Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, mi iz SRS podržavamo predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu i o kojima diskutujemo i glasaćemo za njih.
Što se tiče predloga zakona o udžbenicima, ja želim da kažem da je bilo više pokušaja prethodnih godina, posebno u periodu od 2000. godine, pa na ovamo, da se problem školskih udžbenika reši na odgovarajući način. Međutim, tadašnja zakonska rešenja su pokazala određene konceptualne nedostatke koji nisu mogli da se otklone u hodu, već su kao takvi ili čekali izmenu zakona ili su jednostavno bili zanemareni.
Zato sam uverenja da je ovaj Predlog zakona jako bitan, jer pogađa suštinu naše budućnosti, odnosno podvlači činjenicu da elementarno obrazovanje naše dece mora biti jedan od najbitnijih zadataka koji moramo rešiti na odgovarajući način, a problema da ima za rešavanje, ima ih, počevši od udžbenika kojih već ima u upotrebi i koji sadrže brojne nedostatke u smislu zastarelosti materije, kao i brojnih drugih razloga.
Činjenica je da većina učenika u Srbiji pohađa stručne škole što dalje znači da ima oko hiljadu stručnih predmeta različitih profila za koje se mora obezbediti dobar i kvalitetan udžbenik kako bi se izbegla situacija da đaci pohađaju nastavu bez odgovarajućih elementarnih sredstava i nastavnih pomagala, koristeći pri tome raznu dostupnu literaturu situaciono i namenski u nastojanju da odgovarajuće gradivo kako učine sebi dostupnim posežući sa alternativnim rešenjima, što je neprihvatljivo.
U te svrhe treba pomenuti da se veliki broj učenika oslanja samo na obim potrebnih informacija, prikupljen u sklopu samih predavanja kao proizvod beleški i diktata od strane nadležnih profesora i drugih predavača.
S druge strane, posebne kategorije učenika zahtevaju i specifične udžbenike i ostala pomoćna nastavna sredstva koja za cilj imaju omogućavanje deci sa posebnim potrebama priliku za redovno obrazovanje i naravno za dalju edukaciju.
Takođe, uočen je i nedostatak u vidu nedovoljnog broja pojedinih udžbenika za grupe đaka koji se obrazuju na jezicima nacionalnih manjina, tako da je neophodno obezbediti postojanje odgovarajuće literature u okviru našeg obrazovnog sistema i u te svrhe.
Paralelno sa rešavanjem problema tzv. klasičnih udžbenika, moramo da pratimo i trendove u savremenom obrazovanju, omogućavajući i postojanje i korišćenje digitalnih udžbenika, koji će učenicima u mnogome olakšati savladavanje nastavnih programa i planova, tako da jedina digitalna pomagala, kao do sada, ne budu usmeno prepričane lektire koje se, sticajem okolnosti, mogu naći na internetu i koje masovno koriste deca, kako ne bi čitala knjige.
Ono što je izuzetno važno u ovom predlogu zakona to je da se izbor udžbenika vrše na period od četiri školske godine. O tome govori član 34. ovog predloga zakona, čime se postiže zaštita porodičnog budžeta.
Budžet roditelja štiti se i na taj način što je zakonom omogućeno povećanje ponude i produktivne konkurencije među izdavačima, što će direktno uticati na smanjenje cene udžbenika.
Takođe, budžet roditelja će se zaštiti jer je zakonom predviđeno da se đacima može preporučiti korišćenje određenog dodatnog nastavnog sredstva, ali bez uslovljavanja roditelja za kupovinu istih.
Dalje, ovim predlogom zakona onemogućiće se i korupcija. O tome je i ministar govorio, jer se članom 27. ovog Predloga zakona definiše da lice koje daje ekspertsko mišljenje na tekst udžbenika nastavnog sredstva i slično, pre svog početka rada potpisuje izjavu da nije autor pomenutog udžbenika, da nije zaposlen u izdavačkoj kući, kod izdavača, niti je na bilo koji drugi način povezan sa izdavačem.
Dalje, ovim predlogom zakona u članu 10. postiže se, to jest omogućava se jednaka dostupnost obrazovanju i vaspitanju, naročito za učenike koji su socijalno i materijalno ugroženi, kao i za učenike sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, tako što će Vlada iz budžeta Republike Srbije finansirati ili sufinansirati pripremu, nabavku i dodelu udžbenika i praktikuma neophodnih za rad i praćenje nastave.
Iz svega navedenog jasno je da ovaj zakon treba da reši brojne probleme i da će ih rešavati. Država i Ministarstvo prosvete su svesni značaj regulisanja ove oblasti društvenog života i predlaganjem ovakvog zakona pokazuje spremnost da načine odlučan korak u smeru ubrzanog razvoja društva, ističući time u prvi plan značaj ljudskih resursa, odnosno kvalitetnih kadrova, sposobnih da budu na čelo reformskih procesa koji su našem društvu zaista neophodni.
Na kraju, uostalom, sigurna sam da građani od Vlade Republike Srbije i SNS kao stožera ove Vlade očekuju ovakva rešenja, prepoznavajući ih kao pokretačku snagu, koja nakon mnogo godina i sijaset propuštenih šansi za prosperitet i razvoj nacije na svim nivoima od strane nekih prethodnih vladajućih garnitura vodi ovu državu u pravom smeru. Hvala.