Hvala, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je reformski predlog zakona koji na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje materiju plaćanja poreza kroz poreski postupak i postupanje poreske administracije kako prema pravnim licima i preduzetnicima poreskim obveznicima, tako i prema ostalim državnim organima sa kojima je saradnja neophodna.
Ukoliko se osvrnemo na dosadašnja iskustva iz poreske prakse, naravno, tu ne mislim na visinu poreskih stopa, već na svest i disciplinu poreskih obveznika da izmiruju svoje obaveze propisane zakonom, sa žaljenjem možemo konstatovati da su se mnogi privredni subjekti u Republici Srbiji više bavili problematikom kako da ne plate porez, a ne kako da ga plate.
Velika većina poreskih obveznika je izmirivala svoje obaveze dosta često i po cenu ličnog komodititeta ili zanemarujući druge obaveze iz svoje poslovne politike, ali, priznaćete, postoje privrednici, nebitno da li su oni veliki ili mali, nebitno da li su preduzetnici ili pravna lica, koji godinama ne izmiruju svoje poreske obaveze, gde kao krajnji rezultat imamo slab priliv novca u državnu kasu, iz koje bi opet da zahvate ko koliko može, a da u istu ne ostave ništa.
Zašto bi pojedini obveznici poreza bili diskriminisani u odnosu na one koji izbegavaju da plate porez? Da li delujemo ozbiljno kao država kada dozvoljavamo da oni koji porez ne plaćaju mogu mirne duše da nastave sa svojim poslovanjem, a da pri tom ne očekuju nikakve sankcije? Koji je motiv onih koji porez plaćaju svesni da postoje i oni drugi koji to ne rade?
Kamate na poreski dug očigledno da se nisu pokazale kao dovoljna sankcija za nesavesne platiše, pa smo primorani da uvedemo strožu kontrolu naplate poreza i adekvatnije sankcije za one koji svoje obaveze ne ispunjavaju blagovremeno ili ih uopšte ne ispunjavaju. Izbegavanje plaćanja poreza se negativno reflektuje na brojne društvene sfere, posebno na finansiranje budžetskih davanja koja su jako bitna za normalno funkcionisanje države, a tu pre svega mislim na zdravstvo, prosvetu, vojsku, policiju itd.
Pred ovom Vladom i ovom Skupštinom stoje veliki projekti čija realizacija zahteva i određena materijalan sredstva. Da se podsetimo, nedavno smo usvojili veći broj zakona koji potvrđuju sporazume o zajmu između Republike Srbije i Evropske i Svetske banke za obnovu i razvoj o revitalizaciji putne mreže u Srbiji i sigurna sam da bi pozajmljena sredstva bila manja da je bilo više para u budžetu, odnosno da se porez naplaćivao onako kako treba, a ne ko kako hoće.
Na kraju, htela bih da kažem da znam da smo mi još uvek daleko, ali ne zadugo, od one engleske poslovice – siguran kao porez, nesiguran kao smrt, odnosno da su plaćanje poreza i smrt jedino izvesni, ali sam sigurna da će striktna, dosledna i odgovorna primena predloženih zakonskih rešenja i te kako uvesti red među poreske obveznike, poboljšati naplatu poreza, obezbediti poslovanje pod istim tržišnim uslovima i sivu ekonomiju svesti na minimum, tako da će SNS u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar, koleginice i kolege narodni poslanici, svi smo svesni situacije u kojoj se nalazi naša putna mreža, odnosno putna mreža naše zemlje, kakvi su nam putevi kojima svakog dana putuju milioni naših sugrađana, ali i stranaca kojima naša zemlja služi za tranzit do drugih destinacija.

Čuli smo veoma zabrinjavajuće statističke podatke, da se 70% naših puteva nalazi u relativno lošem stanju, a svega 8% lokalnih puteva da zadovoljava propisane standarde.

Takođe, svesni smo da se zbog nedovoljne opremljenosti i adekvatnog održavanja putne mreže, često dešavaju teške saobraćajne nezgode i tragedije sa smrtnim ishodom, a svaki izgubljeni život je nenadoknadiv, kako za porodice stradalih, tako i za društvo u celini.

Nažalost, zbog ekonomske krize koja nije mimoišla ni našu zemlju, poslednjih godina je evidentan trend smanjenja ulaganja u održavanje postojeće putne mreže, čije posledice već osećamo i verovatno ćemo osećati još neki niz godina.

Da stvar bude još gora, poslednje katastrofalne poplave koje su nas zadesile, ionako su našu ruiniranu putnu mrežu dodatno razorile, a odroni su na pojedinim mestima uništili svaki dokaz i znak da je tu nekada bio magistralni ili regionalni put.

Na drugoj strani, promet dobara i usluga, transport roba i materijala, kao i prevoz putnika su od presudnog značaja za našu zemlju, kako za razvoj domaće privrede, ekonomije, trgovine, turizma, ali tako i za usaglašavanje sa svetskim standardima i integraciju sa zemljama u okruženju i zemljama kojima težimo, a to su zemlje EU.

S tim u vezi, želim da istaknem da je održavanje putne infrastrukture u našoj zemlji od ogromnog značaja za Republiku Srbiju, kako po pitanju bezbednosti i zdravlja ljudi, kao učesnika u saobraćaju, tako i za razvoj naše privrede u celini.

Istovremeno, moram da istaknem da održavanje putne mreže, posebno održavanje glavnih saobraćajnica, auto-puteva, ne može i ne sme biti krajnji cilj, već ako su auto-putevi glavne arterije koje vuku najveći promet i transport, nikako ne smemo zanemariti ni periferne delove, dakle, kapilarnu infrastrukturu, jer, kao što i sami znamo, veoma lako može doći do izumiranja tih perifernih delova.

Znači, ne samo održavanje postojećih puteva, već permanentna nadogradnja i izgradnja putne infrastrukture je jedan od najozbiljnijih uslova za razvoj zemlje, ali, sigurni putevi su i garant smanjenja nesreća na putevima o kojima nas svakodnevno mediji informišu.

Što se tiče Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, ovaj aranžman koji je pred nama upravo ima za cilj da podrži revitalizaciju putne mreže na četiri poteza i pravca koji su svi i te kako bitni. Novčana sredstva neće biti problem, čak će se deo sredstava prihvatiti i kroz doniranje, sa ciljem obaveštavanja i informisanja javnosti o unapređenju bezbednosti saobraćaja.

Na drugoj strani, naše obaveze kao korisnika zajma su jasne, precizne, koncizne, neumoljive i vremenski oročene, a svi znamo da je ova Vlada mnogo puta bolja od svih prethodnih Vlada, veoma je ažurna i neće doći u situaciju da se plaćaju penali zbog neblagovremenog povlačenja sredstava iz zajma.

Svi znamo da je važnost ovog projekta svima jasna i razumljiva, tako da ćemo u budućnosti sigurno mnogo više pažnje posvetiti ovoj problematici za dobrobit svih nas. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, predloženi amandman nije prihvatljiv za SNS. Smatram da ovaj amandman nije iskrena briga i ne pokazuje iskrenu brigu za pacijenta, odnosno za njihovo zdravlje, nego samo reklamerstvo i politikanstvo. Htela bih da podsetim uvažene kolege da u periodu od 2008. godine do 2012. godine, direktori zdravstvenih ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite sekundarnog, čak i tercijalnog su bili direktori iz DS, a dosta novca je stiglo iz Svetske banke u zdravstveni sistem, ali u tom periodu nemilice se trošilo, nenamenski se trošio novac, lepo se živelo i sada neko to treba da ispravi.
Što se tiče liste čekanja, između ostalog, odgovornost snosi i rukovodstvo, odnosno menadžment od organizatora službi i od njih zavisi kako će ta služba funkcionisati.
Ministar je rekao da je ova mera tranzitorna i vezana sa ekonomskim oporavkom zemlje, što znači kako zemlja bude ekonomski jačala, tako će se mere ovog zakona menjati.
Republički fond za zdravstveno osiguranje i filijale po gradovima od 2008. godine do 2012. godine su bile u rukama DS-a.
Republički fond za zdravstveno osiguranje, čuli smo, pozitivno je poslovao u 2013. godini i nastaviće tako i dalje, nastaviće i brojne projekte, a u sledećoj godini očekuje nas novi zakon o zdravstvenoj zaštiti i novo reformisano zdravstvo. Hvala vam.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se verovatno ponoviti sa mojim kolegama iz SNS, ali smatram da nije naodmet da to i javnost naša čuje.
Svi znamo, kako mi, tako i naši građani, da je ekonomska situacija u našoj zemlji veoma teška, nikada teža, zbog loše ekonomske politike prethodne vlasti, nerazumnog zaduživanja i finansiranja delatnosti iz preterano i nedozvoljeno skupih kredita, tako da se sa tom praksom mora prekinuti.
Moram da vam kažem da sam duboko ganuta kao lekar koji 27 godina radi kako na primarnom nivou zdravstvene zaštite, tako i na sekundarnom nivou, brigom pojedinih mojih kolega za budućnost našeg zdravstvenog sistema i budućnost Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Samo bih pitala – ko su, u prethodnom periodu od 2008-2012. godine, a i mnogo ranije, bili ti direktori ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite na lokalu, pa i na republici, direktori filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po mnogim gradovima, a svi znamo kakva su nam nasleđa i dugovanja ostavili?
Da se vratimo na temu. Prvo bih nešto rekla o Predlogu zakona o porezu na dohodak građana. Imajući u vidu činjenicu da je veliki broj radno angažovanih ljudi još uvek u sivoj zoni, odnosno da rade na crno, dobrim delom, takav sistem rada preovlađuje u privrednoj strukturi naše zemlje, čuli smo, 15% više nego u zemljama EU, ovaj Predlog zakona ima za cilj da motiviše poslodavce da primenom predloženih olakšica i rasterećenja omogući da brojni zaposleni koji sada rade na crno budu radno angažovani, uz mogućnost korišćenja svih prava koja proističu iz radnog odnosa, što znači da im teče radni staž, da imaju plaćeno zdravstveno, socijalno, penziono osiguranje itd.
Svesni smo da višak radne snage na tržištu omogućava pojedinim poslodavcima da zloupotrebljavaju trenutnu situaciju, ali ova Vlada i ova država čine sve da se stane na put ovakvoj pojavi i da se ova pojava svede na najmanju moguću meru.
Na drugu stranu, ovo je podstrek i za strane investitore koji kada u Srbiju ulažu novac i otvaraju nova radna mesta poštuju svako slovo zakona i time su veoma često u neravnopravnoj borbi sa pojedinim domaćim poslodavcima kojima je veći broj radnika radno angažovan na crno.
Pravila tržišne utakmice moraju biti jednaka za sve i država mora da preduzme, kao što sada preduzima, odgovarajuće preventivne i represivne mere kako bi se povoljan tržišni ambijent stvorio i održao.
Ovaj zakon, pre svega ima za cilj rasterećenje privrednih subjekata u cilju što većeg zapošljavanja novih radnika, ima za cilj otklanjanje sive zone u oblasti zapošljavanja, njeno prevođenje u legalne tokove, kao i sve to za posledicu ima fiskalnu konsolidaciju.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čuli smo i od mojih kolega iz SNS i od gospodina ministra da sve ove predložene mere neće uticati na kvalitet zdravstvene zaštite, ne menja se priroda zdravstvenog osiguranja. Menja se jedino način finansiranja i prvi put imamo na delu solidarnost. Promena stope doprinosa omogućiće da uštede koje je ostvario Republički zavod za zdravstveno osiguranje bude stavljen na raspolaganje državi.
Jako sam ponosna, pretpostavljam i sve moje kolege, što je u prethodnom periodu RFZO pozitivno poslovao, domaćinski poslovao, što će i u budućem periodu činiti kroz brojne projekte koje je započeo tako da ću samo pomenuti neke od njih.
Smanjenje doprinosa je tranzitorno i vezano je za ekonomski oporavak zemlje, tako da kako zemlja bude ekonomski jačala tako će se i ove mere zakona menjati. Planira se u budućem periodu redukcija kapaciteta i troškova u zdravstvenom sistemu, u smislu smanjenja bolničkih postelja, kroz redukciju mreže institucija i plana mreže ustanova i to se odnosi, pre svega, na 5.000 postelja u različitim bolnicama u onima u kojima je trenutna zauzetost na nivou od 50%. Pojačaće se usluge kućnog lečenja i nege, uvešće se nove usluge, telefonske konsultacije za stara i nemoćna lica. Uvođenjem elektronskog recepta imaćemo uštede na troškove za lekove za sto miliona evra na godišnjem nivou. Takođe, smanjenjem cena lekova, kroz novi pravilnik koji planira Republički zavod za zdravstveno osiguranje o uslovima za stavljanje leka na listu koji je usvojen, naredne godine će se ostvariti ušteda na nivou od oko 50 miliona evra kada možemo očekivati smanjenje, pa čak i potpuno ukidanje participacije.
Treba promeniti, naravno, i sistem finansiranja i podstaći one koji rade da rade još više radi povećanja zarada, jer to mora ipak biti krajnji rezultat.
Htela bih da kažem da se SNS zalaže za reforme u zdravstvenom sistemu i za potpuno novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti o čemu je govorio u svom ekspozeu veoma detaljno i premijer Vlade gospodin Aleksandar Vučić, tako da ćemo mi iz SNS u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona. Hvala.

Hvala, predsednice Skupštine.
Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva i saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, novi Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija donosi određena rešenja koja će postojeći zakon unaprediti, a sve u cilju zaštite prava osuđenih lica, kao i usaglašavanja sa najsavremenijim rešenjima evropskog kontinentalnog prava, koja su nesumnjivo dala pozitivne rezultate.
Između ostalog, nova predložena zakonska rešenja imaju za cilj da se na sveobuhvatan način urede prava i obaveze osuđenih lica i zaposlenih u ustanovama za izvršenje zatvorskih sankcija, ali i da se otklone do sada uočeni problemi i nepravilnosti u postojećem zakonodavstvu.
Htela bih da kažem da i pored svih ostalih rešenja ovaj zakon nosi i humanu komponentu koja ima za cilj da se zatvorenicima dok izdržavaju kaznu zatvora pruži prilika za adekvatno obrazovanje i lečenje, komunikaciju sa spoljnim svetom, tj. ostvarivanje čitave palete ljudskih prava, a sve sa namerom da se postigne prava svrha kažnjavanja, odnosno da kazna ne bude odmazda, već da se kroz adekvatan rad sa kažnjavanjem osuđenih lica izbegne mogući povrat u izvršenju krivičnih dela nakon izdržane kazne i puštanja ovih lica na slobodu.
Dosadašnja praksa je pokazala da je recidiv veoma čest i to najčešće kod izvršilaca teških krivičnih dela pa upravo u cilju, u prevaspitavanju osuđenika je neophodno primeniti i nova predložena zakonska rešenja, kako bi osuđena lica nakon izdržane kazne zatvora našla svoje mesto u društvu i kako ne bi ponovo pristupila izvršenju krivičnih dela. Znači, neophodna je kontinuirana podrška ovih lica.
Mogućnost obrazovanja u zatvorskim jedinicama i to kako osnovnog, tako i srednješkolskog, kao i osposobljavanja za rad osuđenih lica tokom trajanja zatvorske kazne, daju nadu da će osuđeno lice nakon izdržavanja zatvorske kazne i puštanja na slobodu moći da se na adekvatan način uklopi u postojeće društvene okvire, da nađe zaposlenje i obezbedi sebi i svojoj porodici egzistenciju, što su i te kako bitni uslovi za prihvatanje takvih lica od strane društva da ne bi bili stigmatizovani i da se što bolje inkorporiraju u društvo.
Novi predlog zakona uvodi kao što smo čuli od ministra i od ostalih kolega poslanika, novi institut koji do sada nije bio poznat u našem pravu, a to je sudija za izvršenje. Uvođenjem ovog novog instituta ima se za cilj da se uspostavi delotvornija sudska zaštita i pojačan nadzor nad primenom i poštovanjem prava osuđenika i sprečavanja mogućih zloupotreba i kršenja njihovih prava od strane nadležnih organa. U ovom trenutku u ingerencije sudije za izvršenje su dosta ograničene, po mom mišljenju i odnose se pre svega na zaštitu prava po pritužbi pritvorenika, postupak po zahtevu za sudsku zaštitu osuđenog, postupak po zahtevu za sudsku zaštitu lica na izvršenju mera bezbednosti obaveznog lečenja i zadržavanja, odnosno čuvanja u zdravstvenoj ustanovi obaveznog lečenja od alkoholizma, tj. alkoholičara i obavezno lečenja narkomana kada se to sve sprovodi u zavodu.
Takođe, dužnost sudije za izvršenje je da najmanje jednom u četiri meseca, znači, tri puta godišnje u toku godine obilazi zavode na teritoriji svoje mesne nadležnosti, razgovara sa osuđenicima i informiše ih o ostvarivanju svojih prava, odnosno njihovih prava.
S obzirom da su nova zakonska rešenja u skladu sa savremenim tendencijama koje su u većini evropskih zemalja i demokratija već afirmisana, ali i međunarodnih obaveza koje proističu iz članstva naše zemlje u Savetu Evrope koje se odnose na ispunjavanje standarda izvršenja krivičnih sankcija prema licima lišenih slobode, smatram da će primena predloženih zakonskih rešenja koje nudi ovaj zakon pozitivno uticati na život i rad u ustanovama zavodskog tipa, te da će se umanjiti efekti odmazde i unaprediti humani karakter postupanja sa osuđenicima.
Što se tiče Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, poučeni dobrom praksom razvijenih evropskih demokratija namera je da usvajanjem ovog Predloga zakona primenimo nova dostignuća u izvršenju krivičnih sankcija i da pri tome bude što manje opterećenje, kako za budžet, ali i adekvatna zaštita osuđenih lica i njihovih prava. Neosporno je da su zavodske ustanove zatvorenog tipa rasadnik za mlade kriminalce, odnosno najčešće mlađa lica koja budu prvi put osuđena i poslata na izdržavanje kazne zatvora. Nažalost, tamo dolaze u kontakt sa višestrukim povratnicima, a zatvorska kazna umesto vaspitnog ima edukativni karakter, ali naravno u negativnom smislu reči, odnosno mladi osuđenici od stariji uče i pod znacima navoda peku zanat, da bih odmah po puštanju na slobodu primenili naučeno i opet pristupili krivičnih dela.
Iako je praksa izvršenja vanzavodskih sankcija relativno nova u našem zakonodavstvu ona je pokazala veoma dobre rezultate u veoma kratkom roku, pa je cilj zakonodavca da novim predlogom zakona unapredi postojeća rešenja. Naime, pozitivni efekti ovakvog izvršenja sankcija su višestruki. Osuđenik ima dodira sa spoljnim svetom, što znači nije isključen iz društva, tako da je socijalna komponenta očuvanja društvenih kontakata nenarušena. Osuđenik ne dolazi u kontakt sa višestrukim povratnicima i prestupnicima i nije prinuđen da se prilagođava osuđeničkom kodeksu i kvazi autoritetu iz zatvorskog miljea. Osuđenik uspeva da sačuva svoje porodično i radno okruženje, a da pri tome svrha kažnjavanja bude ispunjena na pravi način. Znači, u pitanju je taj društveno koristan rad na kome svi insistiramo.
Takođe, troškovi izvršenja vanzovodskih sankcija u odnosu na zavodske su minimalni što i te kako dobro kako za budžet Republike Srbije tako i za obveznike. Iskustva drugih zemalja pokazuju da alternativne kazne utiču povoljno i pozitivno na smanjenje stope kriminaliteta, posebno kod mlađih izvršitelja koji se prvi put javljaju kao izvršioci krivičnih dela. Jako je bitno da se primenom ovakvih sankcija proces reintegracije u društvo višestruko ubrza iz prostog razloga što osuđenik najčešće nije ni prekidao porodične i radne kontakte, kao i da se širom primenom ovakvog vida kažnjavanja poboljšava efikasnost kaznenog sistema naše zemlje. Srpska napredna stranka će naravno u danu za glasanje podržati ovaj set pravosudnih zakona. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, podržavamo set predloženih zakona. Svi smo svesni, a posebno građani Srbije da moramo zasući rukave i ispravljati posledice nečije dugogodišnje tzv. sposobno navodno odgovorne bivše vlasti koja je maltene zemlju dovela do ruba propasti.
U svojoj diskusiji ću posebno da se usmerim na Predlog zakona o duvanu. Naime, smatram da oblast proizvodnje i prometa duvana i duvanskih prerađevina još uvek nije dovoljno uređena, tako da je ovaj zakon ne ophodno doneti, podržati i dalje dograđivati, a sve u cilju pružanja adekvatnih odgovora eventualnim otvaranjem prostora za delovanje nosioca ne legalnih aktivnosti u dometu proizvodnji prometa akciznih proizvoda na domaćem tržištu.
Htela bih da kažem da do pre par godina duvan u Srbiji je proizvodilo oko 25 do 30 hiljada porodičnih domaćinstava što znači da se proizvodnjom duvana bavilo više od 50 hiljada ljudi i da je od te proizvodnje duvana egzistenciju obezbeđivalo više od 100 hiljada ljudi. Na žalost, više nije tako u Srbiji. Proizvodnja duvana je višestruko umanjena, a kompanije koje se bave proizvodnjom duvanskih proizvoda uglavnom uvoze duvan iz Afrike i Južne Amerike.
Svi znamo da je Srbija po geografsko-klimatskim uslovima idealna za proizvodnju duvana tipa „orjental“ koji je kao sirovina izuzetno tražen na tržištu sirovog duvana za kojim postoji permanentna potražnja kako u evropskim tako i u zemljama van Evrope. Da stvar bude još gora, mi imamo odlične uslove za proizvodnju ovog duvana, međutim, tu vrstu duvana uvozimo iz Makedonije.
Kada govorimo o ovako značajnoj oblasti industrije kao što je duvan koji se tretira kao strateški proizvod ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da je od 2001. godine do 2004. godine, da su to bile godine sa praktično uništenom proizvodnjom duvana zbog bolesti viroza koja je zahvatila većinu zasada duvana, posebno na jugu Srbije gde je praktično većina zasada uništena još u povoju.
S tim u vezi želim da napomenem da predložena zakonska rešenja i te kako treba podržati jer regulisanjem načina uvoza duvanskog semena i koje ovlašćen da duvansko seme uveze, stvaraju se uslovi da se pomenute situacije više ne ponove.
Takođe, moram da kažem da je u prethodnom periodu bilo uvoza semena koje nije bilo praćeno odgovarajućom dokumentacijom i kao takvoj je od strane duvanskih kompanija deljeno poljoprivrednim proizvođačima pa su rezultati proizvodnje duvana u najmanju ruku bili katastrofalni. Seljaci nisu uspeli da proizvedu duvan i nisu uspeli da ispoštuju ugovore za proizvodnju duvana, tako da su im samo ostale kreditne obaveze i upropašćena proizvodnja duvana nakon koje su mnogi od njih i prestali da se bave ovom izuzetno profitabilnom delatnošću.
Svesni smo takođe da se u poslednje vreme na tržištu Srbije, na crno prodaje rezani duvan čija prodaja i te kako nanosi štetu budžetu Srbije i registrovanim proizvođačima duvanskih proizvoda i rezanog duvana, ali i samim konzumentima duvana. Takav duvan je najčešće ilegalno uvezen u Srbiju, nije prošao nikakve fitosanitarne preglede, nisu rađene nikakve analize kvaliteta takvog duvana, niti se zna njegovo poreklo, godina proizvodnje itd.
Ovi i ovakvi proizvodi sigurno mogu da utiču na narušavanje zdravlja korisnika u većem ili manjem stepenu, sa nesagledivim, dugotrajnim posledicama. Treba znati da korišćene ovakvih proizvoda ima za rezultat pojavu kako akutnih tako i hroničnih masovnih bolesti, pa čak i karcinoma čije lečenje ne samo da je dugotrajno i skupo, već je ishod često fatalan.
Predložene izmene i dopune Zakona o duvanu imaju za cilj da na adekvatan način zaštite interese naše zemlje, proizvođače duvanskih proizvoda kao i potrošače. Jer, postojanje crnog tržišta za ove proizvode pričinjava štetu svima nama. Takođe, zakon izlazi u susret prodavcima duvanskih proizvoda na malo time što pojednostavljuje administrativni postupak za dobijanje licence za prodaju duvanskih proizvoda na način da pribavljanje određenih podataka koji su neophodni za dobijanje licence, a koji se mogu pribaviti po službenoj dužnosti, da se prebaci na Upravu za duvan čime se u znatnoj meri rasterećuje poslovanje maloprodavaca duvanskih proizvoda. Takođe, neophodno je bilo dati i šira ovlašćenja fitosanitarnom inspektoru što je ovim zakonom i učinjeno, a sve u nameri da se uvede red na tržištu.
Pozitivna strana ovog zakona je sprečavanje nelegalnog stavljanja u promet proizvoda duvana koji lako može biti dostupan i maloletnim licima. Opravdanost donošenja ovog zakona je i praksa potvrdila, da sa povećanjem cene duvana i duvanskih proizvoda se pojavljuje i nekontrolisani promet duvana na slobodnom tržištu i to pre svega na otvorenim tržnim centrima i pijacama.
Htela bih da kažem da s obzirom da se radi o proizvodu koji je jako važan za ekonomiju naše zemlje, te da se od akciza ubiru značajni prihodi od prodaje duvanskih proizvoda, predložena zakonska rešenja stvaraju ambijent da se korak, po korak uredi ova izuzetno značajna oblast sa nadom da će se više poljoprivrednih proizvođača u budućnosti opredeliti za proizvodnju duvana kako bi obezbedili bolju egzistenciju za sebe, ali kako bi država i duvanske kompanije izvozom duvana ostvarili dodatne prihode. Hvala na pažnji.

Hvala predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, dragi građani, dragi roditelji i budući roditelji, kao majka, kao lekar specijalista ginekologije i akušerstva koji je dugo godina pružao usluge zdravstvene zaštite trudnicama i porodiljama, kako na primarnom, tako i na sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, mogu da kažem da je ovaj predlog zakona iznad svega human, tj. plemenit.
Ovaj predlog zakona je pre svega potreba i zahtev vremena u kome živimo. Borba za natalitet, briga o deci, a znamo da su deca nosioci biološkog potencijala koji je neophodan za opstanak jednog naroda. Briga o porodici, o trudnicama, porodiljama i ostalim vulnerabilnim kategorijama stanovništva su jedan od najvažnijih segmenata socijalne i zdravstvene politike jedne zemlje, pa na taj način i naše zemlje. U tom kontekstu predlagač ovog zakona dr Nebojša Stefanović i mi zajedno sa njim, ovim zakonom želim da zaštitimo najviše vrednosti u našem društvu, a to su deca, deca koja tek treba da se rode, da se zaštiti zdravlje majki i budućih majki, da se stimuliše rađanje i zaustavi bela kuga.
Ovaj zakon treba doneti po hitnom postupku jer mi ne možemo čekati i nemamo vremena da čekamo uplate doprinosa od nelikvidnih obveznika već moramo zaštiti najosetljiviju populaciju našeg društva, a to su deca, trudnice, porodilje. Ovim zakonom želimo, odnosno želi se da se samo kroz formu zakona potvrdi praksa RZZO koja je postojala do polovine 2010. godine kada je istim ovim osiguranicima su se overavale isprave bez dokaza o prethodnoj uplati doprinosa. Republički zavod za zdravstveno osiguranje je i tada prepoznao značaj zaštite ove kategorije stanovništva zbog čega je i donosio takve odluke.
Ovaj predlog zakona je jasan, precizan i ne zahteva donošenje podzakonskih akata jer ne zadire u osnov osiguranja koji je već utvrđen po Zakonu o zdravstvenom osiguranju već se želi samo ovim licima iz člana 17. Zakona o zdravstvenom osiguranju da uz postojeće isprave i minimum medicinske dokumentacije za trudnice, to je izveštaj specijaliste, ginekologa, akušerstva o postojanju trudnoće, otpusna lista za porodilje omogući ostvarivanje neophodne zdravstvene zaštite i nadoknadu putnih troškova prevoza, iako zdravstvena isprava nije overena zbog neuplaćenih doprinosa. Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala predsedniče.
Poštovani ministri, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, ja ću dati jedan kraći komentar na Predlog zakona o izmenama Zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Naime, Ustavom Republike Srbije i to članom 97, a tačke 1. i 9, u potpunosti je definisan okvir za donošenje ovog zakona. Naša zemlja poštuje preuzete obaveze, definisane još 2000. godine donošenjem Zakona o potvrđivanju Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju „Službeni list SRJ“, međunarodni ugovori broj 2, čime je pristupila ovoj konvenciji.
Mislim da je potrebno usaglasiti i ažurirati koncentracione limite predmetnih hemijskih supstanci za koje ne postoji obaveza domaćih pravnih lica da nadležnom ministarstvu podnose propisane izveštaje, čime se osigurava jednaka primena konvencije u svim državama potpisnicama, jer je osnovni zakon donet u cilju ispunjavanja obaveza koje je država preuzela donošenjem Zakona o potvrđivanju konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, te je neophodno da se usaglasi sa odlukom i uputstvima koje je donela Konferencija država članica. Na taj način se postupanje naše države ujednačava sa postupanjem ostalih članova Konvencije, a kao najvažnije, osigurava pravilna i potpuna primena Konvencije.
Izmene u članu 23. potpuno su kompatibilne sa Konvencijom o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Za sprovođenje ovog zakona, kao što smo čuli, nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije, tako da će nadležno ministarstvo obezbediti njegovu implementaciju u okviru redovnog poslovanja. Ovaj zakon ne stvara nove obaveze za građane, privredu, mala i srednja privredna društva, pa samim tim ne izaziva ni nove troškove primene, tako da u cilju poštovanja Konvencije zakon treba usvojiti. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje, sve predloge zakona koji su danas na dnevnom redu, podržati i glasati za njih.
Što se tiče sistemskog Zakona o robnim rezervama, ja bih za nadležne imala jednu sugestiju, odnosno predlog, a tiče se člana 8. ovog zakona. Mislim da se stvara mogućnost za Grad Niš, kao centar teritorijalnog razmeštaja robnih rezervi. Mislim da bi Grad Niš i ovaj deo Srbije dobio na značaju u smislu upravljanja i distribucije istih. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova se mora posmatrati kroz jedinstvenu prizmu izmene i dopune celog seta pravosudnih zakona kako bi se na pravi način sagledala namera zakonodavca koja se ogleda u predloženim rešenjima koji će doprineti u celini unapređenju pravosudnog sistema naše zemlje.
Rak rana našeg pravosudnog sistema je dužina trajanja parnica, gde pojedine parnice traju duže od grčke opsade Troje, a pojedine nadžive i stranke i sudije i advokate.
Stranke u postupku u amanet ostavljaju naslednicima vođenje parnice do poslednje pare, te se na kraju ne zna ni šta je tužbeni zahtev, ni u čemu je predmet spora.
Takođe, naš prebogati srpski jezik poznaje i izreku „ganjaću ga do božijeg suda“, pa s obzirom da je zasedanje istog odloženo do daljnjeg, naši građani kao alternativu koriste zakonsko pravo da pišu predstavke Evropskom sudu za ljudska prava kao poslednjoj i jedinoj instanci kojoj veruju, a pred tom instancom, odnosno pred sudom u Strazburu broj predstavki naših građana je toliki da nas svrstava na fantastično šesto mesto po broju podnetih žalbi i predstavki.
O troškovima koje Republika Srbija trpi zbog nadoknade štete svojim građanima, najčešće zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, ne treba posebno ni raspravljati. Ispada da država iz budžeta najpre plaća neažurne sudije i sudije koje presporo rade, a nakon toga iz budžeta plaća štetu nastalu zbog njihovog nerada. Pa, nije baš uvek tako. Sudije sudije po zakonu, a procesni zakon omogućava i strankama i njihovim advokatima razne marifetluke kako bi isti otegli parnicu u nedogled, tj. ko gladnu godinu svako iz svojih intetresa.
Na drugoj strani, stvarni život i materijalno zakonodavstvo koje je skrojeno takvo kakvo je, generišu bezbroj nepotrebnih sudskih sporova koji opterećuju rad sudova. Na primer, imovinski sporovi koji su generisani naslednim odnosima, ugovorima o kupoprodaji, poklonu, raspodeli imovine za života itd. bi bili u daleko manjem broju kada bi postojala oročena obaveza upisa u katastar nepokretnosti, odmah nakon zaključenja pravnog posla. Tada nikome ne bi padalo na pamet da upisuje pravo svojine po ugovoru koji je sklopio pre 30 ili 40 godina, ali, eto, bio je lenj i nije se uknjižio, pa sada vodi maratonsku parnicu kako bi mu unuci prodavca nepokretnosti priznali pravo svojine. A opet, sve na teret budžeta i štetu građana koji pune taj budžet.
Hoću da kažem, iako je namera ovog zakona da ubrza rad sudova i učini ih efikasnijim, da bi se to postiglo, moraju se menjati navike i zakonske praznine koje su generatori sudskih sporova, što uključuje istovremeno usklađivanje i materijalnih i procesnih i sistemskih zakona.
Iako je aktuelni Zakon o sudijama donet relativno skoro, 2008. godine, a počeo da se primenjuje 2010, ako grešim vi me ispravite, on je u kratkom roku pokazao određene nedoslednosti i pravne praznine koje je neophodno otkloniti u što kraćem roku. Cilj izmena i dopuna Zakona o sudijama ogleda se pre svega u težnji da naš pravni sistem postane što efikasniji i da građanima omogući zaštitu prava i interesa u razumnom roku, ali istovremeno reguliše i status sudija, njihovu odgovornost prema državi i građanima, uvodi dodatnu transparentnost u rad sudova, ali i poštuje slovo Ustava i čuva nezavisnost sudija kao pojedinaca i nezavisnost suda kao institucije.
U skladu sa najboljom praksom iz uporednog prava, predložene izmene i dopune Zakona o sudijama na detaljan način regulišu mogućnost isticanja regresnog zahteva države prema nesavesnim sudijama, i to u situacijama kada država Srbija bude prinuđena odlukom Suda za ljudska prava u Strazburu ili odlukom nekog drugog međunarodnog tribunala da svojim građanima nadoknadi štetu zbog nesavesnog rada sudija ili da naplati štetu koju sudija prouzrokuje namerno nepravilnim radom.
U dosadašnjoj praksi često zloupotrebljavan institut zastarelosti krivičnog gonjenja zbog promena okolnosti na koje sud nije mogao da utiče, zamenjuje se dodatnom restriktivnom odredbom zakona koja kaže da predmet može da zastari samo zbog lošeg rada postupajućeg sudije i propusta koje je on učinio. Na drugoj strani, predložena zakonska rešenja omogućavaju trećim licima odnosno učesnicima u sudskim postupcima da ukoliko imaju primedbe na rad postupajućeg sudije, o tome obaveste predsednika suda.
Kao novina se uvodi obaveza sudske uprave da o ishodu postupka obavesti podnosioca prigovora. Istovremeno, sudijama se omogućava udruživanje u strukovne saveze koji pre svega imaju za cilj poboljšanje položaja i uslova rada sudija.
Ustavna kategorija nepremestivosti sudija je dodatno precizirana, tako da zakon na jasan i nedvosmislen način navodi kada sudija može biti premešten u drugo mesto rada i protiv svoje volje.
Moram posebno istaći da je ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o sudijama dat pravi i sveobuhvatni značaj Visokom savetu sudstva, jer se prilikom izbora kandidata za sudije uvodi načelo neposrednosti intervjua, odnosno Visoki savet sudstva je u obavezi da sa svakim kandidatom za sudiju osnovnog ili prekršajnog suda koji se na sudijsku funkciju bira prvi put obavi neposredan razgovor ili intervju, što mislim da je jako dobro.
Visoki savet sudstva će po novom Zakonu o Narodnoj skupštini predlagati samo jednog kandidata za izbor predsednika konkretnog suda, što do sada nije bio slučaj odnosno praksa.
Izbor predsednika suda je preciziran, pa je mandat predsednika povećan sa četiri na pet godina, ali saglasno praksi i zakonskim rešenjima, za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednici nižih sudova će moći tu funkciju da obavljaju samo jednom, odnosno jedanput, tj. neće imati pravo da budu birani u dva ili više mandata.
Na kraju, nešto bih u par rečenica rekla o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Ovim izmenama i dopunama ostvaruje se bolja organizacija javnog tužilaštva, upotpunjuje nadležnost, obezbeđuje efikasniji rad javnog tužilaštva, vrši se usklađivanje sa drugim zakonima, uz dosledno praćenje međunarodnih standarda i poštovanje osnovnog i najvišeg pravnog akta u našoj zemlji.
U Danu za glasanje, SNS će podržati ovaj set pravosudnih zakona. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću reći nešto o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja.
Prvo što ću reći o ovom Predlogu zakona to je da dosta kasni. Kasni zato što je sedamdesetih godina prošlog veka broj međunarodnih usvojenja dece doživeo pravi bum, počeo je da se razvija posle Drugog svetskog rada, kao pravna institucija. Tu smo oblast kao država u tim i kasnijim vremenima ostavili potpuno nedefinisanu, pa ne bi trebalo da nas čudi ako su se neki pod znacima navoda, samoorganizovali.
Ozakonjenjem Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja Srbija staje u red brojnih zemalja koje su navedenu konvenciju ratifikovale i inkorporirale u svoje pravne sisteme. Konvencija kao tekovina modernog zakonodavstva je posle brojnih lutanja i nerešenih odnosa u oblasti međunarodnog usvajanja dece, uspela da bar makar malo uvede sigurnost i u ovu materiju, a sve u cilju sprečavanja zloupotrebe dece.
Svedoci smo brojnih vesti u medijima da je posle trgovine oružjem i narkoticima, trgovina ljudi najunosniji posao za određene kriminalne strukture. Novine su pune članaka o sumnjama u organizovani nestanak i navodno umiranje dece u porodilištima.
Šta je od toga tačno i da li su sumnje opravdane, neka se time bave nadležni organi. Činjenica je da nismo imali zakonsku regulativu za takve slučajeve, te da se otvorilo široko polje za svakojake kombinacije, da upotrebim ovaj preblagi izraz.
Upravo ova konvencija pokušava da se izbori sa zloupotrebom dece prilikom usvojenja od strane usvojitelja koji nisu iz domicilne zemlje, ali i da se od strane države usvojenika i države usvojioca, tj. države prijema, obezbedi stalni nadzor nad već usvojenom decom, nadzirući njihovo odrastanje i uklapanje u novu sredinu, ali i sa instrumentima da blagovremeno deluje ukoliko se ustanovi da detetu usvojeniku usvojilac uskraćuje neka prava, ili se ne ponaša primereno situaciji na relaciji roditelj – dete.
U eri neograničene komunikacije, u situacijama kada su brojni podaci dostupni skoro svakome, neophodno je u naš pravni sistem ugraditi odredbe ove konvencije kako bi se zaštitili interesi najmlađih i kako upravo ti najmlađi ne bi postali žrtve manipulacija, trgovine i trafikinga.
Ova konvencija na celovit način reguliše uslove za međunarodno usvajanje deteta i otvara mogućnost da i deca, koja su prema shvatanju lokalne zajednice „nepodobna za usvajanje“, a to su najčešće deca sa posebnim potrebama, deca sa invaliditetom, odrasla deca, deca koja nisu iste rase ili nacije, pronađu svoju šansu za bolji i srećniji život.
Nažalost, Srbija je zemlja koja je obolela od bele kuge. Nacija koja nestaje, sudeći po analizama stručnjaka, a lek za tu bolest, iako je svima poznat, ne primenjuje se iz svima dobro poznatih razloga. Nama je svako naše dete bitno i dragoceno, pa nam je zato važno da što više dece ostane u našoj zemlji, jer smo sa mališanima, nažalost, u deficitu već duže vreme.
Prava je sreća što su usvajanja naše dece od usvojitelja iz inostranstva dosta retka pojava. Praktično, takva usvojenja se na godišnjem nivou mogu na prste izbrojati, ali je upravo sadržina ove konvencije dobrodošla u naš pravni sistem, kako bi se i tim malobrojnim usvojenjima iz inostranstva dala puna pravna sigurnost i potpuni nadzor i time sprečile bilo kakve zloupotrebe i sticanje bilo kakvih protivzakonitih nadoknada za određene krugove ljudi.
Cilj je da se stvaranjem zakonskih osnova obezbede uslovi za zaštitu interesa dece bez roditeljskog staranja, dece koja su ostavljena, napuštena i koja detinjstvo provode u ustanovama koje i pored humanih ciljeva i sve brige za decu, nikada ne mogu pružiti toplinu i bezbrižnost koju pruža porodica.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona. Hvala.

Hvala predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, članovi Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, prvo ću nešto reči o Zakonu o izvozu i uvozu robe dvostruke nemane.
U svetlu integrativnih procesa i usaglašavanja zakonodavstva Republike Srbije sa zakonodavstvom EU, kao i poštovanja preuzetih obaveze koje propisuju međunarodne konvencije a čiji je potpisnik i naša zemlja, Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene na nesumnjiv način uvodi red u dinamično tržište robe dvostruke namene, posebno ako se ima u vidu permanentni napredak u stvaranju i korišćenju softverskih rešenja, kao i naoružanja i oprema koji mogu biti zloupotrebljeni od lica kojima nisu namenjeni i čija krajnja upotreba može biti namerno iskorišćena i zloupotrebljena od strane raznih militantnih i terorističkih grupa.
Predloženi zakon na celovit i sveobuhvatan način propisuje uslove i procedure za izvoz, uvoz, tranzit, pružanje brokerskih usluga i tehničke podrške za robu dvostruke namene i za Republike Srbije u Republiku Srbiju i preko teritorije Republike Srbije vazduhom, kopnom, vodenim putem ili kombinovanim transportom. Takođe, prilikom izdavanja dozvoli za izvoz i uvoz robe dvostruke namene angažovan je veći broj državnih organa i bezbedonosnih struktura kako bi se izbegle bilo kakve nepravilnosti, moguće zloupotrebe tokom navedenog procesa.
Na drugoj strani, redovno i kontinuirano slanje izveštaja od strane ovlašćenog uvoznika ili izvoznika nadležnom ministarstvu uvodi potpunu kontrolu i uvid u poslovanje robom dvostruke namene a kaznena politika propisana za nepoštovanje odredbi ovog zakona će dodatno stimulisati učesnike u prometu robe dvostruke namene.
Na kraju, i pre nego što ovaj zakon bude usvojen, verovatno će se dogoditi njegova revizija u dogledno vreme, jer je usaglašavanje zakona sa stanjem na terenu neophodno u što kraćim vremenskim rokovima, zato što navedeni zakon reguliše izuzetno dinamičnu materiju koja nije konstantna, već se iz dana u dan nadograđuje i evoulira pa će i predloženi zakon verovatno morati stalno da bude dograđivan i usavršavan.
Što se tiče Zakona o posredovanju prometu i zakupu nepokretnosti ona na jasan potpun i precizan način prvi put uređuje ovu oblast. Svi učesnici u prometu nepokretnosti susreću se sa velikim problemima. Građani kupujući ili uzimajući u zakup nepokretnost rešavaju osnovna životna pitanja ulažući značajna finansijska sredstva, što zahteva adekvatnu zakonsku regulativu koja bi građanima pružila sigurnost. Od pojave agencija za nekretnine u našoj zemlji dešavalo se da se građani susreću sa neregistrovanim agencijama, nedostupnim nadležnim organima ali čak i kada su agencije registrovane nisu retke pojave neprofesionalni agenti, bez potrebnih kvalifikacija, koji su izbegavali da za poslove posredovanja u prometu nepokretnosti sa građanima zaključe ugovor o posredovanju, velike provizije za minimalne usluge, nepotpune i pogrešne informacije o predmetnoj nekretnini, a često su građani bili prevareni na najrazličitije načine. Dodatna nesigurnost dolazi i od tuda što ne postoji osiguranje od odgovornosti.
S druge strane, agencije za nekretnine su i pored nastojanja da pronađu i dovedu u vezu sa nalogodavcem drugo lice radi zaključenja pravnog posla, davanja objektivnog mišljenja o ceni nepokretnosti, neophodne prezentacije nepokretnosti na tržištu, provere isprava koje dokazuju pravo svojine, ukazivanja na moguće rizike ipak postaje bez obećane provizije jer su građani kupovali ili prodavali iste nepokretnosti od kokurentne agencije a takve situacije čestu si imale epilog na sudu.
Na kraju, građani agencijama provizije isplaćuju u gotovom novcu a ne preko računa, zbog čega je nemoguća kontrola novca, država ostaje bez podataka o obavljenim transakcijama, pa je na taj način i oporezivanje dovedeno u pitanje.
Predlog zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti i zakupu, prvo na jasan način određuje predmet regulisanja i primenu drugih propisa. Definiše se značenje posredovanja u prometu i zakupu nepokretnosti, pojam posrednika i registar posrednika. Posebno su predviđeni uslovi za obavljanje posredovanja, kao što su upis u registar, obaveza polaganja stručnog ispita, zaključenje ugovora o osiguranju od odgovornosti za štetu, te obavljanje ove delatnosti u odgovarajućem poslovnom prostoru i sa potrebnom opremom. Ove odredbe imaju za cilj da obezbede da posao posredovanja obavljaju samo posrednici koji ispunjavaju zakonske uslove, a kao najvažniji prijavu u registar posrednika.
Za nepoštovanje ove odredbe zakon posebno predviđa novčane kazne i zaštitne mere koje bi trebalo da doprinesu efikasnijem sprovođenju zakona, kao jedan od najvažnijih instrumenata za obezbeđenje sigurnosti je i obaveza zaključenja ugovora o posredovanju sa preciznim elementima koji taj ugovor mora da sadrži, a koji zaključuju nalogodavac i posrednik. U zakonu su jasno i taksativno pobrojane obaveze nalogodavca i posrednika, pa je to još jedan korak ka sveobuhvatnoj regulativi ove materije. Kao posebna potreba nastala u praksi predviđen je i član 26. koji predviđa ekskluzivno posredovanje, a koje po mom mišljenju može preventivno delovati na česte situacije u praksi i odnose između više posrednika, kao što su i odredbe koje se odnose na ugovor o podposredovanju. Zakon propisuje i način oglašavanja nepokretnosti, što je jako bitno, jer smo se u praksi sretali sa oglašavanjima na neprimeren način i radi uspešne primene ovog zakona posebno je predviđen odloženi početak za primenu pojedinih odredbi.
U Predlogu zakona su sadržana ista ili slična rešenja koja su sadržana i u zakonima država regiona i u zemljama članicama EU, što će pružiti dodatnu sigurnost budućim stranim ulaganjima. Pored toga, ovaj zakon ima za cilj da reguliše probleme koji su se pojavili u praksi, da pruži sigurnost građanima koji nepokretnost kupuju, prodaju ili uzimaju preko posrednika, samim posrednicima, a državi bi trebalo da omogući kontrolu obavljenih transakcija, adekvatno oporezivanje.
S obzirom da se usvajanjem predloženog zakona ostvaruje veći broj ciljeva koji nas sve dotiču kao građane Republike Srbije, kao i neophodnost zakonskog uređenja ove materije, SNS će u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune zakona, odnosno ceo set zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Moje poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja, a odnosi se na naše kolege zdravstvene saradnike, stručnjake iz oblasti kliničke hemije i laboratorijske medicine.
Pitanje glasi – kada će biti zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, „Službeni glasnik Republike Srbije“ 057 iz 2011. godine, čl. 198a i 198b, koji se odnose na izdavanje licenci za zdravstvene saradnike zaposlene u medicinskim laboratorijama sa visokim obrazovanjem?
Da li ovaj profil visokoobrazovnog kadra radi na istim poslovima kao i lekari i farmaceuti? Ako radi, kada će biti sagledani u pogledu validacije rezultata tretmana, što se tiče kolega zdravstvenog profila, platnog razreda, izdavanja licenci, osećaja mobinga itd? Budući da težimo evropskim standardima u svim sferama života, nadam se da će i u ovoj sferi biti uveden evropski standard, a to je standard multidisciplinarnosti.
Dalje bih pitala, pre sedam dana lično sam videla u Vrbasu gospodina Pajtića i bivšeg gradonačelnika Beograda, gospodina Đilasa, kao i pokrajinske funkcionere sa službenim automobilima i obezbeđenjem, pa pitam - da li su troškovi boravka pomenutih funkcionera DS finansirani iz pokrajinskog budžeta Vojvodine ili iz gradskog budžeta Grada Beograda? Jako mi je drago što je moj kolega iz DS, Milivojević, bio na skupu u Vrbasu, pa je nešto čuo i naučio od prvog potpredsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića.
Na kraju bih rekla, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas je Svetski dan mentalnog zdravlja. Svetski dan mentalnog zdravlja je trenutak da se podsetimo potrebe za psihijatrijskom reformom i humanijim tretmanom psihijatrijskih pacijenata, što je pre nekoliko godina započeto u Nišu. Srpska napredna stranka snažno podržava reformu i zalaže se za uvođenje koncepta zaštite mentalnog zdravlja u zajednici. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Poštovani gospodine ministre, članovi ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, činjenica da je Zakon o visokom obrazovanju donet još 2005. godine sa namerom da bude što više uz saglasnosti sa Bolonjskom konvencijom o visokom obrazovanju. Njegova primena je u prethodnom periodu pokazala određene nedostatke koje ovim izmenama i dopunama pokušavamo donekle da otklonimo.
Novine koje uvodi ovaj predlog zakona tiču se situacija da se na ravnopravan način, pored standardnih visokoškolskih ustanova mogu osnivati i visokoškolske ustanove za ostvarivanje studijskih programa za potrebe nacionalne bezbednosti i istovremeno se izjednačava njihov status sa visokoškolskim ustanovama za potrebe policijskog, odnosno vojnog obrazovanja.
Istovremeno, kako se studijski programi ne bi bazirali samo na teretskim raspravama i iskustvima, s obzirom da se radi o materiji za koju je neophodna i praksa tzv. iskustvo sa terena, zakon omogućava da najeminentniji stručnjaci, praktičari sa bogatim radom i iskustvom sa terena budu radno angažovani u visokoškolskim ustanovama i godinama sticanjem znanjem prenesu studentima.
Na ovakav način se praktično anulira institutu pripravništva nakon završenog fakulteta, jer je dosadašnja praksa bila da se tokom studiranja studenti bave uglavnom teorijskim delom nastave, a da tek nakon završetka fakulteta i zasnivanja radnog odnosa ukoliko uspeju da pronađu posao, tek tada počinju da stiču praktična znanja od starijih kolega.
Izmene i dopune zakona omogućavaju da se još tokom osnovnih studija, studentima od strane iskusnih operativaca prezentuje pored teorijskih i iskustva iz prakse.
Takođe, u cilju umanjenja efekata ekonomske krize koja se po pravilu najviše reflektuje, odnosno preliva na one koji imaju najmanje prihoda, naš stav je da se mora pomoći studentima da ako ne mogu da unaprede, ono bar sačuvaju stečeni studenski standard, odnosno da ukoliko je student u prethodnoj školskoj godini ostvario najmanje 48 bodova, može u školskoj 2013. - 2014. godini da se finansira iz budžeta.
Ovakav stav zakonodavca ni na koji način ne sme da se tumači kao stimulacija za nerad i kao opcija da oni koji manje uče prođu bolje od onih koji su više posvećeni učenju, već isključivo kao mera umanjenja ekonomske krize i što je manje finansijsko opterećenje za studenta i njegovu porodicu u vidu plaćanja visokih školarina i gubitka i prava studenskog standarda.
Naročito ističem da je limit od 48 bodova nešto najmanje što možemo da učinimo i pomognemo studentima jer moraju se imati u vidu činjenice koje su evidentne i kojima svi govore, a koje i te kako utiču na uspeh studenata, interpretaciju njihovog znanja i dostizanje tzv. bodovnih kvota, a radi se o sledećem. Skoro na svakom fakultetu postoji po jedan nastavni predmet koji je usko grlo za većinu studenata, na kome uglavnom ispitivači sa minimumom pedagoških afiniteta dozvoljavaju da položi ispit minimalni broj studenata, a najčešće se radi o jednocifrenom broju, dok kandidata za polaganje ispita ima po više desetina.
Nemam nameru da narušavam bilo čiji autoritet, ali smatram da je neophodno povući granicu između vrsnih stručnjaka koje nesumnjivo imamo i dobrih pedagoga koje to znanje umeju da prenesu na studente, te da na ispitu na pravi način izvuku to znanje iz studenta.
Takođe, broj ispitnih rokova koji je predviđen za jednu školsku godinu nameće neprihvatljiv tempo za studente, jer pojedini fakulteti na određenoj godini imaju po 10 i više predmeta od kojih su minimum polovina dvosemestralni ispiti, pa se sa razlogom pitam koliko ispita u jednom ispitnom roku može da spremi jedan student i da te ispite zaista i položi?
Da li smo svesno afirmisali kvantitet na uštrb kvaliteta i da li treba dozvoliti fakultetima da samostalno određuju broj ispitnih rokova u situaciji kada veliki broj predmeta praktično zagušuje normalni tempo u polaganju ispita i koliko ispita student treba da položi u jednom ispitnom roku kako bi zadržao stečeni status, a da ne govorim o masi studenata koji pokušavaju da iz statusa vanrednih pređu u status redovnih studenata?
U danu za glasanje SNS će naravno podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, čuli smo u više navrata da se legalizacija u Srbiji sprovodi od 1997. godine sa sporadičnim rezultatima uglavnom zbog porast izvršne vlasti dugo vremena, budući da je od 700.000 podnetih zahteva za legalizaciju objekata u Republici Srbiji do sada rešeno samo 15% na žalost.
Svedoci smo takođe da je jedan od gorućih problema imovinsko-pravne sfere u Republici Srbiji veliki broj izgrađenih objekata koji su građani mimo zakonom propisane procedure, odnosno bez izdavanja građevinske i upotrebne dozvole.
Takozvana divlja gradnja dovodi do prilično kontuznih situacija na terenu, počev od toga da se tolerancijom divlje gradnje od strane države kod građana stvara utisak da su svi jednaki pred zakonom, ali da zakon nije jednak pred svima, odnosno da većina mora da pribavlja sve potrebne dozvole za gradnju, a da je ne mali broj pojedinaca pošteđen te obaveze, pa do toga da je zbog statusa nelegalno podignutog objekta cena istog znatno manja od tržišne cene pa do toga da infrastrukturni problemi, kao što su priključak na elektroenergetsku mrežu, na gasnu, na vodovodnu mrežu često rezultirali samovoljom pojedinaca i opet nelegalnim priključenjem na iste, što dalje vodi procesuiranju od strane nadležnih državnih organa. Time se nepotrebno opterećuje i pravosudni i upravni sistem ove države, a poreski obveznici su dužni da plaćaju nepotrebne troškove nastale zbog nečije nemarnosti, greške ili pak inata.
Iako je bilo više pokušaja u prethodnom periodu da se ovaj problem reši i da se napokon izađe iz sive zone desetina i stotina hiljada nelegalno sagrađenih objekata postojeća zakonska rešenja nisu dala očekivane rezultate i dosadašnji učinak u postupku legalizacije je bio veoma slab.
Na drugoj strani nesređeni odnosi oko pribavljanja građevinskih i upotrebnih dozvola, kao i naknadno legalizovanje već izgrađenih objekata neprestano generišu imovinske i upravne sporove i time nepotrebno opterećuju pravosudni sistem države, dok je tržište nekretnina prilično hendikepirano time što objekti iz divlje gradnje ne mogu da dostignu punu tržišnu cenu već se najčešće prodaju u bescenje opet na štetu građana koji su svojim radom pokušavali da sebi i svojoj porodici obezbede krov nad glavom.
Sada ću se revijalno osvrnuti na pojedine članove ovog zakona. Članom 12. ovog zakona pooštreni su uslovi za legalizaciju jer se uz zahtev koji je podnet do 11. marta 2010. godine traži i projekat izvedenog objekta, a ne elaborat kao što je to bilo u prethodnom zakonu. Članom 13. definisan je minimum projektne dokumentacije za legalizaciju koji je i detaljniji i strožiji nego što je to bilo predviđeno prethodnim rešenjima. Članom 14. uvođenjem kriterijuma površine do i preko 300 m2 uvodi razliku između objekata koji su građeni zbog elementarnih životnih potreba i objekata koji su građeni zbog sticanja imovinske koristi.
Članom 19. definisana je obaveza nadležnog ministarstva da bliže propiše uslove za objekte iz člana 3. ovog zakona i sigurno je da će podzakonskim aktima ovog zakona tj. pravilnicima biti definisan rok u kom ministarstvo to treba da učini. Članom 31. definisana je obaveza lokalne samouprave da omogući odgovarajuće uslove i način plaćanja. Celo poglavlje četiri – rušenje je takođe predmet ovog zakona. Naime, uz napomenu da ne deluje preventivno oštrina kazne već izvesnost njene primene i odredbe Zakona o rušenju bespravno podignutih objekata moraju biti primenjene kako bi pojedine represivne mere se reflektovale preventivno na većinu građana čime se stiču uslovi da se napokon uvede red u materiju divlje i legalne gradnje.
Članom 34. omogućeno je priključenje nelegalnih objekata na komunalnu infrastrukturu, do donošenja rešenja o prihvatanju ili odbijanju zahteva za legalizacijom objekta. Ukoliko je rešenje organa negativno, odnosno objekat se ne može legalizovati, doneto rešenje se dostavlja organizaciji koja je izvršila infrastrukturni priključak i on se zatim nakon toga ukida.
Nadam se da će ovaj zakon početi da reguliše ovu problematičnu materiju i probleme koje smo do sada imali, tako da će SNS u Danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, uvaženi saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, možda ću se u svojoj diskusiji ponoviti sa mojim kolegama iz SNS po nekim pitanjima o kojima smo postigli konsenzus, ali nije naodmet, pre svega zbog naših građana, s jedne strane, a tako i zbog ljudi iz struke.
Naime, u želji da dam maksimalni doprinos donošenju kvalitetnog zakona, postarala sam se da kroz razgovor i konsultacije sa stručnim ljudima, ali i sa ljudima koji u svakodnevnom poslu dolaze u dodir sa ovom materijom, čitajući kako osnovni zakon tako i sadašnje izmene i dopune Predloga zakona, želim samo da ukažem na neke momente koji možda nisu sagledani iz druge perspektive, a mogli bi uticati na kvalitet samog zakona i na njegovo sprovođenje. Naravno, sve u cilju što efikasnije praktične primene ovog zakona, pri čemu nijednog momenta ne dovodim u pitanje stručnost niti uloženi trud.
U obrazloženju i razlozima za donošenje zakona navedeno je da je prvi razlog adekvatno regulisanje statusa zaposlenih u RGZ. Takođe, u objašnjenju pojedinih rešenja još eksplicitnije se tvrdi da je propisivanje zvanja i plata u Zakonu o državnom premeru i katastru bilo neophodno pošto Zakon o državnim službenicima kojima su uređena zvanja državnih službenika i njihovo napredovanje u svim državnim organima nije adekvatno zaposlenima geodetske struke zbog prirode posla i značaja posla koji obavljaju. Ovakva formulacija implicira ocenu da status zaposlenih u RGZ nije adekvatno regulisan i da Zakon o državnim službenicima nema adekvatna rešenja za značajne poslove od opšteg interesa za Republiku Srbiju, da postojeći sistem plata nedovoljno motiviše zaposlene na rad i da postojeći sistem ne eliminiše prostor za korupciju.
Čini mi se da ovakve ocene ne stoje i čini mi se da ovo može da navede na zaključak da je ovaj predlog zakona u suprotnosti sa drugim zakonom, naročito sa Zakonom o državnim službenicima i možda bi trebalo ukloniti iz ovog zakona takve ocene, a povećani obim poslova koji se očekuje u Zavodu u narednom periodu rešiti upošljavanjem novih radnika.
Član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama ostavlja prostor možda za tumačenje da geodetska organizacija može dobiti licencu iako ima zaposlene bez geodetske licence. Koji je smisao izdavanja licenci i licenciranja ako se u stavu 4. kaže da se "korisniku budžetskih sredstava i javnom preduzeću može izdati licenca za rad za geodetske radove koje mogu da obavljaju samo za svoje potrebe"? Možda bi trebalo ostati pri ranijem rešenju koje zahteva da geodetska organizacija ima licencirane radnike i da sve geodetske poslove, bez obzira da li za sopstvene ili tuđe potrebe, obavljaju stručna i licencirana lica i organizacije.
Zakon o državnom premeru i katastru iz 2009. i 2010. godine, kao i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama, reguliše način izdavanja licenci licima geodetske struke. Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009. godine reguliše rad Inženjerske komore Srbije koja ima proceduru i izdaje licence inženjerima građevinske, mašinske, arhitektonske, elektro i ostalih tehničkih struka, među kojima i licence geodetske struke, i to 372 – odgovorni projektant geodetskih
projekata, 471 - odgovorni izvođač geodetskih radova, 771 – odgovorni izvođač sa specijalističkim strukovnim studijama geodetskih radova na objektima visokogradnje i niskogradnje, 871 – odgovorni izvođač geodetskih radova na objektima visokogradnje i niskogradnje.
Naime, u našem pravnom sistemu u ovom trenutku imamo dva zakona koji regulišu licenciranje inženjera geodetske struke. Predložena izmena zakona detaljnije opisuje proceduru licenciranja lica geodetske struke, ali bojim se da takvo rešenje uvećava troškove inženjerima koji treba da imaju licencu po Zakonu o planiranju i izgradnji i licencu po ovom zakonu i, naravno, uvećava administraciju koja se bavi izdavanjem licenci.
Možda bi bilo bolje da se ukinu dvostruke licence i da Zakon o državnom premeru i katastru reguliše licenciranje organizacija i izdavanje licenci licima koja nemaju akademsko obrazovanje, dok bi izdavanje licenci inženjerima, kao i kod svih ostalih struka, rešavala Inženjerska komora Srbije.
Predlog zakona o izmenama i dopunama u članu 24. predlaže izmene osnovnog zakona definisanjem koje lice može da obavlja inspekcijski nadzor nad radom geodetske organizacije. Predlažem da pored odgovarajućeg obrazovanja, stručnog ispita, radnog iskustva, inspektor ima i odgovarajuću licencu geodetske struke. Taj uslov bi možda trebalo uneti u stav 1. i stav 2. ovog člana, jer mi nije baš logično da nelicencirani inspektor kontroliše rad licencirane organizacije i licenciranog lica koje obavlja geodetske poslove.
Srpska napredna stranka u Danu za glasanje će podržati ove izmene i dopune zakona. Hvala na pažnji.