Hvala, predsedavajući.

Vlada je predloženi amandman odbila sa sledećim obrazloženjem: amandman se ne prihvata iz razloga što proširuje pojam obmanjujućih proizvoda na specifične rizike i posebne kategorije proizvoda koje su predmet uređenja posebnih zakona. U cilju odbijanja predloženog amandmana ja ću još dodati i sledeće.

U uvodnom delu zakona eksplicitno se navodi šta je svrha zakona, a to je da proizvodi stavljeni na tržište moraju da budu bezbedni. Promenjen je pojam proizvoda u smislu ovog zakona koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada obuhvata sve proizvode uključujući i one koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti kao na primer baterije.

Pored toga dopunjena je definicija obmanjujućih proizvoda, tj. opasnih imitacija, tako što je pojašnjeno ko je razlike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana, ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače posebno za decu uz navođenje primera da takvi proizvodi mogu da imaju štetne posledice.

Htela bih još nešto predsedavajući da kažem i obraćam se vama. U prepodnevnoj diskusiji iznesene su loše konotacije u pogledu rada Ministarstva zdravlja i ministra Lončara. Imam obavezu, kao dugogodišnji radnik zdravstvenog sistema Srbije da kažem, da rezultati rada gospodina ministra Lončara postoje koji su vidljivi i u svakom gradu, kao što je moj grad Niš, i u svakoj opštini, i bio bi mi potreban čitav dan kako bih nabrojala šta je sve urađeno na unapređenju zdravstvenog sistema Srbije, šta je sve urađeno na unapređenju zdravstvenih usluga, kao i na unapređenju položaja zdravstvenih radnika u zdravstvenom sistemu Srbije, pri čemu nikako ne smemo zaboraviti da je trebalo nadoknadi godine i godine nebrige i nehata prema zdravstvenom sistemu Srbije. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Takođe sam saglasna da ovaj amandman ne treba prihvatiti jer u pogledu uslova i načina informisanja javnosti, razmene informacija u celosti se menjaju odredbe važećeg zakona, tako što se propisuje da će informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača, ali i drugih korisnika biti dostupni javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti, bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti praćenja istraživanja.

Takođe, dalje pojašnjava se da će javnosti biti posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika, kao i o preduzetim merama.

Dalje, u ovom članu 7. se kaže – u opravdanim slučajevima neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbedonosna svojstva proizvoda, koja se moraju objaviti ako to zahtevaju okolnosti, da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Na ovaj način predlagač vrši dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja zbog kojeg se upravo i zakon donosi, a to je opšta bezbednost proizvoda.

Hvala.

Predložene izmene i dopune Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda imaju potrebu da uspostave i sprovode pravila opšte bezbednosti proizvoda i da organi nadležni za nadzor nad tržištem imaju mogućnost preduzimanja specifičnih mera koje im stoje na raspolaganju u okviru propisa i uputstava za opštu bezbednost proizvoda, kao i potrebu jačanja mehanizma nadzora nad tržištem u vezi sa proizvodima koji predstavljaju ozbiljan rizik.

Postoji neophodnost da se u slučaju ozbiljnog rizika zahteva brza intervencija koja može predstavljati i zabranu raspolaganja proizvodom, njegovo povlačenje ili zabranu dostupnosti tržištu i da se u tom slučaju primenjuju pravila brze razmene podataka, što je upravo predmet uređivanja prema ovom zakonu.

Naime, ovaj zakon uređuje, odnosno unapređuje i precizira norme koje se odnose na postupke za proveru opravdanosti mera kojima se ograničava sloboda kretanja proizvoda.

Novina u odnosu na dosadašnji propis jeste i to što će nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera, na dobrovoljnoj osnovi, u skladu sa obavezama iz ovog zakona, uključujući, gde je to moguće, donošenje i primenu pravila dobre prakse. Zahvaljujem.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, želim da istaknem da u eri modernih tehnologija, brzog protoka robe i novca, zaključenja ugovora na daljinu, saradnje, trgovine i generalno brzog načina privređivanja naša zemlja će prilagoditi svoje propise kako bi na što bolji i jednostavniji način obezbedila uslove privrednicima da uspešno sarađuju.

Preterano i nepotrebno administriranje koje je u većini zemalja samo relikt prošlosti mora da bude ili ukinuto ili svedeno na najmanju moguću meru kako bi se stvorili što jednostavniji uslovi poslovanja i mi to upravo činimo ovim izmenama i dopunama zakona.

Imajući u vidu da je činjenica da je evropsko zakonodavstvo, ali i zakonodavstvo zemalja u okruženju rasterećeno brojnih formalnosti i administrativnih postupaka i mi u skladu sa tim prilagođavamo zakon.

Predložene izmene i dopune Zakona upravo imaju za cilj da otklone uočene nedostatke u prethodnom periodu koji su otežavali poslovanje privrednih subjekata, kako bismo još više privukli strane investitore i olakšali njihovo poslovanje u ovoj oblasti. Upravo je glavni cilj izmena Zakona o uvozu i izvozu robe dvostruke namene rasterećenje privrednih subjekata od troškova koje su do sada podnosili. Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona se stvaraju povoljnosti i atraktivnosti stranih ulaganja u ovoj oblasti.

Kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, ponoviću neke stvari koje su iznele moje kolege iz poslaničke grupe SNS, a to je da je važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda donet 2009. godine u procesu preuzimanja odredbi dva propisa EU, Direktive o opštoj bezbednosti proizvoda i Direktive o tzv. opasnim imitacijama, sa ciljem da se obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Iz tih razloga Predlog zakona je rađen sa veoma velikom pažnjom i pre svega sa posvećenošću iznalaženja načina da se ostvari najveći mogući stepen harmonizacije sa navedenim propisima EU u meri u kojoj su ovi propisi primenjivi pre pristupanja naše zemlje EU.

Zakonom se uređuje opšta bezbednost proizvoda koji su stavljeni na tržište, kriterijumi za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, obaveze proizvođača i distributera, uslovi i način informisanja i razmene informacija u vezi sa rizicima koje proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, posledicama koje mogu izazvati rizici, merama koje su preduzete i koje se preduzimaju da bi se ti proizvodi povukli sa tržišta i opozvali od strane potrošača, kao i vršenje nadzora.

Kada govorimo o nadzoru, značajna uloga carinskog organa i saradnja između Uprave carina i organa za nadzor tržišta utvrđuje se ovim zakonom, precizno se navode postupci, ovlašćenja i mere nadležnih organa u zavisnosti od razloga za preduzimanje mere.

Zakonom je propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje uvoza i stavljanja na tržište obmanjujućih proizvoda.

Zakon daje osnov za postizanje napretka u oblasti veće bezbednosti proizvoda i funkcionisanja tržišnog nadzora u Republici Srbiji, tako da ćemo u danu za glasanje mi iz SNS, poslanici, podržati ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom izlaganju zadržati na predlogu Zakona o računovostvu. Vi ste rekli, a i mogli smo i da pročitamo da su u izradi ovoga zakona učestvovali i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti i Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije i Privredna komora Srbije i Komora ovlašćenih revizora i Savez računovođa i revizora Srbije, kao i sva ostala zainteresovana profesionalna, stručna i akademska javnost.

Ja sam imala priliku, gospodine ministre, da u Ništu razgovaram sa pojedinim članovima Saveza računovođa i revizora Srbije koji podržavaju ovaj zakon. Savez računovođa i revizora Srbije ima veliko članstvo sa celog juga Srbije, znači članove i iz Niša, iz Leskovca, iz Vranja i tako dalje.

Računovodstvena profesija, pre svega, obavlja svoje aktivnosti u javnom interesu, budući da javni interes oličava širi društveni interes, odnosno interesa države, privrede kao i samih građana. Neophodno je da računovodstvena profesija svoje aktivnosti vrši sa visokim stepenom stručnosti i etike.

Ovo je izuzetno važno budući da rezultate rada računovođa ne koriste samo njihovi klijenti, odnosno poslodavci, već su primarni korisnici i država i kreditori, investitori i poslovni partneri i svi drugi koji na osnovu finansijskih, poreskih i revizorskih izveštaja donose značajne poslovne odluke i planove.

Imajući u vidu da računovođe pripremaju i poreske bilanse i prijave, jasno je koliko je ova tema veoma važna i veoma je važna i za budžet i za državu kako bi njihov rad bio što kvalitetniji i validan.

I da bi se obezbedio upravo taj visok nivo kvaliteta i etičnosti rada profesionalnih računovođa, zakon je upravo definisao uslove za to, a ovi uslovi su, pre svega oličeni i u zahtevu sticanja sertifikata, kojim profesionalne računovođe dokazuju svoju stručnost za obavljanje praske.

Za svrhe sertifikacije računovođe na globalnom nivou se primenjuju međunarodni standardi i edukacije za profesionalne računovođe, koje je objavila Međunarodna federacija računovođa IFAK.

Imajući u vidu da je kvalitet rada profesionalnih računovođa tesno povezan sa interesom države i vođenjem realne poreske politike, kao i sprečavanja poreskih utaja i pranja novca, interesima kreditora i poslovnih partnera u cilju istinitog i objektivnog uvida u finansijsku uspešnost i poziciju privrede i privrednih subjekata, kao i interesu investitora za poboljšanje sigurnosti, transparentnosti investicionog okruženja, jasno je da sertifikacija računovođe po priznatim međunarodnim standardima edukacije je neophodan uslov za podsticaj opšteg privrednog rasta i investicija u Republici Srbiji.

Kada smo kod investicija, želim da kažem da je rast BDP u 2018. godini bio plus 4,4, što predstavlja jedan od deset najboljih rezultata u Evropi. Investicije u 2019. godini su rekordne i za 40% su veće u odnosu na 2018. godinu, koja je takođe bila veoma uspešna i u kojoj je Srbija imala investicija više nego svi ostali zajedno u regionu, a ove 2019. godine su te investicije čak i 40% više, što su nesumnjivi i nepobitni dokazi uspeha politike našeg predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Republike Srbije i SNS, koja vrši vlast, što je potvrdio i ugledni „Fajnenšel Tajms“. Tako nas danas vidi svet koji Srbiju poštuje i uvažava, nedavno podigavši dodatno kreditni rejting Srbije na nivo koji je najviši u istoriji, tako da je Srbija svetski lider u privlačenju investicija.

Zato je i politika predsednika države, Aleksandra Vučića, politika SNS, ne samo politika uspeha, već i politika nacionalnog dostojanstva i ugleda u svetu. Ova politika koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić u modernoj Srbiji apsolutno nema konkurenciju i to dobro znaju i pripadnici bivšeg režima, koji svi zajedno imaju deset puta manje glasova od predsednika Aleksandra Vučića, a pojedinačno 30 puta manje glasova i glasača. Zato beže od izbora i od realnosti.

U danu za glasanje, mi poslanici SNS podržaćemo ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicom, koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o rebalansu budžeta za 2019. godinu zato što je situacija u državnoj kasi takva da ima para tj. da postoji suficit u budžetu. Dakle, rebalans se vrši zbog viška prihoda.

U prvih osam meseci 2019. godine suficit iznosi 46,6 milijardi dinara tako da ovaj pozitivni rebalans budžeta omogućiće kako povećanje plata i penzija, jel želimo podići kvalitet života i standard života naših građana, želimo i da ulažemo u infrastrukturu naše zemlje, u kapitalne investicije, u puteve, železnice itd. Sve ovo danas svi to dobro znamo ne bi bilo moguće da predsednik države gospodin Aleksandar Vučić nije započeo teške i nepopularne mere fiskalne konsolidacije. Započeo je veoma ozbiljan i hrabar proces oporavka države Srbije koji pre njega niko nije učinio, jer su prethodnici iz žutog preduzeća bili zaokupljeni samo sobom i svojim sopstvenim interesima i ostvarivanju ličnog profita na grbači naroda.

Pozitivan rebalans budžeta je rezultat tih teških mera koje sam rekla započeo i sproveo predsednik države Aleksandar Vučić i Vlada kako bi zemlju izvukli iz ponora i bankrota. Naravno, nastavićemo tako i nadalje još jačim tempom. Naše javne finansije danas su stabilne i ovaj rebalans budžeta je upravo rezultat svega toga.

Reći ću samo par informacija o rebalansu budžeta za 2019. godinu za razdeo Ministarstva zdravlja. Budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu iznosio je 19.682.176.000 dinara, a nakon rebalansa iznosi 18.842.036.000 dinara i smanjen je za 840.140.000 dinara što znači da je u pitanju ušteda u ovom iznosu. Prilikom rebalansa budžeta izvršena je preraspodela sredstava imajući u vidu raspoložive aproprijacije.

Izvršena su povećanja u okviru Programa 1801 što podrazumeva uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, zatim u okviru Programa 1803 razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite za sledeće programske aktivnosti. Zdravstvena zaštita lica na izdržavanju kazne zatvora i pružanje hitne medicinske pomoći osobama nepoznatog prebivališta i drugim licima koja ovo pravo ne ostvaruju na drugi način u iznosu od 50 miliona dinara, tako da sada iznosi 230 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 180 miliona dinara.

Zatim izvršavanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i zavisnika od droga u iznosu od 80 miliona dinara, tako da sada iznose 280 miliona dinara, pre rebalansa iznosila je 200 miliona dinara.

U okviru Programa 1808 podrška ostvarivanju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja povećana je programska aktivnost, zdravstvena zaštita osiguranih lica obolelih od retkih bolesti u iznosu od 150 miliona dinara, tako da sada iznose 2.150.000.000, pre rebalansa iznosila je dve milijarde dinara. Navedene pozicije su povećane radi obezbeđenja veće dostupnosti zdravstvene zaštite kategorijama lica za čije se lečenje u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Takođe u cilju postizanja ušteda i racionalnog trošenja budžetskih sredstava izvršena su i određena smanjivanja na pojedinim pozicijama, ja ću pomenuti samo jednu od njih npr. IPA 2013 Progres koji je pre rebalansa iznosio 162.452.428 dinara, smanjen je za 48.381.000 dinara tako da iznosi sada 114.071.428 dinara, a u pitanju je izgradnja bolnice u Vranju, koja je završena, pri čemu su sve obaveze izvršene.

Na kraju, takođe, predloženim zakonom su od 1. januara 2019. godine predviđene veće plate u zdravstvu, i to 15% za srednji medicinski kadar, za medicinske sestre i medicinske tehničare, 10% za lekare i saradnike i 8% za nemedicinski kadar u zdravstvu. Na taj način mi želimo i naše zdravstvene radnike da materijalno ojačamo, naravno, sve u skladu sa realnim mogućnostima države, odnosno bez dodatog zaduživanja i dovođenja u opasnost fiskalnog sistema naše zemlje.

U danu za glasanje SNS će podržati ove predloge zakona. Zahvaljujem.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, već smo pri kraju današnje diskusije o zakonima koji govore o intelektualnoj svojini i saglasna sam sa svojim kolegama da su u pitanju izuzetno važni i kvalitetni zakonski predlozi, tako da ću se ja u svom izlaganju nakratko zadržati na izmenama i dopunama Zakona o patentima.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima želimo stvaranje boljeg poslovnog okruženja i pravne sigurnosti za strane i za domaće privredne subjekte koji posluju na teritoriji naše zemlje. Takođe, izmenama i dopunama zakona, mislim da će se podstaći i sigurna sam u to i pronalazaštvo i inovacije koje doprinose razvoju nauke i tehnike, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života naših građana.

Podsticanje pronalazaštva i inovacija doprineće i povećanju konkurentnosti privrednih subjekata i u zemlji i u inostranstvu, tako što će poboljšati svoju poslovnu, marketingšku i izvoznu poziciju.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, kao što smo već čuli i od vas u uvodnom izlaganju i od mojih kolega, uređuje se međusobni odnos poslodavca i zaposlenog kada zaposleni stvori pronalazak u radnom odnosu. To će podstaći ulaganja u inovativne aktivnosti koje se ostvaruju kroz sticanje zaštite za pronalazak koji je nastao u radnom odnosu na strani poslodavca i stimulisanje zaposlenog za inovativnost kroz dobijanje pravične naknade za to.

Zaposleni će biti motivisani da u radnom odnosu doprinose unapređenju procesa rada, jer će za svoj rad dobiti, kao što sam rekla, pravičnu naknadu, što je takođe precizirano u predloženim izmenama i dopunama ovog zakona.

Sa druge strane, poslodavac će imati pravo isključivog ekonomskog iskorišćavanja pronalaska i raspolaganja pronalaskom ako je on zaštićen patentom i na taj način ostvariti i uvećati dobit i imovinu preduzeća.

Shodno tome, poslodavac stavlja na raspolaganje zaposlenom i materijalno-tehnička sredstva i informacije i obuku i sve druge potrebne resurse za to, kako bi stimulisao svoje zaposlene stvaranjem inovativnog radnog okruženja. Stimuliše se kreativnost, a sve u cilju novih tehničkih rešenja koja će unaprediti proces rada ili ponuditi novo tehničko rešenje problema.

U uslovima žestoke konkurencije i zasićenosti tržišta, nama je potreban veći broj patenata iz radnog odnosa kako bismo podstakli inovativne procese, jer je to siguran put ka jačanju konkurentnosti preduzeća.

Inovativnost se zasniva na znanju, ali naravno i na podršci okoline i države i mi to i radimo, jer želimo da unapredimo Srbiju, da osnažimo našu privredu i ekonomiju i to uspešno radimo od 2012. godine, kada je SNS preuzela vršenje vlasti i radićemo u interesu građana i naše Srbije i nadalje. U danu za glasanje podržaćemo ove predloge zakona. Zahvaljujem se.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, poštovana saradnice iz Ministarstva prosvete, koleginice i kolege narodni poslanici, pa verujem da smo se svi mi u životu bar jednom suočili sa pričom poslovnih ljudi, da jako teško pronalaze kvalifikovanu radnu snagu, da jako teško pronalaze dobre i stručne kadrove za određene poslove koje bi odmah zaposlili.

Eksperimenti koji su vršeni u našem obrazovnom sistemu u prošlosti, a recimo, ja sam prva generacija usmerenog šuvarovog obrazovanja, zatim studiranje medicine po blok sistemu gde jedan, recimo, ključan predmet za medicinu, a to je anatomija, slušate samo jedan semestar i mnogo toga sličnog, doveli su do toga da imamo svršene školarce, ali koji nisu dovoljno osposobljeni za rad i uglavnom su nezaposleni. Nezaposleni su, jer nijedan poslodavac nema ekonomski interes da zaposli takvog radnika gde mora da ulaže vreme, sredstva i resurse kako bi osposobio takvog radnika za posao.

Proizvodni i poslovni tokovi u našoj zemlji su jako dinamični, tako da privreda postavlja pred nas zadatak da im omogućimo lakši i brži pristup do kvalitetnih kadrova koji će moći posle završenog školovanja što pre da nađu zaposlenje i obezbede egzistenciju za sebe i za svoju porodicu. Činjenica je da je industrijska proizvodnja u Srbiji iz godine u godinu sve veća i da se otvaraju brojna privredna društva i preduzetničke radnje koje imaju potrebe za kvalifikovanim osobljem različitih profila, ali da takvih profila i to kvalifikovanih na tržištu rada nedostaje.

Znamo da je u poslednjih pet godina u Srbiji, odnosno širom Srbije otvoreno oko 180 novih fabrika, da ih je lično predsednik Vučić otvorio i da je zaslužan, znači za dovođenje stranih investitora u našu zemlju, ogromnim angažovanjima, marljivošću i upornošću.

Lepa stvar je i to što se razvoj industrijske proizvodnje neće ovde zaustaviti i što će rasti iz godine u godinu, a toj proizvodnji koja je u ekspanziji moramo obezbediti adekvatno obučene kadrove koji će moći u njoj da rade i da zarade.

Predloženi Zakon o dualnom obrazovanju biće upravo ta prekretnica na tržištu radne snage i studenti će moći od prvog dana biti u prilici da se sretnu sa budućim radnim okruženjem i da postepeno kroz rad kod budućeg poslodavca trasiraju svoj put nakon završetka školovanja, bilo zaposlenjem u struci, bilo pokretanjem sopstvenoga privatnog biznisa.

Pre upisa na dualno obrazovanje studenti će moći da razmotre sve mogućnosti i benefite, kao i nedostatke ovakvog vida studiranja. Korist je u suštini same profesije koju studenti izučavaju, tako da će studenti steći potrebno praktično znanje i biće konkurentni na tržištu rada, bilo da sami započinju privatni posao ili u procesu biranja poslodavca budu konkurentniji u odnosu na druge koji nemaju ovakav vid obrazovanja. Ja lično, bez ikakve namere da nekoga uvredim, smatram da je ovakav način studiranja i teži i odgovorniji u odnosu na klasični način studiranja.

Dualni model studiranja doprineće razvoju istraživanja inovacija, a to će posebno značiti za manje kompanije koje nisu u mogućnosti da formiraju istraživačko razvojne timove zbog nedostatka odgovarajućeg kadra. Kroz dualni model studiranja, poslodavci će imati neposredan uvi. Uz znanja i veštine studenata učestvovaće u razvoju njihovih kompeticija i tako će i dobiti bazu kvalitetnih kadrova koji mogu biti zaposleni odmah po završetku školovanja.

Studenti koji se odluče za dualno studiranje moći će, ukoliko se recimo predomisle, mogu da se vrate na standardni način studiranja, ali obrnuto, a fakulteti će propisima regulisati sve takve mogućnosti.

Kao što ste i sami rekli, u pitanju je razvojni zakon i jedan od glavnih karakteristika ovog Zakona o dualnom obrazovanju na visoko školskim ustanovama je da postoji u stvari taj princip dobrovoljnosti za ovakav vid studiranja. I studenti i poslodavci i fakulteti mogu dobrovoljno da ga biraju. Ovim zakonom se omogućava studentima da učenjem kroz rad dobiju neophodna teorijska i praktična znanja i iskustva koja će biti primenjena i primenljiva u praksi. Studenti sa poslodavcem, kao što smo čuli, zaključuju ugovor o učenju kroz rad, dok će međusobni odnos visokoškolske ustanove i poslodavca biti uređen ugovorom o dualnom modelu studiranja.

Takođe, jedna od karakteristika zakona je da studenti po ovom načinu studiranja nemaju pravo na uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali poslodavac može obezbediti studentu pokriće troškova smeštaja, ishrane u studentskom domu. Takođe, finansijsko obezbeđenje studenata obezbeđeno je kroz naknadu za učenje kroz rad u neto visini od najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, naravno sve to u skladu sa zakonom.

Data je i mogućnost da se naknada isplaćuje različito po godinama studija u rasponu od 30 do 70%, naravno saglasno znanju studenta, s tim da na nivou studijskog programa isplaćena naknada za učenje kroz rad mora da iznosi najmanje 50% od osnovne zarade isplaćene zaposlenom u istom periodu.

Od mladih ljudi očekujemo da kroz dualni model obrazovanja steknu ne samo opšta i stručna znanja, već i da razviju tzv. meke veštine, kao što su analitika, komunikacija, timski duh koji su i te kako važni za građenje uspešne profesionalne karijere. Očekujem da će nas i u buduće krasiti epitet da Srbija ima dobre i kvalitetne stručnjake.

Što se tiče Zakona o regulisanim profesijama. Mi smo već, kao što ste rekli, usvojili tzv. mali Zakon o regulisanim profesijama. Naime, u okviru Poglavlja 3 i pristupanja naše zemlje u EU, mi vršimo usklađivanje naše legislative sa legislativom EU, jer želimo da budemo spremni kada dođe taj dan.

Ovim zakonom će se na celovit način urediti oblast regulisanih profesija i priznavanje profesionalnih kvalifikacija. Cilj zakona je da omogući slobodno kretanje radne snage u okviru država članica EU, slobodu pružanja usluga i sve to predstavlja pripremu ulaska naše zemlje u EU.

U danu za glasanje podržaćemo, iz SNS i ja zajedno sa mojim kolegama, ove predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Kao i moje kolege narodni poslanici, ja se jako loše osećam zbog svega što se u poslednje vreme dešava u našem društvu i najoštrije osuđujem napad na decu predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, na njegovu porodicu i na njega lično.

Mi svi zajedno, celokupno društvo, moramo se energično, svakodnevno i beskompromisno boriti proti ovakvih monstruoznih, prostačkih i primitivnih pojava u društvu, moramo da se borimo protiv ovog ljudskog dna i želim ovom prilikom da dam punu podršku porodici predsednika Aleksandra Vučića i njemu samom da izdrže i da smo mi svi zajedno uz njega. Hvala.

Hvala predsednice.

Ja sam se javila da govorim po prethodnom amandmanu, a vama hvala što ste mi dali reč, pa ću iskoristiti da o tome kažem jednostavno imam potrebu da kažem i da predsednik države gospodin Vučić i Vlada, kao i resorno Ministarstvo za zdravlje, rade intenzivno na politici kadrovskog osnaživanja zdravstvenog sistema zapošljavanja mladih zdravstvenih radnika, kao i odobravanjem usavršavanja, odnosno specijalizacija, tako da u prethodne četiri godine zaposleno je više od deset hiljada zdravstvenih radnika i odobreno je više od šest hiljada specijalizacija.

Takođe, najbolji diplomci Medicinskih fakulteta u Srbiji, njih 100 dobili su pre mesec dana posao širom Srbije u zdravstvenim ustanovama, takođe i doktorske studije i specijalizacije, naravno taj trend i takve aktivnosti će se nastaviti i u budućnosti. Naime, stvaraju se i preduslovi da zdravstveni radnici imaju najbolje moguće radne uslove i okruženje, a uz to je najavljeno i novo povećanje plata u zdravstvenom sektoru tako da sve to podstiče ostanak i rad u svojoj zemlji takođe.

Statistički podaci pokazuju da zdravstveni radnici odlaze iz bogatih država. Jednostavno je u pitanju zakon tržišta. Odlaze lekari iz Nemačke u bogatije zemlje Bliskog istoka, tako da ništa to ne treba da čudi. Takođe, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će se ispitati mogućnost i sličan način da se pod sličnim uslovima izgrade stanovi i za lekare, i za medicinske sestre, i za mlade bračne parove, i za mlade naučnike, i za prosvetne radnike i ostale kategorije, tako da iskreno verujem da će to tako i biti. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Smatram da je predloženi amandman od strane kolege potpuno nepotreban, jer je u članu 37. stav 5. precizno definisano šta je to sezonsko sniženje. Pored ostalih vidova prodaje sa sniženom cenom, kaže se da je sezonsko sniženje prodaje robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i to najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju 25. decembra i 10. januara i to bi bilo zimsko sezonsko sniženje, i 1. i 15. jula iliti letnje sezonsko sniženje.

Znači, uskoro počinje to letnje sezonsko sniženje i velika većina nas se sprema u taj letnji šoping kako bi, na primer, obezbedio neki od top artikala, recimo iz kolekcije proleće-leto za 2019. godinu. Hvala.

Smatram da je Predlogom zakona ponuđeno dovoljno mogućnosti da roba na tržištu može da se kupi po sniženim cenama i definisano je da su to u pitanju i rasprodaje i sezonska sniženja, kao i akcijske prodaje i da će to sasvim zadovoljiti potrebe naših potrošača.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama su izuzetno dobri i kvalitetni zakoni. Zbog velikog interesovanja javnosti i građana za ovu temu, želim da ponovim da su u Zakon o trgovini i izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini rađeni u saradnji resornog ministarstva sa privredom. Tako da su u izradi učestvovali Privredna komora Srbije i firme oko nje, Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj, predstavnici državnih organa, predstavnici relevantnih institucija i organizacija, tako da su svi zainteresovani imali mogućnost da iznesu svoje primedbe, sugestije i predloge i da iste budu razmotrene, a mnogo toga je i inkorporirano u predloge zakona.

Kada govorimo o Predlogu zakona o trgovini, kao centralnom zakonu, pri čemu ne umanjujem značaj ova dva zakona koja su na današnjem dnevnom redu, jer se jednostavno međusobno dopunjuju i povezani su, treba reći da je u pitanju potpuno novi zakon koji detaljno i temeljno uređuje oblast trgovine. Na taj način želimo da se obezbedi nesmetano funkcionisanje tržišta.

Ako se ima u vidu činjenica koju ste i vi izneli, da je u trgovini zaposleno oko 19 do 20% od ukupnog broja svih zaposlenih i da je udeo trgovine u BDP naše zemlje oko 10%, onda je sasvim jasno da su ovi zakoni od izuzetne važnosti za što efikasniji tržišni ambijent i za tržišnu privredu. Dakle, ovi i ovakvi zakoni, moderni zakoni su prekopotrebni i neophodni.

Što se tiče Zakona o trgovini, predloženo je dosta novina i dosta izmena. Izmene se odnose na preciziranje odgovarajućih termina, u smislu da ih je novi zakon učinio razumljivim, jasnijim, a u zakonu imamo i nove pojmove koji ne postoje u sadašnjem zakonu, poboljšana je postojeća terminologija i definicije, tako da sve te novine doprinose pravnoj sigurnosti svih onih koji se bave ovim poslom, tj. trgovinom.

Zakonom o trgovini na sveobuhvatan način uređuje se celokupan promet, nabavka i prodaja i ponašanje svih učesnika u tom prometu. Novi zakon i njegova primena će doprineti da tržište funkcioniše na jednostavniji i transparentniji način, da privreda funkcioniše efikasnije, što je i cilj. Želimo jaku, snažnu, zdravu konkurenciju u trgovinskom sektoru koja će doprineti snižavanju cena i dobrobiti potrošača, tj. građana.

Želimo još brži razvoj ekonomije i društva i ova Vlada i predsednik države gospodin Aleksandar Vučić maksimalno su posvećeni tom putu i mi im dajemo punu podršku u tome. Mi radimo ne samo na harmonizaciji našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, već radimo i utičemo na razvoj preduzetništva, na razvoj fer tržišne utakmice i na ravnopravnost trgovaca, a sve u cilju uspešnog razvoja i modernizacije trgovine u Srbiji, jer želimo napredak, želimo boljitak na našu zemlju i za naše građane i želimo, naravno, da idemo ukorak sa svetom.

Zakonom je detaljno regulisana internet prodaja, o kojoj je do sada dosta bilo reči, i vi ste o tome pričali u uvodnom izlaganju, a i moje kolege narodni poslanici.

Na kraju izlaganja želim samo kratko da rezimiram. Zakon o trgovini uređuje uslove i načine za obavljanje trgovine na jedinstvenom tržištu Republike Srbije, doprinosi unapređenju i modernizaciji trgovine, doprinosi zaštiti tržišta, kako bi ono bilo stabilno i snabdeveno. Sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, što će obezbediti pravnu sigurnost subjekata u prometu i jačati preduzetničku kulturu u Srbiji i, naravno, doprineće suzbijanju sive ekonomije, čime se brani interes Republike Srbije.

U danu za glasanje poslanička grupa SNS će podržati sve predloge zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Saglasan sam sa stavom Vlade da predloži amandman ne treba prihvatiti, odnosno treba ga odbiti. Stav 1. člana 1. Predloga zakona definiše u suštini svrhu komunalne milicije i čitav ovaj predlog zakona koji ima za cilj da se olakša funkcionisanje lokalnih samouprava, posebno onih na čijim teritorijama do sada nije bio organizovan rad komunalne policije, sada milicije.

Osim promene naziva policije u miliciju, ovaj predlog zakona donosi i novine koje će poboljšati rad komunalnih milicionera, ali i obezbediti kvalitetniji komunalni red na terenu i time nadam se makar u izvesnoj meri odstraniti negativne pojave koje su svakodnevica u našem društvu, a koje na pojedinim teritorijama naše zemlje već prelaze iz domena prekršaja na teren krivičnih dela.

Očekivanje od komunalne milicije su velika, pre svega zbog brojnih ukorenjenih ružnih navika pojedinaca koji svojim postupcima ugrožavaju i životnu sredinu ili svojim postupcima prepunim samovolje onemogućavaju druge građane da kvalitetno žive. Naime, svima nama su poznati primeri raznih bahaćenja i neprimerenog ponašanja pojedinaca koji samo zbog dominantnog kućnog nevaspitanja uspevaju da se ponašaju na način koji nije za tolerisanje ni u jednoj civilizovanoj zemlji. Brojni su primeri odlaganja smeća uz put, izbacivanja kesa sa smećem sa terasa solitera, prosipanja raznih otpadnih i otrovnih supstanci u reke, stvaranja divljih deponija, šaranja fasada zgrada raznim sprejevima, zakrčenja prolaza nekim prevoznim sredstvom ili ostavljanja starih stvari na stepeništu zgrada, bacanja opušaka cigareta kroz prozor na ulicu, puštanja glasne muzike do kasno u noć itd.

Priznali mi ili ne ove pojave, ali i bezbroj drugih koje gledamo svakodnevno, zahtevaju adekvatan odgovor državne i lokalne samouprave kako bi u dogledno vreme iskorenjene ili svedene na najmanju moguću prisutnost. Zadatak komunalne milicije će biti delovanje u zaštiti opštih interesa, a protiv nemarnih i neodgovornih pojedinaca. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege, želim da kažem da, a i svi to naravno znamo, da razvoj, prosperitet zemlje zavisi od povezanosti gradova, opština i drugih mesta unutar jedne zemlje adekvatnom putnom infrastrukturnom mrežom i da dobra putna infrastruktura ima ogroman značaj za privredni život svake zemlje, pa tako i naše zemlje Srbije.

Znamo svi da 50 godina se u Srbiji nisu gradili autoputevi, ali zahvaljujući velikom angažovanju predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, ove Vlade, vašeg ministarstva, na čijem ste vi čelu poslednjih četiri godine, izgrađeno je preko 300 kilometara autoputeva, što je za svaku pohvalu.

Kada govorimo o Moravskom koridoru u uvodnom izlaganju, a i kasnije u diskusijama sa poslanicima ste detaljno objasnili, zaista je u pitanju projekat broj jedan, veoma značajan i komplikovan infrastrukturni projekat koji sadrži svoje tri komponente ili tri projekta, a to je izgradnja autoputa, regulacija korita reke Morave i njenih pritoka i izgradnja telekomunikacione infrastrukture duž čitavog Moravskog koridora.

Projekat izgradnje infrastrukturnog koridora E761, deonica Pojate-Preljina predviđa, kao što smo čuli, povezivanje Koridora 10 i 11 i od životnog značaja su ne samo za pola miliona stanovnika koji žive duž Južne, Zapadne i Velike Morave, već i za još milion stanovnika koji gravitiraju u tom regionu, odnosno u tom području.

Kao što smo čuli, na tom području posluje preko 21 hiljade malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i funkcioniše 10 poslovnih i jedna slobodna zona. Moravski koridor će povezivati i Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju, Kraljevo i Čačak.

Moram da kažem, svim mi koji smo putovali regionalnim, odnosno magistralnim putem od Pojata do Čačka pa i dalje, smo mogli na licu mesta da se uverimo koliko je ovaj put opterećen i slobodno mogu da kažem da je jedan od najopterećenijih u Srbiji i da je veoma veoma prometan, tako da nam je Moravski koridor preko potreban i neophodan.

Što se tiče benefita u vezi izgradnje ovog koridora, oni su mnogobrojni i mnogo toga smo čuli u izlaganju vašem i u izlaganju mojih kolega poslanika iz SNS, ja ću samo pomenuti neke od njih da ne bi uzimala previše vremena.

Naime, pod broj jedan, imaćemo zaista savremen, moderan i bezbedan auto-put. Imaćemo regulaciju vodotoka Morave i njenih pritoka. Tako da se neće dogoditi posledice kao što smo ih imali nakon poplava 2014. godine. Biće postavljena, kao što sam rekla, najmodernija telekomunikaciona infrastruktura duž pomenutog auto-puta. Doći će do povezivanja i razvoja privrede regiona koji pokriva Moravski koridor. Unapređenje kvaliteta života lokalnog stanovništva, razvoja industrije, privrede, poljoprivrede, ali i turizma i to zdravstvenog, banjskog i planinskog.

Budući da znamo da u ovom delu Srbije se nalazi šest planina, kao što su Kopaonik i Jastrebac, Gledićke planine, Goč, Stolovi, Čemerno, 20 manastira, kao što su Ljubostinja, Sopoćani, Kalenić, Žića itd. deset banja, Vrnjačka, Bogutovačka, Jošanička itd. koje su jako posećene i veoma popularne među turistima kako domaćim tako i stranim.

Osim pomenutih benefita treba reći da izgradnjom Moravskog koridora dobijamo i vremensku uštedu, brži razvoj transportne mreže Srbije, snižavanje troškova transporta, što nije za zanemarivanje. Poboljšana pristupačnost privredni i društveni razvoj, lokalnih samouprava, koje će biti na ovaj način još bolje međusobno povezane. Dobar ambijent za privlačenje domaćih i stranih investicija, otvaranje novih fabrika i proširenje kapaciteta postojećih fabrika, što za sobom nosi i nova zapošljavanja građana.

Izgradnja Moravskog koridora doprineće i zapošljavanju naše domaće građevinske operative, a sledstveno tome doći će do novih zapošljavanja sa jedne strane, a sa druge strane i do korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama u kojima se budu odvijali radovi i to u smislu korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama, kao i biće korišćeni i kapaciteti za smeštaj radne snage itd.

Osim toga, učešće domaće građevinske operative uticaće i na sticanje znanja i iskustva u ovako velikim i zahtevnim projektima kao što je Moravski koridor, ali to će doprineti za dobijanje poverenja kredibiliteta i ugleda naše domaće građevinske operative i u drugim državama u svetu.

Shodno tome, mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj projekat i glasati za njega. Hvala.