Hvala, predsednice Skupštine.
Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, evidentno je da je pred nama potpuno inovativni zakon koji će na jedinstven način urediti oblast zdravstvene dokumentacije i evidencija. Brojni su razlozi za donošenje ovog zakona čijim ćemo usvajanjem u Danu za glasanje zaokružiti jednu celinu u oblasti zdravstva, koja je do sada bila regulisana zakonima još ih 1981. godine, sa dopunama iz 1985. i 1989. godine, pri čemu su neka pitanja bila otvorena i nerešena.
Pre svega, unificiranjem odredbi o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama i uvođenjem jedinstvenog načina i metoda u vođenju evidencije o pacijentima smanjuje se administriranje u zdravstvenim ustanovama i omogućava zdravstvenim radnicima da obavljaju posao koji su izabrali, a to znači da se u dovoljnoj meri posvete pacijentima, a ne da većinu radnog vremena troše na unos raznih podataka i ažuriranje evidencije.
Ovim zakonom se proces vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija pojednostavljuje kroz automatizaciju procesa. S obzirom da svakodnevno dolazi do nadogradnje i unapređenja informaciono-komunikacionih tehnologija, ali i do razvoja zdravstva, neophodno je da se na jedinstven i unificiran način uredi oblast zdravstvene dokumentacije i evidencijama, što ovaj zakon i čini.
Brojni su benefiti ovog zakona, a ja ću pomenuti samo neke od njih. Osim smanjenja administriranja i uštede koju ono donosi, stvaraju se uslovi da se na bolji način sagleda zdravstveno stanje kako pojedinaca, tako i društva u celini. Jedinstven način vođenja dokumentacija i evidencija će svakako rasteretiti zdravstvene radnike dela obaveza, doprineti unapređenju kvaliteta u obavljanju zdravstvene delatnosti i veći stepen zadovoljstva pacijenata pruženom zdravstvenom zaštitom. Ali, isto se tako od zdravstvenih radnika očekuje dovoljna posvećenost i ažurnost prilikom rada sa novim sistemom, jer zakon predviđa odgovornost za onog ko podatke unosi u taj sistem.
Takođe, podaci pacijenata koji se unose u sistem moraju na adekvatan način da budu zaštićeni kako bi se izbegla bilo kakva mogućnost zloupotrebe ili da ti podaci dođu u posed neovlašćenih lica, što ovaj zakon takođe i reguliše.
Integrisani zdravstveni informacioni sistem će učiniti da planiranje i sprovođenje i upravljanje zdravstvenim sistemom bude efikasnije, kao i nesmetano i kvalitetno funkcionisanje svih delova zdravstvenog sistema i svih učesnika i subjekata. Integrisanjem sistema evidencija u zdravstvu imaćemo pravu sliku o tome od čega boluju naši građani, koje vrste oboljenja su dominantne za određeni uzrast, pol, profesiju, geografsko područje itd, a samim tim ćemo biti u prilici da preventivno delujemo i da kroz dodatno angažovanje i edukaciju stanovništva preduzimamo odgovarajuće korake za uklanjanje uzroka koji dovode do pojave određenih oboljenja.
Što se tiče troškova u zdravstvu, a koji su vezani za ovaj vid angažovanja, osim ušteda na kratke staze, koje su odmah vidljive i koje se ogledaju u smanjenju troškova za kupovinu tzv. kancelarijskog potrošnog materijala, uštede na duge staze će biti obimnije i efektivnije i delotvornije, jer sama mogućnost kontinuiranog uvida u zdravstveno stanje i zdravstvene potrebe našeg stanovništva omogući će planiranje i programiranje zdravstvene zaštite, planiranje i projekciju troškova prilikom nabavke lekova i sanitetskog materijala, praćenje i ocenjivanje sprovođenja planova i programa zdravstvene zaštite, praćenje resursa u sistemu zdravstvene zaštite.
Na kraju, povodom ovog zakona bih rekla da uređivanjem zdravstvene dokumentacije i evidencija mi regulišemo jedan od prioriteta koji je predviđen Planom razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije, ali i vršimo usklađivanje sa našim internim zakonima koji se odnose na prava pacijenata, zaštitu podataka o ličnosti, propisima kojima je uređenja oblast elektronskog dokumenta, elektronskog potpisa, ali i međunarodnim aktima kao što su Evropska povelja o pravima pacijenata, Konvencija UN o pravima deteta, Konvencija i zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, kao i sa usvojenim planskim dokumentima Vlade, Strategijom razvoja informatičkog društva u Republici Srbiji i Strategijom za borbu protiv korupcije.
Što se tiče Zakona o zdravstvenom osiguranju, rekla bih da saglasno već izvršenim promenama zakonskih rešenja koja regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja i u oblasti iz domena Nacionalne službe za zapošljavanje iz ovog predloženog zakonskog teksta, možemo videti smanjenje broja članova Upravnog i Nadzornog odbora, znači, dovođenje broja članova ovih tela na neku razumnu meru, kako bi se operativnost u postupanju poboljšala i kako bi se osiguralo brže donošenje akata i odluka koji su u nadležnosti ovog organa.
Kao što smo čuli od vas, ministre, i kao što smo videli u tekstu predloženog zakona, dosadašnji Upravni odbor RF ZZO ima 21 člana, dok Nadzorni odbor ima sedam članova. Ovim izmenama i dopunama zakona smanjuje se broj članova Upravnog i Nadzornog odbora i time se omogućava brži, efikasniji i operativniji rad, a da pri tome nije ugrožen princip predstavljanja kroz izbor članova tih tela. Odnosno, i sa ovolikim brojem članova Upravnog odbora biće zastupljeni i predstavnici nadležnog ministarstva, ali i predstavnici osiguranika iz redova zaposlenih, penzionera i osiguranika zemljoradnika, a sve u cilju boljeg i adekvatnijeg sprovođenja zdravstvene politike u našoj zemlji. Hvala.