Uvaženi predstavnici nezavisnih tela, hvala vam na iscrpnim obrazloženjima, ali bih vas zamolio da saslušate i druge poslanike. Ipak je parlament taj odakle crpite vaš legitimitet, da kažem. Mi imamo zaista vremena, ali generalno nam je danas vreme skraćeno, ali mislim da ćemo stići da prozborimo o najbitnijim stvarima, obzirom da ste kao četiri institucije zaista mnogo učinili na podizanju nivoa demokratije u ovoj zemlji i, pre svega, prava građana da znaju šta mogu, da znaju koja su njihova prava i da se ostvare ta njihova prava i slobode.

Čovečanstvo danas živi jednu specifičnu situaciju u vreme pandemije, to ste svi rekli, pandemije kojoj čovečanstvo nije samo pogođeno, već je delimično uzročnik jednim nemarnim odnosom prema sredini koja nam je data i prema glavnom resursu koji imamo i koji nam je dat od Boga. I u ovom stanju pandemije ili krize, ovo je kriza, jedna velika svetska kriza koja pogađa i ekonomiju, svi ste istakli, najviše su pogođene, da kažem, najosetljivije grupe.

O tome Poverenica za ravnopravnost mnogo govori. U njenom izveštaju se navodi, a u većini vaših izveštaja, da je pravo na zdravlje, na zdravstveni odgovor, na dobijanje zdravstvene zaštite, kako garantuje država, je tema koja je dominantna u vašim izveštajima. Meni je jako drago da Poverenica za ravnopravnost traži, naglašava da mora uvek postojati balans u zdravstvenom odgovoru, u zaštiti zdravlja i očuvanju ljudskih i manjinskih prava.

Sve vaše institucije su jako puno na tome radile i one su tas koji čini tu ravnotežu. Moram da vas pohvalim na tom polju.

Međutim, moram posebno da istaknem Poverenicu za ravnopravnost koja je izuzetno aktivna u javnosti, ne samo na ovom polju, nego na osuđivanju svih negativnosti koje se javljaju u našem društvu. Vrlo smelo, sa puno integriteta predstavlja onu instituciju na način kako definiše ovaj zakon. To je znak pluralizma ove države. To je znak da u ovoj državi ove institucije obavljaju 100% svoju ulogu. Kritikovanje ekstremno desničarskih stavova, na primer Levijatana, zauzimanje za nacionalne manjine, odnosno reagovanje u svim situacijama, malo manje, i tu ima zamerki, čućete neke kolege, političke stranke štite, ali ako. Da štitimo mi građane i njihova ljudska i manjinska prava, a naravno da treba posvetiti pažnju i svim drugim nivoima.

U svakom slučaju, mnogo je ovaj parlament učinio u ovoj godini i kada govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije. Znate da smo doneli jedan izuzetno dobar zakon. Naravno, može se još poboljšavati, ali smo napravili veliki korak za utvrđivanje porekla imovine. To je zakon koji treba da pokaže ko i kako i čime je politički motivisan da radi i ko je radio, koji mu je bio motiv u svom politikom delovanju, ko je stekao enormnu imovinu, kako. Ja nisam mogao to da steknem. Ja živim od plate. Kako bih ja mogao da imam, ne znam, džip od 100 hiljada evra itd? To je nešto na čemu treba da se insistira i na čemu ova Vlada insistira, i to je jasno pokazala u ovoj Skupštini. Nema zaštićenih, a političari neka budu prvi na lupi, najviše oni koji najviše pričaju o moralu. Oni koji najviše morališu iza njih se kriju provalije. Meni je drago da ova Vlada pokazuje i dalje nastavlja taj kurs borbe protiv korupcije. Ovo je veliki korak.

Neću mnogo da dužim. Još ću samo da podvučem jednu stvar. Ja sam, eto, najviše, tako ispada sad, da je Poverenica za ravnopravnost istakla nešto što je obeležilo moj kraj. Vi na jednom mestu kažete da volontarizam, pomaganje, altruizam mora da bude centar delovanja i da bude još značajniji, podvučeniji.

Ja sam ovde tražio novi zakon o volonterima itd, radi se na tome. Novi Pazar je paradigma u vremenu epidemije koliko su mnogo volonteri radili, danonoćno, u tri smene, i pomogli nama lekarima i koliko su nam mnogo značili, naravno i mnogi humani ljudi. Humanost je zablistala u tom kraju u ovom teškom vremenu epidemije. Naša dijaspora je pokazala nešto što se retko viđa i pomagala, ne samo Sandžak, nego i Kraljevo, Kragujevac i Užice. Ta bratska ljubav, ta podrška, briga jedni za druge, to je nešto što nama najviše treba.

Zato tu, vaše institucije imaju centralni značaj da se ljudi, naši građani, osete ravnopravnim. To je bitno, ne samo za manjine, to je bitno za sve građane da su ravnopravni i kod doktora i na sudu. To je nešto, moram da kažem, evo podvukao je i predsednik, u mojem kraju, u jednom multietničkom kraju, da će se na svaki način težiti i sve snage usmeriti da svi građani budu ravnopravni i po beneficijama i po svojim obavezama.

Da ne bi dalje dužio, kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, kao ubeđeni socijaldemokrata, najavljujem da će, verovatno, naravno moja poslanička grupa svakako, a verujem i moja koalicija, vama dati i vašim institucijama apsolutnu podršku u vašem daljem radu. Poduprećemo vaš integritet, radite ono za šta vas obavezuje ova Skupština i zakon, na interes svih građana Srbije, za naprednije sve krajeve ove države, za napredniju Srbiju. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, premijerko, ministarko, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, čini mi se, premijerko, da odavno niste imali sadržajniji govor i praktično ste nam uzeli većinu dela onoga oko čega smo hteli da pričamo. Čini mi se da vam je govor bio do sad i najkvalitetniji, što se mene lično tiče. Verovatno zato što ste jako emotivno nastupili i emotivno pokušali da ukažete na sve ono na čemu vi radite ovo vreme od kada ste tu.

Krenuću da podvučem neke stvari o kojima ste već govorili, jer ste bili zaista sadržajni i kvalitetni.

Prvo, ja ne mogu da shvatim da neko može da ima nešto, iako nisam hteo o tome da pričam, o tome da pet najosnovnijih namirnica se ograniči u ceni, i kako to može neko da vodi opozicionu politiku, a suprotstavljajući se ovoj odluci? To je za mene apsolutno neprihvatljivo. Vidimo da to nije problem ekonomije naše države, nego da, praktično, živimo u jednom nekarakterističnom i nestandardnom vremenu, u vremenu epidemije i da ekonomija je u turbulenciji i da svugde rastu cene. Ja zovem svoje rođake u Nemačkoj, je to katastrofa kažu. I zaista je to odgovoran i dobar potez.

Međutim, moram da vam sugerišem jednu stvar. Među tih pet najosnovnijih namirnica, naravno, ulje, brašno, šećer, je i određeni artikl svinjskog mesa. Međutim, ja moram da vas zamolim, da bi zbog građana islamske veroispovesti ili jevrejske veroispovesti, trebalo da uvrstite možda i nešto iz, na primer, junećeg asortimana i da na taj način, to ja znam da nije učinjeno s namerom i ne kažem to, nisam apsolutno želeo o tome da pričam, ali eto, na primer, meni bi to značilo, verovatno i svim muslimanima, da uvrstite, na primer, juneći but, takođe i da imamo tu poštovanje i nekih verskih posebnosti svih građana ove zemlje. Ja svakako znam da ste vi posvećeni tom poslu i da je to najverovatnije bila stvar propusta.

U svakom slučaju, drago mi je, zaista ste jako lepo govorili o prednostima EU. Ja ne krijem, ja sam evrofanatik, ja kad ne bi postojalo tog puta, verovatno i puta ove zemlje ka tom pravcu, ne bih živeo ovde i većina ozbiljnih ljudi, ozbiljnih stručnjaka ne bi to činila.

Mi zaista vidimo svoju budućnost u EU, jedinoj, da kažem, danas perjanici svetskih, ljudskih i manjinskih i svih drugih prava i sloboda.

Evo, spomenula je predsedavajuća Viktora Iga, od te njegove čuvene rečenice o Evropi kao zajednici svih evropskih država, tu je mislio analogijom na SAD, preko ujedinjavanja šest zemalja EU, odnosno tada šest zemalja Evrope u Zajednicu za čelik i ugalj, pa sve do danas i do današnjeg oblika, vi ste to dobro rekli i to treba uvek pomenuti, a znam da ministarka za ljudska i manjinska prava je to uvek govorila i to je najbitnija stvar, glavna stvar je da je EU veliki mirovni projekat. Od kada je EU ustanovljena, na teritoriji Evrope ne postoji, niti se razmišlja, niti će, nadam se, biti bilo kakvih sukoba i rata i to je najbitnija stvar.

Druga stvar, naravno, čini mi se da je 2012. godine EU i dobila Nobelovu nagradu za promovisanje mira, solidarnosti i svih drugih najvećih postulata čovečanstva.

U svakom slučaju, decenijske težnje država Evrope da se okupe u cilju saradnje i, pre svega, garantovanja bezbednosti, pa onda ljudskih i manjinskih prava, pa onda ekonomskog razvoja, pa onda solidarnosti, je nešto čemu mi treba da stremimo i stremimo i nešto što promoviše, pre svega, evropske vrednosti svih Evropljana, a sebe doživljavam kao Evropljanina.

Druga bitna stvar, i pored toga što većina evropskih država smatra da je, mislim i onih koje ne pripadaju trenutnoj EU, mislim na geografskih evropskih država, smatraju da je njihova budućnost u EU, u Evropskoj uniji su, odgovaraju i čuje se ujedinjeni u različitosti. Znači, EU ne ukida naše posebnosti i različitosti, čak šta više, ona ih podržava i podupire.

Ovaj uvodni deo sam rekao potaknut vašom rečenicom i zaista je to najbitnija stvar, najviše što treba ljudskom biću jesu mir i prosperitet i šansa za razvojem, što ja kao socijaldemokrata zaista uvek primarno uvažavam.

Evropska unija se danas sastoji od 27 zemalja, ali prijem novih članova nije zaustavljen i on se nastavlja. Jeste, možemo povremeno čuti da je nastupio nekakav zamor od proširenja, ali EU na svakom mestu, njeni zvaničnici i njene zvanične institucije ističu da je otvorena perspektiva evropska za sve zemlje regiona na našem kontinentu i za prijem u članstvo. Naravno, naša država još od demokratskih promena je opredeljena za put ka EU i na tom putu postignut je zaista značajan napredak, pogotovo u zadnja, da kažem, dva ciklusa, u zadnje dve vlade, zaista je napravljen ogroman napredak. Mi smo, kao što znate, otvorili 18 poglavlja, čak dva privremeno zatvorili. A nakon uvođenja nove metodologije proširenja poglavlja su sada grupisana u šest tematskih celina, odnosno klastera, od kojih je prvi klaster Srbija već otvorila.

U najnovijem Izveštaju, koji je danas pred nama, Evropske komisije o Republici Srbiji, objavljenom u okviru paketa za proširenje koji ukazuje na reforme koje su potrebne da preduzmu šest zemalja Evrope i Turska, se jasno ukazuje i predloženo je otvaranje dva nova klastera, što je zaista dobra informacija za sve nas. to su, rekli ste i vi ponovili, Klaster 3, odnosi se na konkurenciju i inkluzivni rast i Klaster 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivo povezivanje.

Zaista je bio inspirativan i, reći ću, istinit vaš govor koji se odnosi na ekologiju. Zaista je mnogo učinjeno. Eto, mi smo stalno debatovali, mi smo tražili rešavanje deponije Stanjevine, pa drugih deponija. Mi to rešavamo. I sve ovo što ste nabrojali, i uvođenje kanalizacije i pročišćavanje otpadnih voda i mnogo, mnogo toga je istina. Zaista je nekorektno zloupotrebljavati zakone, dobre zakone, da bi se ušlo u političku promociju.

To je isto kao ono na početku, namerno sam rekao. Ko normalan, politički zreo bi napadao to što mi ograničavamo rast pet najosnovnijih tih upotrebnih namirnica? Ja to ne znam. Ko normalan može da napadne Zakon o referendumu? Pazite, rekao sam tu, priča o referendumu je priča da li mi političari želimo da čujemo glas građana, da li mi želimo da čujemo šta to njima treba ili smo mi najpametniji, ili mi mislimo da smo s Marsa pali, da nismo deo naroda, pa da donosimo odluke onako kako nama odgovara ili, ne daj Bože, nekom trećem. Tako da je za mene to apsolutno neprihvatljivo, da raspravljamo na tom nivou.

Uz to, odlično ste interpretirali, Venecijanska komisija je glavno telo Evropske komisije, odnosno EU, koje se bavi pravosuđima svih zemalja EU i onih zemalja koje teže da uđu u EU. Njene preporuke su imperativ. Oni traže od nas da menjamo zastareli Zakon o referendumu, koji je loš, a to pokazuje naša praksa. Koliko smo imali referenduma uspešnih? Jesmo li imali jednu narodnu inicijativu uspešnu? A svaki dan u Švajcarskoj, praktično u mesec dana organizuju, kreiraju politike svoje države kroz referendume. Pa, jel to poruka demokratije, vladavine naroda? Jel to značenje demokratije? Apsolutno neutemeljeni napadi i pozivi na stvaranje nekakvog nereda u državi, što je apsolutno nekorektno, u jednom izuzetno teškom trenutku. Ajmo da političku borbu vodimo političkim putem, političkim oruđima, onim što nam je dostupno, svojim idejama, svojim programima, a ne na način blokiranja jedne države i njenog razvoja i apsolutno svega. Apsolutno je to neprihvatljivo i za svaku kritiku.

Meni je drago što je danas zaista priča o EU, odnosno Izveštaju Evropske komisije pred nama, jer je to izuzetno bitna priča. Vi znate da je glavni problem ove države, i vi ste to, čini mi se, video sam u nekoliko naslova rekli – radna snaga, nemamo radne snage, nemamo ljudi koji će da rade i odlazak mladih ljudi. Bez evropske perspektive, a bogami, i evropskih novaca, ne bi nas bilo ovde, većine nas, i budućnost ove zemlje ne bi postojala bez ovog puta, verujte mi. Ovo je put kojeg treba da se držimo zbog svojeg interesa. Eto, ja plastično podvlačim one neke vaše stvari.

Evropsku komisiju, evropske prijatelje doživljavam kao prijatelje. Svaku njihovu sugestiju vidim kao sugestiju i kao osnaživanje. Uvek se kaže Evropska komisija želi da osnaži Vladu Republike Srbije da učešće nacionalnih manjina u lokalnim samoupravama pojačaju, misli se na institucije, što je korektno, što treba nama da bi imali veće poverenje jedni u druge. Mi praktično nemamo ovde međunacionalnih ozbiljnih problema, praktično imamo jednu harmoniju. Druga stvar, da se razviju ekonomski delovi u kome su manjine zastupljene.

Meni je drago što se to čini. Evo, pominje se gasovod. Misaona imenica je bila da vi u Novom Pazaru imate gasovod. Kada sam pre nekoliko godina pričao - dobiće Novi Pazar gasovod, imam obećanje Vlade, čini mi se u prošloj Vladi, svi su rekli ovaj čovek nebuloze iznosi, konfabulira. Kažem - ljudi, ja verujem u to, imamo dokumente, potpisali smo, sve ide kako treba. Evo, danas i danas kritikuju, a gasovod im ispred Novog Pazara, ušao u opštinu Novi Pazar, postavljaju se cevi u Novom Pazaru dogodine ćemo imati razvučen po celom gradu. Eto, rešavanja problema i zagađenja.

Apsolutno su neprihvatljive neke stvari u političkom sukobljavanju, političkoj borbi, pozivi na blokiranje ulica. To je za mene zaista, kao lekara, neprihvatljivo. Zaustavljanje protoka hitni služi je za mene neprihvatljivo, jer ja glavu razbijam danima da spasim jednom čoveku život. Treba da nam neko pogine ili nekoliko ljudi u vremenu epidemije kad nam ljudi umiru svakodnevno, apsolutno neprihvatljivo. Ima načina, dobro ste rekli protesti, niko ne oduzima pravo na proteste, ima načina da se protestvuje, ima načina da se vodi politička borba. Korektnih načina koji ne ugrožavaju živote, svakodnevni živote, živote ljudi, razvitak države itd.

Dalje, u oblasti slobode, zaista izdvojio sam ovde nekoliko partija koje zaista govore o značajnim naprecima rada ovog parlamenta koji je u ovom mandatu svakako unapređen, potom u oblasti evropskih tekovina, pravde, slobode i bezbednosti Srbija, kako se navodi, nastavlja da kao tranzitna zemlja značajno doprinosi upravljanju mešovitim migracionim tokovima ka EU, aktivno i konstruktivno sarađuje sa susednim državama i članicama EU. Znači, mi smo na migrantsko pitanje odgovorili na jedan način kojim su odgovorile najodgovornije evropske države, a od većine drugih evropskih država smo mnogo bolje odgovorili, onako kako je naša tradicija.

Zatim, u oblasti slobode kretanja radnika Srbija je ostvarila napredak u odnosu na raniju preporuku kao poboljšanje saradnje sa državama članicama EU u vezi sa koordinisanjem sistema socijalne sigurnosti itd. Posebno se navodi napredak Srbije koji je postigla u oblasti bezbednosti na putevima, u reformi železnice, kao i usvajanju Zakona o klimi, set energetskih zakona, uključujući i Zakon o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Sve ovo dovelo je do zaključka da su ispunjena merila za otvaranje klastera četiri, odnosno zelena agenda i održivo povezivanje.

Iako smo prolongirali sledeći popis za godinu dana zbog pandemije Kovid-19, pohvaljuje se poboljšanja dostavljanja statističkih podataka Eurostatu i ocenjuje se napredak u oblasti statistike, jer se mi ozbiljno pripremamo i za ovaj akt koji je izuzetno bitan i za našu industriju.

Naravno, već ste pominjali ekonomiju i privredu, i to se svakako pohvaljuje i to je možda i najbitnija stvar, ali takođe se beleži i napredak koji je Srbija ostvarila u reformama poreske uprave i kada je reč o strukturi privrede i ekonomskoj integraciji sa EU.

Potrebno je posebno naglasiti napredak koji je Srbija ostvarila na ovom polju, polju ljudskih i manjinskih prava. Izveštaj konstatuje da je u velikoj meri uspostavljeni zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu ljudskih i manjinskih prava.

Pre svega, izuzetno je bitno što smo formirali u ovoj Vladi posebno ministarstvo koje se bavi ljudskim i manjinskim pravima i dijalogom. To je direktno ukazivanje na iskrenu želju Vlade da se podigne nivo ljudskih i manjinskih prava koji su sada na zadovoljavajućem nivou.

Ja ću posebno da pohvalim rad ministarke i ministarstva, obzirom da smo mi imali zaista jedan izuzetno intenzivan rad na zakonodavnom polju u ovoj oblasti i svi dobro znate da smo donosili i doneli izuzetno dobre i kvalitetne zakone u ovom polju. Pre svega, Zakon o rodnoj ravnopravnosti, izmene i dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije, a prošlog meseca smo ojačali i nezavisne institucije i tako na direktan način pokazali zaista našu želju i intenciju da jačamo sve poluge koje će osnažiti slobode i ljudska prava u našoj državi. Naravno da je jako bitno da se učvrste i svi drugi mehanizmi koji će omogućiti zaštitu ljudskih i manjinskih prava naših manjinskih naroda.

Ja sam se dotakao većine ovih stvari i vidim da vreme brzo prolazi. Želim samo na kraju da ilustrujem koliki je značaj, vi ste rekli, obzirom da dolazim iz zdravstvenog sektora, da je zaista zahvaljujući fondovima iz EU praktično napravljeno sve ono što smo mi napravili. Imali smo oko 250 miliona evra ulaganja u naše zdravstvene institucije, preko 20 bolnica u celoj Srbiji i četiri velika klinička centra su renovirana, ogroman broj opreme, ulaganje u ljudski faktor koji je podržalo i sprovelo Ministarstvo zdravlja, ogroman broj vozila. Sve je to nešto što je finansirala EU i nešto što je za svaku pohvalu. Donirali su preko 200 miliona, a Evropska investiciona banka je dala kredite u odnosu od 250 miliona evra. Znači, mi se približavamo cifri od pola milijarde evra koje smo preko evropskih institucija plasirali u naš zdravstveni sistem i zato danas imamo kvalitetan odgovor u ovoj ozbiljnoj epidemiološkoj krizi.

Želim na kraju da završim svoje izlaganje sa time da ćemo mi kao SDPS zaista ustrajati i naše statutarno opredeljenje jeste stremljenje ka EU i uvek ćemo podržati sve progresivne zakone i odluke koje donosi ova Vlada, a koje nas približavaju ovom našem zajedničkom cilju, a to je moderna Srbija u EU koja danas postoji. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena ministarka sa vašim pomoćnicima, priča o referendumu je priča o tome da li mi političari želimo da čujemo glas naroda, da li nas političare interesuje koji su problemi naroda, da li mi želimo da rešavamo probleme koji ih svakodnevno muče? To je priča o referendumu. Da li su u centru naše pažnje građani ili je to nešto drugo? Apsolutno je neprihvatljiva bilo kakva kritika na ovu temu, suštinski i fenomenološki ja je ne mogu prihvatiti.

Da se vratimo na antičku Grčku. Upravo na to mesto gde je začeta demokratija su se donosile najznačajnije odluke na trgovima atinskim, u konsultaciji sa narodom, glasanjem naroda i tu su počeci direktne demokratije koja je u suštini ono što sam pojam demokratije i znači - vladavina naroda. Jer, bez naroda nema ni vlasti, a ni države.

U svakom slučaju, danas ako vidimo, moja koleginica Nataša Mihajlović je i navela, da čak i najsavremenije zemlje, najrazvijenije zemlje zapada kao što je Švajcarska, referendum i narodnu inicijativu koriste bezmalo svakog meseca da dođu do odluka koje odgovaraju narodu, koje tište narod. Oni praktično od trivijalnih stvari, kako će na primer da izgleda jedan trg, gde će da bude fontana, gde drvored, pa do kompleksnijih stvari, odlučuju narodnom voljom, direktnim glasanjem naroda. Kako to da na primer, mi imamo u zadnja dva meseca a oni već drugi referendum organizuju 29. novembra o tome kako da izgleda kovid politika u toj državi, da vidimo šta misli narod, šta misli narod o onima koji se ne vakcinišu, šta misli narod o onima koji ugrožavaju druge? Nema bitnije stvari od te.

Predlog zakona koji je danas pred nama, a videli smo da je prošli bezmalo pre 15 godina usvojen, je svakako i moderniji i celishodniji i rešava sve one probleme na koje smo kroz ovolike godine naišli u sprovođenju samog referenduma i narodne inicijative. Neverovatan je podatak da su u našoj državi od početka višestranačja uspela samo tri referenduma i samo jedna narodna inicijativa, dobra narodna inicijativa, tzv. "Tijanin zakon", gde smo praktično uveli najteže kazne, pa i kaznu doživotne robije, za ljude koji su nemilosrdni, za ljude koji izvršavaju najgnusnije zločine. To je narodna inicijativa.

Narodna inicijativa je, obzirom da svi drugi više pričaju o referendumu, za mene jako bitna i mislim da je to zaista oruđe koje naši građani jako malo koriste, upravo zbog toga što zakon nije dobar. Pazite, mi smo stavili da za nedelju dana ljudi prikupe 30 hiljada potpisa u prošlom zakonu. To je neverovatno i nemoguće. Upravo je greška zakonodavca to što nismo imali narodnih inicijativa i nije se narod uključivao, a videćete koliko je to spasonosno iz jednog primera koji ću vam navesti i koliko je to dobro za jedno društvo, za njegovu demokratiju, da narod kaže šta želi. A mi imamo jednu jedinu inicijativu!

Moram vam se pohvaliti da mi u Novom Pazaru pokušavamo da oslušnemo šta građani žele, i to kroz budžet. Mi svake godine pred donošenje budžeta pravimo anketu gde pitamo narod, građane, kako žele i kroz koje projekte da trošimo naš zajednički novac. Mi smo i prošle godine, i pretprošle, i ove, praktično čuli šta oni žele. Mi danas imamo 10 projekata koje smo kandidovali i do 26. ovog meseca ćemo saznati šta to žele naši građani u Pazaru - da li žele da budžet trošimo na, tamo je navedeno 10 stavki, da li da poboljšavamo zdravstveni odgovor, kupimo nova vozila patronažnim službama, da li da čistimo neke deponije ili saniramo, da li da lečimo retke bolesti, da saniramo neke deponije, itd, itd. Pitaćemo narod šta oni žele.

Verujte mi da je interesovanje ogromno. Ljudi žele da učestvuju u kreiranju politike i svoje budućnosti. I to je poruka. Ta anketa nije narodna inicijativa, ali je bliska komunikacija sa narodom koji mora da bude deo vlasti. Nismo mi pali sa Marsa, mi smo deo naroda i mi reprezentujemo taj narod.

Ubeđen sam da će češće sprovođenje ovih narodnih inicijativa, pa i referenduma, doprineti ne samo uključivanju naroda i građana u odlučivanju, nego učvrstiti poverenje naših građana u njenu vlast, a to nam je u današnjem trenutku jako bitno. Vratiće poverenje u vlast. To nam je danas u vremenu pandemije izuzetno važno.

Jedno istraživanje, sa kojim želim da završim, koje je upravo sprovedeno u 26 kantona Švajcarske je pokazalo da ti ljudi koji često sprovode referendume su mnogo srećniji u životu i imaju taj lični osećaj sreće i zadovoljstva, nego drugi delovi sveta gde referendum nije toliko dominantan.

Dva su objašnjenja. Prvo, što direktno kreiraju politiku koja utiče na njihov život i drugi, ne manje važan, što se pitaju, što su uključeni. Samo to što se pitaju nije nikakvo, zaista, iznenađenje što demokratija sama po sebi popravlja raspoloženje i donosi sreću. Ljudi ipak ne mogu da žive od belog hleba, nego su socijalna bića, moralna bića, žele da učestvuju, da su deo odluke, žele da budu deo sistema i da kreiraju svoju budućnost.

Završiću i završavam sa Aristotelovom idejom, jer je ipak Aristotel antički moralista i neko ko je utvrdio etiku, a verujte mi, ako malo čitate filozofiju, da su antički filozofi najjači i dan-danas u vreme savremene filozofije. Veliki Aristotel kaže veliku istinu: "Ljudima je potrebna demokratija kako bi mogli da teže vrlini i da nastoje da se na socijalnom planu ponašaju u skladu sa njom i na taj način da dođu do zajedničke sreće".

Obzirom da modernim i efikasnim Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi činimo lakše učešće naših građana u odlučivanju, podižemo nivo poverenja građana u vlast i na kraju činimo naše građane srećnijim i zadovoljnijim, SDPS će podržati ove zakone. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnicima, za nas u SDP-u jednakost, socijalna pravda i solidarnost su najosnovniji postulati na kojima svakodnevno insistiramo i na kojima stalno i potenciramo. Mi takođe insistiramo na ravnomernoj raspodeli poreza, da se porez određuje prema imovinskom statusu, odnosno prema snazi, moći i primanjima naših građana.

Izuzetno nam je drago što danas imamo jako puno odluka i rešenja koja idu u tom pravcu. Pre svega, upravo zbog toga je šef naše poslaničke grupe gospodin Branimir Jovanović prošlog meseca, 28. oktobra, na sednici kada Vlada odgovora poslanicima pokrenuo pitanje o plaćanju tzv. poreza na luksuz, poreza na vozila veće kubikaže, a u stvari male vrednosti zbog njihove starosti.

On je ovu višedecenijsku nepravdu najbolje prikazao jednim primerom. On je uzeo primer „pežoa 607“, koji je npr. 3.000 kubika i 2003. godište i koji negde na tržištu vredi oko 1.500 evra. Po starom zakonu, vlasnik ovakvog vozila bi trebalo da plati polovinu vrednosti, odnosno 95.000 dinara, odnosno oko 800 evra za jedno ovakvo vozilo, što je zaista nepravedno, nekorektno i moram reći neodrživo.

Stoga, izmene i dopune Zakona o porezu na upotrebu, držanje i nošenje dobara kojim se upravo menjaju ove nelogičnosti koje danas ovde pred svima nama vidim kao jednu zaista zajedničku pobedu, pobedu svih nas koji se borimo da naši građani imaju jednak status, ravnopravan status po svim osnovama, i po beneficijama, ali i po davanjima.

Po ovom novom zakonu koji je danas pred nama, za vozila između 2.000 i 2.500 kubika umesto dosadašnjih 34.950 dinara plaćaće se 20.387 dinara, pa za vozila između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.894 dinara plaćaće se 41.314 dinara, a za vozila preko 3.000 kubika će se umesto 146.382 dinara plaćati 85.389 dinara. To su zaista značajna smanjenja i nešto što je jako značajno, obzirom da su to starija vozila i da su to uglavnom ljudi koji nisu basnoslovno bogati i nemaju mogućnost da tako lako menjaju vozila.

U fokusu svakako našeg rada socijaldemokrata jeste čovek sa svojim svakodnevnim problemima i mi dajemo i tražimo rešenja koja su adekvatna i situaciji i trenutku. Upravo ovakvim predlozima kojima olakšavamo svakodnevne probleme pokazujemo konkretizaciju naše politike.

Ministru se još jednom zahvaljujem na jednom dobrom rešenju, a poslanici SDP će sa zadovoljstvom podržati ovaj predlog koji smo delimično i sami pokrenuli. Hvala vam.

Poštovani, imajući u vidu da je Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu deo inicijative „Mali šengen“, dozvolite mi da pre svega kažem par reči o ideji „Otvoreni Balkan“.

U cilju što boljeg povezivanja naroda, roba i kapitala početkom devedesetih godina prošlog veka, javila se ideja o udruživanju zemalja Zapadnog Balkana, teritorije koju su u EU označavali kao balkanske države, a koje nisu pripadale EU. Planovi o povezivanju, prevashodno ekonomskom području, prestali su biti aktivni usled ratnih dešavanjima na ovim prostorima.

No, ideja je obnovljena na sastancima održanim 2019. godine u Ohridu i Draču, kada su lideri tri zemlje Srbije, Albanije i Severne Makedonije pokazali spremnost i dogovorili se da se formira jedinstveno tržište, odnosno ekonomska zona u cilju poboljšanja političkih, ekonomskih i kulturnih veza između ovih graničnih i, da kažem, bratskih država.

Ova inicijativa za regionalnu saradnju, prvobitno nazvana „Mali šengen“, a potom „Otvoreni Balkan“ je u stvari sublimiranje i oživljavanje svih regionalnih inicijativa koje su do sada postojale. „Otvoreni Balkan“ ima za cilj povezivanje ekonomija Zapadnog Balkana, kako bi se olakšao život građanima i poboljšao životni standard.

Takođe, podrazumeva i više konkretnih mera koje će unutar prostora tri zemlje obezbediti punu slobodu kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti EU. Inicijativa je otvorena za sve zemlje u regionu.

Potrebno je istaći da prednost „Otvorenog Balkana“ ogleda se prvenstveno u ekonomskoj koristi, koje imaju zemlje koje su potpisnice ove saradnje. Naime, kao što je istakao predsednik naše partije, gospodin Ljajić, uklanjanjem prepreka i olakšavanjem trgovine povećava se robna razmena sa svakom pojedinačnom zemljom u regionu.

Nama je region druga spoljno-trgovinska relacija, odnosno drugi spoljno-trgovinski partner sa kojim ostvarujemo najveću robnu razmenu nakon EU. Oko 11% ukupne spoljno-trgovinske razmene Srbija realizuje sa zemljama Zapadnog Balkana, a petina našeg izvoza prošle godine plasirana je u zemlje regiona.

Konkretno, više od 4000 srpskih firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Severnom Makedonijom i oko 1000 naših firmi ima razvijenu poslovnu saradnju sa Albanijom. Ovom inicijativom se otvara prostor za veća ulaganja srpske privrede u druge regione, zemlje regiona.

Mislim da to treba da bude cilj svake produktivne, kreativne politike, da politika bude sluškinja ekonomije i da politika pripremi teren za razvitak ekonomije jedne zemlje i prezentovanje, prodaju i distribuciju dobara koji se proizvode u ovom slučaju u našoj zemlji i mislim da je ova inicijativa izuzetno dobra, pre svega po interese naše države i naše privrede.

Takođe, ova inicijativa doprinosi i miru u regionu. Sada ćemo lakše privući strane investitore, zato što šaljemo poruku da je region konačno postao stabilan i da Zapadni Balkan nije zona konflikta, već da je pogodan za investiranje, pogotovo što je ulagačima uvek profitabilnije da posluju na tržištu od 18 miliona ljudi, nego sa manjim usitnjenim tržištima.

Bitno je istaći da ova inicijativa daje osnov za poboljšanje infrastrukture, jer će EU lakše finansirati zajedničke projekte, a istovremeno ćemo morati da unapredimo i granične prelaze ukoliko hoćemo da smanjimo čekanje na granicama.

Takođe, lakše ćemo rešavati sve veći problem deficita kvalifikovane radne snage, sa kojim se suočavaju sve zemlje, pogotovo u našem regionu. Inicijativa bi trebala da olakša proces formiranja zajedničkih kompanija, što bi ih pozicioniralo kao jake regionalne igrač, spremne da izdrže jaču konkurenciju. Posebno bi na dobitku bila turistička privreda, jer bismo kroz zajedničke turističke proizvode mogli lakše da pridobijemo turiste, posebno one iz udaljenih zemalja koji imaju nameru da u toku jednog putovanja, posete nekoliko zemalja.

Kao, nastavak učvršćivanja i daljeg razvijanja ideje „Otvoreni Balkan“ krajem prošle nedelje u Nišu je održan sastanak ministara i predstavnika Vlade Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa ciljem da se unapredi i poveća ekonomska saradnja, ali ne samo ove tri zemlje, već i celog regiona.

Postignuti su dogovori u vezi sa usklađivanjem fitosanitarnih i carinskih procedura i priznavanjem sertifikata, a sve u cilju jednostavnijeg i bržeg protoka roba. Zatim, razgovaralo se o olakšicama, za uvoz i izvoz, slobodnom kretanju proizvoda, lakšem pristupu tržištima rada i ostvarivanju jedinstvenog sistema i elektronskog identititeta za građane država „Otvorenog Balkan“. Sledeći samit je planiran u Tirani.

Na Forumu za regionalnu ekonomsku saradnju u Skoplju 29. jula ove godine potpisana su tri sporazuma, koja će doprineti dodatnom ekonomskom povezivanju tri zemlje. Jedan od njih je i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Potpisnici sporazuma su videli značaj i neophodnost međusobne saradnje radi sprečavanja, odnosno ublažavanja posledica katastrofe koje mogu nastupiti, te uvažavajući te međunarodne sporazume i napor UN i mehanizme civilne zaštite EU sporazumele se da će dobrovoljno u skladu sa svim raspoloživim kapacitetima pružati pomoć u slučaju poplava, zemljotresa, požara, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, zagađenja životne sredine i drugih opasnosti.

Sporazum precizira saradnju međusobno obaveštavanje, obrazovanja i osposobljavanje, razmenu naučnih i tehničkih podataka, zaštitne mere, traženje i pružanje pomoći, procedure i nadležnosti.

Potpisivanjem ovog sporazuma omogućiće se pružanje međusobne pomoći, između Srbije i zemalja potpisnica „Otvorenog Balkana“ u slučaju katastrofa, aktivnosti u oblasti zaštite i spasavanja. Takođe, biće u omogućena i razmena eksperata, stručnih znanja, mišljenja, tehničko-tehnoloških saznanja koji je razmena na planu obrazovanja, obuke i opreme. Srbija je potpisnica više bilateralnih sporazuma o sprečavanju katastrofa i sa mnogim drugim zemljama, kao što su Crna Gora, Kipar, Hrvatska, Bugarska, Mađarska i druge.

Imajući u vidu da je reč katastrofa grčkog značenja, porekla i da znači – postaviti stvar naglavačke, označava jednu nesvakidašnju i veoma riskantnu pojavu po državu i njene građane, svaka država je sigurno zainteresovana da u svojim zakonima uredi ovu oblast tako da će predvideti situacije i preciznije procedure u slučajevima kada se takve situacije dese.

Republika Srbija je u potpunosti uredila ovu oblast donošenjem Zakona o smanjivanju rizika od katastrofa i upravljanjem vanrednim situacijama 2018. godine. Ovim zakonom se unapredio i nadogradio postojeći sistem koji je definisan Zakonom o vanrednim situacijama 2009. godine.

Želim da kažem da mi imamo jedan dobar zakon danas u našoj državi. No, moram zaista da ukažem na jednu pojavu koja nije dobra i koja je jako česta u našoj zemlji. Prilikom određenih katastrofa, upamtili ste, bilo da se desi manja poplava ili manji požar onda opozicione stranke jednu prirodnu katastrofu i na lokalu i u lokalnim sredinama, ali i ovde u parlamentu ili u državi zloupotrebljavaju i pokušavaju na svaki način vrlo agresivno da dobiju određene političke poene, što je zaista neprihvatljivo, nije ljudski i što bi trebalo smanjiti na minimum u političkom delovanju.

Postoje razna polja, i polje politike je zaista široko, na kojima se treba takmičiti, ali ovakve stvari ni u kom slučaju ne treba zloupotrebljavati i koristiti u političke svrhe.

Na kraju želim da u ovom svetlu i ovim pozivom podsetim sve poslanike da je danas dan koji se praznuje kao Dan tolerancije, jer je na današnji dan 16. novembra 1995. godine nekoliko država, odnosno većina država UNESKA, članica UNESKA potpisalo jednu deklaraciju o principima tolerancije gde je definisana tolerancija na najbolji način kao neodustajanje od apsolutno svog stava, nego kao jednu suzdržanost, kao trpeljivost koja nam je, verujem, u današnjici u ovom trenutku, izuzetno bitna.

Još jednom, obzirom da se radi o izuzetno afirmativnim stvarima i izuzetno afirmativnim sporazumima koji mogu makar i jednom čoveku, a verujte mi, mnogo više pomoći u teškim situacijama i pomoći međusobnu saradnju i pomaganje i solidarnost zemalja u regionu mi u Socijaldemokratskoj partiji ćemo zaista zdušno podržati jedan ovakav sporazum, ali i sve slične sporazume koji budu na ovom fonu i koji budu jačali saradnju, poverenje, toleranciju između naroda na Balkanu. Hvala vam.

Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, izbore za najznačajnije nivoe vlasti, parlament i za predsednika u ovoj državi, kao i za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji, kao što znate, sprovodi Republička izborna komisija.

Osnovna nadležnost RIK-a, kako mi kažemo skraćeno, jeste da se bavi i da se pobrine za zakonitost samog izbornog procesa. Moram da kažem da i ovo telo u parlamentarnim demokratijama, pa i u našoj državi, bira ova Skupština. Stalni sastav RIK-a ima 16 članova i predsednika, koji imaju svoje zamenike, i biraju se na četiri godine, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini.

No, mi u SDP-u u svom predlogu za izmenu izbornog zakona potencirali smo da stalni sastav RIK-a uglavnom čine profesionalci izabrani na konkursu i da to budu nestranačke ličnosti, a ne da ih, kao do sada, delegiraju političke partije. Mi mislimo da u cilju ravnopravnosti izborna komisija treba da bude sastavljena od najeminentnijih stručnjaka iz oblasti izbornog prava i izbornih sistema. Njihov mandat svakako bi morao da traje duže od četiri godine, što je predviđeno trajanje mandata svakog poslanika. Smatramo da bi se profesionalizacijom, odnosno formiranjem državne izborne komisije, ojačali mehanizmi za efikasniju kontrolu svih učesnika izbornog procesa.

Ako pogledamo okruženje, videćemo da se slične stvari dešavaju u zemljama u okruženju. Na primer, u Bosni i Hercegovini imamo apsolutno profesionalizovanu ovu komisiju i još da kažem da se ona u uslovima vanstranačkih, odnosno vanizbornih aktivnosti bave i drugim aktivnostima, imaju nadležnosti iz oblasti koje ima npr. naš REM ili naša Agencija za borbu protiv korupcije, tako da rade u toku cele godine i imaju aktivnosti tokom cele godine, što je jako, jako dobro.

U zemljama u okruženju i dalje se teži za transparentnijim radom organa za sprovođenjem izbora. To je ono o čemu težimo i mi i što činimo unazad desetak godina, pa tako su npr. i u Crnoj Gori u okviru ove komisije uvršćeni članovi akademske zajednice nevladinog sektora.

Za mene svakako najbitnija stvar jeste da i mi puno radimo na ovom polju i verovatno najbitnije što smo pre svega sve sednice RIK-a učinili dostupnim i svaki građanin može u toku zasedanja da se uključi i da direktno prati sednicu RIK-a što je za mene izuzetno značajan podatak. Naravno, sednice su otvorene i za javnost i za sve novinare i to je velika stvar.

Dalje, RIK u svom izbornom procesu nastoji da unapredi svoj rad donošenjem i podzakonskih akata, sprovođenjem obuka i edukacija i na svaki drugi način u okviru svojih ovlašćenja. U protekloj deceniji, naročito u proteklih par godina rad RIK-a je u mnogome unapređen. Pre svega uveden je tzv. kontrolni formular kao pomoćno sredstvo za pravilno popunjen Zapisnik o radu biračkih odbora što je jako bitno uticalo na povećanu vrednost zapisnika.

Bitna novina jeste i objavljivanje, skeniranje zapisnika o radu biračkih odbora na veb stranice RIK-a odmah nakon što se završi glasanje, što je jako bitno. Mi smo dobili i transparentni i jasniji mehanizam i onemogućili bili kakvo postavljanje pitanja i dovođenje u pitanje regularnosti samog izbornog procesa.

Takođe, RIK je oformio posebnu Radnu grupu za razmatranje pitanja od značaja za učešće osoba sa invaliditetom u izbornom postupku i doneo odluku o proceni pristupačnosti biračkih mesta u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom u izbornom procesu. Znači, vodilo se računa i o ljudskim pravima, u ovom slučaju osnovnom pravu na glasanje osoba sa invaliditetom.

Uvedene su identifikacione kartice za članove biračkih odbora, a kao najznačajnije smatram veliki doprinos na unapređenju RIK-a u sprovođenju obuka i edukacija.

Naime, RIK je počev, od decembra 2019. godine, sproveo obuku za više od 540 instruktora koji su potom po jedinicama lokalnih samouprava sproveli obuke za rad članova u stalnom sastavu biračkih odbora za više od 57 i 200 hiljada lica. Imajući u vidu da je edukacija osnov za poboljšanje sprovođenja izbornog procesa RIK je organizovao i sproveo obuku instruktora koji će obučavati potencijalne članove i proširenog sastava biračkih odbora.

U sve ovo RIK je izradio, štampao i učinio dostupnim preko svoje interne stranice različite priručnike, vodiče, prezentacije i druge publikacije. Ono čemu je takođe posvećena dodatna pažnja je unapređenje položaja domaćih i stranih posmatrača. Dalje, omogućena je svakom biraču da posle glasanja od RIK-a ima pravo da zahteva informaciju o tome da li je u Izvodi iz biračkog spiska evidentirano da li je glasao ili ne.

Smatram da će i nedavno postignut dogovor u okviru Sporazuma o unapređenju uslova za održavanje izbora u vezi sa povećanjem broja stalnog sastava RIK-a za šest članova, predloženih od strane van parlamentarnih stranaka, iako presedan doprineti većoj javnosti rada ovog organa i većim poverenjem građana u ispravnost i zakonitost odluka koje donosi RIK u procesu sprovođenja narednih izbora.

Ova vlast i ova većina je zaista pokazala veliku otvorenost da se izađe u susret svim onim realnim zahtevima koji su i uvršteni od strane i opozicije, i nevladinog sektora, i akademske zajednice i zaista je ova većina pokazala jednu veliku otvorenost da se poboljša i izborni zakon, ali i sa druge strane integritet RIK-a. Moram da pozovem sve učesnike da, evo ima mesta i treba da budu prisutni i članovi opozicije, da se povrati integritet i da zaista podignemo nivo demokratije u našoj zemlji.

Što se tiče samog konkretnog izbora zamenika predsednika RIK-a, vi znate da je, i to je ono za šta su se zalagali i SDPS, odnosno moja partija, da zamenik uvek dolazi po tradiciji iz opozicije i da to bude mesto zaduženo za opoziciju.

Meni je žao što to do sada neće biti slučaj i što će verovatno ovde se naći, takođe defakto predstavnik naše zajedničke vlasti, odnosno neko ko delegira stranka gospodina Zukorlića, koji je svakako deo vlasti koja danas formira Vladu i sve organe izvršne vlasati u ovoj državi.

U svakom slučaju ću reći da je svako poboljšanje na izbornom zakonu, izbornim uslovima, u ovom slučaju svako podizanje integriteta RIK izuzetno bitno za SDPS i da ćemo mi uvek dati podršku takvim rešenjima. Hvala vam.

Imajući u vidu da jačanje nezavisnih državnih institucija doprinosi jednoj efikasnoj zaštiti ljudskih i manjinskih prava, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je sa posebnom pažnjom, a moram reći ministarka i sa zadovoljstvom, obzirom da je reč o odličnom zakonu, razmatrao ovaj zakon.

Svakako da Zaštitnik građana u našem pravnom sistemu ima značajno i posebno mesto. Institucija Ombudsmana je spona između vlasti i građana i nekad je ne samo prva, nego i poslednja mera koju građanin može učiniti da bi se rešila neka nepravda. U tom smislu, predlaganje ovog novog zakona o Zaštitniku građana, koje je resorno ministarstvo, a i naša Vlada, sprovela i sprovodi, je samo nastavak jedne politike koja ima za cilj jačanje odgovornosti i efikasnosti javne uprave.

Mi smo ove godine bili u prilici da usvojimo dva izuzetno bitna zakona iz oblasti ljudskih prava. To su Zakon o rodnoj ravnopravnosti i, sa druge strane, izmene i dopune Zakona o borbi protiv diskriminacije. Ovo što danas radimo, što imamo ovaj zakon pred nama ukazuje da postoji jedna intencija Vlade da se zaista učvrste mehanizmi koji štite ljudska prava i osnovna prava, pa i manjinska prava naših građana.

Obraćanjem Zaštitniku građana mogu da imaju mogućnost da u postupku, koji ih ne izlaže nikakvim troškovima, dobiju stručnu pravnu pomoć. Takođe, oni dobijaju efikasnu zaštitu, iako to ne podrazumeva pravno obavezujuću odluku, ipak najčešće dovodi do ispravljanja grešaka u nezakonitosti rada javne uprave.

Međutim, danas u svetu institucija Ombudsmana ne služi samo da kontroliše rad javne uprave, već ona kreira i deluje preventivno na ovom polju. Takođe, inicira donošenje zakona na ovom polju, ali i vrši izmene i dopune zakona koji se bave ljudskim i manjinskim pravima. Kroz svoje aktivnosti Zaštitnik građana prati pojave u društvu koje dovode ili mogu da dovedu do kršenja ljudskih prava i na koje može da reaguje odgovarajućim postupcima, postupanjem ili predlozima.

Potreba za novim zakonom je nastala iz prakse i iskustva rada samog Zaštitnika građana. To je jako bitno naglasiti.

Vi ste već rekli da su usvojene i smernice i obrazloženja, odnosno, da kažem, načela i principi koje je usvojila Venecijanska komisija iz 2019. godine.

Jako je bitno da se proširuju nadležnosti Zaštitnika građana i proširuju se i on dobija značajnu ulogu u praćenju i sprovođenju naših obaveza na osnovu određenih konvencija, Saveta Evrope i UN koje smo mi ratifikovali.

Vi ste dosta govorili o postupku izbora Zaštitnika građana. On je transparentniji i jako mi je drago što će biti javni konkurs, što će moći da se prijave svi oni koji zaslužuju ili koji imaju praktično uslove za to.

Po Predlogu zakona, ovog novog, koji je po nama uslov za izbor Zaštitnika građana, više nije moranje da bude diplomirani pravnik. Sada će to moći da bude svako ko ima visoko obrazovanje i desetogodišnje iskustvo na poslovima od značaja i ostvarivanja nadležnosti zaštitnika građana. Naravno i dalje važe uslovi u pogledu moralnih i stručnih kvaliteta i definisana je nespojivost funkcija i zabrana učestvovanja u političkim aktivnostima koje nisu u skladu sa funkcijom zaštitnika građana.

Novina je što zamenike Zaštitnika građana ne bira više Narodna skupština, već ih postavlja sam Zaštitnik građana. Sam postupak koji sprovodi Zaštitnik građana je mnogo preciznije definisan. Važno je i što se Predlogom zakona predviđa i mogućnost da u ime fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, pritužbu može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava.

Posebno bih se osvrnuo i na specifičnosti koje zakon predviđa, kada je reč o povredi prava deteta, a to je da dete može samostalno doneti, odneti pritužbu ako je navršilo 10 godina.

Na kraju bih zaključio da je pred nama Predlog zakona koji će doprineti unapređenju rada i kapaciteta Zaštitnika građana i zato je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova predložio i zato i predlaže Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, pred nama su značajni sporazumi koji, svaki ponaosob, će doprineti boljem i lakšem funkcionisanju ljudi koji žive u pograničnim regijama, ali i sporazumi, odnosno potvrđivanje memoranduma o saradnji sa Egiptom, kao i sporazumi sa Austrijom, koji će na neki način podići reputaciju, međunarodni ugled našoj zemlji.

Spoljna politika po definiciji jeste odraz unutrašnje politike i onako kako se vodi unutrašnja politika jedne zemlje i kako se oblikuje njen razvoj, to se direktno manifestuje, reflektuje na spoljnu politiku. Meni je drago što je u poslednje vreme zaista intenzivirana međunarodna vojna saradnja koju Republika Srbija čini i do sada je pred nama bilo dosta ovakvih memoranduma sa brojnim zemljama, što je još jedan znak da je Srbija jako vidljiva na ovom polju i da želi na ovaj način da podigne svoj ugled u međunarodnoj zajednici.

Kroz jačanje bilateralnih odnosa, kao i razvijanje međunarodne saradnje u oblasti odbrane, Republika Srbija obezbeđuje dostizanje određenih bezbednosnih standarda i odbrambenih sistema i time i jačanje svoje pozicije u savremenom sistemu kolektivne bezbednosti.

Takođe, s obzirom da se naša vojna politika, u ovom trenutku, naše zemlje zasniva na vojnoj neutralnosti, Republika Srbija na ovaj način obezbeđuje da imamo i pravni okvir kojim se omogućuje vojna saradnja u oblasti tehničke, ekonomske, medicinske, namenske i obrazovne saradnje sa drugim zemljama. Takođe, sporazumi u oblasti vojne saradnje doprinose i podizanju nivoa bilateralnih odnosa, a u ovom slučaju sa Egiptom.

Imajući u vidu dugogodišnje tradicionalno dobre prijateljske i diplomatske odnose sa Egiptom, ministarstva odbrane dve zemlje su potpisale u Kairu, u junu ove godine, Memorandum o sporazumevanju, o vojnoj saradnji između naše dve zemlje koji je danas pred nama. Inače, kao što je dobro poznato i već je pomenuto, Republika Srbija ima izuzetno dobre odnose sa Arapskom Republikom Egipat i to je nešto što ima svoju istorijsku pozadinu.

Još daleke 1908. godine u Kairu je prvi put otvoren konzulat Kraljevine Srbije. Znači, 1908. godine. Nakon sticanja nezavisnosti Egipta 1922. godine za prvog otpravnika poslova, odnosno šefa diplomatske misije u Egiptu, službovao je pesnik i diplomata Jovan Dučić. Dučić je u Egiptu službovao dva mandata i za svoje zasluge i unapređenju diplomatskih, trgovinskih odnosa je od kralja Fuada I odlikovan ordenom Nila, koji je bio rezervisan samo za zaslužne Egipćane i Britance. Egipat je za Dučića bila zemlja o kojoj je znao sve, a nije znao ništa, kao što je opisao u svojim pismima iz Egipta, ali i zemlja sa ogromnim potencijalom, te zahvaljujući svojim diplomatskim sposobnostima i radom doprineo na uspostavljanju ekonomske saradnje i potpisivanju Prve trgovinske konvencije, čak 1927. godine.

Naravno da se odnosi između dve zemlje posebno učvršćuju stvaranjem Pokreta nesvrstanih i taj temelj osnivanja Pokreta postavili su premijer Indije Nehru, egipatski predsednik Abdel Naser i predsednik SFRJ gospodin Josip Broz Tito sastanku na Brionima 1956. godine. Trojicu lidera okupila je ideja o osnivanju saveza koji je bio suprotnost tada blokovskom opredeljenju sveta nakon Drugog svetskog rata, pa je 1961. godine održana prva osnivačka konferencija.

Pokret nesvrstanih ostvario je značajan uticaj na određene tokove svetske politike kada je postao masovan i kada su nesvrstane zemlje pokazale želju za koordinisanjem i sprovođenjem zajedničkih akcija. Smatra se da su osnovih pet principa Pokreta nesvrstanih i danas vrlo aktuelni i jako bitni za nas, to su: uzajamno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, uzajamno nenapadanje, uzajamno nemešanje u unutrašnje poslove, jednakost i uzajamna korist i miroljubiva koegzistencija.

Nakon 60 godina, prethodne nedelje, u Beogradu, održan je Samit Pokreta nesvrstanih koji je okupio delegacije 120 zemalja i međunarodnih organizacija. Sa skupa su poslane poruke mira i solidarnosti, a učesnici su potvrdili važnost multilateralizma, međunarodne saradnje i solidarnosti. To je još jedna potvrda da Srbija zaista poboljšava svoj ugled u međunarodnim tokovima.

Dalje, potrebno je istaći da je u poslednjih nekoliko godina zabeležen značajan napredak u eri diplomatskih, ekonomskih, vojnih i kulturnih odnosa Srbije i Egipta, o čemu svedoči i poseta na najvišem nivou obe države.

U julu ove godine ministar odbrane Republike Srbije posetio je egipatsku fabriku tenkova, kao i centar za jedinicu 777 snaga za specijalne operacije. Tom prilikom je konstatovano ono što sam već i ponovio, postoji zaista veliki potencijal za saradnju između dve zemlje na ovom polju.

Meni kao lekaru je naročito značajna saradnja u oblasti vojne medicine, koja je takođe započeta. Podsetiću da je medicina u Egiptu se počela razvijati još pre 3.000 godina p.n.e. i Egipćani su zahvaljujući praksi mumificiranja naučili puno o ljudskom telu i razvili prva empirijska medicinska znanja.

Drevna egipatska medicina u osnovi postavlja početak empirijske civilizovane medicinske prakse. Tadašnja egipatska medicina je osnovala i prvi fakultet i praktično prvi fakultet i praktično prvi medicinski univerzitet 3.000 godina p.n.e. na kojem su dolazili ljudi iz različitih krajeva sveta da uče medicinu ali i da se leče.

Meni je drago što je naša Vojno-medicinska akademija već ostvarila određene kontakte sa vojnim zdravstvom Egipta, u cilju upoznavanja sa organizovanjem njihovog zdravstva i mogućnostima vojnog zdravstva u Egiptu, načinu školovanja i stalne edukacije ali i sagledavanja dosadašnje buduće saradnje na ovom polju.

Naravno da i u drugim oblastima saradnja sa Egiptom se ubrzano obnavlja i unapređuje, ostvaruju se uzajamne posete više delegacija iz privrede, ekonomije, turizma, kulture, kako bi se realizovala saradnja u ovim oblastima.

Naravno, moram da pohvalim i trenutnog ambasadora Egipta koji je jako vispren i sposoban i zaista tome daje jedan poseban impuls koji je jako kvalitetan i daje rezultate.

Tako npr. jula meseca ove godine prilikom posete delegacije Južnog Sinaja Nišu je potpisan Sporazum o partnerstvu jednog od najvažnijih egipatskih spa-centara iz Šarm El Šeika i „Banje Merkur“ iz Vrnjačke Banje, što je samo početak ulaganja u turističke potencijale Srbije od strane egipatskih investitora.

Naravno da će tome sigurno doprineti i postojanje i profunkcionisanje aerodroma „Morava“ koji je jako blizu ovog našeg turističkog centra ali je izuzetno značajan i za novopazarski kraj i za ceo taj deo naše države.

Naravno, postoje velike mogućnosti za saradnju i u drugim oblastima, od poljoprivrede do građevinarstva i vodoprivrede. Zbog svega navedenog, uzimajući u vidu i da jedan od programskih spoljnopolitičkih ciljeva partije kojoj ja pripadam jesu unapređivanje saradnje sa razvijenim, srednje razvijenim zemljama, znači, zemljama u razvoju koje mogu da predstavljaju značajne ekonomske i političke partnere, smatram da je potpisivanje i usvajanje ovog sporazuma od velikog značaja i mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj sporazum.

Što se tiče Sporazuma sa BiH o graničnim prelazima i o graničnom saobraćaju, to je, jedan ovakav sporazum je nešto na čemu moja partija i praktično politika koju definiše njen predsednik, gospodin Rasim Ljajić, ono što treba činiti.

Priče o velikim temama, pogotovo populističke priče, priče koje su jako zanimljive, koje zadiru u ideologije jako su danas popularne i zanimaju narod, ali najteže je biti, danas je u medijskom sektoru jako puno političara koji sve znaju o svemu, a praktično ništa ne čine. Upravo smo brana tome i želimo da rešavanjem „sitnih“ problema građana olakšamo i sebi i nama život i u sadašnjosti i u budućnosti.

Zbog toga ovi sporazumi koji su danas pred nama su za nas jako zanimljivi, pre svega zato što se rešava jedan ozbiljan problem koji mi imamo na granicama. Mi imamo poprilično zapuštene granične prelaze. Ne znam kada ste zadnji put prešli preko graničnog prelaza Uvac u Priboju, gde je sa naše strane, opet, imamo jako zapuštene prilazne saobraćajnice i gde je jako zapuštena i okolina oko tih prilaznih saobraćajnica, a sa bosanske strane je stanje još gore. Praktično, jedan onaj kontejner za stanovanje njima predstavlja granični prelaz. Praktično, zbog jedne specifičnosti ovog graničnog prelaza mi imamo, imali smo, pogotovo u periodu korone, velike probleme.

Naime, građani iz Priboja koji praktično žive u delu koji pripada Bosni, veoma teško mogu da prođu na teritoriju novog grada gde se nalaze njihove fabrike u kojima svakodnevno rade i jednostavno nekada moraju da pređu četiri granična prelaza.

Meni je drago što, naravno, inicijativu je pokrenula još Vlada 2020. godine da smo mi danas došli do jednog Sporazuma kojim se rešava ovaj problem i kojim se olakšava tim ljudima koji svakodnevno prelaze granicu da na jedan jednostavan način, kako vi rekoste, bez svakodnevnog nošenja pasoša, pređu granicu, odrade svoje poslove i jednostavno se vrate, pa čak i u određenim situacijama nepogoda oni mogu na još jednostavniji način prelaziti tu granicu, kao što je definisano ovim sporazumom. To je nešto što interesuje građane.

Brži i bolji protok roba, ljudi i kapitala preko granica je nešto što dovodi do boljih odnosa, do upoznavanja ljudi, druženja ljudi, rešiće sve bolne rane. Naravno, njihov ekonomski prosperitet, čega je bolje povezivanje i osnovni preduslov.

Dalje, želim da kažem da, još jednom eto navodim situaciju u Priboju za vreme vanrednog stanja, posebno je trpela privreda i primenom ove odluke će se u mnogome olakšati život meštana koji žive, oko dve trećine opštine Priboj, da bi došli iz centra grada moraju preći četiri granična punkta, što je zbog posebne specifičnosti ovog dela graničnog prelaza. Ovaj naš Sporazum treba da bude i jedna najava i da se što pre reše pogranični sporovi između dve države i da se napravi dogovor u interesu i jedne i druge države, a pre svega u cilju interesa svih građana koji žive na ovim prostorima.

Jako me raduje i mislim da će se upravo ono što i danas definišemo, formiranjem integrisanih prelaza, gde će praktično na jednom mestu, na jednom punktu biti predstavnici i jedne i druge države se mnogo učiniti i da će se zaista i ulepšati izgled ovih prelaznih mesta, ali i smanjiti procedure i olakšati procedure prelaska građana preko ove granice, a kažem izuzetno je bitno da se što pre uspostavi bolji i brži protok robe i kapitala.

Naša država i Bosna i Hercegovina su prirodno upućene jedna na drugu, to pokazuje i naša trgovinska razmena. Znate da mi imamo izuzetno dobru trgovinsku razmenu sa Bosnom i Hercegovinom, da je ona treća na spisku gde mi izvozimo svoje trgovinske proizvode, da praktično milijardu i 352 miliona evra mi godišnje izvezemo u Republiku Bosnu i Hercegovinu i to je najviše nakon Republike Nemačke i Italije i da je izvoz u Republiku Bosnu i Hercegovinu daleko veći od izvoza, na primer, u Rusiju, što će još jednom da kaže da je izuzetna opravdanost što boljeg povezivanja između ove države, upravo u interesu naše države.

Sa druge strane, u oblasti spoljnih poslova i vitalnih poslova političkih interesa naše zemlje postoji visok nivo saglasnosti sa BiH. Naime, na evropskom putu zajednička saradnja je od značaja, od zajedničkog konkurisanja za IPA fondove, razvojne fondove u okviru regionalnih programa i programa prekogranične saradnje. Sve do potpisivanja Memoranduma o međusobnoj saradnji i podršci u procesu evropskih integracija koji se desio 2012. godine, mi smo imali uzlaznu putanju i podršku od strane BiH u većini pitanja na međunarodnoj sceni. To je nešto što treba takođe poštovati.

Srbija i Bosna i Hercegovina su takođe i deo Berlinskog procesa, kroz koji se otvaraju posebne mogućnosti za regionalnu saradnju, posebno po pitanjima infrastrukture. Značaj dobre saradnje u oblasti obezbeđivanja graničnih prelaza i granice uopšte je poseban u oblasti prekogranične trgovine između naše države i BiH. Interes obe strane je da se omogući slobodan i nesmetan, legalan transport ljudi i roba.

Poseban zamajac ovom rastu i dobroj prekograničnoj saradnji sigurno je dalo Ministarstvo trgovine, čije su brojne inicijative Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za vreme dok je ministar bio gospodin Rasim Ljajić omogućile da se otklone brojne barijere koje su omogućile bližu saradnju, pre svega kroz usklađivanje procesa koji su omogućili lakši protok, posebno poljoprivrednih proizvoda i značajno doprineli rastu izvoza naših poljoprivrednih proizvoda u proteklih nekoliko godina, a to govore i brojke koje sam naveo.

Razvojem saradnje trgovinske i kulturne grade se mostovi između ova dva u osnovu bliska i bratska naroda. Ali, izgradnja mostova nije samo metaforička. Mi smo bili svedoci rekonstrukcije i revitalizacije infrastrukture koji povezuju Srbiju i BiH, koja je obuhvatila rekonstrukciju dva pešačka mosta, što je finansirala naša država, što je svakako za pohvalu.

Od velikog i odsudnog značaja će biti i povezivanje koje će se ostvariti preko izgradnje auto-puta koji finansira Turska od Beograda do Sarajeva, koji se i zove "Autoput mira". Mi smo na sastanku kod gospodina predsednika Turske Redžepa Tajip Erdogana, ja i predsednik Skupštine, gospodin Dačić, to je bila glavna tema našeg razgovora i on je insistirao da se ovaj put što pre započne, pre svega iskazujući iskrenu želju da boljim povezivanjem dva naroda u saobraćajnom, trgovinskom i kulturnom smislu se što pre izgrade što bolji odnosi. Jer, priznaćete, bez dobre komunikacije i bez ostvarivanja čestih i stalnih kontakata sigurno da se ne može ostvariti zbližavanje dva naroda.

Izgradnja ovog projekta je zaista jako važna i za Srbiju i za BiH. Vrednost projekta je četiri milijarde. Meni je drago što je premijerka bila u poseti BiH, što je afirmativno govorila o ovom projektu i što je obećala da će se što pre ući u realizaciju ovog zaista krucijalnog projekta za povezivanje, pre svega ekonomija dve centralne zemlje na Balkanu, Republike Srbije i Republike Bosne i Hercegovine, a onda i kulturnih i svih drugih veza koje se trebaju ostvariti i negovati između dve bliske i pogranične zemlje.

Jedan veliki političar je lepo rekao da pametne i prosperitetne zemlje najbolje prijatelje nalaze i imaju u pograničnim, odnosno zemljama sa kojima se graniče, a da su im neprijatelji jako daleko. Ja mislim da mi treba da usvojimo tu maksimu, da treba da je podržimo i to je sigurno put kojim će Srbija ponovo zauzeti ono mesto koje joj pripada, i kroz istoriju, ali i kroz industrijske veze koje baštinimo.

U svakom slučaju, Socijaldemokratska partija Rasima Ljajića će uvek ovakve sporazume zaista sa zadovoljstvom podržati. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, u junu 2020. godine u Novom Pazaru je otvoren Regionalni inovacioni startap centar i, pre svega, insistiranjem gradonačelnika grada Novog Pazara započeo je sa radom i kroz jedno kratko vreme, brojnim aktivnostima, je pokazao da zaista može da bude i treba da bude i jeste rasadnik novih ideja i mogućnosti za privredni razvoj ovog kraja.

Ono sa čime se bavi ovaj regionalni inovacioni centar je, pre svega, kroz tri osnovne grane. Prva, razvoj poslovnih ideja, što je u današnje vreme izuzetno bitno. Znači, inovacije, nove poslovne ideje. Zatim, kancelarijska podrška, što je opet takođe bitno i edukacija u oblasti primene informacionih tehnologija.

Regionalni inovacioni centar već u prvim mesecima je, zahvaljujući ostvarenim rezultatima, nametnuo se kao pokretač u budućnosti za razvoj privrede ovog regionu.

Moram da naglasim da ovim centrom rukovodi zaista jedna grupa jako stručnih i posvećenih ljudi, da je veliko interesovanje i da se velike aktivnosti obavljaju u njemu. Međutim, urgentna je potreba za uspostavljanje naučno-tehnološkog parka. Nažalost, grad Novi Pazar koji ima 130 hiljada stanovnika i ovaj naš inovacioni centar nema kompletnu i potpunu novčanu podršku od strane Ministarstva za inovacije i nove tehnologije, kojim rukovodi i ministar Popović i moram da kažem da u Srbiji postoji 18 ovakvih centara koji su u potpunosti podržani od strane ovog ministarstva.

No, ono što još više može da zabrine jeste da nijedan projekat aplikanata sa teritorije grada Novog Pazara kroz program, bilo koji program Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, nije odobrilo za to nijedan dinar.

O svemu navedenom je upoznat ministar Popović i on je planirao posetu, pokazao je veliko interesovanje i planirao je posetu Novom Pazaru i ovom inovacionom centru. Najavio je posetu za kraj oktobra ili početak novembra i najavio je da će Ministarstvo ovaj nesporazum rešiti na najbolji način, da ima posebno sluha za ovaj kraj i da će obezbediti novac za njegovo stabilno finansiranje i još više, ministar je najavio da će se novcem Ministarstva formirati i praktično izgraditi potpuno nove prostorije, odnosno potpuno novi centar za inovacije u Novom Pazaru i da će za to ovo ministarstvo opredeliti oko 80.000.000 dinara.

Ovim uvodom želeo sam da podvučem koji značaj i potencijal ova institucija može i mora da ima za ovaj kraj i da još jednom podsetim ministra i da ga još jednom pozovem da bude gost inovacionog centra u Novom Pazaru i grada Novog Pazara i da ono što je obećano ispunimo u najkraćem periodu.

Lično jako poštujem napore ovog ministarstva i posvećenost ministra Popovića da novim poslovnim idejama, da modernizacijom i ubrzavanjem mikro privrede, damo osnovni i najznačajniji impuls u razvoju naše privrede.

Sandžak zaista obiluje mladim, potentnim ljudima, koji su, pre svega, vešti u informatičkim naukama i imaju tog, da kažem, talenta za biznis i bilo bi zaista od velikog značaja ove ljude uposliti da na pravi način budu pokretači privrede kompletne naše zemlje, a i ovog regiona na kojem su ponikli. Hvala vam.

Uvažena ministarka sa gostima, uvažene poslanice i narodni poslanici, naravno pred nama kada god se govori o ekologiji, mi iz SDPS smo posebno zainteresovani za svako rešenje kojim ćemo unaprediti stanje ekologije u našoj državi. Moramo da zaključimo i mi da buka kao što, videćete navešću brojne podatke u EU, u razvijenom zapadnom sistemu predstavlja ozbiljne probleme. Ona je i kod nas poprimila određene razmere koje zaista ugrožavaju i zdravlje, psihičko i fizičko zdravlje naših stanovnika.

Možda najbolja ili ona najkraća definicija koja kaže da je buka svaki neželjeni zvuk, svaki neželjeni zvuk koji čovek očekuje, koji čoveku ne prija i koji može da ga uvede u određeni nivo stresa, odnosno poremeti kognitivne funkcije i dovede do psihosomatskih bolesti, što je savremena nauka dokazala vrlo jednostavno u zadnjih pedeset godina, brojnim istraživanjima.

Buka je naročito poslednjih decenija jedan od velikih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno samo na organ sluha, međutim, još jednom ponavljam, opsežnim, čestim i brojnim istraživanjima videćemo da je oštećenje po zdravlje izuzetno kompleksnije i opsežnije.

Naravno, buka je i sada se u higijeni koju izučavaju medicinske struke, ubraja u ozbiljne fizičke agense koji su štetni po zdravlje, ali zanimljivo je da su kroz istoriju različiti narodi prepoznavali njeno štetno dejstvo jako davno.

Jedan od prvih primećenih loših efekata buke bio je u staroj Kini gde su praktično dovitljivi Kinezi, evo ima zabeleženo 211. godine p.n.e. buku koristili za kažnjavanje ljudi. Ima jedan dopis nekog Ming Tia, šefa policije koji kaže – ko vređa najvišeg, neće biti obešen, neće mu biti odrubljena glava, već će svirači frula, bubljeva i larmadžije besprekorno tako dugo svirati, dok ne padne mrtav. Znači, stari Kinezi su jako inovativno u to vreme primenjivali buku za kažnjavanje ljudi.

Takođe i stari Rimljani su se štitili od štetnog dejstva buke nastale iz kovačkih radionica, kazandžija itd. što je u zanatskim radnjama koje su se nalazile blizu zgrada za život, određivali radno vreme i predviđali vreme za odmor. To je upravo ono što i mi danas na jedan način činimo.

Prvi podaci o štetnom dejstvu buke daju Šveđani, Tojbe i Fozbrouk, 1826. godine. Oni su objasnili oštećenje sluha kod ljudi koji su radili u kovačkim radionicama. To oštećenje sluha su nazvali kovačka nagluvost. Kasnije su se javili, naravno, brojni drugi autori koji su radili na ovom polju.

Efekti komunalne buke, danas u svetu poklanja im se zaista velika pažnja, jer su do sada istraživanja pokazala da oni pre svega deluju na san i psihičke funkcije, oni otežavaju nastanak sna, buka čini san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, a to se manifestuje promenom raspoloženja, osećanjima umora, nevoljnošću, padom radne sposobnosti, glavoboljom, pojačanom nervozom.

Ono što naglašavam i što zadnja istraživanja pokazuju jeste da izlaganje buci dovodi do promena i na drugim organskim sistemima, pre svega kardiovaskularnom sistemu, ubrzava se srčani puls, ubrzava se puls disanja, menja se jačina pulsa i sve to dovodi do praktično promena koje dovode i uvode u patologiju naše zdravlje.

Prema trenutnim podacima iz EU, procenjuje se da buka iz okoline uzrokuje godišnje oko 48.000, znači oko 50.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca i oko 12.000 slučajeva prerane smrti. Osim toga, procenjuje se da je 22 miliona ljudi izloženo visokom stupnju hroničnih smetnji. Znači, kod 22 miliona ljudi u EU dovodi do hroničnih oboljenja, dok 5,5 miliona ljudi pati od visokog stupnja hroničnog poremećaja sna. Procenjuje se da 12,5 hiljada dece školskog uzrasta pati od poremećaja čitanja zbog buke koja uglavnom dolazi iz aviona.

Dokazano je da buka predstavlja jedan od najznačajnijih faktora neurotizacije ličnosti i da su brojne neuroze, koje su danas među vodećim oboljenjima u svetu, uzrokovane bukom ili ubrzane, otključane, deklaširane bukom. Opet ponavljam, neuroze su danas jedno od osnovnih i najčešćih oboljenja u gradskim sredinama.

Naravno da postoji ona skala koliko decibela izaziva šta. Na primer, od 40 do 50 decibela, mi uzimamo da je npr. 40 decibela nekakva granica, kažemo dnevno je do 40 decibela dozvoljeno, a preko noći je 30 decibela. Jer, ne funkcioniše ljudski organizam isto i ne podnosi isto zbog vegetativnog sistema štete agence preko dana i uveče. Uveče, naravno, dolazi do usporenja srčanog ritma, čovek se priprema za san, ulazi u san i praktično se priprema za odmor. Tada, u tom trenutku buka najviše i najlošije deluje po ljudsko zdravlje.

Naravno, od 60 do 80 decibela imamo rastrojstvo vegetativnog sistema, od 90 do 110 slabljenje sluha, preko 120 oštećenje sluha i slušnog aparata, od 150 mehaničke povrede stručnog aparata, a iznad 170 decibela izaziva se smrt. Znači, nisu bili u krivu oni Kinezi još tako davno kada su ljude kažnjavali sa bukom.

Naravno, zanimljivo je da zaista ko god je od nas pokušao da uči, studirali smo, pa smo uvek išli u čitaonice i tražili neki ambijent gde ćemo biti visoko koncentrisani. Zanimljiv je podatak da je i Šopenhauer kao jedan od velikih predstavnika frankfurtske škole i nemačke filozofije proglasio buku za zakletog neprijatelja svakog ozbiljnog mislioca. On kaže: „Ništa ne remeti misao tako kao buka.“ Dodajući da čak i ljudima koji nisu filozofi ideje nestanu iz uma usled surovih potresa zvukova.

Opet kažem, procenjuje se da u Evropi oko 100 miliona ljudi pati i ima zdravstvena oštećenja izazvana bukom i to EU prepoznaje i pokušava da svojim zakonima reši, a mi danas pred nama imamo usaglašavanje našeg Zakona o sprečavanju buke sa evropskim standardima i to nam je glavni razlog zbog čega to radimo i zaista jedan rigorozan pristup, jedno stalno praćenje nivoa buke i preventiva, odnosno sprečavanje izazivanja oštećenja bukom po zdravlje ljudi je nešto što ovim zakonom mi praktično, preslikavajući zakone EU, želimo da učinimo.

Naravno da je buka loša i utiče čak i na faunu. Moram da naglasim, vi znate da mi u našem parlamentu imamo jednu neformalnu grupu poslaničku koja se zove Zelena poslanička grupa. U njoj ima nekih tridesetak poslanika i nešto više, koji se bave i posebno su usredsređeni na probleme ekologije. Mi smo prošle nedelje obilazili jedan deo Zlatiborskog okruga, jedan deo Sandžaka. Obišli smo Sjenicu, Priboj i Novu Varoš, a takođe i Prijepolje. Videli smo na licu mesta bogatstvo prirode i flore o faune naše države.

Ovo naglašavam želeći da zaista pohvalim vaš rad. Tu ću da uvrstim i Novi Pazar. Praktično, svi gradovi i sve one opštine koje sam napomenuo su imale, mi smo razgovarali sa predstavnicima, odnosno gradonačelnicima, predsednicima opština, ja prenosim njihove reči, a oni kažu da otkako ste vi stupili na mesto ministra, odnosno ministarke, da oni imaju izuzetno bolju komunikaciju, da se rešavaju višedecenijski problemi. Praktično ekološka bomba u Prijepolju je rešena i ide se u konačno rešenje deponije Stanjevine. Zaista, vi pokazujete poseban senzibilitet za taj kraj, odnosno, obzirom da je on zaista, mogu da kažem, u turističkom smislu jedna atrakcija, da tu imamo jako puno nacionalnih parkova, zaštićeni zona prirode i da je to nešto što treba da pokrene razvoj ovih krajeva.

U svakom slučaju, mi smo tamo bili i jedan od problema koji su ljudi delegirali jeste i buka. Oni kažu ovde u Zlatiborskom okrugu u ogromnom broju, oko pola miliona ljudi ovde živi i ima jednog ekološkog inspektora. Ono što je dobro, vi znate da buka može, pogotovo buka čamaca i u lovačkom kraju da potpuno uplaši i poremeti određene životinjske vrste koje žive tu i o kojima se posebno vodi računa. Dakle, o tome se mora voditi računa.

Meni je jako drago što se ovim zakonom, ovim predlogom zakona koji ćemo mi svakako, nadam se, usvojiti, proširuju nadležnosti one koje su do sada bile, koje je imala autonomna pokrajina, lokalne samouprave, da se sada proširuju i da ne moraju samo ekološki inspektori, eto, jedan na pola miliona ljudi je na tako veliku površinu, da kontrolišu da li se ovaj zakon sprovodi. Sada ćemo imati fenomenalan zakon. Da li ćemo moći da ga sprovedemo u praksi? Upravo ovaj zakon daje nadležnosti i komunalnoj policiji i lokalnim inspektorima da i oni mogu da na ovom polju postupe po ovom zakonu i preventivno deluju, ali i kažnjavaju. Znači, bez kazne i nagrade nema rešenja nijednog problema, nema odgoja. U tom smislu, smatram da je ovaj zakon u svakom slučaju jedno značajno poboljšanje i napredak u odnosu na onaj koji smo imali 2009. godine.

Naravno da buka najviše smeta ljudima koji žive u urbanim naseljima. Mi smo imali primer i u Beogradu koji je naš centar da su građani prijavljivali i da su naglašavali zaista ozbiljne probleme. Pa, imamo onaj poznati slučaj stanara Cetinjske ulice u Beogradu, koji su od 2006. godine izgradnjom na desetine kafića u njihovom okruženju zaista imali velike probleme, bili izloženi buci. Stanari su podneli desetine prijava ekološkoj inspekciji, komunalnoj policiji i bili prinuđeni da se zaštite na sudu. Jer, ako malo pogledamo, tim ljudima se uopšte poremeti kompletan život. Buka koja dolazi poremeti i kada će da spavaju, moraju da se prilagođavaju kada će da odmaraju, kada će da razgovaraju, kada će da uče. Praktično, njima je nanešena šteta koja je nenadoknadiva.

Naravno da o ovakvim stvarima treba voditi računa i treba se naći jedna prava mera u skladu sa znanjima o očuvanju zdravlja čoveka i ograničiti se nivo buke, vreme rada i naći im se adekvatna lokacija za njihov rad.

Meni je drago što je ovim zakonom praktično evo i u Beogradu odvojeno da splavovi i određeni objekti koji pružaju usluge turističke, koji su izmešteni, koji ne smetaju ljudima budu izuzeti iz ovih ograničenja. Takođe, nedavno je grupa građana u Čačku pokrenula peticiju i podnela tužbu čak u Strazburu zbog buke koja dolazi sa gradske plaže itd.

Iako je aktuelnim zakonom bilo predviđeno donošenje niza podzakonskih akata, ovo nije sprovedeno do kraja i osim grada Niša, koji danas želim i da pohvalim, koji ima uređenu stratešku kartu buke i da 24 sata kontinuirano tokom cele godine se meri buka, našao sam podatak da nijedan grad kod nas nema akcioni plan za smanjivanje buke. Naravno, to se odnosi na to da nijedan grad više od 100.000 stanovnika nema plan kako da u praksi rešava sva registrovana prekoračenja buke itd. U tom smislu mi je drago što će se ovim zakonom rešiti i taj problem i što ćemo praktično jako poboljšati život stanovnika u jezgrima, odnosno u centralnim delovima naših velikih gradova.

Naravno, zbog svega evo ovoga rekao bih da je i u Evropskoj uniji ovo ozbiljan problem i zbog svega ovoga EU donela je propise protiv ovakvog oblika zagađenja, pošto se buka takođe označava kao zagađenje u EU, propisujući mere za smanjenje te buke. Kolika se važnost pridaje od strane EU, vidi se iz činjenice da u mnogim državama se u kontinuitetu donose akcioni akcijski programi.

U nekim dokumentima EU se preciznije navode mere kao što su donošenje propisa i podzakonskih akata, razvijanje sistema praćenja buke sa utvrđivanjem strateških mapa buke koje obuhvataju glavne saobraćajnice, gradove, naselja, kao i zahtev da sve članice donesu svoje akcijske planove za redukciju buke.

Pozitivan je stav naše zemlje da podržimo potrebu da se borimo protiv buke i da se to sprovede kroz podršku i usklađivanje sa propisima sa međunarodnim organizacijama, kao što je Svetska zdravstvena organizacija i posebno EU.

S obzirom na ukazanost od strane građana na problem buke u gradskim zonama, naročito u glavnom gradu, na inicijativu grada Beograda, u Predlog zakona su uneta i dva člana koja se odnose na nadležnosti za merenje buke koje emituju ugostiteljski objekti. Još jednom ponavljam, ono što je novina, komunalna policija će imati ovlašćenje da meri buku na licu mesta i izriče odgovarajuće mere, tako da će građani sada biti bolje zaštićeni od buke. Rekoh da će takođe inspekcijski nadzor vršiti i dalje i ministarstvo i autonomna pokrajina, ali sada i jedinice lokalne samouprave preko inspektora zaduženih za zaštitu životne sredine.

Jedno od osnovnih načela Socijaldemokratske partije u vezi sa zaštitom životne sredine jeste da se ona mora u narednih nekoliko godina unaprediti, da mora biti prioritet. Meni je jako drago što je Vlada Srbije to i pokazala budžetom i rebalansom budžeta, gde mi imamo budžetom preko 12 milijardi određenih, pa smo rebalansom još četiri milijarde dodali i praktično zaista nikad kao u ovom mandatu se ne vodi računa i ne pokazuje iskrena želja da se reše nagomilani problemi što se tiče našeg ekosistema. Od suštinske važnosti po zdravlje građana je da se uklone posledice dosadašnjih zagađenja, a buka je po standardima EU zagađenje životne sredine.

Stoga mi se zalažemo da se ova oblast u potpunosti uredi i građani zaštite od buke i zaista ćemo sa zadovoljstvom podržati u danu za glasanje ovaj zakon i sve one zakone kojima se naš pravni sistem unificira i približuje pravnom sistemu EU, jer smatramo da je to najuređeniji sistem koji danas postoji na zemljinom šaru i Evropska unija je mesto gde se posebno brine o interesu građana. Mi želimo da budemo deo tog sistema i želimo da interesi naših građana nama budu na prvom mestu u našem delovanju. Stoga još jednom najavljujem podršku. Hvala.

Pred nama je danas jedna od tačaka u kojoj govorimo o modernizaciji naše železnice i to je jako lepo i to raduje građane, ali moram vas obavestiti da jedini grad sa 120.000 stanovnika u ovoj državi koji nema železnicu jeste grad Novi Pazar, a borba za železnicom u ovom gradu, u ovom kraju traje bezmalo više od vek i po.

Prva inicijativa je za izgradnju železnice kroz Sandžak, odnosno do Novog Pazara i preko Novog Pazara pokrenuta je još pre 146 godina, a kada je ovaj region igrao veoma značajnu međunarodnu ulogu. Novopazarski Sandžak je sve do Prvog svetskog rata nazvan i kao prozor Balkana i zbog toga je od Austrougarske monarhije 1875. godine pokrenuta prvi put inicijativa da bude izgrađena železnica kroz ovaj kraj. Ona je trebala da bude veza između Bosne i da preko ovog dela Sandžaka poveže Novi Pazar, Priboj, preko Uvca izađe i preko Mitrovice i Prištine ide ka Solunu, odnosno Skoplju i Solunu.

U periodu između 1921. i 1923. godine, u vreme Vlade Nikole Pašića, u Kraljevini SHS postojao je takođe gotov plan da se izgradi ova železnica. Međutim, po rečima, moram da kažem da je sa time bio saglasan i kralj Aleksandar i da je tu plan postojao i sredstva, kralja Aleksandra, on kaže doslovno - Hrvati i Slovenci ne razumeju zašto 100 miliona dinara treba dati na krše Sandžaka i Crne Gore.

Prvi ozbiljan projekat i korak da se do Novog Pazara dovede pruga započet je 1949. godine od strane komunističke vlasti, kada je praktično već i započela gradnja preko radnih akcija. Tadašnji naš lokalni list „Bratstvo“ je izveštavao i, evo, ja pokazujem ovde otpočeli su radovi na izgradnji pruge Raška – Novi Pazar. Međutim, i tu je brzo sve prestalo i do dan danas nemamo tih 20 kilometara izuzetno bitne i vitalne pruge od Novog Pazara do Raške.

No, na sednici Skupštine u aprilu ove godine ministar građevinarstva Tomislav Momirović je istakao da Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Nova Varoš, zaslužuju mnogo bolju infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, i da će se u narednom periodu, svi su izgledi, raditi pruga Raška – Novi Pazar. Projekat postoji, CIP je uradio projekat još 2007. godine, i to je neka trasa koja ide sa nekoliko mostova, sa jednim velikim tunelom od kilometar i vrednost iznosi oko 45 miliona evra ovog projekta i to je nešto što će zaista na svaki način podići značaj ovog kraja.

Mi, nažalost, u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici nismo imali ni jednog značajnog investitora, ni jedno proizvodno radno mesto do sada, i to nije samo nepravedno, nego i ne održivo i jedno ovakvo rešenje, dovođenje pruge do Novog Pazara, rešavanje infrastrukture, na čemu ova Vlada insistira, je jedini mogući put za rešavanje ovih zaista krucijalnih problema građana koji žive u ovom kraju države. Naravno, imponuje da ova Vlada i naša koalicija koja je mnogo učinila na podizanju infrastrukture bude ta koja će ovaj istorijski problem završiti i za čijeg mandata će se pruga od Novog Pazara do Raške učiniti. To će pokazati otvorenu želju ove Vlade da se svi krajevi ove zemlje ravnomerno razvijaju i da ova Vlada ravnomerno brine o svim građanima naše zemlje. Zato još jednom apelujem da se sa ovim projektom što pre započne.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, korupcija je stara koliko i država i naravno sa razvojem države i korupcija je poprimala različite pojavne oblike. Postojala je u Antici, Grčkoj, u Rimu i mnoga dela književna govore i osvrću se, jednim delom ocrtavaju različite modele korupcije u tom istorijskom periodu.

No, danas u ovom savremeno vreme, u jednom brzom protoku informacija ili novca, korupcija postaje globalni fenomen i nema zemlje koja nije suočena sa ovim problemom, čak one zemlje i ona mesta gde je produkcija novca veća i gde ima više novca i gde se više stvara novca. To je magnet za korupciju i danas nisu pošteđene korupcije ni najuređenije zemlje zapadnog sistema, pa ni Amerika, ni zapadna Evropa, što će pokazati neki podaci koje ću izneti.

Svakako je korupcija veliki izazov današnjice. Još jednom kažem da se ona hrani novcem i gde god se pravi novac, javljaju se ljudi koji žele na lak način da dođu do njega, zloupotrebljavajući muku i trud drugih ljudi. Zapravo, ima deo toga i u ljudskoj prirodi i uplitanjem u samu korupciju i uvlačenjem i drugih ljudi, teranjem drugih ljudi da se uključite zapravo se stvara moć i kontrola nad tim ljudima, odnosno šire se pipci i sve veći broj ljudi se zahvata u ovu neman koja razdire današnje društvo. Naravno, to na globalnom planu izgleda tako, međutim, svaki teren i svaka geografska širina ima i neku svoju posebnost, pa eto i mi imamo u svom kulturološkom obrascu pojavu jednu, sasvim specifičnu, a to je pojava fenomena bespotrebnog podmićivanja.

Vrlo često se desi da ljudi u velikom broju situacija svesno ili ne, ulaze u određenu korupciju ili koruptivnu radnju, da im niko to nije tražio ili čak ne znaju da su učesnici korupcije. Naravno da većina nas stanovnika koji žive od svog rada ne želi korupciju. Svesni smo da ona značajno utiče na naše društvo, na ekonomiju i kvalitet života. U isto vreme, ona manjina koja profitira želi da održi ovaj status kvo.

Jedno istraživanje koje je 2020. godine sprovedeno od strane CESID-a, uz pomoć USAID-a je pokazalo da građani korupciju vide kao jedan od tri najznačajnija problema u ovoj državi. Svaki treći građanin od tri glavna problema je naveo korupciju u našoj državi. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo i sa pravom se kaže da je to karcinom današnjeg društva ili današnjih društava.

Ona ne samo da osiromašuje društvo, već kreira besperspektivnost, možda je to i najgora stvar koju korupcija čini. Ona uništava ljudski, generacijski kapital jedne zemlje, jer navodi mlade ljude da potraže šansu na nekom drugom mestu. Posledice korupcije su ogromne i ne samo kod nas, nego i u Evropi. Videćete, u EU se pretpostavlja da se zbog različitih vidova korupcije godišnje gubi oko 1% ukupnog BDP u EU.

Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije za 2019. godine je ukazala da korupcija preovladava u mnogim oblastima i da ostaje pitanje koje izaziva zabrinutost. Srbija je, ako govorimo o legislativi, učinila mnogo i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj akata, antikorupcijskih zakona koji su dali mehanizme za obuzdavanje ove nemani. Neki od njih su Zakon o sprečavanju korupcije koji smo doneli 2019. godine i koji danas revidiramo i koji danas želimo da upotpunimo, usavršimo, modernizujemo. Potom su Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama.

Stranke su mesto u kojima su se sakrili ljudi koji su jako skloni korupciji. Meni se svidelo jako i ono za šta je i predsednik jako kritičan, a to je pre svega prema ljudima koji se skrivaju u svim strankama i koji koriste politički položaj da profitiralo i nešto ušićarili. Mi treba da budemo prvi koji ćemo takve ljude sankcionisati i strogo kazniti.

Potom, imamo Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma, korupcije, itd. Ova skupština je usvojila i Zakon o poreklu imovine i od marta tekuće 2021. godine poreklo imovine svih funkcionera je pod lupom javnosti i inspekcija.

Ko ne bude mogao da dokaže po ovom zakonu da je na zakonit način stekao imovinu, tri četvrtine njegove imovine će biti oduzeto, a za koga se bude dokazalo da je svoju imovinu stekao na nepošten način, njemu će se oduzeti kompletna imovina. Ovo je izuzetno značajan zakon koji smo mi ovde usvojili i dali mehanizme da država nepoštenim ljudima, pre svega onima koji obavljaju javne funkcije, oduzme imovinu i na taj način demotiviše ljude koji su vođeni tim pobudama da se dalje bave političkim životom. Država je, još jednom kažem, ovim zakonom jako puno toga dobila, dobila kvalitetan mehanizam, da se za svakog u svakom trenutku može utvrditi da li se obogatio na nepošten način, odnosno nezakonito.

U skladu sa važećim strateškim dokumentima, kažem pre svega, Nacionalnom strategijom o borbi protiv sprečavanja korupcije i Akcionim planom za njeno sprovođenje mi smo 2019. godine imali i usvoji Zakon o sprečavanju korupcije. Već su i prethodni rekli da imamo nekakve smernice koje nam je dala i naša Agencija za sprečavanje korupcije, ali i grupa država Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, tzv. GREKO. Ukazali su nam na potrebu menjanja, odnosno, poboljšavanja, preciznijeg određivanja određenih odredbi. Mislim da to treba prihvatiti kao jednu korektnu partnersku sugestiju.

Čitajući same predloge, odnosno ono što se mene ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona, logično je i svi ćete se složiti da je sve što je predloženo jako korektno i korisno. Pre svega, od same izmene definicije korupcije pa i do određenih konkretnih stvari, npr. obaveze da javni funkcioneri dostavljaju podatke o gotovom novcu, dragocenostima, digitalnoj imovini, pokretnim vrednostima većim od 5.000 evra.

Potom je uvedena obaveza pravnih lica da se za sve postupke privatizacije javnih nabavki, gde pravna lica u kojem funkcioner ima akcije ili vlasnički udeo moraju da obaveste Agenciju za sprečavanje korupcije u ovim poslovima. Do sada je to bilo određeno limitom 20%, što značilo da ispod tog procenta nije postojala ta obaveza.

Još jedna novina u odnosu na važeći zakon je to što se novim rešenjima predlaže da kada jedna javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom onda ne postoji mogućnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti bez saglasnosti Agencije za sprečavanje korupcije. Naravno, podignut je najniži limit zaprećene kazne sa 50 na 100.000 dinara, što je nešto što je korektno.

Značajno je i predloženo proširenje odredbe po kojoj se ne prijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini smatra krivičnim delom, sa zaprećenom ozbiljnom kaznom. Sada se ovom izmenom proširuje i ne prijavljivanje prihoda.

Socijaldemokratija se zalaže da, ne zalaže naravno da budemo jednaki u siromaštvu. Mi želimo da u našoj zemlji postoje bogati ljudi koji su do svog bogatstva došli na pravičan način, borbom na tržištu, znanjem i sposobnošću. Stoga, jedan od osnovnih ciljeva SDP jeste efikasan i pravedan poreski sistem države.

Naravno, poslednja, ali ne najmanje važna stvar, jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati sistem za radikalnu borbu sa ovom socijalnom anomalijom. Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama sprečavanja korupcije i pre svega negovanju etičkih normi od najranijeg doba. Šta to znači? Pre svega uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola. To je nešto sa čim se i počelo. Da deca od najranije dobi se upoznaju kakva je to neman korupcija i kakvu štetu nanosi, pre svega ljudima koji žive od poštenog rada.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom ponašanju prema svojoj zemlji i sugrađanima, obaveza plaćanja realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima, sve su to imperativi koje mi socijaldemokrate Rasima LJajića podupiremo i podržavamo i u ovoj i u svakoj vlasti i u svakom političkom sistemu.

Naravno, želimo da budemo i brana i nekim stvarima koje nisu korupcija, npr. nepotizam i sličnim stvarima koje razaraju naše društvo, pre svega visokoškolske ustanove, fakultete, ali na žalost čak i neke državne, odnosno druge institucije.

Stoga, želim da najavim da ćemo mi zdušno podržati ove izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije.

Kao drugu tačku, želim takođe, obzirom da danas raspravljamo i o unapređivanju Kodeksa, takođe sa preporukama koje smo dobili, želim da kažem da je i to nešto što ćemo mi svakako podržati.

Kao dva nedostatka Kodeksa koje smo mi ustanovili 24. decembra 2020. godine jesu, pre svega, odsustvo dvostepenosti u odlučivanju o povredi Kodeksa i odlučivanje isključivo od strane narodnih poslanika, o tome da li su Kodeks povredile naše skupštinske ili stranačke kolege. Mislim, da to u osnovi i nije logično i da je jako bolje ovo rešenje koje imamo danas pred nama, da ljudi koji su, pre svega iz nauke, odnosno koji se bave etikom, kao granom filozofije, kao filozofijom morala, odlučuju o tome. Naravno, oni koji imaju, a to i sam zakon predlaže, najviše radova ili su najveća imena u ovoj grani. Nažalost, takvih ljudi je malo u našoj državi i ovo neka bude i podstrek da se što više ljudi bavi moralom i etikom, jer je to kategorija bez koje ovo društvo ne može da opstane. Bez moralnih ljudi sam napredak civilizacije je nemoguć.

Uvođenje mehanizma davanja mišljenja o povredi Kodeksa od strane komisije pre nego o tome odluči skupštinski odbor i objavljivanje tog mišljenja su nesumnjivo korisne i treba ih u svakom slučaju uvrstiti.

Što se tiče sastava, već sam pomenuo, sam stav komisije, ove komisije za etiku će olakšati samom odboru skupštinskom da donese ispravan zaključak o povredi Kodeksa ako ga je bilo, a objavljivanje mišljenja komisije će o mogućnosti javnosti da isprati kvalitet procesa odlučivanja.

Novina je što su članovi komisije, ne mogu biti narodni poslanici, ne mogu biti drugi javni funkcioneri, ne mogu biti politički aktivna lica, ne mogu biti članovi stranaka. Ja tu ne vidim ništa sporno. Tu ne da nije ništa sporno, nego je jako pozitivno to da imamo korektiv u našem međusobnom ophođenju od ljudi koji se bave etikom, moralom ili jednim pravilnim debatiranjem. Znači, od profesora koji će nam ukazivati na greške. Još jednom da kažem da oni neće davati samo stručno mišljenje nego će se baviti i drugim stvarima.

Planirano je da komisija broji pet članova, na pet godina se bira i oni mogu imati samo jedan mandat. Član 23. predviđa da tri člana komisije budu sadašnji ili bivši članovi fakultetskog nastavnog osoblja. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, to su nastavnici, istraživači i saradnici koji su na osnovnim i master studijama angažovani ili bili angažovani iz oblasti etike, morala ili moralnog razvoja. Sa druge strane, planira se i da dva člana budu službenici, zaposleni u službi Narodne skupštine. Navedeno je pet fakulteta: Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu u Nišu, u Kosovskoj Mitrovici i jedna organizaciona jedinica fakulteta, državni fakultet u Novom Pazaru, departman za filozofiju.

Meni je jako drago što se došlo do ovog rešenja. Mislim da je izuzetno pozitivno da geografski zastupimo sve delove naše zemlje, a zar ovo nije to. Znači, i Vojvodina i jug Srbije, jugozapad Srbije i centralna Srbija su zahvaljujući tome što u ovom slučaju postoje ljudi koji se bave filozofijom, odnosno ovom filozofskom granom zastupljeni na pravi način. Naročito me raduje što je zastupljen državni fakultet u Novom Pazaru sa svojim departmanom koji ima ljude koji se bave u okviru psihologije etikom i mislim da tu ne treba niti sme da bude išta sporno.

Naravno, etika ili moral kao grana filozofije je nešto što je zapostavljeno na našim fakultetima i što, još jednom ponavljam, treba da bude podstrek da se mladi ljudi istovremeno sa naučnim saznanjima odgajaju da budu časni i pošteni građani i ljudi koji doprinose kompletnoj zajednici.

U tom smislu ćemo mi iz Socijaldemokratske partije podržati oba predloga u danu za glasanje. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, prošle nedelje na lokalnim portalima u Novom Pazaru pojavila se vest da je na konkursu za prijem novih radnika u Poreskoj upravi u Novom Pazaru primljeno devet lica i od toga devet pripadnika srpske nacionalnosti i ni jedan Bošnjak, i ako je bilo jako puno Bošnjaka koji su konkurisali na ovaj konkurs i zadovoljavali sve uslove koji su konkursom traženi.

Takođe se navodi da je više uposlenih, odnosno onih koji su prošli konkurse i dobili radna mesta za ove inspektore, da nisu uopšte iz Novog Pazara, iz praktično regije ovog dela Srbije. Ja vas podsećam da zakoni, kao i Ustav Republike Srbije izrazito zahtevaju da, naravno, pre svega stručnost se ispoštuje i to da u državnim institucijama se preslika odnos stanovništva u toj regiji, odnosno da nacionalne manjine i većinski narod budu zastupljeni u odnosu u kojem žive na toj teritoriji.

Nažalost, Bošnjaci su i pre ovog konkursa u ovoj instituciji bili manje zastupljeni. Ako je istinit ovaj podatak, on bi bio i porazan i izrazito nepravedan. Zamislite u jednom gradu u kome je 90% do 95% preduzetnika bošnjačke nacionalnosti dolaze inspektori finansijskih koji su isključivo srpske nacionalnosti. To bi zaista bilo neprihvatljivo i to ne bi bilo u skladu razvoja dobrih međunacionalnih odnosa u toj regiji.

Stoga tražim od Ministarstva finansija da mi informacija o broju i nacionalnoj pripadnosti zaposlenih na ovom konkursu daju i dostave, na ovom konkursu za inspektore finansijske u Novom Pazaru. Ukoliko se ispostavi da je ova informacija tačna, tražim od Ministarstva da se poništi navedeni konkurs zbog očiglednih nelogičnosti i nepravilnosti, jer logici je neprihvatljivo da na svih devet mesta budu primljeni pripadnici srpske nacionalnosti, ako je većina prijavljenih imalo bilo bošnjačke nacionalnosti i zadovoljavali su sve kriterijume. Sigurno je bar na jednom mestu jedan konkurent Bošnjak bio bolji od njegovog konkurenta ili konkurencije.

Želim da kažem da treba o ovakvim stvarima pristupiti jako pažljivo u cilju izgradnje jednog multietničkog društva i promovisanju Srbije kao države, kao što je i tradicija, da vodi računa o pravima nacionalnih manjina u ovoj zemlji.

Takođe, želim da pozovem praktično državu da sa posebnom pažnjom ne vodeći se za tendencionalističkim izjavama određenih političara ili tendencioznim novinskim naslovima se ophode prema slučaju, da kažem, prema novinskoj aferi koja je ispala u gradu u Novom Pazaru oko intoniranje himne.

Ja vam dajem podatak čist, jer moja deca idu u tu školu. Ja sam pitao svoju decu da li je intonirana himna Republike Srbije, rekli su mi da jeste. Znači, troje moje dece pohađa bosanski jezik u toj školi.

Znači, molim nadležne organe i pozivam da vrlo pažljivo istinito ispitamo šta se desilo, da se ne podižu tenzije i da se ne pravi jaz između Bošnjaka i Srba u jednoj sredini u kojim su tradicionalno dobri odnosi između ta dva naroda. Hvala.

Uvaženi, veliki greh prema gradu Novom Pazaru načinjen je 2011. godine, kada je onaj čuveni ministar, svi ga se dobro sećaju u Srbiji, Mlađan Dinkić, po samo njemu znanim kriterijumima odredio da grad Novi Pazar ima nenamenski transfer budžeta ubedljivo najmanji u ovoj državi. Nažalost, to se nastavilo do današnjeg dana.

Istini za volju, od kako smo mi sa SNS na vlasti imaju u Ministarstvu posebnog sluha za ovu nelogičnost, za ovu nepravdu i često se iz budžetskih rezervi određena sredstva prebacuju gradu Novom Pazaru, ali to nije dovoljno i to nije ono što bi zadovoljavalo jednake kriterijume za sve gradove.

Reći ću vam da grad Novi Pazar ima ukupno godišnji transfer od oko 559 miliona dinara, a grad Kraljevo sa istim brojem stanovnika i iste treće kategorije razvijenosti ima 200 miliona veći transfer. Gospodo, 200 miliona je ogroman novac.

Dalje, grad Sombor 85.000 stanovnika pripada razvijenim opštinama, drugi stepen. Ima približno isti transfer kao grad Novi Pazar. Evo, da ne kažete, spominjem i opštinu Tutin, koja ima 36.000 stanovnika i spada u grupu nerazvijenih područja i ima 467 miliona dinara.

Znači, u odnosu na broj stanovnika, Novi Pazar ima najmanji transfer nenamenskog budžeta iz Republike Srbije. Tome treba pridodati i činjenicu da smo na zadnjem popisu iz 2011. godine, obzirom da je jedna neodgovorna stranka vodila bojkot popisa, što je nečuveno i necivilizacijski, imamo nerealan i umanjen broj stanovnika. Kažem, 100.410 stanovnika, a po podacima iz PU Novi Pazar, imamo prijavljenih preko 127.000 stanovnika. Zato bih pozvao, obzirom da Ministar finansija nije tu, ali vi ste glava ove kuće i vi koordinišete radom i učestvujete u budžetiranju, da jednim pravim rešenjem dođemo do pravih kriterijuma i Novom Pazaru zaista odredimo nenamenski transfer novca koliko zaslužuju svi građani Novog Pazara, i Srbi i Bošnjaci

Mi u Novom Pazaru imamo škole u kojima se ide u tri smene u školu ili vrtiće u koje se ide u dve smene. Znači, preko je potrebno.

Novi Pazar je grad koji ima konstantan porast stanovnika, najveći natalitet itd.

Gospodo, u ovoj državi moramo svi biti jednaki i po davanjima državi i obavezama prema državi, ali i prema dotacijama koje država daje nama.

Stoga, znam da delite ovaj stav i vi, premijerko, pozivam vas da ovu nepravdu sanirate.

Uvažene moje kolege, čovek treba da bude mnogo dobre sreće da u Novom Pazaru šetajući naiđe na saobraćajca ili policajca. Mislim na policajca pozornika. To nije posledica njihovog nerada, oni ljudi izginuše od posla, već je markantan dokaz nedostatka policajaca u gradu Novom Pazaru. To vam kažem ja, koji je iz Novog Pazara. Pošto se ovde često priča o Novom Pazaru, i uglavnom pričaju oni koji nemaju veze sa Novim Pazarom.

Još da vam kažem nešto, uvaženi ministre Vuline, prema kriterijumima, koje ima ova država i koje je usvojila ova država, na hiljadu stanovnika neophodno je da postoje tri policajca. Prema toj brojci, u Novom Pazaru fali od 70 do 90 policajaca.

Ako grad Novi Pazar, eto, rekosmo ima 130 hiljada stanovnika, raste grad, povećava se broj, grad je sa najvećim natalitetom, potom ima oko sedam hiljada studenata, potom leti ima oko 20 do 30 hiljada naših dijasporaca, pa vidite koliko je u jednom gradu ljudi.

Dalje, grad će uskoro imati dva konzularna predstavništva. Grad Novi Pazar, odnosno PU Novi Pazar, to je i Sjenica i Tutin, je pogranična regija, dobro ste rekli i ima tri pogranična prelaza. Takođe, ima pet superligaša. Pa, evo da damo svim policajcima njihove zadatke, da imamo dve značajne utakmice, ja vam garantujem, nijednog policajca ni u užem ni u širem centru grada nećemo naći.

Samo je jedan problem – manjak policajaca. Samo je jedan problem u gradu Novom Pazaru, a policijska uprava radi apsolutno odgovorno i onoliko koliko može.

Stoga vas pozivam da što pre i Novom Pazaru uposlimo što više policajaca, pozornika, naravno, poštujući Ustav i zakone ove zemlje, da se preslika nacionalna struktura u samom gradu, da se uposle i Bošnjaci u Srbiji u procentu koliko žive u Novom Pazaru. To je jedini lek. To je jedini lek za problem koji mi imamo u Novom Pazaru.

Moram još da kažem, ministre Vulin, da će vaš rad biti uspešan onoliko koliko se mi pošteni građani u ovoj državi osećamo bezbednim i sigurnim, a bezbednosti nema bez dobro obučene profesionalne policije, ali bogami, ni brojne policije.