Hvala gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, set pravosudnih zakona kao i današnji predlozi zakona o zajmovima su od izuzetnog značaja i u interesu su svih nas, svih građana, čitavog društva i doprineće razvoju Republike Srbije. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog Sporazuma o zajmu između banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, a radi se na unapređenju infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.

Naime, planirani zajam je u iznosu od 200 miliona evra, a okvirni Sporazum je potpisan u Beogradu 4. aprila 2019. godine i u Parizu 15. aprila 2019. godine, a radi se o zajmu za finansiranje zdravstvene infrastrukture i bolničke opreme u odabranim zdravstvenim ustanovama, sekundarnog ili tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite. Naime, u pitanju je oko 18 zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije i to u sledećim gradovima: Aranđelovac, Valjevo, Vranje, Gornji Milanovac, Zaječar, Kladovo, Kraljevo, Leskovac, Loznica, Majdanpek, Paraćin, Pirot, Prokuplje, Smederevo, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Subotica i Ćuprija.

Kao što sam rekla sredstva ovog zajma planirana su kao podrška već postojećim investicijama državnog budžeta u zdravstveni sektor i na taj način bi se pokrilo oko 30% investicionih potreba za infrastrukturno održavanje tokom trogodišnjeg perioda, sa akcentom na poboljšanje infrastrukture, kao što sam rekla na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite kroz ulaganja u modernizaciju malih, srednjih i većih bolničkih ustanova specijalističke zaštite i za sprovođenje projekta zadužena je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, kao telo za sprovođenje projekta.

Kao što možemo da vidimo i svedoci smo svega toga da ova Vlada i Ministarstvo zdravlja kontinuirano ulažu napore na uspostavljanju bržeg i efikasnijeg i kvalitetnijeg zdravstvenog sistema u Srbiji i u tom pravcu pored izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih zdravstvenih objekata, nabavke nove medicinske opreme i aparata ministarstvo intenzivno sprovodi politiko kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema.

Zbog velikog interesovanja građana ja bih da kažem i par rečenica i o Krivičnom zakoniku. Naime stav humanista, kriminologa i stručne javnosti je da kažnjavanja nije osveta ni odmazda, već način da osuđenik prevaspita i nakon toga vrati u društvo i u sredinu u kojoj je živeo. Kao što svi znamo mi nemamo smrtnu kaznu. Međutim, iako su moderne tendencije takve da se postupa na način, kao što sam rekla, znači prevaspitanje i resocijalizacija, a ne kažnjavanje, stvarnost nas svakodnevno demantuje upravo svirepošću, brutalnošću, bezobzirnošću zločina čiji smo, na žalost savremeni poslednjih godina.

Naime, poslednjih godina se u našoj zemlji dogodilo toliko stravičnih zločina nad decom, nemoćnim licima, ženama, da je cela zemlja i region danima i nedeljama bio u šoku i dan danas smo u šoku, i naravno to se ne može zaboraviti zbog surovosti izvršenih zločina, ali i hladnokrvnosti izvršilaca i njihovog odnosa prema izvršenom zločinu. U takvim situacijama kaznena politika mora da bude mnogo, mnogo stroža.

Često u narodu mogu čuti izjave da je naša kaznena politika blaga, da se za ubistvo dobija par godina robije, nanogica itd, što samo pothranjuje motive potencijalnih zločinaca sa stavom da će se nakon izvršenog zločina izvući sa što manjom kaznom. Tome se mora stati na put i to odmah.

Kazna doživotnog zatvora je apsolutno opravdana i prihvatljiva za krivična dela za koje je i predložena. I nema dileme da li je treba uvesti ili ne u naš pravni sistem. Ako saznanje da doživotni zatvor može da odvrati potencijalnog ubicu da ne izvrši krivično delo i time bude spašen makar i jedan život, onda je svrha uvođenja ove kazne postignuta. Setimo se sve dece koja su tragično stradala od počinilaca krivičnih dela. Setimo se samo koliko su i njihovi egzekutori bili surovi i svirepi.

U danu za glasanje mi iz SNS podržaćemo sve zakone i set pravosudnih zakona i predloge zakona o zajmovima, ali molim i kao žena i kao lekar i kao narodni predstavnik da svi poslanici podrže ove zakone i daju svoj glas u danu za glasanje. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, predloženi zakoni su izuzetno kvalitetni, sveobuhvatni i temeljni i svaki segment koji čini zdravstveni sistem Srbije, svakom segmentu je posvećena maksimalna pažnja.

Za predloge zakona vlada veliko interesovanje javnosti, građana Republike Srbije, ali i svih nas koji radimo u zdravstvenom sistemu Srbije. Činjenica je da smo svi u određenom trenutku ili periodu života korisnici zdravstvenih usluga tj. pacijenti.

Moramo priznati da je u poslednjih pet godina mnogo toga dobrog i kvalitetnog uradila država Srbija, pre svega mislim na predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića i Ministarstvo zdravlja, na čijem ste vi čelu, kako bi zdravstveni sistem Srbije bio kvalitetniji, efikasniji, kako bi zdravstvene usluge bile jednako dostupne građanima na teritoriji cele Srbije.

Želim da kažem da su rezultati rada Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu, zaista respektabilni i spisak dobrih i kvalitetnih rešenja je jako dugačak, počev od izgradnje novog kliničkog centra u Nišu, rekonstrukcije doma zdravlja u Nišu, najvećeg doma zdravlja u Srbiji, izgradnje i rekonstrukcije kliničkih centara i drugih zdravstvenih ustanova širom Srbije, nove opreme, novih tehnologija, novih lekova, IZIS-a, kadrova, specijalizacija, povećanja plata itd. Tako, da svi ovi rezultati su zaista za poštovanje i predstavljaju temelj za zdravstveni sistem, a kakav svi želimo i kome svi težimo.

Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenom osiguranju, zbog javnosti, želim da kažem da je on rezultat saradnje Ministarstva zdravlja sa drugim državnim organima. Tu mislim na Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstvo omladine i sporta, zatim Zaštitnikom građana, Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, RFZO-om, zatim Centralnim registrom za obavezno socijalno osiguranje, timom za reformu javne uprave pri Vladi Republike Srbije, udruženjima, kao što su NURDOR, Udruženje žena obolelih od raka dojke, Udruženjem osiguravača Srbije, republičkim stručnim komisijama, ali i predstavnicima svih drugih zainteresovanih udruženja i nevladinih organizacija.

Javna rasprava je održana u periodu od 25. decembra 2016. godine, do 20. januara 2017. godine. Četiri prezentacije su održane u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i svi zainteresovani, i stručna i opšta javnost, su imali prilike da se upoznaju sa Predlogom zakona, da diskutuju, da iznesu svoje predloge, primedbe i sugestije, a u vreme održavanja javne rasprave, takođe Predlog zakona je bio istaknut na internet stranici Ministarstva zdravlja, tako da su svi zainteresovani mogli putem elektronske pošte da upute svoje primedbe, predloge i sugestije. Tako da, zakon predstavlja široki konsenzus svih pomenutih organa, ali i fizičkih lica.

Dosta toga je rečeno o novinama u Predlogu zakona, ja ću samo pomenuti neke od njih. To je, recimo, da novinu predstavlja i kada se osiguranik upućuje na lečenje u stacionarnu ustanovu, koja je udaljena najmanje 50 kilometara od mesta stanovanja, ima pravo da naplati troškove prevoza, bez obzira da li se zdravstvena ustanova nalazi na teritoriji matične ustanove, ili ne.

Zatim, novina je da na osnovu novog predloga zakona osiguranici dobijaju pravo da mogu, recimo medicinska pomagala i lekove višeg standarda da dobiju uz doplatu razlike u ceni u odnosu na pomagalo ili lek koje se izdaje na teret osiguranja. Isto važi i za rehabilitaciju, kada se osiguranik uputi u neki rehabilitacioni centar, izrazi želju da bude smešten u apartman, a naravno to može uz doplatu razlike u ceni koju priznaje osiguranje.

U banju se takođe po novom predlogu zakona može otići ne samo na osnovu uputa izabranog lekara, nego i po uputu specijaliste odgovarajuće grane medicine koja leči pacijenta. Čuli smo i za palijativno zbrinjavanje. Novina je da će osiguranici moći da ostvare šira prava iz zdravstvenog osiguranja u slučajevima kada zbog propusta poslodavaca nemaju redovnu uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje. Do sada je u takvim slučajevima osiguranik mogao da ostvari pravo samo na hitnu medicinsku pomoć, međutim, sada će moći da ostvari pravo i palijativno zbrinjavanje i na sprovođenje obaveznog skrininga, kao i na obaveznu imunizaciju.

Novina je i to da lica kojima se u određenim slučajevima obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, recimo nastanak povrede ili profesionalne bolesti, a koji obavljaju sezonske poslove rada, u skladu sa zakonom koji određuje ovu materiju i ovakav način rada.

Takođe, izvršeno je i usklađivanje sa Zakonom o sportu. Smatram da je to jako bitno da kažem, da pregledi dece od šest do 14 godina života radi utvrđivanja opšte i posebne zdravstvene sposobnosti da se bave sportom, se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Za žene operisane od karcinoma dojke, kojima je urađena jednostrana ili obostrana maksetomija obezbeđuje se rekonstrukcija ili korekcija dojki na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Takođe, proširen je i obim prava osiguranih lica tako što je predloženo da sva odrasla osigurana lica, ne samo žene imaju pravo na preventivne preglede u vezi sa planiranjem porodice, a ne samo žene u vezi sa trudnoćom. Tako da se na teret osiguranja može obezbediti i imunizacija i hemioprofilaksa, što je jako bitno u cilju zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Kada govorimo o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, želim da kažem da novi zakon detaljno uređuje sistem zdravstvene zaštite, njegovu organizaciju, društvenu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog propisa. Samo bih htela da ukažem na to što je meni, mnogo toga ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, a i mnoge moje kolege iz SNS, recimo reći ću ovo što jako pozitivno ocenjujem.

To je da Agencija za akreditaciju zdravstvenih ustanova je definisana ovim zakonom, članovima od 196-202 i prvi put nakon 11 godina rada Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova dodata je mogućnost akreditacije privatne prakse. Na ovaj način se pruža mogućnost da se akredituje i privatna praksa. U tom kontekstu se otklanja diskriminacija privatne prakse u sticanju nacionalne akreditacije. Do sada je Agencija akreditovala preko 200 zdravstvenih ustanova, različitih nivoa, od domova zdravlja, KBC, KC, opštih bolnica, gde je evidentno da je došlo do povećanja kvaliteta u pružanju zdravstvenih usluga i bezbednosti, kako po pacijente, tako i po zaposlene. Novim zakonom očekuje se i povećanje kvaliteta i bezbednosti u pružanju zdravstvenih usluga i u privatnoj praksi. U danu za glasanje, SNS će podržati sve predloge zakona i glasati za njih. Hvala.

Poštovani ministri sa saradnicima, vi ste juče i danas sveobuhvatno i detaljno govorili o predlozima zakona koji su na dnevnom redu današnje sednice i mi iz SNS, ćemo sve predloge zakona u danu za glasanje, podržati.

Ja ću se u svom izlaganju zadržati na Predlogu zakona o turizmu i smatram da nam je taj zakon potreban, kako bismo između ostalog, eliminisali neke ranije pojave o kojima su pisali i izveštavali mediji, o prevarenim i izigranim turistima, preumornim vozačima, turističkih autobusa, o vodičima koji svoje znanje isključivo stiču i jedino preko vikipedije, i mnogih drugih neugodnih situacija.

Turista ukoliko putuje automobilom ili autobusom, pozitivne utiske pojačava vozeći se novim autoputevima, ali i obnovljenim i magistralnim i regionalnim putevima, novim autoputevima, i zaista svedoci smo da se nikada kao danas nije izgradilo toliko kilometara autoputeva i uopšte puteva. Svedoci smo svega toga, jer na taj način želimo da afirmišemo, ne samo naše poznate turističke destinacije, u našoj zemlji, već i one manje poznate turističke destinacije, kojih ima mnogo.

Grana privrede koja se poslednjih trideset godina najintenzivnije razvija svuda u svetu i koja donosi prihod većini zemalja koje imaju i minimum uslova za afirmaciju turizma ozbiljno je shvaćena i prihvaćena i kod nas.

Mi na godišnjem nivou, kao što svi znamo ostvarujemo veliki tranzit putnika preko naše zemlje i želimo da veliki broj tih putnika se zadrži u našoj zemlji, da boravi što duže u našoj zemlji da potroši novac, da nam opet dođe i da našu zemlju preporuči nekom od svojih rođaka, prijatelja ili saradnika.

Novi predlog zakona upravo ima za cilj da u skladu sa modernim zakonodavstvom razvijenih turističkih zemalja sveta unapredi poslovanje u turizmu i da većinu aktivnosti koje se podrazumevaju u turističkom poslovanju uskladi sa EU i njenim zakonodavstvom.

Benefiti od turizma su brojni i svakog dana ta lista je sve duža i duža, počev od toga da domaća privreda ostvaruje prihode preko upoznavanja turista sa našom prelepom zemljom, sa našom istorijom, kulturom i tradicijom, pa do radnog angažovanja lokalnog stanovništva i smanjenja broja nezaposlenih.

Takođe znamo, kao što sam rekla, da je naša zemlja zaista prelepa zemlja i da ima šta da ponudi turistima brojnim sadržajima. Znači, sve ostalo je na nama i ako budemo dobro radili kao i do sada i unapređivali poslovanje u turizmu, tako ćemo i ostvarivati sve veće i veće prihode i proširivati svoje kapacitete.

Moram reći da predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, ova Vlada, kao i prethodna Vlada intenzivno i snažno rade na afirmaciji naše zemlje, tako da smo postali poznata, priznata i poštovana zemlja. Dosta toga su, odnosno mnogo toga su učinili za razvoj turizma, kao što je skoncentrisano sve, ne samo na strane turiste, nego i na domaće turiste. Efekti takvog rada su više nego evidentni i očigledni, ali naravno mi se na tome nećemo zaustaviti.

Ako pogledamo unazad, broj turiste se iz godine u godinu povećava, prihodi od turizma nama rastu, sporedni efekti razvoja od turizma su, takođe evidentni, ali mi ćemo i na dalje mnogo da radimo kako bismo privukli što veći broj turista i ostvarili što bolje rezultate.

Dolazim iz grada Niša i mogu vam slobodno reći da se nama broj turista drastično povećao, posebno iz susedne Bugarske, ali i iz svih drugih zemalja sveta. Izneću samo jedan podatak, da recimo u 2018. godini smo imali preko 220.000 noćenja u Nišu i u okolini. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Moj amandman na član 3. Predloga zakona odnosi se na poboljšanje uslova u zdravstvu i kada govorimo o budžetu za zdravstvo za 2019. godinu, želim da istaknem da se Ministarstvo zdravlja finansira kroz šest programa i to: uređenje i nadzor u oblasti zdravlja, preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, prevencija i kontrola vodećih hroničnih nezaraznih bolesti.

Sve ovo ukazuje na to da se država Srbija, ova Vlada i resorno ministarstvo zdravlja staraju o sadržaju zdravstvene zaštite, očuvanju i unapređenju zdravlja građana, praćenju zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva, organizaciji zdravstvene zaštite.

Na kraju ću citirati reči predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, iz 2016. godine: „Izazov je bio u proteklom periodu zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji“. Ne samo da smo to postigli, već smo stvorili bazu za razvoj i napredak uslova lečenja kod nas, stvorili smo uslove da naše zdravstvo bude brže, efikasnije i kvalitetnije i to je zaista tako. Ja vam se zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zdravstvo Republike Srbije, zdravstveni sistem, zdravstveno osiguranje, kao i pružanje zdravstvene zaštite građanima Republike Srbije su sastavni deo i obaveznog socijalnog osiguranja.

O novim projektima vezanim za zdravstvo, koji su planirani u budžetu za 2019. godinu, govorila je koleginica Pavlović. Tu spada i podrška aktivnostima udruženja iz oblasti prevencije i kontrole HIV infekcija.

Takođe, treba istaći da su povećani i iznosi za postojeće projekte, i to nastavak izgradnje javne banke krvi pupčanika i rekonstrukcija sterilnog bloka u iznosu od 100 miliona dinara, do sada je finansiran sa iznosom od 15 miliona dinara. Virusološki nadzor infektivnih bolesti „Institut Torlak“ u iznosu od 35 miliona 400 hiljada dinara, u 2018. godini planiran je sa pet miliona, a u toku godine je povećan za još pet miliona dinara.

Informatizacija zdravstvenog sistema u jedinstveni informacioni sistem, planiran u iznosu od 700 miliona dinara, u 2018. godini finansiran je u iznosu od 600 miliona dinara. Izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija, planiran je u iznosu od tri milijarde dinara, u 2018. godini taj iznos je bio dve milijarde 551 milion dinara. Projekat obuhvata nabavku medicinske opreme i druge opreme, kao i obezbeđivanje adekvatnog prostora kroz investicije i investiciono održavanje zdravstvenih ustanova.

Takođe, izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou u iznosu od 30 miliona dinara, što obuhvata nabavku medicinske i druge opreme, kao i obezbeđivanje adekvatnog prostora kroz investicije i investiciona održavanja zdravstvenih ustanova u nedovoljno razvijenim opštinama.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, obavezno socijalno osiguranje je zakonska obaveza poslodavaca i zaposlenih da uplaćuju doprinose u odgovarajuće fondove, kao što su PIO fond, Zdravstveni fond, itd.

Kada govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, podnela sam amandman koji se odnosi na sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje uslova u zdravstvu i shodno tome, želim da istaknem da je ukupan budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu 18 milijardi 712 miliona 691 hiljada dinara i da je Predlog budžeta za Ministarstvo zdravlja veći za milijardu i 332 miliona 592 hiljade dinara u odnosu na budžet za 2018. godinu.

Pomenuću samo najznačajnije projekte i aktivnosti u budžetu Ministarstva zdravlja za 2019. godinu, a to su: budžetski Fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, zatim, zdravstvena zaštita osiguranih lica obolelih od retkih bolesti, izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini čiji je osnivač Republika Srbija, pod četiri, razvoj zdravstva, dodatno finansiranje novih projekta iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoju, zatim, uspostavljanje nacionalnog programa za presađivanje organa u Republici Srbiji, itd. O drugim aktivnostima i programima u okviru Ministarstva zdravlja govoriću po sledećim amandmanima. Zahvaljujem se.

Hvala predsedavajući.

Kada govorimo o katastrofama i o vanrednim situacijama želim da istaknem da na teritoriji grada Niša postoji Gradski vatrogasni savez grada Niša i da pored postojanja važnu ulogu u radu Dobrovoljnog vatrogasnog društva ima postojanje Operativne dobrovoljne vatrogasne jedinice u njegovom sastavu, opremljene i obučene za gašenje požara.

Stanje dobrovoljnog vatrogasnog društva na teritoriji grada Niša, u poslednjem periodu se rapidno poboljšava. Gradski vatrogasni savez Niš je pokrenuo inicijativu za osnivanje dobrovoljnog vatrogasnog društva u svim gradskim opštinama, kao i u pojedinim lokalnim samoupravama na teritoriji Nišavskog upravnog okruga.

Gradski vatrogasni savez Niš ima ulogu u organizovanju vatrogasnih takmičenja, osnivanju dobrovoljnog vatrogasnog društva, obuci svojih članova, organizovanju kurseva za obuku radnika koji rade na poslovima zaštite od požara, uspostavljanje saradnje sa drugim dobrovoljnim vatrogasnim društvima i razvijanje svesti o značaju ZOP-a i drugo.

Takođe, u Nišu postoje i industrijske vatrogasne jedinice. Prema potrebama, mogu se upotrebiti snage i sredstva industrijske vatrogasne jedinice za gašenje požara i van preduzeća koja prvenstveno štite, naravno uz prethodni zahtev i prethodnu saglasnost.

Budući da predloženi zakoni podstiču sveukupni razvoj Republike Srbije, u danu za glasanje podržaćemo ove zakone. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom ću govoriti o Štabu za vanredne situacije grada Niša, koji je po zadacima civilne zaštite obrazovao stručno-operativne timove, i to sledeće – za zaštitu od klizišta, za zaštitu i spasavanje od požara i eksplozija, za radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, za zaštitu od rušenja i spasavanje iz ruševina, za sklanjanje, za zaštitu i spasavanje od snežnih nanosa, za evakuaciju, za zbrinjavanje, za zaštitu i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom.

Štab za vanredne situacije grada Niša donosi plan rada za svaku godinu i zbog vremena pomenuću 2018. godinu. Naime, kada govorimo o aktivnostima koje se odnose na sprovođenje odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vodotoke drugog reda za 2018. godinu predviđeno je redovno održavanje, i to čišćenje korita Jelašničke reke kroz Jelašnicu u dužini od 1635 metara sa osiguranjem obala; zatim reka Studena u Gornjoj Studeni u dužini od 150 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obale i mosta na ulazu u selo; Kovanlučki potok nizvodno od Niške banje do ušća u reku Nišavu u dužini od 600 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obala; Humski potok, regulisana deonica u zoni mosta u Timošenkovoj i u zoni auto-puta, koja podrazumeva čišćenje korita reke sa osiguranje obala; takođe Velepoljska reka u Gornjoj Trnavi, deonica na ulazu u selo, u dužini od 50 metara koja, takođe, obuhvata čišćenje korita reke sa osiguranjem obala. Naravno, i nabavka opreme u smislu protiv poplavnog sistema tj. mobilne brane, a to su dvostruke, dvoslojne, fleksibilne cevi.

Na kraju, grad Niš i Štab za vanredne situacije veoma ozbiljno i odgovorno obavljaju poslove i zadatke u skladu sa zakonom. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, kao primer dobre prakse pomenuću grad Niš.

Štab za vanredne situacije grada Niša obrazovan je u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama i članom 8. Uredbe o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije gde je utvrđena obaveza štaba da u okviru svoje nadležnosti donosi godišnji plan rada za tekuću godinu i sprovodi njegovu realizaciju.

Izvedeni radovi u skladu sa operativnim planom odbrane od poplava na rečnim vodotocima drugog reda na teritoriji grada Niša za 2016. godinu su sledeći: Gabrovačka reka, uzvodno od kafane „Bolji život“, u dužini od 340 metara; Malčanska reka kod Malčanske petlje u dužini od 100 metara u zoni mosta; Matejevačka reka, naselje Donja Vrežina, od magistralnog puta Niš-Svrljig do autoputa, u dužini od 308 metara; Mramorski potom, od mosta na magistralnom putu Niš-Prokuplje, u dužini od 1.500 metara; Velepoljska reka u Gornjoj Trnavi od mosta na ulazu u selo, uzvodno, u dužini od 1.320 metara.

U 2017. godini radovi su izvedeni na Jelašničkoj reci kroz sela Gornja Studena, Donja Studena i Jelašnica u dužini od 2.200 metara, a u smislu čišćenja korita reke sa osiguranjem obala, i Velepoljska reka kroz selo Paligrace u dužini od 800 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obala.

Pored planiranih zadataka predviđenih planom rada u 2017. godini izvršavane su i druge mere i zadaci po nalogu Republičkog i Okružnog štaba za vanredne situacije, kao i drugih nadležnih organa.

U skladu sa planom rada i trenutnim potrebama, Štab za vanredne situacije na teritoriji grada Niša u 2017. godini je održao tri redovne i 11 vanrednih sednica gradskog štaba na kojima se razmatralo o izvršenju preventivnih i operativnih mera i drugih zadataka iz svoje nadležnosti.

Saradnja sa Upravom za vanredne situacije u Nišu i policijskom upravom u Nišu je svakodnevna i na zadovoljavajućem nivou. Posebno se ogleda u zajedničkim aktivnostima na pronalaženju, obeležavanju, čuvanju, transportu i uništavanju ne eksplodiranih ubojnih sredstava na teritoriji grada Niša.

Sa sredstvima javnog informisanja ostvarena je dobra i kvalitetna saradnja. U pojedinim slučajevima preventivno je delovano u smislu upozoravanja i obaveštavanja stanovništva o nastalim elementarnim nepogodama. Štab za vanredne situacije za teritoriju grada Niša realizuje zadatke u okviru svojih nadležnosti veoma uspešno.

Takođe, želim da pomenem protokol o saradnji gradova i opština u slivu Južne Morave, o čemu je govorio i moj uvaženi kolega prim. dr Branimir Rančić, naime, uskoro će se potpisati protokol o saradnji gradova i opština u slivu Južne Morave i to: Grad Niš, Grad Prokuplje, Grad Vranje, Grad Leskovac, Grad Pirot, opštine: Aleksandrovac, Aleksinac, Blace, Brus, Bujanovac, Doljevac, Kuršumlija, Sokobanja, Žitorađa, Vladičin Han, Trgovište i Merošina.

U skladu sa nadležnostima lokalne samouprave u oblasti vanrednih situacija, posebno rane najave preventivnih mera i aktivnosti, reagovanja i otklanjanja posledica, a uzimajući u obzir Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030. godina usvojen na održanoj Konferenciji 2015. godine u japanskom gradu Sendaju, i nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, usvojen Zaključkom Vlade Republike Srbije od 19. decembra 2014. godine, kao i Zakon o vanrednim situacijama i zakon o lokalnoj samoupravi, a sve to polazeći od potrebe za intenziviranjem saradnje između gradova i opština u slivu Južne Morave, a u cilju smanjivanja zajedničkih rizika i brzog oporavka nakon elementarnih nepogoda i drugih nesreća, tako da očekujemo da pomenuti gradovi opštine uskoro propišu protokol o saradnji.

Na kraju, mi poslanici SNS ćemo u danu za glasanje podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu sednice. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Na kraju ću rezimirati amandmane koje sam podnela na Predlog zakona o građevinskim proizvodima. Naime, ovakvim jednim sveobuhvatnim propisom kao što je Zakon o građevinskim proizvodima uređuje se stavljanje građevinskih proizvoda na tržište što je i potvrđeno od strane svih subjekata na održanim javnim raspravama, pa je tako rasprava o Predlogu zakona, održana u Nišu 16. avgusta 2017. godine gde su svi zainteresovani imali priliku da čuju koncept novog zakona o građevinskim proizvodima. Imali su priliku da iznesu svoje stavove, svoje primedbe, sugestije i predloge na tekst Predloga zakona.

Dalje, mi ovim novim zakonima vršimo usklađivanje našeg zakonodavstva i naših propisa sa propisima EU. Znači, dolazi do harmonizacije tog sistema u EU, čime domaći proizvodi i domaći proizvođači postaju konkurentni i na tržištu EU. Uspostavlja se takav sistem na tržištu da se stavljaju samo bezbedni i sigurni građevinski proizvodi koji se trajno ugrađuju u objekte, čime se kroz primenu tehničkih zahteva, definisanih standardima i tehničkim propisima, obezbeđuje bezbedna upotreba objekta.

Na kraju, razvoj građevinarstva će biti podstaknut, u skladu sa savremenim i modernim trendovima u projektovanju i izgradnji. Sve ovo prethodno pomenuto uticaće na porast ulaganja u privredu Republike Srbije. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo mogli da čujemo, Predlog zakona o građevinskim proizvodima će na sveobuhvatan i jedinstven način urediti ovu oblast i uskladiti je u svim segmentima sa standardima i najboljom praksom EU. Dakle, mi svoju legislativu usklađujemo sa legislativom EU, što će imati višestruki značaj i svrhu i za nas.

Naime, imaćemo uređeno tržište građevinskih proizvoda, visok nivo kvaliteta materijala koji se koristi u građevinskoj industriji i građevinskoj delatnosti, a sve to će omogućiti povoljnije cene za investitore kroz pospešivanje konkurencije među samim proizvođačima.

Osim toga, podići ćemo standarde u našoj građevinskoj industriji u Srbiji i naši domaći proizvođači biće na taj način konkurentni na evropskom tržištu, pošto ćemo imati standarde identične standardima u EU. To znači da će naši proizvođači moći svoje proizvode da plasiraju i na tržište EU, što smatram da je jako bitno i jako značajno i za njih i za našu zemlju.

Predloženi zakon biće podsticaj daljem razvoju građevinarstva i izgrađeni objekti biće i bezbedni i sigurni i ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

I o ovom predlogu zakona održana je javna rasprava u gradovima Srbije, kao i u gradu Nišu 16. avgusta 2017. godine, tako da su sve zainteresovane strane imale priliku da diskutuju o zakonu, da iznesu svoje stavove, primedbe, predloge, naravno i sugestije.

Još jedna informacija kada je u pitanju Zakon o planiranju i… (Isključen mikrofon.)

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pošto su se danas ovde neki zalagali, zahtevali su neka izvinjenja, želim da kažem da nemamo nameru da se izvinjavamo zato što otvaramo fabriku u Kraljevu, gde će se zaposliti 2.500 radnika. Nemamo nameru da se izvinjavamo što smo obezbedili nova radna mesta širom Srbije, kako za žene na početku karijere, tako i za žene u srednjem životnom dobu.

Nemamo nameru da se izvinjavamo zato što zvanična statistika pokazuje preko 200 hiljada novih radnih mesta širom Srbije više nego u njihovo vreme. Ja nemam nameru da se izvinjavam ni zbog brojnih novootvorenih fabrika u mom Nišu ni zbog novog Kliničkog centra ni zbog brojnih infrastrukturnih projekata i rekonstrukcija i zdravstvenih ustanova i doma zdravlja nikome, pa čak i onima koji bi možda došli ovde i stali ispred klupe da me ometaju u radu, da čupaju mikrofon, da me gađaju kamenom, da mi zavrću ruke, da mi naprave modrice na rukama, da pozivaju na silovanje, na vešanje. Možda bi da nas obese kao što pozivaju na nasilne radnje kada je u pitanju i predsednik države i predsednica Vlade, možda bi želeli sve to i nama da rade. Treba da shvate da se mi njih ne bojimo i trebali su za ovo vreme da konačno to i zaključe.

Što se tiče zakona o građevinskim proizvodima, samo još ovo želim da kažem. U gradu Nišu je pre novembra 2015. godine postojalo oko 30.000 predmeta u postupku legalizacije, kako se to tada zvalo, a do sada je po Zakonu o ozakonjenju popisano 45.500 objekata. Grad Niš je 15. marta 2017. godine na konferenciji u Vladi Srbije, od strane ministarke, proglašen kao četvrti po uspešnosti popisa u celoj Srbiji. Zahvaljujem se.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka gospođo Mihajlović sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kada govorimo o sveukupnom razvoju Republike Srbije i kada govorimo o porastu ulaganju u privredu, ja moram da istaknem neke činjenice, a to je da smo pre nekoliko godina bili svedoci uništene ekonomije i privrede, prazne državne kase i velike stope nezaposlenosti.

Međutim, dolaskom SNS na vlast, odgovornom, odlučnom i istrajnom politikom koju sprovode predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, za samo nekoliko godina naša ekonomija se transformisala i počela je da raste. Tako da su činjenice, da imamo nisku inflaciju, fiskalni deficit je eliminisan, opada javni dug, bankarski sistem je stabilan, a zaposlenost raste. Tako da je došlo do ubrzanja privrednih aktivnosti, što će omogućiti dalji nastavak reformi i povećanje proizvodnih aktivnosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privreda aktivnost Srbije merena stopom realnog rasta BDP-a, u drugom kvartalu 2018. godine, u odnosu na isti period u 2017. godini, iznosi 4,8%.

Najznačajnije stope rasta su ostvarene u sektoru građevinarstva 22,9%, sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 14,8% i sektoru informisanja i komunikacija 5,9%.

U 2017. godini je ostvaren suficit konsolidovanog budžeta u iznosu 1,2% BDP. Prvi put u poslednjih deset godina, prema podacima Ministarstva finansija, u periodu januar-jul 2018. godine, ostvaren je suficit u državnoj kasi od 49,1 milijarde dinara.

Javni dug je u 2017. godini opao za 10% poena i tokom sedam meseci u 2018. godini, pa je na kraju jula 2018. godine iznosio 59,6% BDP, tj. našao se ispod Mastrihtskog kriterijuma od 60%.

Ukupna industrijska proizvodnja je povećana za 2,7% u periodu januar-avgust 2017. godine, u odnosu na isti period u 2017. godini.

Stopa zaposlenosti populacije iznosi 48,6%, a stopa nezaposlenosti 11,9%. Naravno, mi se na tome nećemo zaustaviti, a dokaz toga je svakodnevno otvaranje novih fabrika širom Srbije i nova radna mesta.

Kao što znamo, a znaju i građani Republike Srbije, mi smo lideri u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija. Tako da, 55% stranih direktnih investicija upravo završi u Srbiji. U prvih sedam meseci 2018. godine ostvaren je priliv od 1,4 milijarde evra, mislim na strane investicije.

Sve ovo do sada urađeno, a svi se moramo složiti, svidelo se to nekome ili ne, da je mnogo urađeno, će se nastaviti, što će omogućiti i nastavak strukturnih reformi i povećanje proizvodne aktivnosti u izvozno orijentisanim privrednim delatnostima. Tako da ćemo moći da nastavimo i sa daljim unapređivanjem ambijenta i uslova za još brži privredni razvoj Srbije. U tom kontekstu su i predloženi zakoni o kojima danas diskutujemo i u danu za glasanje, mi iz SNS, ćemo podržati sve predloge zakona.

Još jedna informacija kada je u pitanju grad Niš, broj nezaposlenih u Nišu, u 2018. godini je za više od 30% manji u odnosu na 2014. godinu. Taj trend pada nezaposlenosti će se nastaviti i u budućnosti. Zahvaljujem.

Član 107, gospodine predsedavajući.

Ne znam zašto ste dva puta dali reč koordinatoru nekakve kupus organizacije i zašto ga niste prekinuli u njegovim oligofrenim komentarima?

Nismo mi dužni da trpimo ovde ničije mentalno nasilje i da trpimo i doživljavamo nečije komplekse i frustracije.

Molim vas da ubuduće sankcionišete takve ponašanje i takav govor.

Ništa, jednostavno predsedavajući imam potrebu da kažem za ove preko puta neobaveštene da problem bespravne gradnje stambenih objekata nije potekao iz vremena ministarke Mihajlović i ove Vlade. U pitanju je višedecenijski problem, ako niste znali.

Vrlo interesantno je da je pik problema kada je Beograd u pitanju, a naravno i ostali gradovi u Srbiji, pa i moj grad Niš, kada je u pitanju građevinski sektor, problem je nastao, svi to odlično znamo, u vreme „žutog preduzeća“ i u vreme vlasti Dragana Đilasa, njegovih poltrona i poslušnika, kada su zakonsku regulativu namerno postavili tako da njihovi prijatelji i ortaci mogu a da ne plate po 90% vrednosti građevinskog zemljišta, da grade gde hoće, kako hoće i gde god žele, što im je naravno Đilas u to vreme omogućavao.



Na taj način, građani su ostali oštećeni i praznih džepova za stotine miliona evra, a da ne govorimo o kamatama, koliki je to ukupan iznos. Tako da, mogli bi da se zapitaju za taj novac koliko je moglo, recimo, škola da se izgradi, vrtića da se renovira, zdravstvenih ustanova, besplatnih školskih paketa za decu, itd.

Preporučila bih ovim demagozima sa suprotne strane da se poklope ušima i da ćute.