza.
Potaknut sam time što je neko pomenuo šerijatske pravnike. Kod nas ima puno. To su ozbiljni ljudi, profesori i u Beogradu i u Novom Pazaru. Ima puno ljudi u Pazaru koji znaju arapski jezik, koji poznaju briljantno arapsku kulturu i tradiciju, ljudi koji žele da pomognu ovoj državi, ljudi koji žele da budu cement u vezivanju ove države sa arapskim zemljama da bi postigli ponovni kvalitetan odnos sa njima kakav smo imali u periodu SFRJ. To je naša prednost. I to je prednost ove zemlje.
Na kraju želim da kažem da u ovoj prvoj fazi, koliko sam video, imamo 14 opština u koje će se ulagati. To je dobra stvar. Treba ulagati u Vojvodinu. To nam je osnov i baza. Međutim, koliko sam razumeo ministra imaćemo mogućnosti da još dva puta povlačimo po 200 miliona ili nešto okvirno, ukoliko imamo kvalitetne predloge. Želim da naglasim da mi imamo Peštersku visoravan koja je bogom dana za razvoj stočarstva, da imamo najbolje uslove za uzgoj nečega što Arapi traže i što je u trendu, heljde. Imamo visinski plato koji je ekološki. Ne postoji u drugom delu Evrope. Moramo obogatiti naš stočni fond. Nekada je imalo do milion ovaca na Pešteru, a sada ih imamo oko 50.000. Na tome se treba ozbiljno raditi. Obzirom da su to artikli koje ovo tržište želi i gde mi možemo kao država dominirati. Mislim da su argumenti valjani.
Mislim da opozicija danas nije dala ni jedan kvalitetan argument koji bi mogli ozbiljno da protumačimo, čak šta više, njihove debate i diskusije su pokazale nepoznavanje ekonomskih merila i ekonomskih parametara. Želim da kažem da će predstavnici moje poslaničke grupe ovaj predlog podržati, a verujte mi da se mi u Sandžaku posebno radujemo ovako bliskim vezama, jer još jednom ponavljam možemo biti svojim znanjem i svojom željom za napretkom ove države cement koji će uvezati ovu zemlju ne samo sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima nego kompletnim islamskim svetom. Hvala vam.

Kao ovlašćeni ispred moje poslaničke grupe, vratio bih se na amandman koji je izazvao, jednom rečju, delimično kvalitetnu debatu.
Postoje argumenti koje smo čuli sa ove strane, ali mislim da ima argumenata, i to izuzetno jakih, koji opravdavaju ovo zakonsko rešenje.
Pričao sam afirmativno o ovom zakonu. Mislim da je mnogo bolji nego Zakon koji je bio od 2009. godine i mislim da je i ovo jedan kvalitet koji ovaj zakon nosi.
Pre svega, diskutabilno je uvoditi ljude koji nemaju legitimitet izborni i to može da bude mesto ozbiljnih zloupotreba.
S druge strane, izuzetno je bitno da motivišemo profesionalce, ljude pravnike, lekare, ljude koji čine inteligenciju jednog naroda, da se uključe u trku i da uđu i da se izmere i da vide na koji način se stiče mesto i na koji način može da se praktično utiče iz samog saveta.
Na kraju, i samo ustanovljavanje ove institucije, ovog praktično tehničkog elementa saveta je izuzetno značajno, jer se njime mogu premostiti zaista problemi koji u hodu mogu naići.
Stoga želim da zaključim da ima i puno pozitivnih argumenata zbog čega će ovaj predlog zakona i ovu tačku SDP podržati, a ovaj amandman iz navedenih razloga odbiti.

Uvaženo predsedništvo, ministarko, moj kolega Meho Omerović podneo je amandman i ovaj i onaj prethodni u istom smislu. Želeli smo kao poslanička grupa da na najbolji način izbegnemo neke nedoumice.

U prethodnom predlogu gospodin Meho je podneo da se vreme za raspisivanje izbora skrati sa 60 na 30 dana da bi na taj način smanjili vreme bez kojeg bi jedna nacionalna manjina bila bez nacionalnog saveta. Međutim, prihvatamo vaše obrazloženje koje je tehničke prirode. U ovom drugom amandmanu koji je gospodin Meho predložio i koji bih ja želeo da o njemu podobnije razmislimo, imamo jednu ozbiljnu stvar. Naime, predlažemo da se nacionalnim savetima nacionalnih manjina omoguće ponovni izbori u uslovima utvrđene zloupotrebe u upotrebi finansijskim sredstvima. Za to imamo mnogo argumenata i mislimo da i tu mogućnost treba dati državi, jer ako neko zloupotrebljava finansijska sredstva nacionalnih manjina to je zaista ogroman razlog da se do novih izbora i dođe.

Jedan od jakih argumenata koje imamo jeste da je Vlada početkom 2013. godine obustavila finansiranje nekih nacionalnih saveta baš iz razloga što je utvrđeno da određeni nacionalni saveti ne troše novac na pravi način i nisu dostavili validne dokumente o trošenju novca koji je dodeljen nacionalnim savetima.

Mislim da je ovo kvalitetan amandman, mislim da o njemu treba porazmisliti i mislim da građanima Srbije je izuzetno važno kako se njihovi novci troše za svaku svrhu. Na ovaj način daćemo dodatnu mogućnost da se ljudi koji neodgovorno koriste sredstva i koji rukovode nacionalnim savetima, bez obzira na nacionalni savet, sankcionišu i da izgube mogućnost da dalje rukovode savetima. Hvala vam.

Ja zaista moram po ko zna koji put da vam skrenem pažnju da je prekršen Poslovnik i član 106 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. U ovom slučaju, pričamo o amandmanu. Zloupotrebljena je jedna reč „analiza“, a to je matematički, medicinski, pravni termin u kojem ne vidim ništa loše.
Dozvoliti da se zbog jedne takve reči priča o svemu i svačemu je ništa manje nego neozbiljno.
Ovo je povreda Poslovnika i želim da se izjasne poslanici o povredi.

Uvaženi poslanici, dosta sam puta afirmativno pričao o ovom zakonu i mislim da je ovaj predlog i ova formulacija jedan od glavnih kvaliteta ovog predloga zakona. Apsolutno zbog nedostataka ovakvog formulisanja imali smo problem neformiranja Bošnjačkog nacionalnog veća.
Apsolutno sam protiv toga da se nacionalno veće identifikuje sa predsednikom nacionalnog veća. Svaki predstavnik nacionalnog veća ima ista prava i obaveze i predsednik nacionalnog veća je samo prvi među jednakima.
Stoga, mislim da je ovo odličan predlog, mislim da je ovo način da se izbegnu problemi koje smo imali. Decidno ću pročitati – nacionalni savet je konstituisan potvrđivanjem mandata svih članova nacionalnog saveta. Mislim da je to vrlo logično, mislim da je to uslov koji je neophodan za formiranje nacionalnog saveta. Još jednom, ne sme se dozvoliti da nacionalni savet bude bilo čije lično vlasništvo, a pogotovo predsednika nacionalnog saveta.
Moraju se osnažiti svi članovi nacionalnog saveta i sve debate koje sam imao u ovoj skupštini, svi stavovi su išli u tom pravcu. Svi članovi saveta moraju dati isti ili približan doprinos u funkcionisanju ovih tela. Stoga želim da potvrdim da ćemo mi podržati ovaj zakon, odnosno glasati protiv ovog amandmana. Hvala.