Uvažena ministarko sa pomoćnicima, gospodine predsedavajući, koleginice i kolege, razvoj ruralnih oblasti, povezivanje industrijskih zona, povezivanje privrednih delova naše zemlje, unapređivanje i ulaganje u nove tehnologije i inovacije u poslovanju, zar bi i jedan od ovih navedenih ciljeva mogao da se ostvari bez stabilne internet konekcije i bez brzog interneta? Ne bi. Danas ono što smo podrazumevali pod dobrom infrastrukturom za privredni razvoj, dobre puteve, dobru električnu mrežu predstavlja i dobar internet pristup, brz internet, i to je praktično danas glavna komunikacija i glavni preduslov za industrijski razvoj. To je nešto na čemu mi iz SDP insistiramo, nešto što može da unapredi našeg radnika, nešto što može da mu poveća cenu i da ga zaista opskrbi sa neophodnim veštinama i znanjima.

Zbog toga ćemo ovaj zajam svakako podržati od 18 miliona. Od toga skoro dva miliona, 1,7 miliona su bespovratna sredstva i, naravno, njime želimo i jako mi je drago što se finansira širokopojasna infrastruktura, ja sam već o tome pričao, u ruralnim regionima naše zemlje. To je, još jednom kažem, dobar preduslov, ali obavezan preduslov za razvoj, industrijski razvoj naših krajeva, a znamo da su ruralni krajevi na kojima se ovde potencira, reći ću, najmanje razvijeni krajevi u našoj zemlji.

Znači, preko 500 ruralnih naselja će biti pokriveno, 500 škola u ruralnim područjima i preko 80 lokalnih domaćinstava. Širokopojasni pristup građanima omogućava, osim telefona i TV, da mogu da koriste i neke jako savremene servise i usluge – e-banking, e-poslovanje, e-zdravstvo, e-školstvo itd.

Znači, sada će neka baka, na primer, u novopazarskom selu Muhovu moći da se vrlo jednostavno prijavi za vakcinaciju u našem domu zdravlja ili da nam da informaciju da mi organizujemo naše službe, a to činimo u Novom Pazaru, i da pošaljemo ljude koji će vakcinisati i u tim ruralnim oblastima. Na primer, neki će student preko KoBSON-a Narodne biblioteke Srbije u okolini Brodareva, u Prijepolju moći da lista najsavremeniji udžbenik u bilo kojoj svetskoj biblioteci i na taj način bravurozno spremiti svoj ispit i da dođe do zaista kvalitetnog znanja.

Znam da je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u prethodnom mandatu, kao državna sekretarka, bila član Komisije za saradnju sa UNESKO za IT oblast i za informaciono društvo. Takođe, znam da je ministarka bila na čelu radne grupe za definisanje Nacionalne širokopojasne mreže. Znači, vi ste bili i promoter i kreator ove ideje da brz i kvalitetan internet stigne u sve krajeve naše zemlje.

Vreme u kojem danas živimo na najbolji način pokazuje šta znači i šta će značiti ljudima u ovim krajevima internet pristup, jer mi danas preko interneta se školujemo, razgovaramo, kupujemo, uče naša deca itd. Znači, ovo vreme je pokazalo da je vaša ideja i ono na čemu ste insistirali bilo jako bitno.

Nama u SDP glavni kriterijum za delegiranje naših funkcionera na javne pozicije jesu pristojnost i rezultati, minimum populizma i maksimum profesionalnosti. To je maksima našeg lidera na kojoj on uvek insistira.

Socijaldemokratska partija je lider u promovisanju ženskog preduzetništva, ženskog poslovanja, ženskog lideršipa i mogu da zaključim da je ministarka Matić pravi predstavnik naših političkih svetonadzora.

Želim da i vas, ministarka, i nas ljudi upamte po hajratima, po dobrim projektima koje će koristiti generacije posle nas. Na dobrom ste putu.

Uvaženi prijatelji, Fond za razvoj Republike Srbije svake godine raspisuje konkurs za dodelu kredita koji daje svim delovima naše zemlje, i to su jako povoljni krediti. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju 10 godina, sa grejs periodom od jedne godine i sa minimalnom kamatom od 1,5-2,5% i to ide u zavisnosti da li preduzeće iz te opštine u kojem je stepenu razvijenosti opština. Naravno, s druge strane i od vrste kredita, odnosno ko ga traži, da li je to razvojni kredit, da li je namenjen mladim ljudima, trudnicama, odnosno ženama i u tim uslovima on ima bolje karakteristike.

Razvojna agencija Srbije je takođe preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj privrede takođe opredeljuje kredite, jako dobre, jako povoljne, koje čak subvencioniše od 25-45% i to zavisi od stepena razvoja za nerazvijene opštine, npr. opštinu Tutin koja spada u devastirane opštine u Republici Srbiji i peta je kategorija razvijenosti, 45% su potpuno besplatna, odnosno bespovratna sredstva koje država donira ili daje tim preduzećima.

Naravno da zahteve može preduzetnik, mikro-preduzeće za ove kredite podneti fondu ili lokalnim, odnosno regionalnim razvojnim agencijama npr. u našem kraju postoji regionalna razvojna agencija SEDA koja obuhvata tri opštine, Sjenicu, Tutin, Novi Pazar i preko nje se predaju zahtevi za ove kredite. Ona vrši monitoring, administrativno pomaže, sa druge strane prati iskorišćavanje ovih sredstava.

Međutim, jednim ispitivanjem koje je uradila ova naša razvojna agencija u Sandžaku SEDA, oko 90% ljudi koji su zainteresovani za ovaj kredit iz razloga što ga prati kamata, jer vi dobro znate da je kamata strogo zabranjena Muslimanima, i to je nešto što islam strogo zabranjuje, kamatu, lihvarstvo, zelenaštvo, izrabljivanje na takav način. To znači da, mi podržavamo tu, da kažem, moralnu ekonomiju, i praktično onemogućava se zarađivanje samo na osnovu novca, samo na osnovu kamate, ali sa druge strane je dopušteno da se uzima zajam, da se ulaže, da se stvara profit. Naravno, da se podeli rizik i sa onim koji ulaže, zajmodavcem i onim koji uzima, u takvim uslovima vrlo korektno, je moguće i može jedan Musliman uzeti zajam.

Stoga, želim da uputim sugestiju Ministarstvu ekonomije i Fondu za razvoj da kamata koja je predviđena ovim programima, otpiše, odnosno da je umanji za iznos koji se subvencioniše. Vrlo jednostavno, to je rešenje koje postoji npr. u BiH, jednostavno kamatu odbijte od onog dela koji država besplatno daje i omogućite ljudima iz ovog kraja, a to je preko 1.000 malih preduzetnika, jako uspešnih, da posluju sa ovim novcem koji država opredeljuje za ove programe.

Veliki je moralni problem verujućih ljudi da uđu u nešto što im je zabranjeno. To je problem verujućim ljudima i meni samom, i mislim da ovim rešenjem koje predlaže, da ima u vidu Ministarstvo privrede, možemo da omogućimo ljudima islamske veroispovesti, koji su uspešni preduzetnici, da konzumiraju ovaj novac i na taj način pomognu i sebi i ovoj državi, jer je reč o izuzetno uspešnim mikro-preduzećima. Hajde da podelimo rizik. Ja vam garantujem da će Sandžaklije sigurno ostvariti profit i za sebe i za ovu državu. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi gosti, uvaženi ministre, pred nama je izuzetno značajan sporazum za sve građane Republike Srbije, Sporazum između Republike Srbije i države Palestine o podizanju nivoa saradnje na temi bezbednosti. Svakako da je bezbednost pitanje svih pitanja i svakako da treba učiniti sve da učinimo bezbednijom i našu zemlju i naše zemljake koji putuju bilo gde i pozdravljam jedan ovakav sporazum.

Još je SFRJ imala odlične odnose sa arapskim svetom, a vi ste na dobrom tonu, imate odličan rezon. Palestina je ne samo za arapski svet, za ceo islamski svet posebno pitanje i posebno mesto, osetljivo mesto i to dobro zna i naš predsednik, koji je pokazao da je veliki prijatelj Arapa, a i Arapi su pokazali da su veliki prijatelji ove države.

Pomenuli ste Tursku. Preko hiljadu turskih preduzeća radi u Republici Srbiji. Preko milijardu evra je godišnja razmena i to ide na više. I dobro ste primetili, zaista je Palestina i palestinsko pitanje jako značajno za sve islamske zemlje, a glasnogovornik danas njihov jeste Turska.

Ono što želim da kažem jeste da je SFRJ među prvima priznala Palestinu još 1989. godine, a da je i Republika Srbija puno toga učinila za ovu zemlju.

Naime, 2011. godine za Palestinu Srbija je glasala za prisustvo Palestine u UNESKO. Takođe, da je Palestina primljena kao država posmatrač u UN i tu je Republika Srbija glasala za, itd, itd.

Stoga, želim da podsetim i da zaista insistiram i tražim i zamolim da pokušamo da kao država imamo izbalansiran odnos prema palestinskom pitanju, jer je to, pre svega, u interesu, u našem vitalnom interesu, državnom, u interesu priznavanja međunarodnog prava, na koje se mi toliko pozivamo, jer istom Rezolucijom UN 478, Jerusalim se tretira i danas kao okupirana teritorija i zabranjuje se premeštanje ili otvaranje ambasade u Jerusalimu svim zemljama.

Stoga, mislim da Srbija ne treba da žuri, treba da preispita svoju odluku i ako može odloži i izbegne jednu ovakvu odluku. Još jednom kažem, to je naš državni interes i to je nešto za šta mi treba da imamo poseban senzibilitet i čini mi se da ga imamo.

Što se tiče druge tačke, ja sam lekar i hranu tretiram pre svega kao lek. Hrana je lek. Mogu da kažem da genetski potencijal životne sposobnosti, ono što nauka definiše kao maksimalnu dužinu koja nam je u genotipu života zapisana, iznosi 120, 150 godina. Međutim, nekvalitetnom ishranom, lošom hranom, nezdravom hranom, nezdravom okolinom oko nas, nezdravim životom, mi tu dužinu života smanjujemo.

Mislim da Srbija može da se pohvali zaista da poboljšava proizvodnju poljoprivrednu, ostvarivanje na parcelama, da imamo izuzetno velike prinose, koji prevazilaze naše potrebe, oko 1,5 miliona smo čuli da proizvodimo žitarica, odnosno pšenice, a da izvozimo oko 700 hiljada i to je nešto što zaista treba pohvaliti. Zbog toga ćemo mi i ovaj sporazum zdušno podržati u danu za glasanje.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, za nas socijaldemokrate priča o pravosuđu je uvek na vrhu piramide našeg interesovanja i mi uvek posebnu pažnju posvećujemo i imenovanju novih ljudi, jer mislimo da je pravedno i uspešno pravosuđe ključ razvijenosti jedne zemlje.

Vi ste videli nedavni primer SAD koja je pod naletom jednog malignog populizma za malo poklekla i za malo je demokratija tamo gde je i ponikla u savremenom dobu poklekla, ali je jedini stub koji je odbranio demokratiju bilo pravosuđe.

Slobodno pravosuđe tamošnje je pokazalo kako pravosuđe na pravi način brani integritet jedne države, slobodu ljudi u njoj, ali i kako je pravedno i nezavisno pravosuđe motor u razvoju jedne države.

Stoga, danas ćemo podržati i pozitivnog smo stava i ovim uglavnom mladim ljudima koji su predloženi. Jasno je da su oni stekli relativno dobro iskustvo, da su obrazovani u skladu sa zakonom. Drago mi je da je ispoštovana kompletna procedura u skladu sa zakonom.

Naravno, ja i ljudi iz mog kraja često pominjemo probleme koje ima naše pravosuđe, međutim meni je drago da je moja prethodnica, koleginica iz moje partije, gospođa Sanja Jefić, našla jednu lepu star.

Jedan od problema koji danas imaju sudovi u Srbiji jeste problem dostavljanja predmeta, odnosno dostavljanja dostavnica, odluka, poziva, i tako dalje, ali Prekršajni sud u Novom Pazaru je zaista na jedan dobar način uspeo da reši nešto što nisu uspeli da reše sudovi, na primer, u Beogradu ili Novom Sadu, gde je uspešnost dostava manja od 20%.

Taj dobar primer je bila saradnja novopazarskog suda ili sudova sa omladinskom zadrugom i angažovanja kurirske službe preko te omladinske zadruge koja je kroz jedno dobro edukovanje ovih ljudi i kvalitetnu raspodelu uspela da zaista postigne rezultate i smanji troškove suda, a poveća dostavu sudskih materijala na teritoriji grada.

Mi danas imenujemo prvi put dosta sudija u privredne sudove u Kruševcu i Kragujevcu. Kamo sreće da ih imenujemo u Novom Pazaru, jer u Novom Pazaru ne postoji privredni sud, iako je Novi Pazar poznat kao mesto koje baštini mikro proizvodnju, ima zaista ogroman broj malih preduzeća. Ljudi koji se bave biznisom oni za svaki svoj problem koji imaju moraju ići u Privredni sud u Kraljevo.

Negde pre 2010. godine, postojala je odluka koja je, ja verujem, i danas važeća, da se otvori jedno istureno odeljenje u Privrednom sudu u Novom Pazaru. Mi smo imali nedavno rekonstrukciju zgrade suda u Novom Pazaru i njome je predviđeno, odnosno odvojene su kancelarije za četiri sudije Privrednog suda, odnosno tog odeljenja iz Kraljeva koje bi trebalo da postoji u Novom Pazaru.

Zato apelujem i nastaviću da apelujem na pravosudne organe da se isture ova odeljenja i da što pre počne rad tog privrednog odeljenja suda u Novom Pazaru, jer je preko potreban.

Kada govorimo o našim sudovima, naravno, jako je bitno da naše sudove modernizujemo, to ova država čini i pokušava da čini onoliko koliko je kadra imovinski, da povećamo transparentnost rada sudova i da ispoštujemo načelo suđenja u razumnom roku.

Nažalost, u našoj zemlji postoji stalni trend rasta broja predmeta, pogotovo u privrednim sudovima, gde imamo za 30% rast privrednih slučajeva koje treba suditi u našim sudovima i eto razloga više da se jedan grad koji je centar regiona snabde, odnosno da se i u Novom Pazaru obezbedi odeljenje privrednog suda, ako već ne može da se osnuje privredni sud, mada Novi Pazar po svim kriterijumima zaslužuje da ima i svoj samostalni privredni sud.

Glavni problem u našem društvu jeste korupcija, jeste nepotizam i mene raduje što smo usvojili jedan izuzetno važan antikoruptivni zakon prošle nedelje. Ova Vlada pokušava na svaki način da se izbori sa gorućim problemom i on je prisutan i u Novom Pazaru, ali i u drugim većim gradovima.

Kako kažu, u velikom gradu su sve bolesti zakazale susret. Veći grad, više bolesti. Veći grad, više korupcije. Čini mi se da moramo u svim delovima ove države se oštro sukobiti sa korupcijom i tvrdo podržati nezavisan pravosudni sistem. To nam je interes i danas, ali možda i za deset, dvadeset godina, kada ne bude većina od nas u politici.

Završiću jednom rečenicom velikog francuskog pisca. Kaže: „Nije teško biti dobar, teško je biti pravedan.“ Pravednost u našem društvu je ono što fali i što nam treba i što je isceljujuće, pravednost u odnosima među ljudima, pravednost prema našoj teškoj, bliskoj prošlosti, pravednost u biznisu. To je ono na čemu ćemo mi Socijaldemokratija Rasima Ljajića insistirati.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena ministarko, uvaženi ministre, gosti, predsedavajući, pred nama je jedan jako bitan zakon, verovatno raduje sve građane u Srbiji, a verujte mi da se građani Sandžaka isto raduju jednom ovakvom zakonu.

Jako smo obradovani što će jedan zakon omogućiti da se preispita imovina svih građana koji su sumnjivi, a pogotovo oni koji su obavljali javne funkcije, političari pre svega, jer često se dešava da najviše o korupciji pričaju oni koji su najdublje potonuli u njoj.

Jedan izveštaj od prošle godine, odnosno jedno istraživanje koje je obavio CESID, uz pomoć USAID, pokazuje da jedan od najvećih problema koji naši građani uočavaju u našoj državi jeste korupcija i to istraživanje koje se ponavlja godinama unazad uvek ima isti zaključak.

U prva tri problema, koja naši građani navode, jeste korupcija. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo u kome je rasprostranjeno i danas se ona predstavlja kao karcinom modernih društava.

Naravno da toga nisu, kao što rekoše prethodni govornici, pošteđena zapadna društva. Mi imamo podatak da i u razvijenim demokratijama Evrope korupcija je prisutna, ali na jednom nivou koji je kontrolisan i procenjuje se da budžet EU je za jedan i više procenata BDP oštećen upravo koruptivnim radnjama.

Znači, nisu ni oni uspeli da se izbore sa ovom nemani, ali uspevaju da ga kontrolišu i da ga drže na jedan razuman nivo koji je podnošljiv i koji ne ugrožava, kako reče ministar ekonomije ekonomiju, jer, korupcija je ta koja prave biznise, pravu privredu urušava dubinski, seče najzelenije grane.

Ima u ljudskom organizmu jedan fenomen, ja sam to pominjao ovde, zove se aksono fenomen. To je kada čovek pojede nešto, proguta slučajno neki oštar predmet, organizam u digestivnom traktu pronađe mogućnost da ga okrene onom tupom stranom da prođe i uspe da ne ošteti crevni trakt. To je nešto što je Bog dao.

Upravo ovaj zakon i upravo mnoge zakone koje možemo nazvati antikorpcijski zakoni prave jedan prirodni fenomen, prave nešto u našem društvu što se može označiti kao aksono fenomen da korupcija ne ošteti toliko naš organizam i našu privredu koliko je činila možda u zadnjih, reći ću, nekoliko dekada.

Srbija kada govorimo o legislativi učinila je mnogo, i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj antikorupcijskih zakona i ja sam na tome ponosan. Mi u našoj koaliciji zaista zdušno podržavamo sve zakone koji su antikoruptivni i tu su, pre svega, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama, Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala terorizma i korupcije i tako dalje.

Zaista je ova vlast i ova koalicija od kada je preuzela vlast učinila mnogo i čini mnogo na borbi protiv ove zaista pošasti koja je bila uzela maha u našoj državi.

Država je ovim zakonom koji je danas pred nama i čije su izmene danas pred nama je dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se obogatio nezakonito.

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine svoje vrednosti, te njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom biće mu oduzeto celokupno nezakonito pribavljen imetak.

Za unakrsnu proveru imovine zadužena je posebna jedinca u Poreskoj upravi čiji će rukovodilac biti izabran devet meseci po stupanju na snagu ovog zakona.

Po Zakonu na udaru će se naći oni u koje se posumnja da za najviše tri godine imaju razliku od 150.000 evra uvećanje imovine od prijavljenih podataka.

Naravno, ako se u tom postupku u utvrđivanju dođe do sumnje da je osoba počinila krivično delo, a ja verujem da će toga biti puno, onda jedinica Poreske uprave obaveštava policiju, poresku policiju i javno tužilaštvo.

Mi smo preuzeli taj američki model da će teret dokazivanja uvećanja imovine biti na Poreskoj upravi, dok će teret za dokazivanje porekla imovine biti na obvezniku.

Ono što je za nas jako bitno, socijaldemokratija jeste da je ovaj zakon i poreski zakon i odnosi se na sve građane, znači, apsolutno neće biti privilegovanih i to je nešto što mi zdušno podržavamo.

Moram da naglasim da je negde od 2000. godine, stalno pričano o mogućstvu i o želji da se jedan ovakav zakon donese. Bezmalo dvadeset godina unazad, većina političara je pričala da će ovakav zakon doneti, ali verujete da niko nije smogao snage i da je to tek učinila ova vlast, sa ovom vladom, mislim i prethodna vlada, obzirom da je 2020. godine, usvojen zakon da usvoji jedan ovakav zakon.

Bilo je puno kritika. Drago mi je što je što je Ministarstvo pravde održalo zaista veliki broj javnih slušanja pa i na Pravnom fakultetu uključila i poreske konsultante pravnike i profesore prava iz ove oblasti i zaista pokušalo da iznađe najbolji mogući model. Svakako da je donošenje novog zakona jako dobar model, da je to model koji šalje jednu jasnu poruku da je država spremna da uđe u obračun sa kriminalom i sa nezakonito stečenom imovinom.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu ukazala da korupcija postoji u mnogim oblastima i da je to pitanje koje i dalje treba da bude na mapi naše države. Komisija je navela da treba da postoji jaka politička volja i mi onim što danas činimo zaista pokazujemo da imamo i volje i želje i političke hrabrosti da se obračunamo sa svakim vidom korupcije i izbegavanja plaćanja poreza, što je za nas jako bitno.

Imali smo problem da u dosadašnjim zakonskim rešenjima nije postojala obaveza državnih organa ako poseduju relevantne informacije o poreklu imovine da razmenjuju ih između sebe na efikasan način. Tu je dolazilo do blokade i dosadašnje zakonsko rešenje je bilo mrtvo slovo na papiru.

Međutim, novo zakonsko rešenje propisuje obaveznu koordinaciju i saradnju među institucijama koje mogu da imaju relevantne informacije za utvrđivanje o stvarnoj imovini nekog lica. Mislim da je to glavni problem što treba na pravi način preispitati stvarnu imovinu određenih lica, jer mnogi koji su stekli nezakonito imovinu uspevaju da tu imovinu sakriju na različite načine i drago mi je da će ovaj zakon pokušati da se obračuna i sa time.

U uređenim zemljama Zapada samo su dve stvari konstantne, a to je da čovek mora da umre i da mora da plati porez. Dakle, u uređenim državama je neshvatljivo da se porez izbegne platiti. Kod nas je dugo vremena postojalo pravilo ponašanja da prevari državu, da se ne plati imovina, da se ne plati porez da se stekne imovina, jer je država i svačija i ničija. Ne, država se štiti upravo odgovornim odnosom i plaćanjem poreza, jer porezom plaćamo i zdravstvo i kvalitetno školstvo i dobre puteve i obezbeđujemo, brinemo se za socijalno ugrožene i moram zaključiti da bez poreza nema smanjivanja bilo koje nejednakosti koja postoji u društvu.

Socijaldemokratija se zalaže za ravnotežu između tržišta i države, pojedinca i zajednice. U središtu socijaldemokratije nalazi se kompromis između prihvatanja kapitalizma kao jednog pouzdanog mehanizma za stvaranje bogatstva i želje da se ono raspodeljuje na osnovu moralnih, a ne tržišnih vrednosti.

Imperativ socijaldemokratije su široka socijalna davanja, finansirana progresivnim oporezivanjem, ali i pravednim oporezivanjem. Smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih naš je osnovni zadatak.

Naravno, socijaldemokratija ne traži od nas da budemo jednaki u siromaštvu. Ne, nama su potrebni bogati, uspešni ljudi, ljudi koji će časno, zahvaljujući svojim znanjima, zahvaljujući svojim veštinama, uspeti da steknu kapital i pokretati ovo naše društvo. Naravno, moramo biti u tome i država socijalno odgovornih ljudi.

Poslednja, ali ne i najmanje važna stvar jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati organizam naše države za radikalne akcije protiv korupcije.

Ako karcinom eliminišemo hirurškom incizijom ili odsecanjem, e, to se mora raditi i sa onima koji su duboko zašli u džepove svih građana naše države. Takvi se moraju kazniti, ali se oni koji se odgovorno odnose prema imovini svih građana Republike Srbije moraju sa druge strane i nagraditi.

Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama u sprečavanju korupcije i negovanju novih etičkih normi od najranijeg doba. Pre svega, uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola, već se to čini i već se od najranijih razreda deca upoznaju sa različitim vidovima korupcije, sa zloupotrebama i uče da je to nešto što je nemoralno, da je to nešto što je nečasno i da je to nešto što je kažnjivo.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom odnosu prema svojoj zemlji, sugrađanima, obavezno plaćanje realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima je osnovni zadatak socijaldemokrata i onog pravca kojeg ja zastupam.

Naravno da bi u tome trebali prednjačiti oni koji plediraju da se bave politikom i javnim poslovima, ali u odgoju nagradu uvek prati kazna, tako da oni koji se ogreše o imovinu svih nas moraju biti sankcionisani i zato je ovaj zakon koji je pred nama blagotvoran i lekovit i mi ćemo ga zdušno podržati.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnicima, pred nama su danas, mogu da kažem jako dva bitna sporazuma. Kao što smo čuli iz prethodnog izlaganja gospodina Broza, jako je dobro nastavljati dobru tradiciju i dobre veze koje je SRJ, odnosno SFRJ imala sa nesvrstanim zemljama sa kojima treba, i na čiju podršku treba računati i sa kojima treba produbljivati zaista veze, a računati na njihovu podršku na međunarodnom planu.

Drugi sporazum koji je danas pred nama ima za cilj da se unapredi saradnja između naše zemlje i Severne Makedonije da bi se sprečila borba protiv organizovanog krijumčarenja migranata i ona bila što efikasnija je nešto što zaista treba podržati. Naravno, to podrazumeva da trebamo poštovati osnovna ljudska prava u skladu sa preduzetim međunarodnih standardima i obavezama.

U Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Severne Makedonije, a koji se odnosi na borbu protiv krijumčarenja migranata se navodi da će se nadležni organi obe zemlje sastojati dva puta godišnje najmanje i da će razmenjivati informacije i podatke da bi se sprečila trgovina ljudi i to je nešto što treba svakako podržati, sa posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih grupa kao što su deca.

Prema podacima UNICEF-a, oko jedna trećina migranata koji su u ovom talasu pokušali da dođu do razvijenih zemalja Evrope jesu deca i mnogi su se upustili u ovu rizičnu avanturu da bi izbegli rat i došli do boljeg mesta za život. Na tom putu mnogi su, naročito deca, fizički iscrpljeni, traumatizovani i većini njih je potrebna zdravstvena pomoć.

Moram da kažem da kako jedan naslov kaže, vrlo aktuelan, kaže da su migranti zaista danas u velikim raljama korona virusa i ove epidemije, jer su oni posebno ranjivi. Oni umesto jedne nade imaju samo strah, pre svega za svoje zdravlje u jednoj situaciji u kojoj su svi zdravstveni sistemi u okruženju i u svetu preopterećeni i gde nema dovoljno sredstava za održavanje osnovnih higijenskih mera, naravno da su tu migranti najviše pogođeni.

Informacije kažu da su većina od njih, da su preležali Kovid i da dodatno zabrinjava što u njihovim zemljama odakle dolaze se ne planira vakcinacija do 2024. godine. Evo trenutka da vidimo šta je blagodat onoga što mi imamo u našoj zemlji, da praktično imamo mogućnost da biramo koju ćemo vakcinu, da možemo da zaštitimo svoje stanovništvo na pravi i jedini i civilizovani i naučni način. To neke zemlje, pogotovo zemlje nerazvijene i siromašne ne mogu do 2024, 2028. godine. To je znak da smo na ovom polju kao Vlada i kao država zaista jako puno i jako kvalitetno radili.

Migranti, još jednom da kažem, mene jako raduje i zaista je za primer kako se naša zemlja odnosila od 2015, 2016. godine pa do danas prema migrantima. To me pre svega kao socijaldemokratu raduje, jedan ljudski i human odnos prema ljudima čiji su životi ugroženi i koji beže od rata, beže od pošasti je nešto što je ova zemlja pokazala i svrstala se u red, mogu da kažem, uz Nemačku i par evropskih zemalja, najhumanijih zemalja sa jednim zaista ljudskim pristupom ovom svetskom problemu.

Rekoh, ne smemo da zaboravimo da su ovi ljudi koji imaju ime i prezime, ljudi sa svojim profesijama i mnogi od njih mogu da budu žrtve krijumčarenja i jesu. Oni zaista svesno preuzimaju određene, da kažem, rizike da bi došli do nekog, za njih, vrhunskog cilja. Mogu naravno, nažalost, mnogi i izgube život na tom putu do željenih destinacija.

Srbija je od početka migrantske krize reagovala adekvatno. Ljudi su na putu kroz našu zemlju dobili privremen smeštaj, hranu, lekarsku pomoć i mi ćemo kao socijaldemokrati uvek podržati ovakav pristup i odnos prema svakom čoveku.

Naravno da u jeku migrantske krize je bilo plasirano mnogo neistina, lažnih informacija. Živimo u eri lažnih vesti, pa su i neki politički pokreti, političke stranke i kod nas, a pre svega u Evropi, pokušali da stave stigmu na migrante i da ih prikažu kao opasnost, pre svega širenjem lažnih vesti kako država Srbija izdvaja za njih ogromna sredstva, kako im daju lične dohotke.

Naravno da to nije bila istina, da je Republika Srbija u svojim mogućnostima radila ono što je prihvatila svim konvencijama i usaglašavanjem sa evropskim zakonima da čini i ono što treba da čini kao jedna savremena, razvijena i humana država, a da ono što imaju nekakva primanja, to dolazi od fondova iz EU i iz UNICEF i drugih organizacija koje im pomažu, a njima je svakako pomoć potrebna.

Naravno, većina građana Srbije je blagonaklona prema migrantima i ne tretira ih kao nekakvu opasnost, ali treba reći da je prag tolerancije u sredinama gde se nalaze prihvatni centri, pogotovo u severnim delovima naše zemlje, nešto niži.

Moram da kažem podatak da li su, da odgovorim na ono pitanje činjenicom, da li su migranti bezbednosna pretnja za našu državu?

Ne, sigurno da nisu i oni prema podacima koje imamo, migranti učestvuju ukupno u izvršavanju krivičnih dela manje od 1% u odnosu na ukupno stanovništvo naše države, što nam pokazuje da zaista oni ne predstavljaju nikakvu bezbednosnu opasnost da je tu ima, ako se kaže da trenutno u Republici Srbiji boravi 6.015 migranata koji su u ovim našim centrima za azil zatražili smeštaj, od toga 660 dece, to je zaista jedna simbolična brojka i opet dokazuje ono na šta smo mi tvrdili da je Republika Srbija samo tranzitna zemlja i da ovi ljudi pokušavaju da nađu bolji život u zapadnim razvijenim zemljama.

Vi znate da u Sandžaku, odnosno u Tutinu i u Senici postoje ovi centri za azil koji su jako dobro organizovani, u kojima oni žive jako prijatno i moram zaista da pohvalim odgovor lokalnog stanovništva. Još jednom su Sandžaklije pokazale da su ljudi otvorenog srca i da zaista imaju poseban senzibilitet za pomoć onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Na kraju, brojne naše organizacije humanitarne koje rade u Novom Pazaru šalju pomoć ne samo u Srbiji ovim centrima za azil i migrantima i izbeglicama, već i u zemljama u okruženju, pre svega u Bosni i Hercegovini. Pokušavaju na svaki način da u odeći, obući i osnovnim potrepštinama pomognu ovim ljudima.

U svakom slučaju, mi kao socijaldemokrate uvek ćemo podržati humanizam, uvek ćemo podržati čovekoljublje i uvek ćemo podržati ovakav stav i zaista zdušno podržati sve ono što čini Vlada na ovom putu i na ovom pravcu.

Tako da ćemo mi, naravno, za ova dva predloga glasati u danu za glasanje.

Nemojte sebi dozvoljavati da komentarišite moj govor sa mesta predsedavajuće.

Vaše stavove možete da iskažete sa ovog mesta i pozivam se na povredu Poslovnika, tačka 107. Molim vas da ne dozvoljavate sebi više takve stvari.Možemo da se slažemo ili ne slažemo u odnosu prema migrantima, to je naša ljudska i poslanička obaveza, ali moramo se pridržavati Poslovnika.

Ne želim da se o povredi Poslovnika izjašnjava.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje.

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe.

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

Na kraju želim da kažem da je jedan od velikih problema u našem društvu nasilje u porodici, pre svega nasilje nad ženama i zakoni koje smo kreirali i doneli. Na prvom mestu mislim na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici daje rezultate. Posebno mesto ima taj multisektorski pristup i saradnja svih nadležnih organa.
Prema podacima koje sam uspeo na sastanku sa ministarkom pravde 26. januara da dobijem očigledno da postoji ogromno angažovanje Ministarstva pravde, tužilaštva i sudova u primeni ovog zakona. Svakako da je naš zajednički cilj i cilj Narodne skupštine Srbije, Odbora za ljudska i manjinska prava, nulta tolerancija i nasilje.
Ja bih voleo kada bi vi imali priliku da nam prikažete statistiku i koliko je zaista mnogo uradilo vaše ministarstvo i pravosudni organi na sprečavanju nasilja i preventivnom delovanju na tom polju u našoj zemlji, obzirom da, čini mi se, javnost malo zna o tome, ali videli smo na ovom skorašnjem primeru ugrožavanja, slučaj Aleksić, da je država brzo reagovala. Započet je sudski proces i mislim da vaše ministarstvo dobro radi na tom polju.
Za nas je jako važno da osnažimo i zaštitimo žrtve nasilja. Apsolutni prioritet je da se žrtvama pruži sigurnost i podrška. Naravno, sa druge strane potrebno je da se računa i o prezumciji nevinosti i da se ne vrši pritisak na pravosudne organe u procesu dolaska do pravde i istine, što je naš vrhunski cilj.
Ako bi mogli da nam date komentare ili neke podatke bilo bi mi jako drago, obzirom da sam od strane vašeg ministarstva kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava zaista naišao na dobar odgovor i na otvorenost za kvalitetnu saradnju, da rešavamo ovaj krucijalni problem koji je aktuelan u državi.

Uvažene koleginice i kolege, volontiranje afirmiše ono najplemenitije u jednom čoveku, a to je pacifizam, zajedništvo, briga za druge, solidarnost, pomaganje itd.

Vreme kovid pandemija, pogotovo nama u Novom Pazaru pokazalo je značaj volontiranja, značaj volontera, značaj njihove uloge u našem društvu. Borba protiv ove pošasti koja je pogodila kompletan zemljin šar bila bi nezamisliva ili čak mogu i da kažem i nemoguća da volonteri u Novom Pazaru nisu dali ogroman doprinos i zaista radili najteže poslove, omogućili da zdravstvene institucije funkcionišu.

Znači, od izuzetno teških poslova, a to je nošenje preteških boca kiseonika, preko teških fizičkih radova, a to je pravljenje toplih veza u našoj bolnici, pripremanje kovid ambulanti, odvajanje crvenih i zelenih zona, to je svakodnevan, težak fizički rad i ogroman broj volontera se, kako samo ime kaže, volonterski, besplatno javio i stavio na uslugu zdravstvenim ustanovama što je bilo zaista i što jeste za svaku pohvalu.

Naravno, i nemedicinska pomoć, njihova aktivnost svaki dan, oni svakodnevno pomažu bolesnicima, pa i lekarima i medicinskom osoblju, prave na hiljade litara limunade i drugih vitaminskih napitaka, hrane i to dostavljaju obolelim, bolesnima i onima kojima je to najpotrebnije. Naravno, to ne bi bilo moguće da nemamo jednu veliku finansijsku pomoć od naših preduzetnika i pre svega naše dijaspore.

Gospodo, čini mi se da u ovom teškom vremenu globalizacije, jednog liberalizma koji ne zna za solidarnost, ono što se dešavalo u Novom Pazaru je zaista pokazalo kolika je bratska ljubav, kolika je saosećajnost, kolika je humanost dijaspore Sandžaka. I ne samo tamo, nisu pomagali Novi Pazar i Tutin i Sjenicu i Prijepolje, nego i druge gradove u Srbiji. Volonteri Novog Pazara su za svaku pohvalu volonteri, 020 volonteri Novi Pazar su pomagali i nosili pomoć i u okolne gradove, pre svega u Kragujevac koji je prvi pomogao Novom Pazaru što se tiče medicinskog osoblja i to je takođe za svaku pomoć.

Naravno, sve je to rađeno preko naših humanitarnih organizacija, preko otvorene ruke, preko sevapa, preko puta sredine i drugih organizacija koje su se zaista bravurozno snašle u ovom jako teškom trenutku.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je Novi Pazar grad dobrih ljudi, nije to centar kriminala kako neki žele da predstave. U Novom Pazaru ima isto, ako ne i manje, kriminalnih radnji nego u drugim gradovima iste veličine, to je sasvim sigurno. Dva nesrećna obračuna koja su se desila za razliku od drugih krajeva, većih delova, većih gradova u Srbiji, nisu motivisana prevlašću za narko-tržište, ovim ili onim, već ličnim nesporazumima, povređenim dostojanstvom, kafanskim svađama itd.

Hoću da kažem, da je grad Novi Pazar i njegova okolina, grad plemenitih ljudi, mirnih ljudi, dobrih domaćina koji gaje volontarizam, koji žele da pomognu i sebi, ali i drugima. Zbog toga, obzirom da je Zakon o volontiranju usvojen 2010. godine i da ne odgovara današnjem vremenu i uslovima tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da što pre uđe u proces pravljenja novog zakona koji će odgovoriti ovom teškom vremenu, jer volontiranje je ne samo plemenito, ono pomaže i onima koji volontiraju, oni stiču određena iskustva i znanja i nešto što trebamo gajiti kao društvo socijalne pravde. Hvala vam.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, juče i danas, po prvi put od kako je naša zemlja u procesu pridruživanja EU razmatramo izveštaj Evropske komisije, i to zaista, dovoljno govori o našoj posvećenosti i krajnjem cilju, a to je učešće i pristupanje EU. To je mnogo ljudi ovde ponovilo, i predstavnici Vlade i poslanici, da je to naš strateški cilj.

Takođe, ovakvim postupkom zaista želimo da damo našim evropskim partnerima doznanja da uvažavamo njihove kritike i pohvale, i da smo spremni da njihove sugestije uvrstimo i da radimo po njima.

Našu tesnu vezu sa EU ne predstavlja samo geografija, ne predstavlja samo deljenje istih kulturoloških civilizacijskih vrednosti, već pre svega ekonomska međuzavisnost.

Ako pogledate, najveća robna razmena obavlja se EU, 65% ukune razmene Srbija obavlja sa zemljama EU. Najveći investitor u prošloj godini u Srbiji je bila EU sa 70% svih investicija. Najviši donator u Srbiji, znači, bespovratna sredstva, pomoć 300 miliona u proseku godišnje daje EU.

Moram naglasiti nešto što se desilo nedavno, a to je da je EU, formirala Ekonomski investicioni plan za pomoć svim zemljama na Zapadnom Balkanu, a tu će najveći deo kolača da uzme Srbija, jer je ona centralna zemlja. To je ogroman paket od devet milijardi evra koji se sprema da se opredeli za pomoć ekonomijama, a imaće sve zemlje problem nakon kovida sa ekonomijama u ovaj deo Evrope. To dovoljno govori o našim interesima, jer, kako rekoše, Bog visoko, a interesi su večni.

Stoga, hoću da kažem da je ovaj plan detaljan, objektivan i ja ću se osvrnuti na ono što je delokrug mog delovanja, pa i mog odbora kojim predsedavam, a to su manjinska i ljudska prava. Naravno, pokušaću da budem korektan i uravnotežen, korektan, pre svega, prema svojoj zemlji, pa nek bude i na moju štetu.

U Izveštaju se ističe da je zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko uspostavljen i generalno ima podršku u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina.

Šta to znači? Znači da zakoni koji se tiču nacionalnih manjina, a to su Zakon o nacionalnim savetima i Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina su valjani, po njima, da su zakonodavni okvir, koji oni podržavaju i koji je u skladu i uravnotežen sa njihovim zakonodavstvom.

Raduje me, zaista, ono što sam čuo od ministarke za ljudska i manjinska prava i za dijalog, koja je zaista otvorila vrata svog ministarstva za sve savete nacionalnih manjina, za nacionalna veća, i vrlo otvoreno pozvala sva veća, a to želim i oni da čuju, da dostave sve probleme i predloge koje imaju i da ovo ministarstvo, u čijem delokrugu je njihov rad od sad, ima želju da rešava probleme koje oni imaju.

Naravno, osvrnuću se i na ono četvrto mišljenje o primeni ove Konvencije, koje je dao Savet Evrope o nacionalnim manjinama, gde postoji odstupanje, i to treba reći, ne treba kriti, u zaštiti manjinskih prava između AP Vojvodine i drugih regiona Srbije i preporučuje se poboljšanje zaštite nacionalnih manjina van Vojvodine.

Ono što mislim da je centralna tema i što možemo lako rešiti, to je ono što se navodi, da uprkos zakonodavnoj obavezi da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva, nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u državnoj upravi. Naravno, navodi se da su vlasti Republike Srbije ušle u proces pravljenja, prikupljanja podataka o toj zastupljenosti i da žele da imaju jasnu sliku, što je sigurno pokazatelj da država želi da rešava ovaj problem.

Jedan od osnovnih ciljeva naše partije jeste integracija pripadnika manjinskih naroda u sve državne institucije. Stava smo da je to, pre svega, u vrhunskom interesu države i mislimo da manjinski narodi sa svojim osobenostima, svojim posebnostima, svojim kvalitetima, mogu mnogo da doprinesu ovoj državi. Ovaj problem država može vrlo jednostavno rešiti i nadam se da za to postoji ozbiljan plan.

Mislim, pošto ste tu, gospodine ministre, ja sam ovo pričao mnogo puta i dok ste vi bili ministar pravosuđa, jer mislim da treba početi, pre svega, od zastupljenosti manjinskih naroda u pravosudnim organima, pre svega u Tužilaštvu, jer se nekako država Srbija doživljava kao javni visoki tužilac, na primer, u Novom Pazaru.

Izuzetno je bitno da on bude iz grada u kojem živi, to bi bilo jako poželjno, da je to neka uljudna, svima poznata osoba, porodična, koja ima zaista jednu podršku, naravno, nestranačka ličnost. Uopšte nije bitno, ja bih, naravno, voleo i da ispoštujemo zakone, da bude Bošnjak, ali može da bude, zaista, i Srbin kojeg znamo, koji je vredan pažnje i toga, te pozicije da nam sudi i presuđuje. Mislim da na tom polju treba zaista mnogo toga učiniti.

Vi znate da smo mi do nedavno imali i u Ustavnom sudu jednog svog sudiju, međutim, danas ga nemamo, u visokom sudu. Mislim da u višim sudovima i u svim sudovima od značaja, u apelacionim sudovima, da nema ni jednog Bošnjaka. To je nešto što zaista treba menjati i mislim da ovu reformu pravosuđa, koja je pred nama, treba iskoristiti za to.

Naravno, ja i veliku nadu imam u novu ministarku pravde, koja svojom biografijom zaista pokazuje da je ozbiljan pravnik, da iza nje stoji ozbiljna biografija. To je meni garant da je prošla jedan mukotrpan trud do svoje pozicije i da će vrednovati ljude sličnih kvaliteta. Verujte mi, to je moj najiskreniji cilj danas, u mom predstavljanju ljudi iz mog kraja, i Srba i Bošnjaka, da pravi ljudi, časni ljudi dođu na ovako značajna mesta. Na taj način ćemo ojačati našu državu.

Naravno, imamo i onaj drugi problem, a to je nerazvijenost van Vojvodine onih delova u kojima manjine žive. Mislim da država stvara preduslove, pre svega, gradnjom auto-puta. Gospodin Vučić je najavio da će se potpisati ugovor i za nastavak od Požege do Duge poljane, što je zaista centralno pitanje.

Mnogo toga se ima i pohvaliti što je Republika Srbija učinila, a to je, pre svega, uspostavljanje, odnosno obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Danas 60% dece u Sandžaku uči svoj bosanski jezik. Nekada se učilo iz skripti, a danas se uči iz ozbiljnih, kvalitetnih udžbenika i to je plod rada ove Vlade. Dakle, 201 udžbenik je u katalogu Ministarstva prosvete zaveden. Mogu da kažem da već sedma generacija dece konzumira to svoje pravo i to je nešto što zaista treba pohvaliti.

Naravno, mene raduje, juče sam čuo od ministarke, što ona insistira da se međusobno uvažavaju i uče jezici. Moja deca uče bosanski jezik i pohađaju nastavu na bosanskom jeziku, ali da znate, oni imaju ravnopravan srpski jezik u okviru svog obrazovanja, u istom obimu i kvalitetu kao i bosanski jezik.

Za nas u SDP je jako bitno da se deca ne odvajaju prilikom nastave, da zajedno žive i zajedno se obrazuju i na taj način stvore najbolju vezu koja postoji i koja se treba gajiti i koja će kasnije, ta prijateljstva, mnogo toga pružiti. Ja sam najbolji primer. Za sebe mogu da kažem da sam, da kažem, najbolji, jedan od boljih izdanaka, nadam se, srpske medicine.

U svakom slučaju, pošto sam na kraju, želim da još zaključim da je i gospodin Fabrici zaista na našoj sednici odbora potvrdio da smo mi već neke od sugestija započeli da činimo, pre svega, to radi ovaj parlament i tu se zahvaljujem predsedniku Skupštine što na svaki način pokušava da ojača integritet i poštovanje ovog parlamenta, što je za mene kao predstavnika socijaldemokratije i parlamentarne demokratije jako bitno. Hvala.

Svako je pitanje lekovite, gospodine predsedavajući.

Kratko ću reći nešto u ovom prvom delu. Pre svega, da bi jedna skupština pozitivno uticala na političke procese u zemlji, ona mora da ostvari tri ključna kriterijuma. Pod jedan, mora da ima značajna ustavna ovlašćenja, ali i da bude poštovana u jednoj državi. Druga stvar jeste da ta ista skupština bude nezavisna od Vlade.

Treća stvar, jako bitna, jeste da i to, čini mi se, predsedniče Skupštine, da mi trenutno imamo, da ima organizacione kapaciteta da preduzima odlučne akcije.

Skupštine koje kreiraju dominantnu politiku u određenoj državi su retke u svetu, ali tamo gde je to slučaj to su države blagostanja, ekonomskog prosperiteta i vrhunske demokratije. Kao najbolje primere navodim nemački Bundestag ili švedski Riksdag, jer skupštine dominantno kreiraju politiku u jednoj zemlji.

Upravo mi, socijaldemokrate, zaista insistiramo na vraćanju poverenja u parlament Republike Srbije, na jačanju njegovog integriteta i jačanju aktivnosti i uticaja koji skupština u jednoj državi mora imati.

Međutim, gospodo, uz sva ova dva navedena slučaja koja sam naveo, i u Nemačkoj i u Švedskoj, rezultat toga da je skupština jako uvažena jeste, pre svega, ne proističe iz politike sukobljavanje već, pre svega, od ukorenjenih navika da se pregovara i ovako dolazi do konsenzusa, sa jedne strane, ali i sa druge strane i postojanja, reći ću, jedne razvijene kulture društvenog dijaloga.

Zato me jako raduje, i mi smo to jako podržali u ovoj Vladi, sa formiranjem ove Vlade i dobijanjem legitimiteta ove Skupštine, odnosno formiranja ove Skupštine, to da smo osnovali jedno novo ministarstvo koje će se baviti ljudskim i manjinskim pravima i, naravno, inicirati, insistirati na dijalogu, društvom dijalogu u našoj zemlji.

Vi znate da skupština ima nekoliko svojih funkcija. Moram vas podsetiti, i sebe i sve vas, na to. Pre svega, zakonodavnu funkciju. To je bazična osnova svake skupštine u svetu, ali ta funkcija sve manje ima mesta i uticaja.

Skupštine igraju važnu predstavničku ulogu, kao veza između naroda i Vlade. U 18. veku ova funkcija skupštine je izražena sloganom koji je usvojilo 13 američkih kolonija koje su se pobunile protiv britanske Vlade i rekle – nema oporezivanja bez predstavljanja. Nema oporezivanja bez predstavljanja naroda u Skupštini.

Mi smo predstavnici naših građana u ovoj Skupštini i predstavljamo interese svih onih krajeva i svih onih građana iz krajeva koji su nas delegirali. To je jako bitna funkcija Skupštine. Zbog toga se i moć skupštine u određenom političkom sistemu posmatra kao pokazatelj demokratske vladavine.

Skupština je često mesto političkog regrutovanja, gde se praktično vide sposobnosti i vide kvaliteti mladih, perspektivnih ljudi koji sebe delegiraju za buduće lidere i za buduće, da kažem, donosioce najbitnijih odluka u ovoj državi.

Funkcija skupštine pod 4. je da daje legitimitet režimu, odnosno Vladi koju bira, te da podstiče javnost da sistem vladavine doživi kao pravedan. To su četiri funkcije.

Dok je značaj zakonodavne i predstavničke uloge od osnivanja skupština do danas opadao, dotle je veća pažnja posvećivana mogućnosti skupštine da ograniči i kontroliše izvršnu vlast.

Skupštine sve više danas postaju kontrolna tela čija glavna uloga je da proizvedu odgovornu Vladu i, pre svega, razvojem institucionalnih mehanizama olakšaju ovu ulogu.

Kako bi se uspostavili mehanizmi nezavisne i samostalne kontrole sprovođenja zakona koji regulišu ljudska i manjinska prava i slobode, formirane su i institucije, između ostalog i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Ovi organi…

Evo, brzo ću završiti, imam još par rečenica.

Da, znam. Sve znam.