Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnikom, želim da kažem da ste dobro izbalansirali i na pravi način rešili još jednom ovaj problem koji imaju naši studenti koji nisu uspeli da završe, zbog raznih problema, ličnih ili bilo koje druge prirode, svoje studije. Pred nama je dobar, dobro izbalansiran, dobar, realan predlog da im se da mogućnost i šansa da još za dve godine završe svoje studije na način na koji su i po programima na koji su oni to svoje obrazovanje započeli.

Mislim da se svaki put, a mi već treći put razmatramo slično temu i dajemo slično rešenje, smanjuje broj takvih studenata. Mislim da ima mnogo manje nego što određene cifre predstavljaju i pokušavaju da predstave. Mislim da je jako važno da određujemo rok ovim studentima, kako sada, tako i svaki drugi i svaki prethodni put. Mislim da studiranje nikako ne sme da bude, ne sme se studirati ceo život, ali se treba učiti ceo život i mislim da je ograničavanje perioda svakako pedagoški opravdano, motivišuće i da, iako je to možda za Vladu, za poslanike teže, mi pokazujemo na taj način iskrenu želju da ovi ljudi zaista što pre i na pravi način završe započete fakultete, jer studiranje nikako ne sme biti hobi, studiranje mora biti ograničen period na koji se najefikasnije stiču znanja i veštine koje će ljudima pomoći da efikasnije obavljaju one profesije za koje su se oni opredelili. U tom smislu treba podržati ovaj zakon.

Ovaj predlog će, naravno, uvažiti i to, našu iskrenu želju da povećamo broj visokoobrazovanih ljudi u našoj zemlji, da dostignemo evropski nivo od 25%. Mi smo danas na pola puta i da budemo društvo obrazovanih ljudi. Mi u Socijaldemokratskoj partiji imamo jedan dokument koji se zove „Država obrazovanja“, a u kojem smo dali osnovne smernice na koji način želimo reformisati naše obrazovanje i čini mi se da je ova Vlada zaista na dobrom putu i da se ono što smo mi zacrtali kao socijaldemokrate dobro ostvaruje i da dobro napredujemo na tom putu.

Mi verujemo da je preduslov istinskih i jednakih mogućnosti suzbijanje siromaštva i ostvarivanje socijaldemokratskih ideja, obrazovanje, to je jedini put, da je dobro obrazovanje ulaznica za zdrav i normalan život i porodične vrednosti i formiranje pojedinca. Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi koji u društvu uživaju jednake mogućnosti, i to je ono što mi želimo. Želimo da obrazovanje bude osnovno ljudsko pravo i tu svoju politiku svakodnevno sprovodimo. Ljudsko pravo na obrazovanje, naravno, ne sme se završavati samo kod mladih ljudi, nego se može omogućiti i u odraslom dobu. Ko god nije stekao odgovarajuće obrazovanje u mladosti zaslužuje jednake šanse.

U tom smislu želimo da podržimo ovaj zakon i glasaćemo za njega i želimo zaista da damo jednu korektnu šansu ljudima da završe započete fakultete. Pogotovo je ovaj predlog korektan prema onim ljudima kojima je ostalo još par ispita, a verujem da je velika većina njih u tom statusu i mislim da će uspeti za ove predložene dve godine da svoje studije privedu kraju i da zaista učestvuju na pravi način u razvitku i napretku naše zajedničke države, jer i studiranje, celoživotno studiranje, koje se spominje kao mogućnost, bi bilo loše, ne samo za fakultete, nego i za same te ljude.

Sa sticanjem studentske diplome oni stiču samopouzdanje da su preskočili jednu izuzetno važnu stepenicu, da su stupili u red akademaca koji mogu da rukovode, mogu da budu lideri ili zadobili znanja i veštine koje će im zaista omogućiti da lakše sprovode zacrtane planove u svojim firmama, na svojim poslovima i opredeljenjima za koja se zalažu.

Socijaldemokratska partija stoga će podržati ovaj zakon, kao i nastojanje ove Vlade da raširi dostupnost kvalitetnog obrazovanja, da otvori sistem obrazovanja, da bude što otvoreniji, da poradi i podigne kvalitet obrazovanja. Mi se trudimo da se poveća bruto nacionalni dohodak, izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka i da ono bude veće za obrazovanje i nauku. Mislimo da ova Vlada jako puno radi na tom planu, samim stabilizovanjem ekonomskih situaciji u državi stvara uslove za bolja i povećana ulaganja u nauku i u obrazovanje.

Stoga ćemo, kao neko ko je posebno zainteresovan za podizanja znanja radnika, za solidarnost i demokratiju i razvoj ovog društvo, zdušno podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, ako je neko 2017. godine imao neku dilemu i nedoumicu da li treba dualno obrazovanje uvesti, inkorporirati u naš sistem, mislim da ga danas nema i meni je jako drago što i kolega Stevanović jako pametno debatovao o ovoj temi, kao ekonomista dao zaista par kvalitetnih sugestija, što me dodatno ohrabruje da smo na pravom putu i da dualno obrazovanje je put koji će omogućiti mladim ljudima da ostanu u ovoj zemlji i da im daje šansu da dobro zarade u budu vrednovani u svojoj zemlji, svom gradu, svom mestu gde žive i gde stvaraju porodice. To pokazuju naravno statistike neumoljivo i one pokazuju kvalitet ovog zakona i dobru orjentaciju koju je zauzela ova vlada na čelu sa tadašnjim, odnosno sa sadašnjim predsednikom države i kompletnom Vladom gde smo danas čuli od ministra, da je sedam 7.400 mlade dece se opredeljuje ili oko 40 do 45% svih kapaciteta usmerenih škola u našoj zemlji u 83 škole da oko 600 kompanija učestvuje i da oko 40 profila i više se danas formiralo za ove ljude i učenike.

Ono što je najbitnije da i sami učenici, njih 75 do 90% je reklo da je zadovoljno i da je nakon šest meseci našlo zaposlenje u svojoj struci u oblasti iz koje se obrazovalo, da 90% njih smatra da učenje na dva mesta, što inače i znači dualno obrazovanje je nešto što im daje zaista veliku šansu da se odmah zaposle i da steknu kvalitetna znanja, a da 60% poslodavaca je izjavilo da je spremno da zaposli učenike koji su radili kod njih odmah nakon nakon ovog formalnog školovanja.

Naravno da 2017. godine kada smo donosili taj zakon i kada smo se odlučivali za dualno obrazovanje bilo je različitih kritičara ali želja za dualnim obrazovanjem je postojala i malo pre, a na to je ukazivala naša privreda i najviše mislim 2013. godine. Obzirom da dolazim iz Novog Pazara iz kraja koji ima jako puno malih preduzeća koji su se trlili i koji se danas trle sa značajnim nedostatkom kvalifikovane radne snage. Međutim, tek 2016. godine sa vašim dolaskom, jednom kvalitetnom saradnjom, sa PKS i naravno zaista jednom jakom inicijacijom od strane predsednika i kompletne Vlade ušli smo 2017. godine na pravi način i doneli Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama, a ovo što danas radimo je samo završetak i dovršavanje instituta dualnog obrazovanja i u visokom obrazovanju, znači u kompletnom obrazovanju što je izuzetno značajano i pravi je put za razvoj obrazovanja u našoj zemlji.

Jako je dobro što nismo apsolutno prepisali modele koje smo, čija iskustva smo usvojili kao što je nemački, austrijski ili švajcarski model. Čuli smo danas šta se dešavalo Mađarskoj jer su oni zaista uspeli da privuku mnogo investicija i da krenu sličnim putem, ali drago mi je da kažem, srbijanski sistem dualnog obrazovanja ima svoju autentičnost, da je opredeljen prema našoj privredi koja ima svoje karakteristike i posebnosti, pre svega opredeljen ka malim i srednjim preduzećima. Te 2017. godine što mi je jako bitno da kažem, imao sam veliku inicijaciju i stalna zvanja od lokalnih samouprava iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, iz Novog Pazara, pa iz opštine Tutin, i Sjenica da se podržim ovakav jedan zakon, da podržimo dualno obrazovanje jer i lokalne samouprave u ovom sistemu obrazovanja dobijaju značajno mesto. One postaju spona između obrazovanja i privrede, one učestvuju u kreiranju upisne politike i one prvi put dobijaju neku konkretniju, opipljiviju mogućnost da učestvuju u kreiranju i pomognu lokalnim preduzetnicima.

To je zaista velika stvar i nešto što i danas podržavanjem ovog Zakona o visokoškolskoj u vođenju dualnog obrazovanja u visokom školstvu činimo na pravi način što će, naravno, ne pomoći samo centrima koji imaju velike fakultete nego i manjim centrima kao što je i grad Novi Pazar i njegovo okruženje.

Ja ću iskoristiti jedan primer koji sam čuo od mislim jako visprene vaše koleginice gospođe Grujić, na primer onaj primer o drvnoj industriji, koji je jako poučan i mislim da mnogo znači, eto da se objasni i ljudima, na primer iz mog kraja, velika industrija pločastog nameštaja u Novom Pazaru, Tutinu i njegovoj okolini je jako uspešna i mi smo u sadašnjem sistemu imali da prilikom obrazovanja u visokoškolskim institucijama jedno na primer tog profila za drvnu industriju, imali smo nekoliko različitih profila, kao što su stolar, tapetar, lakirer itd.

Međutim, u današnjem sistemu, sistemu dualnog obrazovanja, svi su ti profili sublimirani u jedan profil koji se zove operater za izradu nameštaja. Tako da, mladi čove za vreme svoje trogodišnje škole prolazeći kroz desetak postrojenja, potpuno različiti da se jedni bave proizvodnjom pločastog nameštaja, drugi proizvodnjom kupatilskog nameštaja, treći ugaonih garnitura i tako dalje, dobijaju jako puno više veština i savladavaju desetak tih, praktično veština, upoznaju se svim problemima u tim različitim specijalnostima i naravno sa sticanjem mnogo više veština u okviru ovog zanimanja, ovakav jedan radnik postaje jako skupocen na tržištu, jako više vredi, jako više zna, može čak i da se pozabavi otvaranjem sopstvenog preduzeća što je velika stvar za pokretanje malih preduzeća, u ovom slučaju u drvnoj industriji.

Socijaldemokratska partija i socijaldemokratija kao orjentacija politička kojoj ja pripadam i moja politička opcija u centru svog delovanja vidi radnika, pa je stoga i obrazovanje i podizanje vrednosti u veštinama i u vrednovanju jednog radnika za nas, centralna tema i centralno mesto i upravo zbog toga mi želimo da izuzetno glasno i jako podržimo dualno obrazovanje u Srbiji, jer to vidimo kao način da naši radnici budu i obrazovani, opšte obrazovani, ali i da steknu zaista veštine koje će im podići vrednost na tržištu i koje će naterati i same poslodavce da poštuju njihov rad i da ih dodatno cene.

Stoga će moja socijaldemokratska partija ovaj zakon zdušno podržati, kao što smo podržali uvođenje dualnog obrazovanja. Želim da kažem i da pozdravim orjentaciju ove Vlade i njenog premijera i predsednika same države, kao i sve ministre i naravno, da je ugaoni kamen, odnosno mogu da istaknem tri centralna mesta ili tri ugaona kamena koja nas vežu za ovu koaliciju, a to je opredeljenje za evropske integracije, kojima želimo da modernizujemo našu zemlju, opredeljenje za stvaranje jednog savremenog društva gde informatičko društvo će biti dominantno na čemu insistira ova Vlada. Iza nas treća izuzetno bitna stvar koju ova Vlada izuzetno dobro radi jeste reforma obrazovanja sa uvođenjem dualnog obrazovanja se to čini na najbolji način.

Stoga ćemo mi ovaj zakon, kao i one dodatne zakone koji su predloženi podržati, obzirom da se radi o zakonima neophodnim za zatvaranje Poglavlja 7. i unifikaciju naših zakona sa evropskim standardima i evropskim zakonima, stoga mi te zakone, zaista želimo zdušno da podržimo. I još jednom vam se zahvaljujem na jednom kvalitetnom radu, koje je ovo Ministarstvo dalo u zadnjem periodu pogotovo na polju dualnog obrazovanja.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.

Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.

Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.

Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.

Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odgovorna politika mora biti sluškinja ekonomije.

Kreiranje politike danas mora biti takvo da rezultiram kvalitetnim i održivim razvojem Republike Srbije. To ova Vlada zaista čini intenzivno i kvalitetno od svoga imenovanja i to u dva glavna pravca. Pre svega, sa jedne strane forsiranjem informatičkog društva, uvođenjem informatičkih rešenja i informatičkih povezivanja u svim sistemima i u drugom pravcu, unapređivanjem naučnog i tehnološkog kapaciteta naše zemlje.

Neosporno je da u Srbiji postoji naučno-istraživački potencijal koji treba negovati i uvećavati, kao i konkretnije koristiti da bi Srbija postala privreda zasnova na znanju. Harmoničan odnos između privrede, nauke i inovacija je u smislu stalnog i kvalitetnog transfera između njih modus operandi sigurnog privrednog razvoja naše zemlje.

Na polju unapređenja naučne delatnosti najznačajnije je bilo modernizovati zakone koji se tiču nauke i naučnih istraživanja i to je ovo ministarstvo jako korektno učinilo. Pre svega, prošle godine je usvojen Zakon o Fondu za nauku kojim je nastavljeno finansiranje projektno i kojim se otvara još veća paleta za projektno finansiranje nauke, što je jako bitno, i što je način na koji se može motivisati zaista veliki broj naučnika, koje ova država ima na svim poljima, da svojim ličnim rešenjima, idejama se uključi u naučni razvoj ove države.

Danas je pred nama je jako značajan Predlog zakona o nauci i naučnim istraživanjima koji je prošao jako iscrpne javne rasprave, koje su bile jako kvalitetne, što je pomoglo da se napravi jedan dobar dokument koji uvažava stavove i potrebe naučne zajednice.

Ova dva zakona koja sam spomenuo čine paket reformskih zakona iz oblasti nauke kojima se podstiče naučno-tehnološki razvoj i obezbeđuje stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Glavna novina, ono što je spomenuo gospodin ministar ovog zakona, jeste zvanično ukidanje, ali videli smo da to nije ukidanje, nego jedan novi način finansiranja, ali ukidanje jednog modela koji je do sada postojao, apsolutnog projektnog finansiranja koji je bio neodrživ, koji je bio jako kritikovan i kroz koji su se finansirali određeni istraživački projekti.

Ovaj dosadašnji apsolutni model doveo je do toga da su konkursi ministarstva poslužili i služe kao sredstvo za preživljavanje instituta istraživača, umesto da pospešuju i nadograđuju kvalitetna istraživanja. Hoću da kažem da je ovo ministarstvo i brojna istraživanja koja je ono sprovelo utvrdilo da je ovaj dosadašnji sistem manjkav i da ga treba osvežiti i preći na jedan drugi, kako ćemo videti u ovom zakonu predloženi model, a to je model kombinovanog institucionalnog i projektnog finansiranja.

Zaista je opredelenje ove Vlade da modernizuje našu zemlju, pre svega na naučnom polju. Ja sam puno hvalio Ministarstvo zdravlja ovde, jer sam zaista zadovoljan na koji način je Ministarstvo zdravlja rešavalo probleme, modernizovalo tu oblast. Astronomski su velike cifre koje je to ministarstvo uložilo u obnovu resursa, ali mogu da kažem da ruku pod ruku sa ovim ministarstvom stoji i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja, to je široko polje posla ovog ministarstva, koje je zaista mnogo učinilo, ne samo u polju zakonodavstva, čega smo i danas svedoci, već i obnavljaju brojnih resursa koje je praktično ukupno obrazovanje i nauka u ovoj državi ima.

U poslednje četiri godine budžet za nauku je, kao što smo čuli, uvećan za 36% i najavljeno od strane premijerke da će se taj trend nastaviti, i ministar sam reće pokušaće se doći do cifre od 0,97 do 1,5, što je zaista ogromno povećanje budžeta, reč je o procentima bruto nacionalnog dohotka, onoga što je ova Vlada ili prošla Vlada zatekla to je bilo zaista mnogo manje i praktično neprimetno i zaista minorno za ovakvo vitalnu granu.

Protekle dve godine čuli smo da su se u Srbiji nastavila ulaganja u nauku. Najbolji primer su izgradnja određenih naučno-tehnoloških centara, naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu, kao i izgradnja zgrade Biosens instrituta u Novom Sadu, stanova za mlade istraživaće u Kragujevcu itd. Zaista je ono što je ovo ministarstvo učinilo jako puno i jako dobro. Međutim, i naučno zakonodavstvo i naučna infrastruktura, videli smo da rastu, ali čini se da je glavni problem slaba povezanost privrede i naučnih inovacija.

Na početku sam rekao da ozbiljna politika koju imaju mnoge evropske zemlje jeste onaj u kojoj je politika sluškinja ekonomije i ona u kojoj su naučna dostignuća i inovacije pokretači privrednog razvoja tih zemalja. Zapravo, u tome je glavna stvar i caka zbog čega su ta društva jako napredna, zbog njihovi radnici imaju visoke plate i zbog čega su njihovi proizvodi jako skupi.

Orjentisanost naučnih istraživanja ka privredi u našoj državi je relativno niska što se i odrazilo na rang Srbije u globalnom izveštaju konkurentnosti za 2018. godinu u kojem se prema kvalitetu saradnje univerziteta i privrede Srbija nalazi na 79 mestu od 140 zemalja.

Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja koja koristi naša privreda čine svega 3,3%, a sa druge strane, na primer, naučni radovi čine 88%.

Ne kažem da je loša stvar, pošto i sam pišem naučne radove i bavim se naučnim istraživanjem tog vida i to mnogi medicinari jako uspešno rade u ovoj državi i mnogi drugi naučnici, kažem da je za ukupni industrijski razvoj zemlje jako bitnije razviti ovaj drugi sektor, odnosno razviti bolju povezanost između privrede i naučnog istraživanja.

Od ukupno 16.592 istraživača, samo 3% je zapošljeno u tom poslovnom privrednom sektoru. Naučnici u našoj zemlji teško prelaze iz akademske sredine u privredu. Ukupna izdvajanja u nauku u Srbiji, rekoh za 2017. godinu, iznosilo je 0,93 BDP, iako je to dosta manje od evropskog proseka koji je 2,03. Očekujemo da će i dalje ovaj trend rasti, kao što je i do sada rastao i da će dostići neku razumnu, shodno ekonomskoj snazi naše države, vrednost.

Iz poslovnog sektora dolazi samo 10,1% ukupnih ulaganja u nauku u 2017. godini, što je znatno ispod proseka EU, gde privatni sektor učestvuje sa 55% ulaganja u razvoj nauke i inovacije.

Čvršća povezanost nauke i privrede je jedan od glavnih preduslova za razvoj i inovacije i njihovu primenu u privrednoj industriji, samim tim i za ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta.

Države koje su lideri u inovacijama i tehnički-tehnološkom razvoju jesu to isključivo zahvaljujući tesnoj vezi između privrede i naučno-istraživačke delatnosti, kao i komercijalnoj primeni znanja i tehnologija.

Nema sumnje da je potrebno da se naučna zajednica, instituti, u većoj meri uključe i kreiraju ponudu za privredu.

Ja znam da vi na tome dosledno radite i da se o tome priča poslednjih 22 godine, ili poslednjih deset leća o ovome što ja pričam. Vi ste svesni da je to ključ napretka ove države. Pohvaliću i to što ste formirali Savet za saradnju privrede i nauke. Tu je gospodin dr Popović imenovan za predsednika i mislim da je to jako značajno. Pogledao sam sajt Privredne komore, koja je sa vama partner, i to je put kojim se može informisati i naša mala privreda i srednja preduzeća, jer oni, verovatno, nisu dovoljno svesni koliko inovacije, pa i minorne, mogu, a zamislite neke krucijalne i svetski značajne, mogu dovesti do ubrzanja i olakšanja njihove proizvodnje, njihove konkurentnosti i, naravno, podizanja ekonomske moći cele zemlje, kroz taj način.

Ako odete u Ameriku, lako ćete videti da oni izbacuju svoju tešku industriju i one stare tehnologije, tekstilnu industriju i da kompletnu svoju industriju zasnivaju na naučnim inovacijama, na skupim proizvodima. Na primer, Amerikanci proizvode 90% ukupnih najmodernijih pomagala u medicini, koja su izuzetno skupa, a čija proizvodnja, verujte mi, nije toliko skupa i komplikovana. Reč je o dobrom brendiranju i o zaista jednoj kvalitetnoj ideji koju oni mogu i koju oni na pravi način prezentuju.

Rekoh da je jako značajan ovaj Savet za saradnju privrede i nauke i rekoh da se puno čini na otvaranju jako bitnih centara za nauku u velikim gradovima, kao što je Novi Sad, Niš, Beograd, priča se o Borči, Čačak, Kragujevac, ali vas moram pozvati da se takođe malo pozabavite i drugim delovima Srbije, delovima kao što je Novi Pazar, Subotica, delovima koji zaista imaju veliki potencijal.

Vi znate da je Novi Pazar najmlađi grad, region novopazarski, sa zaista velikim brojem mladih, jako kvalitetnih studenata i ljudi koji su zaista bliski nauci. Imate kapacitete državnog univerziteta u Novom Pazaru, kao i nekoliko privatnih univerziteta i mislim da bi osnivanje jednog centra za inovacije, kao i imenovanje određene osobe ili otvaranje kancelarije ovog saveta za saradnju između privrede i nauke bilo od izuzetnog značaja za taj kraj i za podizanje ukupnog naučnog standarda u samoj državi, zato što zaista ovaj kraj, u mom kraju ne manjka ljudi koji su spremni da ulože u mali biznis, koji su spremni da rizikuju, koji imaju taj gen za biznis, ali verujem da neke inovacije koje mora podupreti ovo ministarstvo i država i osnivanje jednog takvog centra za inovacije može umnogome da olakša i ojača ovu proizvodnu aktivnost i da zaista i taj kraj stane u rang u sa većim centrima u ovoj državi.

Ja mislim da Novi Pazar i novopazarski kraj, odnosno region Sandžaka, veliki potencijal u ljudima i u obrazovnom kadru, koji zaista može da doprinese da ova država krene napred još brže i da budu motor ekonomskog razvoja, kao što i danas jeste motor evropskih integracija i modernizovanja ove države.

Socijaldemokratska partija u svom programu ima zaista poseban dokument i posebnu pažnju obraća obrazovanju i nauci i stoga zaista ovaj zakon ćemo podržati širokog srca, obzirom da ga je podržala kompletna javnost u Srbiji i obzirom na to da smo ubeđeni da je dobra stvar za državu Srbiju i sve njene građane. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, hvala na sugestijama.

Pred nama su jako bitni zakoni, jako dobri zakoni, zakoni koji su vrlo moderni i koji će biti na veliku korist naših građana.

Ja moram da kažem da sam zadovoljan radom ovog Ministarstva, kao i većina narodnih poslanika, a naglašavam da sam ja neko ko dolazi iz unutrašnjosti i da se dobar i kvalitetan rad ovog Ministarstva, zaista reflektuje i dobro oseća i na drugim delovima, odnosno unutrašnjosti i drugim delovima zemlje, znači, ne samo u velikim centrima gde su klinički centri.

Zašto sam ja zadovoljan? Nisam zadovoljan samo subjektivno, već je to neko izmerio, postoji evropski indeks korisnika zdravstvenih usluga koji je pokazao šta je zapravo ovo Ministarstvo na čelu sa ovim ministrom radilo i da smo mi samo za pet godina sa neslanog zadnjeg ili predzadnjeg mesta došli na 18 mesto i pretekli mnogo razvijenije, bogatije zemlje, kao što su, na primer, Italija, Španija ili Poljska po kvalitetu zdravstvenih usluga što zapravo meri ovaj indeks i to je nešto što treba pohvaliti.

Obzirom da sam ja kao i većina naših kolega specijalizaciju, supspecijalizaciju, druge edukacije završavao u Kliničkom Centru, zaista sam ponosan na ono što se trenutno radi, što se najznačajnija ustanova Klinički Centar Srbije kao pružioca zdravstvenih ali i kao u okviru naučno-istraživačkog rada u okviru školovanja kadrova, ono što se danas dešava sa Kliničkim Centrom. Četrdeset godina Klinički Centar nije taknut prstom i zaista je predivan osećaj, eto i nas koji dolazimo iz unutrašnjosti, daje nam jednu dodatnu sigurnost i dodatnu motivaciju da je došao trenutak da zdravstvo ove zemlje zaista kreće krupnim koracima napred i to je nešto za svaku pohvalu.

Ona kula, prepoznatljiva poliklinike, zaista će dominirati gradom Beogradom i svim nama biti svetionik koji pružamo medicinsku uslugu i to je nešto što je zaista ovo ministarstvo uspelo da iznese u ovom mandatu.

Od 2014. godine, pa na ovamo krupne promene u medicinskom sistemu i zakonodavno, a i kadrovski, samo 65 miliona evra je uloženo u opremu koja nije 20 ili 30 godina obnovljena i koja danas zaista može da konkuriše najsavremenijim centrima, to su najmoderniji aparati u oblasti dijagnostike, ali i u oblasti terapijskog pružanja usluga.

Uvođenje informacionog sistema koje poboljšava, praktično transparentnost uvođenje elektronskog recepta je nešto što čovek može samo da pohvali.

Koliku otvorenost pokazuje ovo Ministarstvo, upravo najbolji je primer ono što je sad i spomenuo uvaženi ministar, a to je da su vrata i stranim stručnjacima otvorena i da se zaista smanjio broj intrahospitalne infekcija, da je Srbija ispod proseka, mnogo manje tih infekcija ima nego u mnogim modernim zemljama Evrope, što je za svaku pohvalu.

Što se tiče kadrovskih rešenja, ovo ministarstvo je učinilo mnogo. Mi znamo da je to problem današnjice, to su ekonomske migracije, ljudi idu, ne samo medicinari, već i druge struke, ali je za razliku od drugih branši ovo Ministarstvo dalo je rešenje. Mi smo ukinuli to da se mora čekati specijalizacija. Prošle godine je dato 1509 specijalizacija, a ukupno 2014. godine je dato 7135 specijalizacija. To je ogroman broj i većina od njih danas skoro da će završi ili završava u toku sledeće godine ili one sledeće i mi, zahvaljujući jednoj predostrožnosti i dobrom vidu ovog Ministarstva i njegovim kvalitetnim vođenjem smo uspeli da prenapregnemo i da praktično rešimo problem koji je nastao i koji je mogao da eskalira. Naravno, zapošljeno je onoliko koliko je moglo da se zaposli, a to nije mala brojka, oko 12.000 zdravstvenih radnika, što je popriličan broj.

Da li je trebalo čekati od 2005. godine da se danas raspravlja o novom zakonu, ne znam, ali znam da to opravdava da ga moramo što hitnije i što brže usvojiti. Moram da naglasim da je u usvajanju ovog zakona prethodila jedna ozbiljna javna debata koja je zaista dala mogućnost da se svi zainteresovani uključe u njegovo donošenje.

Jako je bitno, i to stalno naglašavam, da ovo ministarstvo ne vodi računa samo o četiri velika klinička centra, koja će se u potpunosti obnoviti. Vi znate kako izgleda Klinički centar u Nišu. To je KC koji može parirati svakoj američkoj zdravstvenoj ustanovi u odnosu na njegovu infrastrukturu, a verujem vrlo brzo i u odnosu na kadar.

Nisu zapostavljeni ni drugi mali centri i ja u ime zdravstvenog centra, odnosno u ime Opšte bolnice Novi Pazar želim da se zaista zahvalim, da je ovo ministarstvo imalo zaista sluha za taj kraj, da nam je pomoglo u svakom trenutku i kadrovski i savetovanjem i omogućilo da jako dobro obnavljamo opremu i da imamo jedan kvalitetan hod.

Za vreme ovog mandata grad Novi Pazar, odnosno taj deo Srbije je dobio svoj Zavod za javno zdravlje. Angio sala, kao preko potrebna, je ušla u mrežu. Ovaj ministar je zaista mnogo učinio i na polju planiranja i poboljšanja zdravstvene ustanove u svim delovima naše države.

Što se tiče samih zakona, oni dolaze kao, reći ću, kao kruna dosadašnjeg rada ovog ministarstva. Ova dva zakona, svi dobro znate, su krucijalna i zaista trebalo bi mi mnogo vremena da pobrojim koja to kvalitetna rešenja donose. Pre svega, poboljšanje, govorim o zakonu o zdravstvenoj zaštiti na početku, poboljšanje, mada se oni međusobno prožimaju, mislim da je jako bitan jedan humaniji odnos prema pacijentu i ono što se jasno vidi kod ljudi koji su predložili zakon, da se želi zaista izaći svakom pacijentu, svakom bolesnom u susret i proširiti, praktično, njegova prava u okviru našeg sistema, što je zaista i humano i veliki gest u ovoj državi koja, moram da kažem, je jedna siromašna država koja zaista ima puno problema koje pokušavamo zajedno da rešimo u hodu.

Poboljšanje položaja roditelja bolesne dece je nešto što svakako treba pohvaliti i oni su do sada, znate, po dosadašnjem zakonu primali 65% svoje plate u uslovima dok se bave ili dok se brinu o svojoj bolesnoj deci. To ovaj novi zakon će dokinuti. Nadoknada će iznositi 100%.

Položaj roditelja čiji mališani boluju od malignih, metaboličkih i hroničnih oboljenja biće poboljšan u tom smislu da će oni moći uz svoju decu da budu sve do njihovog izlečenja i to do punoletstva deteta, odnosno 18 godina, što je nešto što je zaista jako bitno spomenuti.

Duže bolovanje. Novim zakonom utvrđuju se pitanja koja se tiču bolovanja. Novina je da se izabrani lekar, kao ugaoni kamen celokupnog našeg zdravstvenog sistema, kao nešto na šta se oslanjamo mi u celokupnom našem zdravstvenom odgovoru, daje mu se veća pažnja, veća važnost, ali naravno u uslovima istovetne kontrole oni će moći da svojim pacijentima, ne kao do sada da daju bolovanje na 30, već na 60 dana, s time, što će i dalje prvih 30 dana plaćati poslodavac, a do 31. dana bolovanje će isplaćivati RFZO.

Medicinska pomoć i bez zdravstvene knjižice. Eto, u samom podnaslovu znači, opet humaniji pristup, opet značajno bolje, jer prema dosadašnjem zakonu, oni koji nisu imali overenu zdravstvenu knjižicu, imali su pravo samo na hitnu medicinsku pomoć. Međutim, ovim novim predlogom zakona, koji je pred nama danas, zdravstveno osiguranje, predviđeno je da i građani bez zdravstvne knjižice mogu da dobiju paliativno zbrinjavanje, a paliativno zbrinjavanje to je aktivna i sveobuhvatna briga o pacijentima koji boluju od teških i neizlečivih bolesti, ali će takođe im biti dostupne i obavezne vakcine. Imaće pravo imunizacije, skrining pregleda, što je zaista velika, velika stvar.

Paliativno zbrinjavanje, odnosno zbrinjavanje umirućih pacijenata, bez obzira na vrstu i tip bolesti, pašće u celini na teret osiguranja. Ta nega podrazumevaće uklanjanje psihološke i fizičke patnje, odnosno bola zdravstvenog osguranika.

Ono što je već pomenuto i što će verovatno i druge kolege pominjati jesu preventivni pregledi, skrining na kome se sada insistira. To je zaista jedan novi pristup i zakonski i nešto što svakako treba pohvaliti. Mi lekari i svi koji znaju nešto o medicini znaju da je preventivna krucijalna stvar i znaju koliko je značajno raditi na preventivi.

Vidimo da se trenutno u Srbiji rade tri skrininga - rak grlića materice na tri godine, rak debelog creva na dve godine i rak dojke na godinu dana. Očekuje se da će započeti i praksa preventivnih pregleda u ranom otkrivanju još tri bolesti -kardiovaskularnih bolesti, depresije i dijabetesa.

Moram da kažem da skrining nekih bolesti znači njihovo izlečenje totalno. Uzeću na primer rak debelog creva koji je, mogu da kažem, u epidemiji. Imamo epidemiju, pogotovo u mom kraju i u krajevima gde ljudi malo zapostavljaju kvalitetnu, odnosno zdravu ishranu, gde unose puno mesa, crvenog i sušenog mesa, gde danas imamo zaista veliki problem sa karcinomom debelog creva i da je skrining, kao i kod mnogih drugih bolesti, jedini način da se izborimo sa ovom opakom bolešću, jer u samom procesu skrininga, a skrining u ovom slučaju jeste kolonoskopija, koja se obavlja kod svih pacijenata nakon 50. godine, ako se nađe na neku prekancerozu, a to je vrlo jednostavan pregled, njenim uklanjanjem, na primer, ako se vidi određeni adenom, određena struktura, njenim uklanjanjem imamo istovremeno i terapijski model i kompletno izlečenje pacijenta, čime se jedna opaka bolest u potpunosti leči sa malom količinom uloženih sredstava.

Sve drugo je opasno i smrtonosno po pacijenta i stoga, ono što je insistiranje na 35% da, ukoliko se ne odazovu pacijenti na skrininge i to nekoliko puta, mislim da tri puta ako se poziv odbije, je nešto što je zaista dobra mera da uozbilji pacijente, da mi brinemo o njihovom zdravlju, ali i da oni moraju da pokažu na kraju i odgovornost i prema sebi i prema zajednici koja odvaja ogromna sredstva za lečenje pacijenata.

Hospitalizacija bez uputa je još jedna novina koju donosi ovaj zakon i nešto što valja pohvaliti.

Pomenut je dopunski rad lekara. To je nešto što je jako dobro rešeno u ovom zakonu, ali i privatno javno partnerstvo, gde privatne medicinske ustanove će moći da uzimaju prostor od državnih ustanova u trajanju do 20 godina ukoliko neka od tih državnih ustanova ima prostor koji ne koristi i može da izdvoji. Privatnici će biti u obavezi da opreme prostor i nakon isteka perioda iznajmljivanja, kada se isele, oprema pripada državi.

Pacijenti bi u medicinskim ustanovama, osnovanim na osnovu javno-privatnog partnerstva, lečili se o trošku osnovnog zdravstvenog osiguranja. Lečenje preduzetnika bi plaćao RFZO. To je nešto čime se mi približavamo najsavremenijim evropskim zdravstvenim modelima i moram da kažem da je ovaj zakon nešto što je vrlo slično i nešto što nas približava sa zakonodavstvom koje imamo u EU, koje je najmodernije i na najsavremeniji način rešilo medicinski odgovor pacijentima. Na kraju, postoji mogućnost doplate za bolje uslove, što je jako bitno.

Završiću, na kraju, još jednom merom koju donose ovi zakoni, a to je što se ponovo domovi zdravlja vraćaju i da će njima rukovoditi Ministarstvo zdravlja i da će biti deo zdravstvenih institucija, da će se ponovo vratiti u nadležnost Ministarstva zdravlja.

Dosadašnje iskustvo je pokazalo da ovaj model odvojenih domova zdravlja, koji su pripadali lokalnim samoupravama, nije davao adekvatna i kvalitetna rešenja. Povećavao se broj nemedicinskog osoblja. Rasli su dugovi i sve je to argument.

Verovatno najbolji argument jeste i što će postojati bolja sinhronizacija u planiranju kadrova i to je nešto što takođe donosi ovaj novi zakon i nešto je jako bitno.

Na kraju, želim da se još jednom zahvalim na ovim kvalitetnim zakonima koje će SDP zdušno podržati i želim da vas pozovem da i dalje nastavite da radite na reformi i unapređivanju zdravstvenog odgovora u Republici Srbiji.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi građani Republike Srbije, 4. marta 2019. godine jedan brucoš iz Novog Pazara, dvadesetogodišnji Ernad Bakan, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu u Zemunu, prelazi ulicu u Zemunu, to je slika, jedan automobil staje, a drugi, krećući se u sporoj traci, velikom brzinom naleće na njega, odbacuje ga nekoliko metara napred. Ova stravična scena šokira Srbiju. Dva dana kasnije nesrećni momak umire.

Koliko je ova nesreća bila teška i koliko je vozač koji je pokosio Ernada bahato vozio vidi se sa snimka koji kruži društvenim mrežama, a koji je snimio anonimni prolaznik iz Zemuna. To je snimak, gospodo poslanici, od kojeg se ledi krv u žilama.

Ova tragedija potresla je Novi Pazar, jer je jedan mladić, koji je, takoreći, tek zakoračio u život i došao da se školuje u Beograd, sa željom da stekne znanje i postane koristan član naše zajednice, ali kojem je, nepažnjom, život brutalno prekinut.

Da stvar bude još gora, veliko uznemirenje izaziva činjenica da ni porodica, ni javnost nije obaveštena da li je identifikovan vinovnik nesreće, da li je priveden, saslušan, zadržan, da li je poštovao ograničenje brzine. Detalji nesreće danas još nisu poznati.

Vrlo je simptomatično da se u izveštaju svih medija, koji, naglašavam, korektno su doneli vest, nigde se ne navode inicijali vinovnika nesreće, niti se navodi da li je nakon kobnog slučaja pružio pomoć udarenom mladiću ili je pobegao sa mesta nesreće.

I porodica i javnost trenutno se informišu iz medija koji su nešto pisali. Počinju opravdane sumnje. Zadnja dva dana društvene mreže u Novom Pazaru i okolnim gradovima ova tema je zapalila. Javljaju se razne insinuacije i mnogobrojni scenariji. To dodatno pogađa porodicu i dodatno podubljuje bol i tugu za izgubljenim detetom.

Ovaj slučaj je svakog roditelja u Srbiji koji je poslao svoje dete na školovanje u neki centar prestravio. Velika su deca i velika strepnja. Svi smo bili strepnja i svi ćemo strepeti svojoj deci koju šaljemo da nešto nauče i da se oplemene. Posebno para uši što je ovaj dečak izgubio život na pešačkom prelazu u blizini svojeg fakulteta.

Upravo zbog osetljivosti ovog slučaja, da bi se stvari postavile na svoje mesto i da bi se odagnala svaka sumnja, apelujem na ministarku pravde Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pijetetom se pozabavi slučajem našeg Ernada.

Takođe, tražim da se nadležno tužilaštvo u najkraćem roku oglasi o detaljima nesreće i poduzetim koracima u postupku protiv počinioca ove saobraćajne nesreće koja je dovela u smrt i odvela u smrt jednu mladu, plemenitu dušu.

Unesrećenim roditeljima ništa ne može biti zamena za njihov neutešni gubitak. Jedino je istina za njih lekovita.

Što se tiče ovih budalaština od gospodina Šešelja, koje danima slušamo, na njih više nemam nikakav komentar.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, građani Republike Srbije, vidite da je nestalo ideja i izmišljenih gluposti ovog lažnog vojvode gospodina Šešelja na račun…

Pitanje ću postaviti, jer je zaista vezano za ovaj istup i vezano je za ono što mi radimo u ovoj Skupštini.

Ja ću vas podsetiti da smo mi najveće zakonodavno telo, koje ne samo da donosimo zakone, već se i brinemo o njihovom izvršenju.

Podsećam javnost da je Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove odbilo zahtev Vojislava Šešelja, čime su postale jasne dve stvari - da nema više nijedne sumnje i da nema više nijedne zakonske nedoumice da ovaj čovek više ne sedi u ovoj Skupštini i druga stvar, da je Vojislav Šešelj pisanjem ove žalbe priznao sam Hag i ovo veće kao nadležno i kao validno da mu presuđuje.

Podsetiću javnost da su u aprilu ove godine sudije osudile Šešelja na kaznu zatvora od 10 godina, po tri tačke optužnice za podsticanje, za progon, deportaciju i druga nehumana dela, kao i za zločin protiv čovečnosti.

Svi dobro znate, po Zakonu o izboru narodnih poslanika, u članu 88. u stavu 3. se jasno kaže da osoba koja je osuđena na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci ne može biti narodni poslanik. I, pozivam vas da što pre, pre svega, pozivam predsednicu Skupštine da sazove Administrativni odbor, da se konstatuje ova stvar.

Još jednom ponavljam, nema u Evropi parlamenta u kojem sedi jedan osuđeni ratni zločinac.

Šešelj je podsticao na ubijanje i progone, pozivajući dobrovoljce svoje SRS da nikog među svojim istorijskim neprijateljima, citiram, ne pošteđuju, a njegovi istorijski neprijatelji su Bošnjaci, kojima se treba posebno osvetiti jer su, citiram Šešelja, muslimanski dušmani, i Hrvati, citiram Šešelja, kojima treba ispostaviti račune za žrtve iz Prvog i Drugog svetskog rata i citiram opet gospodina Šešelja, svetiti im se tamo gde su najslabiji.

Gospodo draga, u 21. veku čovek koji daje ovakve izjave, u modernoj Srbiji, protiv zakona ove države treba da sedi ovde i da promoviše parlamentarizam, zakonodavstvo i sve ono što je savremena Srbija.

Takvim govorima, gospodo, Šešelj je stvorio okolnosti za izazivanje nasilja i direktno upućivao na zločine u ratu, koji je iza sebe ostavio 20.000 mrtvih u Hrvatskoj i 100.000 mrtvih u BiH.

Na osnovu iskaza 72 svedoka, dokazano je da je Šešelj odgovoran za osnivanje paravojne formacije – srpski četnički pokret, poznate pod nazivom „Šešeljevci“, koji su počinili zločine nad Bošnjacima i Hrvatima u Vukovaru, Bjeljini, Zvorniku, Brčkom, Nevesinju i okolini Mostara. Zar je više išta dovoljno dodati osim ovoga što je izrečeno.

Posebno zabrinjava poplava ove rijaliti zvezde u medijima sa nacionalnom frekvencijom, pa čak i njegovo sve veće prisustvo u kulturi.

Gospodo, podsetiću vas šta se desilo na poznatom sajmu knjiga, gde je, ne znam kakvim čudom, gospodin Šešelj imao svoje mesto, na mestu gde stoje reprezentativni izdavači i gde je širio nacionalne mračne ideje, pozivao i zloupotrebljavao mladu decu u političke svrhe. Pa, kako da se oseća jedno odeljenje koje dođe iz Novog Pazara, kada čuje da on promoviše četnike i srpski četnički pokret i poziva da se slikaju sa njim oni koji su četnici? Kako da se osećaju manjine? S toga vas pozivam da u što kraćem roku ispunite zakone ove države.

Uvažene koleginice kolege, uvažena predsedavajuća, mislim da amandman koji su podneli predstavnici SRS ne treba prihvatiti jer je nešto što je apsurdno, obzirom da traže da se izmeni naziv Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Ne znam kako drugačije treba da bude naslov izmene i dopune, i u stvari suštinski ovo govori o politici i o delovanju SRS u ovom trenutnom. To je jedna najamnička partija koja se ne brine o interesima Srbija, njih ne zanima ni sam amandman, odnosno kao institucija da se može jedan zakon promeniti, već samo da bi se javljali i da bi praktično određivali ono za šta su tu, a reći ću da su stranka u umiranju. Koriste svaku poziciju, pa i ovu.

Mislim da je to nešto što je nedopustivo, da u jednom delikatnom trenutku za Srbiju i za srpski narod se jedna stranka koju vodi Vojislav Šešelj ponaša na ovakav način, jer on sebe svodi na jednu rijaliti zvezdu koja je svesna da joj partija gubi na svim izborima i ne može dosegnuti cenzus, je u stanju da se kocka i sa interesima srpskog naroda.

Socijaldemokratska partija će biti brana svakom nacionalizmu, negativnom i svakoj želji da se Srbija skrene sa evropskog puta, sa donošenja kvalitetnih evropskih zakona koji će pomoći svim građanima ove države da bolje žive i da naravno žive u blagostanju, u jedinstvu, u nečemu što je Srbija imala zaista dugogodišnju, viševekovnu tradiciju.

(Vjerica Radeta: Replika.)

(Nemanja Šarović: Poslovnik.)

Napadati mene za čast, obrazovanje, uljudnost, prodržavnost, to vam je isto ko dokazivati da gospodin Šešelj nije osuđeni ratni zločinac, nije odležao 10 godina u zatvoru i nije postao rijaliti zvezda koja na svaki način skrnavi ono što je Srbija koju ja volim, Srbija od koje sam ja učio, Srbija koju ja zastupam, činila kroz istoriju i čini i danas.

Rijaliti zvezda i lažni vojvoda. Sebe nazvati vojvodom, posle Stepe Stepanovića je skrnavljenje. Šešelj vam je gospodo draga i svi građani Republike Srbije isterao jednu hrvatsku porodicu, porodicu Brbalić…

(Vjerica Radeta: Kako, kako?)

Barbalić iz Zemuna za vreme dok su radikali bili na vlasti u Zemunu. Eto tako.

(Nemanja Šarović: Šta je ovo?)

A uselio najbližu svoju saradnicu u taj isti stan. Eto o kakvom se čoveku radi. Eto kako se brane interesi Republike Srbije, otimanjem tuđeg, otimanjem onog što pripada drugom građaninu Republike Srbije. Eto na koji put bi ta stranka povela ovu državu, ali ćemo tome stati na kraj, SDPS i sve druge partije koje žele da ova država bude uređena država i da donosi prave zakone. Upravo predlogom da se izmeni ime zakona se govori o bespredmetnosti njihove želje da išta rade kvalitetno. U zakonodavstvu jedini njihov cilj, jedini cilj njihovog lidera je da naplati još malo para i uzme reket od koga može, jer zna da je politička prošlost na političkoj sceni Republike Srbije.

Uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, narodne poslanice, uvažena predsedavajuća, uvaženi gledaoci, pošto je aktualiziran problem nacionalnih saveta i mnogo puta, često pominjano ovde Bošnjačko nacionalno veće, želim, evo tu je i sam ministar koji je odgovoran i za same izbore i za njegovo funkcionisanje, njemu da postavim pitanje, a pre svega želim sve građane Srbije da obavestim da u skladu sa zakonima ove države se i konstituišu ti saveti i da je apsolutno pravo nacionalnih manjina, u koje ne bi trebalo apsolutno niko da se meša, izbor tih nacionalnih saveta. Oni imaju svoje domene političkog delovanja, odnosno nemaju domene političkog delovanja, već se bave kulturom, tradicijom, obrazovanjem na maternjem jeziku, itd.

Upravo zbog toga želim da pitam ministra lokalne samouprave, gospodina Branka Ružića, koji je, čini mi se, bio jako korektan, da li su izbori prošli kako treba, u zakonu, da li su konstituisana veća, odnosno i drugi nacionalni saveti po zakonima ove države? Jer, nažalost, videli smo u samoj kampanji da su neke političke opcije odavde, pre svega, čak iz Beograda, iz Srbije, čak i nacionalističke stranke, pokušale da se upletu u to i da daju podršku određenim kandidatima, odnosno određenim listama, što je vrlo neukusno i nije dobro i nije dobar znak i nije dobro za ovu državu koja stremi evropskim standardima. Čini mi se da Vlada na dobar način je ustanovila ova veća.

Pomenuto je malopre da je lista „Vakat“ lista SDP-a, što apsolutno nije istina. To je lista intelektualaca, ljudi koje ja uglavnom znam, pre svega, njihovog nosioca, gospodina profesora Saita Kačapora. To su odgovorni ljudi. Mi smo ih podržali zato što mislimo da će se baviti onim čime se inače saveti bave, da neće dozvoliti politizaciju ovih veća. Zbog toga jesu dobili podršku i Rasima LJajića i naše opcije. Ali, svakako nisu naša zvanična lista, jer da su naša lista, e onda bi i ja bio na toj listi i čini mi se da bi mi onda možda i pobedili, najverovatnije.

Stoga želim da uputim, pre svega zbog građana Republike Srbije, da znaju ingerencije i da znaju da apsolutno nije na mestu ono što smo čuli ovih dana, a često optužbe na račun Rasima LJajića.

Podsetiću vas da je danas Rasim LJajić, juče i prekjuče bio na najvećem savetu i da je na najvećem savetu islamske organizacije, da je tu Srbija zvanično pozvana kao član da pokušava da ekonomiju i trgovinu ove države ojača, da ojača bilateralne odnose sa Republikom Srbijom i sa kojim ćemo svi imati koristi i da zaista se na svaki način bori za sve građane ove države, dok, eto, čujemo određene tonove koje vrlo neargumentovano i u vrlo lošem maniru iznose optužbe koje su apsurdne i koje su dečijeg nivoa i koje, pre svega, nanose štetu Republici Srbiji.

Poštovana predsedavajuća, ovo nasilje koje mi ovde trpimo je strašno. Povređen je član 27. Ovde se pominju mrtvi ljudi, iznose laži, neistine od političkog šakala u Republici Srbiji, ratnog zločinca, ovog ovde čoveka, Šešelja, izuzetno pun laži na račun časnih ljudi i to je nešto što se ne sme dozvoliti. Ovde predsedavajući celo vreme dopušta da se ovaj čovek na najgori način obraća drugim poslanicima, dobacuje, zaustavlja rad i unižava srpski parlament i sve što je srpsko. Dobro je rekao moj kolega, dok se Srbi bore za svoj opstanak, on se bori za svoj džep i ne damo mu pare, one koje traži kao reket da prestane. To neće dobiti, ali mu obećavam da ću ga vratiti u Hag, u koji treba da se vrati zato što je ratni zločinac i zato što se krše zakoni ove države. Socijaldemokratska partija i njen predsednik će se izboriti da se zakoni ove države ispoštuju. Zakoni Republike Srbije po kojima ovaj ratni zločinac ne sme da sedi ovde.

Zapamtite dobro da će se ljudi u Sandžaku, i Srbi i Bošnjaci pobuniti, čekati ispred ove Skupštine.

(Vojislav Šešelj: Replika, Mijatoviću odgovaram.)

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije i uvažena predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, mi se nalazimo u domu koji donosi zakone i brine se o zakonitosti i sprovođenju zakona u ovoj državi, pa vas najljubaznije predsednice Skupštine, gospođo Majo Gojković podsećam, da obzirom da ste vi u strukturi države Republike Srbije drugi po važnosti i da reprezentujete ovu državu na pravi način, a pre svega i ovu Skupštinu koja je najviše zakonodavno telo i još jednom ponavljam, brine se o zakonitosti rada u celoj državi, najtoplije vas molim da sazovete Administrativni odbor i da se konstatuje prestanak mandata samozvanom vojvodi Šešelju, obzirom da je po članu Zakona o izboru narodnih poslanika, član 88. stav 3. on jasno označen kao neko kome automatski prestaje mandat, obzirom da je optužen za najteže ratne zločine i da je reč o ratnom zločincu koji sedi ovde sa nama.

Još jednom vas podsećam da ne postoji parlament u Evropi u kojem sedi jedan ratni zločinac. Moram vam preneti zabrinutost građana Novog Pazara i Sandžaka, a moram vam naglasiti i zbog ostalih građana Srbije da sam dobio podršku i da je za mene glasao ogroman broj Srba, srpske nacionalne manjine i da u Novom Pazaru sam zaista imao mnogo poziva i mnogo zaustavljanja od njih. Oni su zabrinuti za bujanje nacionalizma i još jednom kažem, fašizacije koju predvodi gospodin Šešelj.

Gospodo, reč – homogenizacija je prvi put uvedena u 18. veku, pa je onda lepo socijal-demokratija nemačka, odnosno gospodin Himler uspostavio u tom sistemu, a ona je značila i ona znači, obilato su je koristili, ona znači čišćenje jednog terena od jedne nacije, deportacija određenih stanovnika određene nacije, njihovo proterivanje i ubijanje. Gospodo, gospodin samozvani vojvoda Šešelj je upravo za te stvari u najvišem međunarodnom sudu osuđen i on je ratni zločinac i molim vas, nije dobro za Republiku Srbiju da jedna osoba ovakve prošlosti, ovakvih manira, ovakve kulture sedi u Skupštini Republike Srbije.

Zaista, moram da vam prenesem, da su mi građani srpske nacionalnosti iz Novog Pazara, mnogo toga preneli da kažem gospodinu Šešelju, a i oni su mu poslali poruke na „youtube-u“, može da pogleda šta građani Novog Pazara misle o njemu. Naime, ja ću vas podsetiti gospodo, da ovaj, samozvani vojvoda, je bio veliki ratno huškač u najtežem vremenu i podsticao je ljude na najteže i najgnusnije zločine, i to je nešto što se ne sme zaboraviti.

Na kraju, ocrnio je najviše jedan pozitivan trend i pozitivnu tradiciju koja je postojala u srpskom narodu. Podsetiću vas, da je obzirom da se danas sećamo, ovih dana, Prvog svetskog rata, da je general Stepa Stepanović u bici na Ceru, dobio najvišu titulu vojvode, obzirom da je pobedio, i to je bila prva pobeda saveznika protiv Nemačke. Čime je to zaslužio gospodin Šešelj? Lažima, nanošenjem velike štete svom narodu i svim onim čime se ne bi podičio nijedan čovek na zemaljskom šaru.

Stoga, vas još jednom najtoplije molim da se ovom ratnom zločincu uskrati mesto u Skupštini Republike Srbije i da mu se oduzme mandat po presudi najvišeg suda, a podsetiću vas da je međunarodno pravo iznad nacionalnog prava i da je Srbija ta koja se najčešće poziva na standarde međunarodnog prava. Ovom zločincu međunarodnom nije mesto među predstavnicima…(Isključen mikrofon)

Uvažena predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženi građani i građanke Republike Srbije, vi znate da je prošlu nedelju obeležila kampanja, prošlu nedelju kompletnu, za nacionalne savete nacionalnih manjina i za Bošnjačko nacionalno veće, u kojoj smo videli da je jedna stranka, koja se predstavlja kao nacionalistička i čisto srpska, vršila kampanju za, prije svega gospodin Šešelj, njegovog brata blizanca u Sandžaku, gospodina Zukorlića i videli smo kako je to i prošlo.

Nažalost, gospodin Šešelj je doprineo glavnoj radikalizaciji ponovo u Sandžaku. Doprineo je da ponovo ojačaju nacionalističke stranke i on je glavni krivac, kao što je uvek i bio za ne samo duhovni pad Srbije, već i za jednu fašizaciju društva iza koje jednim golim nacionalizmom ostaje spržena zemlja, najviše na uštrb srpskog naroda, a bogami i drugih manjinskih naroda.

(Narodni poslanik Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)

Saslušaj nešto pametno.

Ja, pre svega, hoću ministra policije, koji je ovde pominjan nekoliko puta, da zamolim da se ispitaju indicije i izveštaji brojnih elektronskim medija da je gospodin Šešelj uzeo 50.000 evra, pa je dobio i 50.000 eura puta odgovor od ministra za lobiranje za jednu političku opciju, za favorizovanje gospodina Zukorlića.

Što kaže moj narod, kao da ih je ista majka rodila.

(Vojislav Šešelj: Kad smo braća Srbi.)

Jako je bitno da se ispita, jer to nije prvi put da se nešto čuje za gospodina Šešelja.

On ovde neosnovano, sa mnogo laži, uvreda, nastupa prema raznim drugim personama, pa i prema drugim ministrima Vlade, prevashodno i prema ministru zdravlja, o kojem imam izuzetno visoko mišljenje.

Sve je to motivisano uzimanjem novca i, praktično, žao mi je što se delovanje jedne strane svelo na to da njen lider uzima ogromne svote para i predstavlja jednu političku starletu i politički naplaćuje lično, a meni je zaista žao jer sam poznavao mnogo, puno radikala i nadam se da i danas postoje u toj stranci časni radikali, koji ne podržavaju ovo, u šta se Radikalna stranka pretvara, u ličnu prćiju jednog čoveka.

To je jedna obična lična prćija gospodina Šešelja, koji je koristi u zadnjim otkucajima ove stranke za njegovo lično bogaćenje. On je svestan da nema nikakvu političku budućnost.

Međutim, ono što je najvažnije i treba da čuje gospodin Šešelj, a vama se odnosi pitanje, gospođice Majo Gojković, a to je da od vas tražim eksplicitno da u što kraćem roku sazovete Administrativni odbor, jer znate dobro da, po članu 88. Zakona o izboru narodnih poslanika, u stavu 3. se javno i decidno kaže da osoba koja je osuđivana, a u ovom slučaju je reč o ratnom zločincu, na kaznu dužu od šest meseci, apsolutno i treba oduzeti mandat i konstatovati.

Ja vam dajem određen vremenski rok od nekoliko dana da sazovete ovo, a onda ćemo svim svojim snagama, parlamentarnom demokratijom, ličnim vezama, pismima, a verujte mi da i većina manjinskih partija u ovoj državi će nam dati podršku, pisati svim relevantnim institucijama i izvršiti apsolutan pritisak da jedna osoba koja je osuđena za zločin protiv čovečnosti i dužu kaznu od deset godina ne sedi u ovom parlamentu. To je porazno i to je poruka manjinama da nisu sigurne i izuzetno je sigurno to što je …

(Vojislav Šešelj: Jel si ti shvatio to?)

… NJegovi nastupi su doveli do fašizacije i rasta nacionalizma u ovoj državi.

Ne postoji parlament u Evropi u kojoj sedi osoba osuđena za ratne zločine. To je jedino Srbija.

Što se tiče SDP i SDPS, mi imamo iste politike. Apsolutno osuđujemo izlive nacionalizma bilo od koga da dolaze, napade na državu i njenog predsednika i imamo iste stavove i ovde i u Sandžaku.

Mi smo barijera i Šešelju i svima onima koji baštine nacionalizam i koji žele da ovu zemlju ponovo uvedu u nestabilnost. Stoga,moram da ponovim da mi u Sandžaku u nekoliko gradova smo u koaliciji sa SDA, kao što smo bili na korist građanima i želimo da umirimo situaciju i tamo, a bili smo i bićemo i sa svim drugima, kao što smo bili i sa radikalima i u Novom Pazaru i u Prijepolju. Mi smo čak imali korektne odnose koje mogu pohvaliti… (Isključen mikrofon.)