Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre i članovi kabineta, uvaženi gosti, uvaženi građani Republike Srbije, naravno da želim da dam na početku osvrt na ove medicinske zakone. Obzirom da dolazim iz medicinske branše želim da naglasim zaista značaj, vrednost i trenutak za donošenje ovakvih zakona.

Pre svega, zakoni koji su danas pred nama i koji smatram da će biti usvojeni jednoglasno, su signal da je naše društvo spremno da pokaže najviši nivo humanosti, ali je to istovremeno i poruka građanima Republike Srbije da država nastoji da osnaži ovaj izuzetno važan institut – institut presađivanja organa kao standardnu terapijsku proceduru.

Gospodo, transplantacija je terapijska opcija. To zapamtite uvek da znate i uvek pođite od toga, koja je predviđena za najteže bolesnike, po pravilu mlade ljude kojima se na taj način produžava život ili kojima se na taj način omogućava nastavak života. Gospodo, to su uglavnom mladi ljudi, uglavnom sa urođenim bolestima, ni krivi ni dužni i koji jedino na ovaj način mogu dobiti šansu.

Meni je žao, ali ono što sam čuo malopre, mislim da nije na pravom putu i daću argumentaciju za neke argumente koje smo malopre čuli. Naime, mislim da je prethodni zakon bio veoma loš, da praktično nije uvažio jedan mentalitet stanovništva, kompletnog balkanskog i da je upravo pretpostavljena saglasnost donorstva bilo nešto što je bilo apsolutno pogrešno i što je dovelo Srbiju da bude zadnja na listi donorstva u EU.

To je nešto što je ugrozilo i verujem sprečilo izlečenje velikog broja mladih ljudi i pacijenata. Mnogo je predrasuda i nedoumica koje prate transplantaciju. Polemike traju zadnjih 50 godina, od kada je uvedeno kao terapijski princip transplantacija solidnih organa. One se javljaju i u svetu, naročito kod nas. Mislim i sigurno da je najbolji kvalitet ovog zakona upravo uvođenje modela pretpostavljene saglasnosti, a ukidanje tzv. informisane saglasnosti, tzv. donatorskih kartica koje su donele porazni rezultat u našoj zemlji.

Broj davalaca na milion stanovnika trenutno u Srbiji iznosi pet. Misli se na kadaverske donacije, znači situacije u kojima se desila moždana smrt, dok je to u zemljama koje primenjuju ovaj drugi sistem koji želimo danas da instaliramo u naš zakon, jeste 35, čak 40%, u zemljama u okruženju kao što su Hrvatska, Španija, itd, što je izuzetno loša stvar.

Znate da smo zadnjih godina u stalnoj kampanji, da skoro svaki drugi dnevnik RTS, znači najgledanija emisija koju trenutno ima donosi priču o donorstvu i da i dalje ne daje rezultate. Nije mi jasno da čujem nekog da bude protiv ovakvog vida koji je dao toliko dobrih rezultata u Evropi, pa i Hrvatska je imala iste probleme dok nije uvela ovaj sistem. I zemlje EU su imale, pa su danas lideri na tom polju. Apsolutno ne postoji nikakva argumentacija, osim ako ne priđete frojdovski da iz vaše podsvesti izlaze neke stvari koje ne bi trebale da budu argument. U svakom slučaju, u Srbiji svake godine umre 30 bolesnika čekaju organ za transplantaciju.

Kardiolog sam, znam i često imam slučajeve ljudi koji čekaju transplantaciju srca za koje je to jedina intervencija koja može spasiti život. Jedno takvo iskustvo, jedan razgovor sa jednim takvim pacijentom bi vam bio dovoljan da bez ikakvog razmišljanja, gledajući samo rezultate okolnih država, podržite jedan ovakav zakon. Reći ću vam da npr. 2010. godine smo imali 100 transplantacija. Kod nas se uglavnom izvode transplantacije sa živih ljudi, veoma malo sa kadavera, ono što upravo želimo da menjamo ovim zakonom, ali da naš Klinički centar Srbije 90% svih svojih transplantacija vrši sa kadavera.

Našta nas to navodi, navodi nas na zaključak da su naši lekari, naši timovi apsolutno spremni. Verujem u egalu da su čak u nekim oblastima napredniji nego većina lekara koji vrše transplantacije u okruženju. Ako znamo da 2.000 ljudi trenutno u Srbiji čeka transplantaciju, jasno nam je zašto ovo zakonsko rešenje treba usvojiti. Na primer 2015. godine je bilo samo 15 donora i uspeli smo da obavimo 32 transplantacije bubrega, sedam transplantacija jetre, pet srca. Na žalost, 2016. godine zbog razloga o kojima danas pričamo, izvršena je samo jedna transplantacija srca. To je nešto što će ovaj zakon promeniti i želim zaista da kažem da najkvalitetniji deo ovog zakona jeste upravo prelazak na pretpostavljenu saglasnost donorstva, odnosno na to da smo svi donori, osim ako se ne opredelimo drugačije. Ne vidim humanije stvari i potrebnije stvari u ovom društvu od jednog takvog altruizma, jedne takve solidarnosti i jedne takve podrške.

Sa druge strane, neće biti nikakvih manipulacija. Mislim da nemate i ne treba niko da ima dilemu u Srbiji, jer i dalje se zadržava institut da porodica može i nakon smrti da zabrani transplantaciju i ne ukida se ni jedno pravo koje je postojalo u prošlom zakonu, jednostavno mi ljudi smo takvi po prirodi, nismo ažurni i ako neko verovatno ima i želju, on se ne prijavi i ne postane donor i zauzet svojim poslovima, zauzet stvarima nekim drugim koje su mu u tom trenutku važne, ne postane donor. Ovo je način i mehanizam da proširimo kapacitet donorstva i da ga podignemo na najveći nivo.

Malopre sam takođe čuo jednu stvar koju ne želim da prihvatim, a to je da se zamera ministru da bude domaćin u svojoj kući. Izvinite molim vas, ako tražite odgovornost, onda dajte i nadležnosti. Ako prvo kritikujemo ministra, mislim da je najprirodnije da on odgovara za sve što se radi u njegovom ministarstvu. Ne vidim ništa prirodnije nego da ministar bude informisan o svim stvarima koje se dešavaju, o svim grupama, pa i neka potpisuje sve obične dokumente koje donose ili o kojima odlučuju drugi, to je meni dovoljno da znam da on kontroliše sve stvari.

Na kraju, taj liderski i predsednički sistem se pokazao kao najbolji model i upravo mislim da je to model kojem se pridavanjem odgovornosti i nadležnosti može smanjiti i korupcija, jer ako je fokus i kontrola na jednom čoveku, a mi kontrolišemo svi tog jednog čoveka, mislim da se smanjuje mogućnost korupcije i zloupotrebe koja bi se mogla desiti.

Cilj donošenja ovog jako dobrog zakona jeste pre svega povećanje kadaveričnih i broja uspešno obavljenih transplantacija i presađivanja ljudskih organa. Rekoh da su u svetu najčešće transplantacije sa kadavera i da je to nešto što treba pohvaliti.

Još jednom da se vratim na onu brojku, 2.000 ljudi trenutno u Srbiji čeka transplantaciju i 30 ljudi uglavnom mladih, svake godine umre. Gospodo, to je sasvim dovoljan podatak da nas preokrene da nešto menjamo, a podsetiću vas da je ovaj zakon apsolutno usklađen sa zakonima EU i sa zdravstvenim sistemima većine evropskih zemalja koje su postigle najveći uspeh u polju transplantacije.

Moramo vrlo brzo podići broj transplantacija sa pet na deset, jer je to jedan od osnovnih i više, jer je to prvi preduslov da uđemo „Eurotransplant“ i da učestvujemo u međunarodnoj saradnji, razmeni iskustava, ali i razmeni pacijenata. Danas se čeka na transplantacije rožnjače, oko 1.000 ljudi, na transplantaciju bubrega 1.000 ljudi, transplantaciju srca čeka zaista veliki broj ljudi, transplantaciju jetre čeka veliki broj ljudi, uglavnom su to urođene bolesti i to je nešto što moramo menjati. Najteže je izvesti transplantaciju jetre, to ministar dobro zna, jer je to njegova oblast. To su najduže intervencije, najzahtevnije, ali na tom polju sam ubeđen da imamo najbolje stručnjake i u Nišu i u Beogradu i da smo u vrhu evropskih transplantera jetre po iskustvo i operativnoj sposobnosti.

Na žalost transplantacije srca su takođe teške, ali se najčešće dešava odbacivanje kalema, ali po dugotrajnosti, moram da kažem da su transplantacije bubrega nešto što najduže traje. Imao sam iskustva u Kliničkom centru da imam pacijentkinju koja 25 godina ima transplantiran bubreg, živi potpuno uredno, jednim normalnim životom.

Podsećam na podatke, koje je navela i koleginica, da su zaista ogromne svote novca koje se izdvajaju za ove bolesnike i da ćemo transplantacijom olakšati zdravstvenom sistemu da bude konkurentniji i da smanjimo troškove koje imaju svi građani Srbije.

Vi znate da jedna intervencija košta, ako se u privatnoj režiji transplantacija izvodi, a imam i takvih pacijenata koji dolaze na održavanje u naš klinički sistem, u naš zdravstveni sistem, a platili su transplantaciju u Indiji, Rusiji, Kini, itd, da obično transplantacija jetre košta od 130 do 150 hiljada evra. Znači da se radi o velikim svotama, i da mi u našem zdravstvenom sistemu samo povećavanjem broja donatora možemo zaista mnogim našim građanima izaći u susret. Mi se borimo protiv bele kuge konkretnim predlozima, a mislim da je i ovo način da sačuvamo svoje stanovništvo i da rešimo njihove zdravstvene probleme.

Predlog zakona o primeni ljudskih ćelija i tkiva, na precizan način sa druge strane definiše zdravstvene ustanove koje mogu podneti zahtev za obavljanje delatnosti iz oblasti ćelija i tkiva i koje mogu biti banke i uključujući sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu.

I jedan i drugi zakon na veoma kvalitetan način prave podelu onih institucija koje će biti donori, tzv. donosrskih bolnica i proširuju njihov odsek sa 14, čini mi se, institucija donori mogu biti sve one bolnice, sve one ustanove koje imaju jedinicu intentzivne nege. Znači, skoro cela Srbija može biti pokrivena i može donirati organe. To je način da proširimo kapacitete donorstva u Srbiji.

Takođe, određuje se da tercijalne ustanove, onih naših pet značajnih tercijalnih ustanova, kliničkih centara i dalje budu transplantacioni centri. Jasno su raspodeljene uloge i mislim da je bilo kakva zloupotreba nemoguća.

Čuli smo malopre da ministar kaže 20 do 30 ljudi. Mislim da manje od 100 ljudi ne može da učestvuje u jednom transplantacionom aktu, jer se tu javljaju koordinatori, pa se povezuju informatičari, pa pravne službe, pa se čitaju razni kodovi, pa se alarmiraju ljudi koji uzimaju organe, pa se pripremaju ekipe koje će da vrše transplantaciju, pa one koji će da vrše transport, pa su potrebni specijalni uslovi za transport, jer je brzina tu jako bitna, i mislim da stotinak ljudi koji obuhvataju ove procese je najbolji garant da ne može doći do nikakve zloupotrebe.

Na kraju, ne znam da li ste videli, ali u zakonu decidno piše da ukoliko lekar primeti da postoje možda nekakve zle namere, odnosno nekakva mogućnost da je plaćen taj organ, da on u svakom trenutku može da obustavi datu proceduru. Znači, kod nas je transplantacija besplatna, potpuno solidarna, uvodimo jedinstven informacioni sistem u kojem će sve biti jasno i transparentno po medicinskim indikacijama, po potrebnosti i drugim stvarima, apsolutno humano i na način koji je apsolutno transparentan.

Stoga, moram da kažem da bi bio razočaran ako ne bi imali apsolutnu podršku ovom zakonu, kao lekar, jer mislim da su ovi zakoni antipolitički, da u njima nema nikakve politike, da su strogo profesionalni i da ih treba podržati, svaki razuman čovek kojem se pridaje bilo kakva odgovornost u ovoj državi.

Treći zakon o kojem govorimo o psihoaktivnim supstancama je takođe, trenutno za nas jako bitan, idemo u korak sa vremenom. Naglasiću i podsetiću da su priređivači ovog zakona imali konsultanta iz evropskih institucija, za kojeg kažu da je bio jako učinkovit i da je pomogao da ovaj zakon bude jako savremen i jako delotvoran.

Verovatno da je najznačajnije to što uvodimo centar za monitoring droga, jer svakim danom sve više supstanci biva korišćeno kao droga, sa sve težim ishodom i sve težim lošim efektima po zdravlje ljudi koji konzumiraju.

Taj sistem za rano upozoravanje je krucijalan i drago mi je što ga ustanovljavamo, iako znam da centri za monitoring su u nekom vidu postojali i do sada, ali ovaj način zakonodavnog okvira je verovatno i najbolji i treba nastaviti. Jer, nesaznavanjem da određena supstanca može biti izuzetno toksična droga, njena pojava na određenom terenu i sam monitoring uopšte, nije nama kraj, nego je to informacija koja će nam zaista pomoći da predvidimo šta se može desiti i da na vreme upozorimo na moguće posledice, jer će ovaj sistem biti u vezi, ne samo sa medicinskim institucijama, već i sa policijom, pravosuđem i da će oni međusobno razmenjivati informacije sve u cilju smanjenja psihoaktivnih supstanci, odnosno njihove zloupotrebe na terenu.

Služba za prenos i analizu zaplenjenih psihoaktivnih supstanci će kao pozitivni efekat imati efikasniju kontrolu zloupotrebe i pomoći u krivičnim istragama, pa čak i van teritorije Republike Srbije. Obezbeđivanje uslova za uzrokovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci imaće pozitivan efekat na povećanu bezbednost, kao zaštitu zdravlja i životne sredine od posledica štetnog dejstva psihoaktivnih supstanci.

U svakom smislu zaključujem, ovi zakonu su jako dobri i mi iz Socijaldemokratske partije Srbije smo posebno motivisani da što pre stupe na snagu i u danu za glasanje ćemo im dati apsolutnu podršku. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre, gosti, strateški plan Republike Srbije jeste integracija u Evropu i ujednačavanje našeg zakonodavstva sa Evropom.

Manjinske zajednice koje žive u našoj Republici su motor evropskih integracija i mi to na svakom mestu ističemo, kao što ističemo i da je Srbija deo evropskog kulturno-političkog i civilizacijskog prostora. Verujem da su današnje izmene i dopune predloženih zakona korak u tom pravcu. Vraćanje nedvosmislenog značaja mesnim zajednicama, kao i jasno definisanje uloge i nadležnosti mesnih zajednica koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi je nešto što ćemo mi, kao stranka opredeljena za ravnomerni regionalni razvoj i za ravnomerni razvoj svake lokalne samouprave, podržati.

Izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama donosi jednu jako dobru mogućnost upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih. Ovaj podatak do sada nije mogao biti unet u matične knjige što je i definisano Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina. Polazeći od potrebe za usklađivanjem među zakonima koji regulišu prava pripadnika nacionalnih manjina, unošenje podataka o nacionalnoj pripadnosti u sve javne evidencije i registre, po principu dobrovoljnosti, predstavlja najznačajniju novinu u delu u matičnim knjigama rođenih.

Set zakona koji se odnosi na stečena i zagarantovana prava nacionalnih manjina kojim se nadam da ćemo ih i dalje unaprediti, bio je u fokusu nacionalnih manjina, njihovih političkih predstavnika u prethodnih godinu dana. Predlaganju izmena i dopuna Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina prethodila je zaista jedna intenzivna javna rasprava i nekoliko okruglih stolova u Novom Sadu, Novom Pazaru, Beogradu, Petrovcu na Mlavi, to je nešto što je jako dobro i što treba pohvaliti. Prisustvovao sam jednom od ovih sastanaka i bilo je zaista konstruktivno i imalo se šta čuti.

Razvoj zakonodavstva vezan za ovu temu i oblast zaštite i prava nacionalnih manjina je nešto što je kod nas konstantno u zadnje dve dekade. Imalo je nekakvog blagog zastoja od 2010. godine, pre svega u zakonu koji nije dobro definisao način formiranja kao izbor formiranja nacionalnih saveta, tako da su neki nacionalni saveti ušli u samu krizu. Mi smo, naime, 2014. godine usvojili i izmenili praktično taj zakon kojim smo samo omogućili da se promenom tog izbornog sistema za nacionalne savete omoguće izbori za nacionalne savete i to smo učinili vrlo efikasno. Međutim, i tada je rečeno da je to privremeno rešenje i da ovaj zakon zaista treba modernizovati i uskladiti sa evropskim načelima i drago mi je što to danas činimo.

Jedan od ključnih problema koji se u primeni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina jeste njegova neusaglašenost sa drugim zakonima. Odredbe drugih zakona su u velikoj meri suspendovale i onemogućivale primenu zakona i odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, jer su veoma često svojim odredbama na potpuno drugačiji način rešavala istovetna pitanja. Na taj način, čini mi se, da smo imali problem da se određena prava koja su bila zagarantovana ovim zakonom, nisu vršila. Stoga su današnje izmene i dopune jako bitne i dolaze na vreme, obzirom da će se vrlo brzo i ući u pripremu za izbore za nacionalne savete.

Predlog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o nacionalnim savetima donosi neka dobra rešenja koja će čini mi se doprineti boljem i efikasnijem radu saveta nacionalnih manjina. Mislim da poseban kvalitet jeste insistiranje na javnosti, potenciranje javnosti u radu saveta nacionalnih manjina i u tom smislu u članu 14. dodaje se potpuno novi član 8a kojim se izričito predviđa da je rad nacionalnih saveta javan i da se sve odluke koje se donesu moraju objaviti na medijima u roku od deset dana u odnosu na datum njihovog donošenja, što mislim da je jako dobro. To donosi veću vidljivost samih odluka saveta, ali i bolju transparentnost i praćenje praktično rada svakog saveta.

Ovim predlogom se preciznije uređuje i materija korišćenja sredstava koja su stečena zakonom i to je čini mi se bilo jako manjkavo u prethodnom zakonu i određuju se procenti koji su gornja granica za plate i primanja zaposlenih, a određuje se i drugi deo koji je neophodan za određene druge u stvari suštinske zadatke koje obavljaju sami saveti nacionalnih manjina u oblastima u kojima su po zakonima ovlašćeni.

U izradi ovog zakona, mi smo čuli, razvila se žučna rasprava pre svega na ono što je i preporučio Savet Evrope, odnosno njegov savetodavni komitet, a to je problem politizacije nacionalnih saveta, što je nešto što je bilo evidentno. Naravno da je član 7a izazvao a i dalje izaziva žučne polemike i čini mi se to sa razlogom. U svakom slučaju politizacija različitih saveta, različitih nacionalnih manjina je bilo i to se mora svesti na najmanju moguću meru. Međutim, čini mi se da i u tome treba imati mere i čini mi se da ovim našim predloženim rešenjima smo malo više zagazili u nešto što nije opravdano.

Slažem se da politički aktivna lica, odnosno članovi stranaka izvršnih odbora, predsednici itd. mogu, ne moraju biti predsednici ili članovi izvršnog veća, međutim jako je diskutabilno to što izabrana lica, mislim na odbornike i poslanike, ne mogu biti izabrani u izvršni odbor i ne mogu biti predsednici, odnosno najbitnije da ne mogu biti u izvršnim odborima. Mislim da odbornicima to se ne sme osporavati. Odbornici mogu biti čak i nestranačke ličnosti i mislim da je njihovo poznavanje, odnosno učešće u zakonodavnim telima nešto što je prednost i nešto što će olakšati, ubrzati, poboljšati njihovo učešće u izvršnom odboru u samim nacionalnim savetima.

U svakom slučaju, mislim da je smer u kome je ovaj predlog zakona dao rešenja dobar i mislim da malim amandmanskim korekcijama on može biti jako kvalitetan i prihvatljiv.

Ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima daje jednu kvalitetnu mogućnost odborima za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, da može da izabere stručnjake koji poseduju odgovarajuće znanje, iskustvo u oblasti za koje se odbori obrazuju. To je dobra stvar. Ovaj zakon će i dalje omogućavati stručnim licima da u okviru stručnih odbora, ne političkim licima, licima koja nisu članovi veća da daju pun doprinos i podignu efikasnost funkcionisanja ovih odbora i samih veća. Dobra stvar je što je i ovim zakonom jasno precizirana ovlašćenja i dužnosti predsednika nacionalnih saveta u skladu sa preporukama relevantnih međunarodnih tela.

Što se tiče Predloga zakona o izmeni i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, jako je dobro što se u članu 4. uvodi jasna pozitivna diskriminacija pripadnika nacionalnih manjina u pogledu zapošljavanja.

Mnogo puta u ovom domu sam govorio o neravnomernoj zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu Republike Srbije i drago mi je što ovo zakonsko rešenje unosi pozitivnu diskriminaciju kao želju da se ovaj problem reši.

Vi znate da manjine, pogotovo one koje nisu u Pokrajini Vojvodini, su zaista slabo zastupljene u državnom aparatu i raduje ovakvo opredeljenje jednog ovakvog sistemski značajnog zakona. To vidimo kao želju i težnju da se reši problem neravnomerne zastupljenosti nacionalnih manjina u državnom aparatu.

Takođe ispisivanje toponima na jezicima, omogućavanje nacionalnim manjinama, odnosno lokalnim samoupravama u kojima nacionalnih manjina ima iznad 15%, da imenuju ulice, trgove, naseljena mesta i druge toponime, predstavlja značajan pomak i značajno mesto u ovom zakonu i to treba pohvaliti.

Informisanje kao jedna od zagarantovanih i prava nacionalnih manjina nažalost u praksi se gotovo ne ostvaruje, što se naročito odnosi na nacionalne manjine koje žive van AP Vojvodine. RTS do danas nije oformio redakciju na jezicima o nacionalnim manjinama, niti proizvodi medijske sadržaje koji promovišu kulturni identitet nacionalnih manjina.

Možda bi bilo svrsishodno ovim zakonom preispitati obavezu javnom medijskom servisu RTS da u što kraćem roku oformi redakciju na manjinskim jezicima, kao i da neodložno počne sa emitovanjem sadržaja na jezicima nacionalnih manjina, kojima se čuva i promoviše kulturni identitet nacionalnih manjina.

Podsećam da je nekad RTS imao ove redakcije koje su imale dnevnike na jezicima nacionalnih manjina. Ne može se nazvati programom za nacionalne manjine jedna emisija kolažnog tipa u trajanju od 50 minuta koja se emituje jednom nedeljno.

Mi ćemo svakako pokušati da amandmanima poboljšamo kvalitet navedenih predloga. U svakom slučaju, želim da zaključim da su predloženi zakoni neki u manjoj, neki u većoj veri napraviti pomak u zaštiti i u konzumiranju prava nacionalnih manjina, ali i poboljšati, čini mi se, život svim građanima naše zemlje.

Uvažene koleginice i kolege, poslednjih dana građani i javnost u Prijepolju digli su se na noge, o čemu izveštavaju brojni mediji, zbog nepravde koju trpi njihov sugrađanin, vrhunski sportski radnik, gospodin Adis Micanović.

Naime, ovaj odbojkaški trener sa internacionalnom karijerom, već osam godina štrajkuje glađu, osam dana izvinjavam se, pogođen posledicama da trpi zbog toga što je progovorio o kriminalu i korupciji određenih struktura u vlasti grada Prijepolja.

Odbojkaški klub koji ovaj čovek vodi je visoko uspešan i proglašavam dva puta za najbolji kolektiv sportski u Prijepolju 2015. i 2017. godine. Pobednik je „MOS igara“, 2015. godine u Rogatici, 2017. godine u Pljevljima. Klub ima formirane sve selekcije, starosne, grupe, potpuno sve je obezbedio. Klub broji više od 100 učlanjenih devojaka, s obzirom da je to ženski odbojkaški klub.

U prošloj godini ovom klubu je dodeljeno nešto više od milion dinara za godišnji budžet. Ove godine međutim njemu je predviđeno 50.000. Zbog čega gospodo? Zbog toga što je ovaj čestiti čovek prijavio krađu funkcionera, nekih funkcionera vladajuće koalicije u Prijepolju. Micanović je prijavio tužilaštvu dva lokalna političara koja su mu tražila da četvrtinu iznosa ovog budžeta, odnosno 250.000 dinara uplati na račun njima bliskih osoba. Na račun ženine tetke jednog od funkcionera, na račun ženine tetke gospodina Samira Tandira, visokog funkcionera stranke Pravde i pomirenja.

Poreska uprava je podnela prijavu protiv tetkine firme, preko koje se krao i prao budžetski novac. Dalje se navodi da je krajem prošle godine izvršeno više malverzacija kojim je opštinski budžet oštećen za više od sedam miliona dinara, poslujući sa ovom firmom. Postoji i više prijava dostavljenih lokalnom tužilaštvu o brojnim sličnim proneverama.

Gospodo, u Prijepolju je fakturisano da novogodišnji paketići koji koštaju 800 dinara, koštaju 3000 dinara. Samo novogodišnja čestitka u opštini Prijepolje košta 50.000 dinara. Svaka kafana, svaki restoran ima halal sertifikat u toj opštini, koji je platila opština Prijepolje, što je nečuveno itd.

Postoji osnovana sumnja u postojanje organizovanih kriminalnih radnji u ovoj opštini i stoga pitam ministarku pravde – da li je nadležno tužilaštvo preduzelo radnje po ovim tužbama, kojih ima na desetine i ako nije, apelujem da se što pre postupi u skladu sa zakonom i sa očuvanjem Republike Srbije i njenog integriteta u tom gradu.

Istovremeno, predlažem da se kompletno moje pitanje prosledi predsedniku Republike, gospodinu Aleksandru Vučiću, koji godinama insistira na nultoj toleranciji protiv korupcije. Gospodo SDPS je apsolutno privržena bezuslovnoj borbi protiv korupcije i kriminala i staćemo uvek iza ovakvih pojedinaca koji se bore protiv ove pošasti koja razara naše društvo.

Kako ne podržati nekog ko posle osam dana gladovanja i nekoliko meseci pritiska i golgote koju podnosi njegova porodica i on sam, gde se preti njegovoj mladoj deci koja su jako uspešni studenti, kako ne podržati jednog čoveka koji kaže – neću da se pomirim da živim u državi u kojoj budeš kažnjen, ako prijaviš kriminal. Zar to nije moto svih nas ovde, zar svi mi ne podržavamo ovakav stav? Zar svi mi ne zagovaramo ovakav stav? Zar se svi mi ne borimo za časniju i napredniju državu Srbiju?

Stoga, želim da ovog čoveka s obzirom da sutra počinje sveti Ramazan, sveti mesec islamski, da pozovem da sačuva svoje zdravlje koje je po izveštaju lekara ugroženo, da prekine post, da ovde postoji država, da će ova država reagovati da smo mi primili njegovu poruku.

Želim istovremeno da svim građanima islamske veroispovesti čestitam budući praznik posta Ramazan uz poruku da ga u berićetu isposte i da očuvaju velike imperative ove vere, borbu za pravdu, dobročinstvo i dobrosusedske odnose sa svojim drugim sugrađanima koji žive u ovoj državi. Hvala.

Uvažena ministarka i uvažene kolege narodni poslanici, pred nama su jako važni zakoni. Sam institut i sama Evropska unija je nastala na boljem povezivanju i boljoj saradnji najrazvijenijih država Evrope. NJihova želja da se putevima bolje uvežu i da svoje industrije bolje uvežu je dovela do Evrope kakvu imamo. Drago mi je što vi prenosite taj trend kod nas. Puno toga se radi u Srbiji, razvija se Koridor 10, planirani Koridor 11 će proći preko Sandžaka i proći će preko Peštera. To je velika stvar i za Srbe i za Bošnjake koji žive u tom kraju i najbitnije je da ćemo se uvezati sa centralnom Srbijom i pokušati da zajedno prezentujemo naše proizvode svim stranim tržištima. To je cilj i to je politika ove Vlade.

Jako raduju memorandumi koje ste potpisali sa turskom firmom. Jeste stanje puteva loše u Sandžaku. Bilo je stanje puteva i u Novom Pazaru katastrofalno, ali moja politička partija koju predvodi Rasim LJajić je uspela da za samo par godina izgradi 400 novih ulica u Novom Pazaru, a ove godine za informaciju nekima koji još nisu čuli, nakon 11 godina započinje, upravo vašim novcem, 200 miliona dinara ste odvojili, nastavak građenja odnosno izgradnje zaobilaznice oko Novom Pazara i to je nešto što treba pohvaliti. Vaše ministarstvo dobro radi sa onim što ima i vaše ministarstvo zaista daje impuls i da kažem jedan vetar u leđa svim građanima Sandžaka koji žele dobrobit ovoj državi

Ono što je planirano, a to je izgradnja i povezivanje sa Bosnom, u kojoj žive i Bošnjaci i Srbi, ono što je planirano sa revitalizacijom puteva koji su u očajnom stanju i što će se vrlo brzo ostvariti, zahvaljujući kvalitetnoj politici upravo, a to je brzi put Sjenica – Tutin, koji je pomenut i gde su dolazile i o kojem su razgovarale određene turske firme i članovi, njihovi predstavnici u ministarstvima saobraćaja, ono što se planira u revitalizaciji puteva Aljenovića - Sjenica – Novi Pazar, Novi Pazar – Tutin, najbitnija stvar za građene Sandžaka i tog dela Srbije, pa kako god hoćete da ga zove.

Dobro me razumete na čistom bosanskom i to je naša prednost. Naša je prednost što želimo za razliku od drugih, da se bavimo izgradnjom i unapređenjem ove zemlje, a ne da dogovorenim konfliktima, izmišljenim temama, zamajavamo ljude. Krajnji je trenutak da poguramo ovu zemlju napred u ime građana koji su glasali za nas i to je nešto što ova Vlada čini.

Podsetiću, najveći i to je rekao predsednik ove države, javno se zahvalio, najveći korak i najveća veza i najbolja karika u povezivanju ove zemlje sa Turskom su bili Bošnjaci. Zaista mi je drago što je predsednik Vučić pohvalio uticaj i delovanje gospodina Rasima LJajića. Ja se zahvaljujem i vama, jer ste i vi puno uradili i to je nešto što sa dobro kreiranom politikom Vlade i sa dobro kreiranom politikom koju predvodi gospodin Vučić, sa svojim kabinetom i sa svojom Vladom, što je na interesu svih građana i što treba svi građani da podrže.

U tom smislu SDP će podržati sve vaše predložene zakone i radujemo se svakom kilometru novog puta. Hvala vam još jednom.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi ministre, pred nama je set zakona koji se bave bitnim stvarima. Nekako mi se čini da se najbitnije odnosi na Zakon o igrama na sreću, odnosno o promenama koje donosimo u jednom članu.

Jako je bitno reći da je danas sa stanovišta savremene psihijatrije kockanje jedna zaista teška bolest zavisnosti koja se teško leči, koja poprima epidemski karakter i koja često jako puno puta se vraća, mi profesionalno kažemo recidivira.

Mi nažalost, menjamo samo jedan član, odnosno dva člana ovog zakona, i uvodimo nešto što je dobro. Uvodimo da vlasnici kockarnica, kladionica i drugih sličnih igara na sreću ne smeju biti osuđivana lica po bilo kojem pitanju.

Mi smo kao poslanička grupa zaista imali mnogo amandmana, ali poštujući proceduru koju ova Skupština Poslovnikom donosi, bili smo onemogućeni da ih podnesemo, te smo s toga odlučili da veoma brzo pripremimo i u pripremi je potpuno novi predlog potpuno novog zakona o igrama na sreću. Ovaj zakon zaista ima puno manjkavosti, a mislim da je najveća to što lokalna samouprava, odnosno gradovi u kojima se ove kockarnice i otvaraju nemaju nikakve ingerencije u postupku, niti znaju bilo kakav dokumenat u postupku otvaranja kockarnice.

S druge strane, kontrolu apsolutno vrši Poreska uprava. Tako da gradonačelnici, gradovi i lokalne samouprave apsolutno ne odlučuju i apsolutno ne kontrolišu šta se dešava sa kockom, odnosno tim kockarskim objektima u njihovom gradu.

Simptomatično je da to jako zloupotrebljava opozicija, naročito u Novom Pazaru, koja danonoćno priča da gradonačelnik ili lokalna samouprava, i to sa svetih mesta, su vinovnici i otvaraju i promoteri takvog ponašanja, što je apsolutno neistina i širenje panike i na šta bi mogao i javni tužilac da reaguje. Jer, izvinite molim vas ako bi neko optužio gradonačelnika Niša da je promoter nečega što je nemoralno, što je loše, pa onda bi ljudi u Nišu osetili da su u panici. To je apsolutno jedna neodgovornost i odnos prema politici i svim građanima ove države. To jedna politička opcija u Novom Pazaru radi, koja se vrlo često krije iza religije i iza vere.

Šta bi mi menjali? Mi smo malopre čuli neke političke floskule - potpune zabrane. Ja sam i profesionalno i lično protiv kockarnica, ali, gospodo, iskustvo, istorija je pokazala da to nije najbolji način kontrole. Ako potisnete to u prizemlje, razbujaće se. Država neće imati nikakav profit od toga. Imaće profit kriminalci i to je obični populizam.

Ja bih lično sve to ugasio. To je moje versko stanovište, ali iskustvo je pokazalo da je bolje kontrolisati to. Apsolutna kontrola nasuprot zabrani.

Šta još može da se kaže i šta još može da se izmeni? Čuli smo, pozivaju se na tu udaljenost koju propisuje ovaj sadašnji zakon – 200 metara od obrazovnih ustanova. Misli se na osnove i srednje škole. Gospodo, nekoliko puta je to u Novom Pazar zloupotrebljeno i meni je ministar finansija odgovorio da je čak bilo i falsifikovanja u tim dokumentima, jer se radi o tome da tu udaljenost meri određeni licencirani geodeta, pa to lokalni katastar potvrđuje. LJudi su merili običnom pantljikom. Uglavnom, najdalji put su pravili, preko 200 metara.

Mi smo želeli da predložimo da to bude dve hiljade metara vazdušnom linijom ili više. Moramo naći model da iskorenimo to iz centara gradova, naših, značajnih, koji postaju turističke metropole. Želeli smo da to proširimo, da ne budu samo osnovne i srednje škole, nego i visoko-školske ustanove, jer znate da su vurnebilni i stariji maloletnici. Znači, da su ljudi od 18 do 21 godine pogođeni. Mi smo želeli da se to odnosi i na istorijsko kulturne spomenike. Pa nećemo valjda ispred Altun-alem džamije ili ispred Sopoćana imati kockarnicu.

I treba menjati ovaj zakon, ali ovaj zakon moramo na vrlo korektan način sa stručnjacima iz struke konsultovati da bi dobili jedan optimum.

Šta se može reći i šta se još može ovde predložiti? Izuzetno je bitno da se sačuvaju mladi ljudi i ovaj zakon ima posebnu stavku. Mislim da moramo mnogo

ozbiljnije u tom predlogu, koji ćemo mi doneti, voditi računa o evidenciji. Nikako se ne sme desiti da ljudi mlađi od 18 godina imaju pristup ovakvim mestima. Evidencija koja postoji u nekim stranim zemljama je potpuno drugačija. LJude se moraju slikati, i profilno, i pravi im se praktično kartoteka. Pokušava se na svaki način demotivisati mladi ljudi i bilo koji građani da se praktično bave ovim poslovima.

U tom smislu, vrlo brzo treba predložiti novi zakon koji će se baviti ovom tematikom ozbiljno i profesionalno i mislim da ćemo na tom poslu dobiti podršku većine poslanika koji zaista brinu o svim građanima ove države.

Kažem, mi ćemo glasati za ovu izmenu, obzirom da onemogućavanje da licima koja su kažnjiva da se bave organizovanjem ovoga jeste jedan korak, ali želim da kažem da postoji puno manjkavosti i da mi, kao politička opcija, verovatno i naši koalicioni partneri zaista želimo da smanjimo i dokinemo kocku ovoj državi.

To ćemo uraditi kroz apsolutnu kontrolu, to ćemo uraditi kroz praćenje i motivisanje mladih ljudi da se bave sportom i zdravim aktivnostima, kvalitetnijom školom i to ova Vlada na dobar način čini. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, ja bih podržao zaista ideju ovog amandmana koji je koleginica podnela, jer rodna ravnopravnost i ekonomsko osnaživanje žena neki su od ključnih uslova stabilnog ekonomskog razvoja. Vi znate da ova Vlada zaista puno čini na ekonomskom osnaživanju žena i to pokazuje podatak da je već 30% učešća žena u vođenju preduzeća malih i velikih. Znate da je prošla godina označena kao godina ženskog preduzetništva.

Brojni su koraci koje je Vlada uradila da rodnu ravnopravnost i učešće žena u malom biznisu podigne. Pre svega, priprema se zakon o rodnoj rodnopravnosti. Rodno budžetiranje je nešto o čemu se puno razgovara, formiran je savet u okviru Privredne komore Srbije za žensko preduzetništvo. Na kraju, izuzetno funkcionisanje Ženske parlamentarne mreže, kao i otvaranje jedne posebne budžetske linije od strane Evropskog parlamenta, odnosno evropskih institucija kojima je dodeljeno 20 miliona evra za budžetiranje ženskog preduzetništva u samom regionu.

Želim da naglasim da je ovo put koji treba nastaviti, tako da mi se čini da je predlog koleginice Dušice Stojković jako smislen i da bi ga valjalo u ovom obliku podržati. Cilj je da Srbija bude društvo jednakih šansi u kome žene neće trpeti nasilje i diskriminaciju, jer je unapređenje rodne ravnopravnosti jedan od velikih preduslova održivog razvoja države. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi građani Republike Srbije, uvaženi ministre, ministri i gosti, želim da kažem da je danas naša škola pred velikim izazovom i taj izazov nalazi se pre svega van škole, ne u samoj školi.

Mi smo danas svedoci uspostavljanja i rasta jednog novog sistema, digitalnog sistema, koji neprestano raste i neprestano se širi i predstavlja veliki konkurent današnjeg obliku škole. Podsetiću vas da se danas obistinjuje velika teorija u psihičkom razvoju ljudskog čovečanstva Lava Vigotskog, koji je lepo rekao da ljudska psiha, odnosno psihički razvoj, doživi pomak onda kada se uvedu nova oruđa u procesima saznanja. Gospodo, to se desilo u situaciji iznalaska štamparije, kada su ljudi veoma lako proširivali svoje knjige i umnožavali ih. To se dešava i danas kada digitalni svet raste velikom brzinom, šireći podatke i informacije.

Škola u današnjem obliku ne može biti takmac takvom jednom sistemu koji neprestano raste i umnožava se. Ali, može li se škola suprotstaviti ovom sistemu? Može. Koje su prednosti škole koje treba forsirati u reformama, a ova Vlada sa ovim ministarstvom je započela ozbiljnu reformu školstva u Srbiji. Koje su šanse na koje treba da obratite pažnju, gospodine ministre? Prva šansa je razlika između podatka i znanja. Naš se učitelj ne može opskrbiti sa toliko informacija i podataka da konkuriše jednoj elektronskoj bazi podataka. To je nemoguće. Naši učitelji i nastavnici bi ispali smešni u toj situaciji.

Ali, šta se može? Može se forsirati znanje, a znanje je jedan smisleni sistem u kojem ti podaci dobijaju nekakav značaj, nekakav smisao. Pazite, najbolji primer vam je Mendeljejev sistem hemijskih elemenata, gde je kroz jedan sistem znanstveni prikazana kompletna hemija, kompletni osnovi hemije su dati kroz ovaj sistem znanja. To treba forsirati, takav pristup i takav gotov proizvod treba profesori da prezentuju našoj deci, ako želimo pomaka, a pomaka mora biti.

Druga stvar koja daje prednost školi, gospodo, škola mora biti mesto punokrvnog života svakog našeg đaka i svakog našeg deteta.

Naša deca i pored silnih mreža, interneta i veza su alijenirana, otuđena, sama, nesigurna, blago depresivna i škola mora biti mesto njihove socijalizacije, njihovog susreta sa drugim, njihovog razgovora sa drugim, njihovog odrastanja.

To su gospodo prednosti škole koje moramo forsirati, kao nijedan drugi sistem u državi, modernom sistemu, modernom aparatu države, mi ne možemo naći u obrazovanju optimalan model. To je nemoguće. Mi ne znamo kakve će potrebe biti za 20 godina, šta će istorija, kultura, šta će ekonomija tražiti u tom trenutku, pa još dodatno obrazovati nastavnike, treba nam još pet do 10 godina za taj profil.

Šta mi možemo je teško reći, ali uzmimo model malih razvijenih država naše veličine, koji danas postižu najznačajnije napretke u znanju – Finske, Danske, Norveške, Španije, Koreje, oni su se opredelili za fleksibilnu školu, za fleksibilno obrazovanje. Kod njih ne postoji predmetni sistem, ne postoje časovi klasični. Oni su se opredelili za pridavanje velike uloge i inicijative nastavniku i to je jedina šansa. Oni nemaju predmet. Oni to formiraju u obliku tematskih modula, problematskih modula i na taj način stalno moduliraju, involviraju, stalno unapređuju čas. Mi ovde pričamo o nečemu što su smernice u kojima moramo usmeriti našu školu. Ono što je bitno i ono što vam ja upravo pričam je jedini model napretka u koji možemo postaviti naše obrazovanje. Naše školstvo to može i naši nastavnici su kadri da to učine.

Ono što je takođe bitno reći, jeste da ne možemo suprotstaviti ovo što sam ja rekao onome što smo juče čuli, fiksiranih udžbenika koji su dati jednom za svagda, koje piše jedan čovek, koji izdaje jedan izdavač, a to je suludo. Juče, sinoć, gospodo otkriven je novi organ u jednom američkom istraživačkom centru. Novi organ koji se zove intesticijum i koji je nađen uživo posmatran, nema anatomije seciranjem, pos morten, nego uživo je nađeno sinoć. Kad bi to bilo u tom udžbeniku objavljeno? Za 20 godina. Jeste prednost ministre ono što ste rekli. Elektronski udžbenik je teško napraviti, ali on je najjeftiniji. Besplatno je širenje, jednim klikom „apdejtujete“. To je prednost, ne „apdejete“ nego „dan lodujete“. To je još veća prednost. Svaki dan, svakodnevno ažuriranje. To je najbitnija stvar gospodo.

Ja sam svoj subspecijalistički ispit prošle godine spremao iz najmodernijeg Braun Valdijevog udžbenika iz 2015. godine. On je danas već zastareo. Suludo da ja kupujem knjigu uopšte, ja već ulazim u naučna istraživanja i u preporuke. To treba da naučimo našu decu. To je jedini smer.

Veoma sam zadovoljan vašim radom u ovoj teškoj situaciji sa manjkom para. Vi zaista dajete nove mogućnosti. Ulazimo u reforme prvog, petog razreda osnovne škole, zaokružićete nešto. Ovi zakoni su brilijantni. Prava mera evropskih zakona. Nešto što će dati šansu našoj deci da uđu u takmičenje sa detetom iz Masačuseca ili sa detetom na Kamčatki.

Šta je važno? Želim kao predstavnik bošnjačkog naroda ovde da kažem, jeste da ste vi zaista pokazali napor i ja ću to pohvaliti, da se iznađu rešenja za neke termine koji su osnovne odrednice za posebnosti bošnjačkog naroda. Potpisali ste Memorandum sa Zavodom za izdavanje udžbenika sa bošnjačkim nacionalnim većem i to će produkovati nove udžbenike.

Drago mi je što je vaše Ministarstvo na nivou zadatka, što nije uskogrudo, što je isto prema svim građanima ove države. Sinoć smo čuli da se neki nacionalisti pozivaju na Danila Kiša, to je apsurd. Ono što priča Boško Obradović, to je Kiš nazvao banalnom ideologijom, ideologijom banalnosti kiča. Ceo svoj život i radni vek on je posvetio borbom protiv tih usko nacionalnih interesa protiv čovekoljublja, protiv posebnosti svakog čoveka jedinke.

Ono što želim da kažem jeste, a to je možda, nesrećna okolnost da mi težimo jednosmenskom radu u Beogradu, što je najbolji model za prenošenje znanja. Znači rad vanškolske, one vannastavne aktivnosti su najbitniji u fokusu i za njih treba dati mnogo vremena.

Gospodo, deca u Novom Pazaru idu u tri smene u škole. Mi rešavamo taj problem. Škole imaju do 1.900 đaka, što je apsolutni rekord i to je dobra stvar. Mi se tome radujemo, to je rasadnik budućeg napretka Srbije. Molim vas, vi ste pokazali zaista i volju i želju i mi smo napravili u prošlom mandatu, naravno naša koalicija u kojoj je SNS u Novom Pazaru, napravili smo tri škole, lepe škole, renovirali jednu, udvostručili, renovirali sve škole, ali još imamo taj tekući problem.

Zahvaljujem vam se na vašoj inicijativi koju ste u Novom Pazaru izrazili, da ćete uz pomoć evropskih fondova obezbediti, pokušati da obezbedite određenu svotu za izgradnju još jedne škole i obdaništa. Nažalost, ta vaša inicijativa je u Novom Pazaru interpretirana jako pogrešno i predstavnici opozicije ističu da vi na budžetu trenutno imate šest miliona eura za tu upotrebu. To gospodo, šest miliona eura je dovoljno za pet škola, ali želim da ovde zbog javnosti građana potvrdimo vašu inicijativu i da kažemo na koji način ćete vi nama pomoći, da je to preko evropskih fondova, da ćete se vi uz našu pomoć, a grad Novi Pazar je uspeo da nađe parcelu i da pripremi idejno rešenje, da ćete uspeti uz našu pomoć da ove svote novaca dobavite. Ne postoji fiksno, trenutno na vašem budžetu.

Podsetiću da je po Krivičnom zakoniku, po članu 344. jako kažnjivo iznošenje određenih stvari kojima se manipuliše i prenose lažne vesti i da je takva stvar kažnjiva do tri godine.

Na kraju, želim da vam zahvalim na jednom dobrom pristupu i želim da podržim ispred svoje socijaldemokratske partije jer ovakav set zakona, naravno, prosvetna inspekcija je jako bitna. Možda najbitniji deo ovih zakona jesu one mere protiv korupcije koje su praktično u svakom članu involvirane.

Posebno vas molim da i vi kao ministar koji zaista pokazuje jednu želju, altruizam da dokine korupciju sa kojom ćemo imati borbu tokom celog našeg života. Pazimo na ove stvari, jer konkurencija produkuje, daje najbolje produkte, ali uvek je tu blizu i korupcija i o tome moramo voditi računa.

Naš lider, gospodin Rasim LJajić, je veliki pobornik reforme u školstvu. Mi imamo u okviru SDPS jednu celu strategiju, platformu. To se i vidi kroz rad ministarstava kojima rukovodi gospodin LJajić, koja uvek unaprede određenu stvar i uvek im daju novi input i novi način objašnjavanja i novi tok u uvek dobre rezultate.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati sa zadovoljstvom predložene zakone. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, ja sam zaista iznenađen ponovnim insistiranjem na neistinama. Nakon što je ministar potvrdio da nije obezbeđen novac u budžetu Ministarstva, ali da će on učiniti sve da te pare povučemo iz evropskih sredstava, ja vas pitam, otvoreno - imate li vi u ovom trenutku u budžetu šest miliona evra, kako kaže gospodin Jahja, za izgradnju škole u Novom Pazaru, ili vi u celom budžetu nemate pola miliona evra?

(Predsedavajući: Samo se obraćajte meni, molim vas.)

Molim vas da ubuduće, zbog kolegijalnosti i kvalitetne rasprave, ne izlazimo i ne povređujemo tačku 106. Apsolutno se prethodni govornik nije pridržavao na kraju svog govora o temi o kojoj treba da pričamo i izneo je neke paušalne optužbe i povezivao kriminal i naše profesore koji rade i sa tim malim platama pokušavaju da, eto, budu moralni primeri u školama.

Još jednom molim ministra da zbog javnosti kaže da li on ima u budžetu tih šest miliona evra, kako tvrdi gospodin Jahja, za školu u Novom Pazaru, ili je inicijator i ovde ističe da ćemo do tih para doći iz evropskih fondova.

Uvaženi predsedavajući, ne postoje nepisana pravila u ovoj Skupštini. Postoje pravila kojih se pridržavamo ili ne. Ako neko ne poznaje poslovničku proceduru, to je stvar njegove neinformisanosti i neznanja. Ne može se ovde rukometno menjati redosled ljudi koji govore.

Ja sam ukazao na povredu Poslovnika, član 106, dizao sam Poslovnik ali vi to niste videli, jer poslanik koji je hteo rukometno da se promeni, inače se nije ni držao uopšte dnevnog reda. Niste ga možda slušali šta je on pričao. Naime, on je zloupotrebio ovu Skupštinu i ove ljude ovde. On je svoje lične probleme sa zakonom iznosio ovde, u danu kada mi raspravljamo o izboru tužioca i na taj način direktno vršio pritisak i radio sve ono protiv čega se mi ovde zalažemo. To je uticaj na politike na pravosuđe, protiv kojeg smo mi ovde svi zajedno. Nemojte molim vas, slušajte malo šta ljudi pričaju.

Ako je on pozvan na sudu zbog toga, a još se brani svojim imunitetom, e, onda mi imamo ozbiljan problem. Molim vas da se strogo pridržavate Poslovnika, koji je ovde nekoliko puta povređen. I ja sam klanjao džumu i bio sam na džumi namazu. Šta to znači? Pa sam stigao da dođem ovde i da slušam.

I ja se zalažem, i svi se ovde muslimani zalažu da postoji neki prostor, ali, nemaju ga ni pravoslavni. Znači, ili ćemo rešavati probleme svima zajedno, a nećemo to promovisati u političke svrhe i da na to dobijamo političke poene. Ovo što radi gospodin Zukorlić je politička promocija i zloupotreba islama u političke svrhe. Molim vas, to nemojte da dozvolite.

Meni je drago što ova Vlada i ovo ministarstvo značajnu pažnju posvećuju budućem industrijskom razvoju ove zemlje i, naravno, kao preduslov bilo kakvog razvoja jeste obezbeđivanje kvalitetne infrastrukture.

Prethodni govornik je spomenuo Koridor 11, koji je započet. Delovi su već izrađeni, odrađeni, ali je kompletna trasa utvrđena i već se zna da će se spojiti sa Boljarima, da će preći preko Pešterske visoravni i to je zaista nasušno za kraj iz kojeg ja dolazim.

Celom rutom ovog puta biće praktično zaustavljeno iseljavanje i migracija, jer su ovi krajevi do sad već opusteli i ovaj način obnavljanja i stvaranja nove putne infrastrukture zaista predstavlja prvi korak u sanaciji i populacije, ali i budućeg razvoja koji ovaj kraj mora doživeti.

Ja ću se pridružiti sugestijama kolege iz Novog Pazara. Zaista je puno urađeno, ne samo za Novi Pazar, već i za druge gradove ovog regiona. Naravno, Novi Pazar je postao i postaje sve više regionalni centar, uz pomoć jedne ozbiljne vlasti koja je tamo i jedne kvalitetne saradnje sa Vladom Republike Srbije. U tom smislu, svaka priča o regionalnom razvoju je nešto što treba podržati i u tom smislu mislim da je ovaj predlog dobar.

Uvažene koleginice i kolege, jako je logično ovo što dato rešenje predlaže da usklađujemo praktično našu politiku, pre svega, u ovom slučaju medicinsku, sa EU.

Nažalost, Srbija je već mnogo puta u bliskoj prošlosti dobijala po glavi upravo što je lutala i što nije znala kojim pravcem da se uputi. Strateško opredeljenje ove Vlade jeste EU. Medicina, najbolja svetska je u Berlinu, u Americi, svakako nije na Kamčatki.

Stoga, želim da kažem da je ovaj zakon apsolutno u sukladtstvu sa evropskim standardima i to je opredeljenje ove zemlje i to je jedini put koji ovu zemlju, a i njeno zdravstvo, može izvesti na zelenu granu i može podići na najviši nivo, nivo svetskih standarda, od kojih će koristi imati samo građani, u ovom slučaju korisnici medicinskih usluga.

Uvažene kolege, kada se radi o stručnim zakonima kao što su medicinski ili zakoni koji su vezani za određenu struku, veoma je bitno da oni prate razvoj, a razvoj u nauci je danas izrazito intenzivan, pogotovo u medicinskim naukama, lekovima, medicinskoj organizaciji kompletnog medicinskog odgovora. Stoga mislim da svaka promena i svaka reforma koja je u hodu je dobrodošla i nisam za takvu kritiku.Što se tiče ovog zakona, ovde je nedostajalo i vidite da pri samom donošenju u nekim prošlim sazivima smo imali stav da su takvi oblici dobri.

Međutim, Poverenik je uvideo svoju grešku, pa je i dao sugestiju. Ministarstvo je prihvatilo tu sugestiju da treba da imenujemo nekog ko će da prati, u ovom slučaju Institut „Batut“, i to je dobra stvar. Jednostavno poboljšavamo zaštitu medicinske dokumentacije, zaštitu sigurnosti tih podataka i stoga ovaj amandman u tom smislu ne treba prihvatiti.(Vjerica Radeta: Replika.)

Ja ću upravo replicirati…

(Zoran Krasić: Po kom osnovu?)

Replika, pogrešno ste me protumačili koleginice.