Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 107. koji reguliše pitanje dostojanstva Narodne skupštine, ali je povređeno i dostojanstvo najvećeg broja naroda koji živi u Srbiji, a u pitanju je srpski narod.

Moram da priznam da sam malo zbunjen, jer nisam shvatio da li je prethodna govornica pogrešno protumačila reči kolege iz Dveri i da li se ona osvrće na to, što su u pitanju fizički napadi predstavnika Dveri isključivo na srpske majke? Da li je to ono što njoj smeta ili joj smetaju srpske majke kao takve onako kako smo mi razumeli? Razumeli smo i osuđujemo svaki napad na svaku majku, ne samo na srpsku majku.

Moram da primetim i da prethodnoj govornici uvek smeta sve ono što ima prefiks srpsko, pa joj tako danas smetaju srpske majke, juče joj smeta SPC, prekjuče joj smetaju srpski generali, ali ja vas molim da ubuduće primenite Poslovnik i da je opomenete, u krajnjem slučaju uvek možete da joj oduzmete dva minuta od tog vremena. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa slična situacija kao i kada je bila rasprava o amandmanu na član 1. predloženog zakona. Dakle, opet smo imali amandman kojim se predviđa brisanje člana, a u obrazloženju nikakvu argumentaciju zašto bismo mi eventualno uopšte razmotrili takvu jednu mogućnost.

Ja se ne bih javljao da nisam pročitao obrazloženje samog amandmana. Predlagač amandmana u svom obrazloženju, besmisleno potpuno, kaže – rezultat uvođenja dualnog obrazovanja biće školovanje dece za radna mesta koja ne postoje i obezbeđivanje neograničene količine ekstremno jeftine radne snage odabranim poslodavcima. Potpuna neistina i na jedan vrlo zlonameran i vrlo neodgovoran način plasirana, ali, znajući od koga dolazi, nisam se preterano začudio.

U nastavku obrazloženja kaže demokratska stranka, dakle, da ne bude zabune, ne prozivam ja sada DS, nego samo čitam obrazloženje…

(Balša Božović: Aha, replika.)

Nema replike.

Dakle, Demokratska stranka, u narodu poznata kao žuto preduzeće, neće dozvoliti da generacije budućih đaka budu upropašćene zbog nečijeg hira? Pa ovo je skandal. Takvo napisano obrazloženje, ponoviću, na vrlo neodgovoran i zlonameran način predstavlja skandal i ja zaista moram da apelujem i na Odbor za ustavna pitanja da još jednom razmotri mogućnosti da ovakve amandmane odbace. Šta ovo znači? Pa nemojte samo vi da nekog optužujete za upropašćivanje zbog nečijeg hira, vi koji ste upropastili sve čega ste se dotakli, da ne pominjem ekonomiju…

… da ne pominjem sve ostale segmente.
Dakle, molim vas, samo vi nemojte nekog da upozoravate da upropašćuje nešto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika je u pitanju na direktno pominjanje imena.

Vidim da prethodni govornik ne zna razliku između učenja kroz rad i sam rad. Ali, ono što prosto bode oči je prosto pominjanje regrutovanja jeftine radne snage, na čemu insistira prethodni govornik, a pri tom on dolazi iz stranke koja je direktno zaslužna za sve to što danas imamo kao posledicu. Dakle, upropastili stotine i stotine firmi i preduzeća, ostavili bez posla stotine hiljada ljudi u njihove vreme, uništili tu istu budućnost mladih ljudi, nad čijom sudbinom danas tobože lamentiraju.

Oni danas nama spočitavaju šta? Rijaliti programe. Rijaliti programi su produkt njihove vlasti, predsedavajući, produkt njihove vlasti. Kakve veze SNS ima sa rijaliti programima? O čemu pričate vi ljudi? I to isti oni koji ne znaju razliku i ne znaju ko je Nadežda Petrović i ne znaju ko je Milutin Milanković. Jel nam oni to spočitavaju? Jesu li oni ta kulturna elita? Ja vas molim i vas pitam da li možda vi znate kako se naziva ta kulturna elita čiji postulati leže u tome – strpaj sve što možeš u svoje džepove danas, odmah, opustoši budžet, opustoši građane Srbije i predstavljaj se kao nekakvom elitom? Jel to šutanovizam možda, ili balšizam? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja i sva ona su upućena istoj, da kažem, adresi, a to je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. To je jedna tema i afera koja tišti građane Beograda, a o kojoj se nedovoljno pričalo u javnosti.

Pitanje glasi – koliko je koštao građane Beograda, ali i Srbije, sedam metara visok vrh pilona Mosta na Adi? Drugo, zašto nikada nije postavljen taj sedam metara visoki vrh pilona Mosta na Adi, koji je konkretan razlog za to? Da li je istina da tako izgrađen vrh pilona uopšte nije bio predviđen prvobitnim projektom, ali i postojećom građevinskom dozvolom?

Ako je istina, odakle onda uopšte ideja da se pristupi tome? I poslednje pitanje je ko je radio taj projekat?

Sada, zašto je ovo važno? Važno je zato što se ovde vidi na ovom primeru sva bahatost i bezobrazluk ili suština njihovog, kada kažem njihovog mislim na Đilasa i na kompaniju, shvatanja politike i bavljenja ovim poslom.

Dakle, prvo urade projekat na jedan način, za to dobiju građevinsku dozvolu, pa onda naknadno nekom pametnjakoviću padne na pamet da se tu nešto doda, pa onda oni naruče taj deo pridodat, pa onda urade. Sve to lepo građani plate, preskupo plate i na kraju taj jedan deo završi u magacinu, završi u šupi.

To pokazuje ili nemar, apsolutnu nemar, i nezainteresovanost bivših gradskih čelnika ili s druge strane, potpuni javašluk ili s treće strane nešto u šta ja sumnjam, a to je unapred pripremljena prevara, unapred pripremljena otimačina, novca građana Srbije i Beograda, apostrofiram.

Zašto ovo sve govorim, pa taj nedostajući vrh pilona je kupastog oblika, sedam metara dužine i napravljen je od nerđajućeg čelika. Čine ga osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svakom mestu. Dakle, takva jedna konstrukcija ne može da bude jeftina. Apsolutno ne može da bude jeftina. Ja nisam stručan da procenjujem sada vrednost takve jedne konstrukcije između ostalog, zato i postavljam pitanje onima koji su stručni za to, ali sam apsolutno siguran da su građani Beograda za ovu slobodno ću reći, idiotariju morali da izdvoje pozamašnu svotu novca.

I kao da nije bilo dosta afera, kao da nije bilo i previše afera, kao da čitav projekat mosta na Adi nije bio zapravo jedna velika afera, kao da most nije bio sam po sebi problematičan u smislu cene, kao da nije bila dosta činjenica da je cena mosta sa pripadajućim kamatama i svim ostalim troškovima iznosila više od 550 miliona evra. Koleginica Tomić kaže više čak i od 600 miliona evra.

Primera radi, izneću podatak da je predračun za planirani most, tramvajski most na Savi takav da će koštati oko 40 miliona evra. U pitanju je skoro isti most kao most na Adi. Gotovo isti most, isti po broju traka, isti po dužini, isti po širini, a ovaj je koštao 160 miliona evra, bez pristupnih saobraćajnica, a ovaj će koštati 40 miliona.

Kako će koštati 40 miliona, pa tako što je to cena bez kombinacije, bez ugradnje, bez korupcije, bez mita, bez trange - frange, bez ja tebi ti meni, e zato je takva cena. Zato će koštati 40 miliona. Setite se samo da su oni i za nabavku 30 tramvaja, uzeli kredit, komercijalni kredit od 80 miliona evra, da bi nabavili tramvaje koje, uzgred budi rečeno nisu ni mogli da koriste, jer tramvaji nisu ni bili pripremljeni za šine kakve imamo.

I gde su završili ti tramvaji? Da ne spominjem to što su prilikom nabavke autobusa isključivo po difoltu nabavljeni od strane stranog ponuđača od „Solarisa“, a ne od domaćeg, itd. U tome se vidi suština njihove vlasti.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana je objavljena vest da je uhapšeno više odgovornih lica Javnog preduzeća „Poslovni prostor Vračar“, zbog sumnje da su oštetili ovo preduzeće za više stotina miliona dinara. Ovu vest su preneli mnogi mediji, dakle, kako štampani, tako i elektronski. Ja ispred sebe imam mnogo članaka različitih medijskih portala, dakle, i Blic, i Mondo i Telegraf, da ne nabrajam sada. U svakom slučaju, gotovo svi mediji su preneli tu vest i ta vest je izazvala veliku pažnju, kako javnosti, tako i građana.

Tragom vesti ispostavilo se da je MUP, tj. beogradska policija podnela krivičnu prijavu protiv pet bivših direktora i visokih rukovodilaca ovog preduzeća, dakle, preduzeća za upravljanje „Poslovnim prostorom Vračara“, a inače visokih funkcionera DS. Sećate se, mi smo u nekoliko navrata ovde iznosili i u javnost i ispred skupštinske govornice sve te informacije.

Zašto je ovo važno? Važno je iz razloga što su pripadnici te stranke godinama uništavali ovu beogradsku opštinu i pustošili i budžet gradske opštine Vračar, ali opustošili i sva javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač SO Vračar i rezultat te vlasti su katastrofalni dugovi, gubici, minusi i sve ostalo.

Moja pitanja su konkretno upućena MUP. Ona konkretno glase – koja je kvalifikacija krivičnih dela u ovom slučaju u pitanju? Drugo, i ono što je bitnije, da li će istragom biti obuhvaćeni i politički činioci bivše opštinske vlasti na Vračaru, oličeni, kako sam rekao, u DS?

Zašto je važno da istragom budu obuhvaćeni i ostali bivši funkcioneri opštine Vračar? Da bi se utvrdilo da li su ti pomenuti direktori to radili samostalno, na svoju ruku, da bi pribavili materijalnu koristi, ili su to možda radili po nečijem nalogu, dakle, po nalogu npr. opštinskih funkcionera, visokih funkcionera DS, koji su svi redom bili bliski sa tajkunom Draganom Đilasom.

Ono što je dobro, ono što je pozitivno, to je što ova afera, sada je već očigledno, dobija svoj epilog. To je ono što daje nadu da će i ostale afere žutog preduzeća dobiti svoje epiloge, mislim na sudske epiloge, i sve ostale Đilasove afere, a ima ih nebrojano mnogo. Podsetimo se samo afere koja još nije dobila pun epilog, afere oko podzemnih kontejnera, kada je „Gradska čistoća“ oštećena za više od 100 miliona dinara. Postavljanje 1.800 kontejnera koštalo je oko šest miliona evra. To je bila nabavka. Ali, posle je i ugradnja koštala još oko pet miliona evra, a propali su brzo, pa je sadašnja gradska vlast morala da uloži još milion evra da revitalizuje stanje.

Dakle, postupak javne nabavke, isporuke i ugradnje podzemnih kontejnera donet je bez odluke Upravnog odbora JKP „Gradska čistoća“. Policija je utvrdila u istražnom postupku da je država u ovom slučaju ukupno oštećena za 169.299.000 dinara.

Da se podsetimo ostalih afera, afere Bulevar. I ona nije dobila konačni epilog, iako su neki uhapšeni, kao npr. onaj Bjelić, sećate se, najbliži saradnik tajkuna Dragana Đilasa. Krivično vanpretresno veće je 12. septembra donelo rešenje kojim je potvrdilo optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal, Bjelić i ostali uhapšeni su u aprilu 2014. godine zbog sumnje da su u pomenutim zloupotrebama oštetili budžet Grada Beograda za iznos od 642 miliona dinara.

Pomenuli smo pre nekoliko dana i aferu oko vrtića i Altine, kada Altina naprasno postaje centar Beograda, postaje skuplja nego Terazije, kada grad zbog štetnog ugovora mora da isplaćuje 29 hiljada evra mesečno za zakup na Altini. Da uporedimo samo, na Voždovcu je taj iznos 1.200 evra, u Mladenovcu 1.700 evra, na Starom gradu 4.000 evra, a na Altini 23.000 evra. I, još jedno, taj isti Dragan Đilas ima morala da izlazi u javnost, pa kaže – prvi intervju Dragana Đilasa za „Nedeljnik“, kaže: „Moramo da zaustavimo propadanje Beograda“. Kako ga nije sramota, samo on nek ne spašava Beograd. Samo on neka ne zaustavlja dalje propadanje Beograda.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, u pogledu tendencioznih i lažnih navoda izvesne grupe građana koja sebe naziva nekakvim pokretom nekakvih građana, slobodnih građana ili ko zna šta već, kako je u određenim beogradskim opštinama, konkretno u opštini Vračar i, čini mi se, u opštini Zvezdara, došlo do povećanja broja birača u birački spisak. Sećate se, u pitanju je neuspeli predsednički kandidat, bivši Zaštitnik građana, koji je ostao poznat po tome što nije radio svoj posao, a za šta je dobijao basnoslovne sume novca na ime plate.

Uprkos tome što mi znamo da je u pitanju jedna potpuno notorna neistina, uprkos tome što se gradska opština Vračar istog dana, čini mi se, oglasila, zvanično demantovala ovakve tvrdnje, uprkos tome što se ministar unutrašnjih poslova zvanično oglasio, ja apelujem i pozivam nadležno ministarstvo, dakle, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i smatram da je neophodno da se i oni oglase i odbace ove sulude i, ponavljam, vrlo zlonamerne laži.

Pročitaću obaveštenje o broju upisanih birača u jedinstveni birački spisak za teritoriju Gradske opštine Vračar. Dakle, Gradska opština Vračar saopštava da je na današnji dan, 4. oktobra 2017. godine, u jedinstveni birački spisak za teritoriju ove opštine upisano 63.310 birača sa pravom glasa. Poređenja radi, na dan održavanja izbora za predsednika Republike, 2. aprila 2017. godine, bilo je upisano 63.656 birača, odnosno 346 birača više nego što su to ovi Jankovićevi pokušali da slažu. Dakle, toliko o tome. Mada, mene to ne čudi, jer u pitanju je stranka čiji se, odnosno pokret čije se delovanje zasniva na laži.

O čemu se, predsedavajući, zapravo radi? Radi se o stvaranju atmosfere kako se tobože priprema neka izborna krađa, a u stvari radi se o pripremanju terena za izborni neuspeh koji ih čeka na predstojećim izborima za grad Beograd. Oni to dobro znaju. U koliko god oni kolona išli, koliko god imali dosističkih kandidata, oni dobro znaju da ih čeka izborni neuspeh.

Jer, ko će da glasa za njih? Ko će da glasa za iste one koji su godinama i decenijama devastirali i unazađivali grad Beograd? Ko će da glasa za opciju koja je Beograd ostavila u dugovima od skoro 1,2 milijarde evra? Dakle, skoro 500.000.000 evra Grad direktno ima dugova. Ali, kada se u to uključe i dugovi gradskih opština i dugovi javnih komunalnih preduzeća, onda je cifra skoro 1,2 milijarde evra.

Ko će da vrati taj novac? To su dugovi koje mi vraćamo proteklih nekoliko godina, i što je najvažnije, bez dodatnog zaduživanja, bez dinara novih kredita, a vratili smo skoro pola isključivo na osnovu realnih osnova i na osnovu sopstvenih ušteda sredstava.

Zato se danas u Beogradu rekordno gradi. Zato je rekordan broj kapitalnih investicija. Zato imamo preko 500 gradilišta. Zato imamo desetine hiljada novih registrovanih preduzetnika. Zato imamo preko desetine hiljada novih radnih mesta. Zato nam javna preduzeća ne posluju sa gubicima.

Šta su oni radili? Samo smišljali kombinacije i načine kako da se obogate. I Đilas tajkun, i Šapić i Šutanovac, i svi oni zajedno, samo isključivo pravili kombinacije i razmišljali kako je moguće da još neki dinar strpaju sebi u džep. Sklapali štetne poslove, štetne ugovore, nemamo dovoljno vremena, izneću samo jedan.

Dragan Đilas i Aleksandar Šapić, dok su vladali Beogradom, sklopili su dil sa Milijom Milosavljevićem, ktitorom, po kome Grad Beograd, svakog meseca do 2020. godine mora da plaća čak 23.700 evra za zakup vrtića u Altini. Odjednom, u njihovo vreme Altina postaje Terazije i skuplja i atraktivnija lokacija od Terazija. Altina! Dvadesettri hiljade i sedamsto evra mesečno Grad Beograd plaća do 2020. godine, dakle.

To je način kako su Dragan Đilas tajkun, Šapić, Šutanovac i svi ostali razmišljali i vodili Grad Beograd.

Zahvaljujem, predsedavajuća. Vrlo ću kratko.Pre toga želim da kažem da se potpuno slažem sa kolegom Jokićem u njegovim ocenama malopređašnje diskusije. Predlažem da se odbije ovaj amandman na član 2, iz tri razloga. To ću vrlo kratko obrazložiti. Prvi razlog je što predlagač amandmana nije pokušala apsolutno ni na koji način da obrazloži sam predlog amandmana, ni na koji način, osim što je vređala državne službenike, ali to je na njenu čast ili na njenu sramotu. Ocenjivala je državne službenike kao lenje, neprofesionalne, čak i reč kriminalci mislim da je upotrebila. Opet kažem, to je na njenu sramotu.

Drugi razlog zašto treba odbiti ovaj amandman je iskazan u mišljenju Vlade Republike Srbije koje smo svi dobili, nadam se da smo svi i pročitali. Ja sam potpuno saglasan sa takvim stavom Vlade Republike Srbije.

Treći razlog je taj što smo u načelnoj raspravi apsolutno izneli sve moguće argumente zašto je ovaj zakon dobar, a ako je predlagač amandmana slušao načelnu raspravu, uprkos opstrukcijama, pritiscima, mogao je da zaključi zbog čega ovaj zakon treba prihvatiti, a zbog čega treba odbiti upravo ovaj amandman.

Imam samo još jednu rečenicu. Pozvao bih predlagača amandmana, mogu i u pauzi, ja sam se potrudio pa sam odštampao sa Vikipedije, ovde je biografija čuvene srpske slikarke Nadežde Petrović i biografija čuvenog srpskog slikara Uroša Predića, pa svojim pristalicama, nije to naročito skupo, može da umnoži, da fotokopira i da podeli svojim pristalicama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem prvo da sam vrlo pažljivo slušao obrazloženje predlagača amandmana, a moram da priznam i da ništa nisam shvatio iz tog obrazloženja.

Razlog za to je što predlagač amandmana nije ni pokušao da obrazloži svoje obrazloženje. Sa druge strane, Vlada je vrlo jasno dala obrazloženje zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman, ali imam razumevanje za predlagača amandmana.

U tom smislu, želim da iskoristim priliku da mu čestitam prinovu u njegovoj porodici, jedan lep događaj juče. Želim i daću sebi slobodu da kažem i u ime poslaničke grupe SNS da mu poželim puno zdravlja i sreće. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman.

Potpuno saglasan sa onim što je ministar malopre izneo kao i sa stavovima koji su navedeni u obrazloženju mišljenja Vlade Republike Srbije i ja bih predsedavajući na jednom konkretnom primeru ukazao na to zašto je dobro što mi donosimo Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i zašto je loše što do sada nismo imali Nacionalnu akademiju te vrste, odnosno stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi, recimo, nekih predsednika opština. Konkretno, predsednika opštine Vračar itd.

Možda bismo na taj način sprečili da dođemo u jednu tužnu situaciju, u koju smo došli pre nekoliko dana, kada je jedna porodica iseljena iz svog stana, a taj slučaj je zadobio veću medijsku pažnju. Kažem, možda bismo na taj način sprečili, možda bi tim usavršavanjem kadrova koji su vodili opštinu Vračar sprečili da dođemo u tako nemilu situaciju, jer predsednik opštine Branimir Kuzmanović nije našao za shodno tokom godina, dok je vodio opštinu Vračar, da primi na sastanak, da primi na razgovor tu porodicu. Ali, stranka iz koje dolazi predlagač amandmana i koji je malopre govorio, je pokušala da taj slučaj ispolitizuje. Pokušala je da to predstavi kao nešto za šta je kriva SNS ili aktuelna vlast, što apsolutno nije tačno.

Dakle, ja bih samo pročitao zbog građana, a trajaće jako kratko, izjavu žene koja je upravo iseljena iz te kuće. U pitanju je Dobrila Petrović, koja kaže – Demokratska stranka je kriva, a zahvalna sam Vučiću…

Molim vas, obrazlažem, dajem vam primer zašto je dobro da stručno usavršimo predsednike opština, buduće, aktuelne, da ne dođemo u situaciju u kojoj jedan predsednik opštine iz DS apsolutno nije želeo, nije imao obzira da se sastane sa ženom koja je u problemu, da je primi na razgovor.
Zato nam treba Nacionalna akademija za javnu upravu. Da stručno usavršimo zaposlene, između ostalog i predsednike opština koji će imati sluha da se bave problemima građana.
I, kao što rekoh, izjava Dobrile Petrović, kaže – zahvalna sam Vučiću koji je zbrinuo moju maloletnu decu i mene. A osuđuje DS koja je pokušala kako da se izrazim, a da to ne bude suviše naglo, koja je pokušala da politički profitira na njenoj nesreći.
Imam samo tri rečenice da kažem. Prva stvar je, SNS ne može da ulazi u meritum sudskih presuda, ne može da ulazi u sudske odluke. Ono što može i ono što je učinila, to je da je ljudski pomogla toj porodici Petrović. Treće, što je jako važno, DS nije želela da primi na razgovor tu porodicu. Godinama je odbijala da pomogne tim ljudima.

Uvaženi predsedavajući, ali vas pre prelaska na poslanička pitanja, molim da obezbedite uslove da mogu da govorim.
(Srđan Nogo: Kakvo je ovo ponašanje? Ja nisam dobio svoje vreme. Zovi Vučića i pitaj ga šta da radiš.)
Ja u ovom trenutku ne mogu da govorim dok kolega galami tamo i rukama i nogama, ne mogu da se koncentrišem.
Ugrožena mi je bezbednost, pa vas molim da učinite sve ono što vam Poslovnik nalaže da mi omogućite da govorim.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pa, predsedavajući, ja bih parafrazirao misao jednu da se ubica uvek vraća na mesto zločina. To govorim iz razloga što prethodni govornik, koji je ovde iznosio razne gluposti, je ovde lamentirao tobože nad sudbinom državne uprave, javne uprave, a on upravo dolazi iz redova stranke, koja dok je vršila vlast u Srbiji, je bukvalno uništila, unazadila državnu i javnu upravu. Izvršila je najstrašniju moguću partizaciju državne uprave.

Setite se tog perioda, u pitanju je period do 2012. godine, kada ni čistačica u bilo kom javnom preduzeću ili ustanovi nije mogla da se zaposli ako nije imala člansku kartu DS. Bukvalno ni čistačica. I on danas nama drži neke pridike ovde. Trebali ste da ga opomenete. Trebali ste da mu ukažete na to da ne govori istinu.

Koji je bio domet njihove vlasti i koji je njihov program bio u pogledu unapređenja državne uprave? Tako što su u lokalnim samoupravama u kojima su vršili vlast, u jednoj od njih su decenijama vršili vlast, u pitanju je gradska opština Vračar, jedino što su umeli, umeli su da dovode partijske kadrove. Znate šta su radili? Unapredili su jedan model do besmisla potpunog. U toku jedne kalendarske godine. imenuju preko 40 pomoćnika predsednika gradske opštine, tako što ih rotiraju na po tri meseca ili manje. To je domet njihove vlasti. To je bio njihov program u pogledu unapređenja državne uprave.

Molim vas, gospodine ministre, da se i ne obazirete mnogo na kritike koje su dolazile od prethodnog govornika. U pitanju je čovek koji se danas zalaže za nešto, a već sutra to isto kritikuje i pljuje.

Pogledajte ovo, molim vas, gospodine ministre. Da li ste znali da je pre samo tri godine, 2014. godine, taj isti Balša Božović, kako kaže moj uvaženi kolega Orlić, sa tajkunom Draganom Đilasom promovisao muzičku fontanu na Slaviji, sličnu onoj kakvu danas imamo? Promovisao i pričao o tome da je to ne znam kakvo dostignuće.

Odmah se vraćam, samo da vam pokažem, jako je važno i zbog građana, dakle u boji je slika, pogledajte njihovu zamisao. Da li je to slično onome što danas imamo na Slaviji na sreću? Jeste, ali danas to ne valja zato što je SNS ovo uradila.
Istina je da je prethodnih godina Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sprovelo racionalizaciju broja zaposlenih, samim tim doprinelo značajno, da kažem, uštedi u čitavom javnom sektoru. To je, između ostalog, omogućilo da zemlja, hajde tako da se izrazim, lakše, između ostalog, i prebrodi to predbankrotno stanje koje smo zatekli. Dakle, setiće se prethodni govornik tih godina. U pitanju je 2012. godina. Bukvalno smo bili pred bankrotom. Penzije nismo imali da isplatimo skoro. Prazna kasa. To je ono što su nam ostavili, ali je pobegao iz sale pa ga nema da čuje šta imam da mu kažem.
Ono što je neophodno, ono što je ostalo da se uradi, ono što moramo sada da uradimo jeste bolja organizacija samog posla i bolja struktura samih zaposlenih u državnoj upravi. Za tako nešto su nam potrebne dalje reforme, pojednostavljenje svih procedura, implementacija novih tehnologija, pre svega digitalizacija koju smo već pominjali danas ovde, zatim edukacija i povećanje efikasnosti.
Prethodna ministarka, danas premijerka, ali kako vidim i aktuelni ministar, gospodin Ružić, rešeni su da sprovedemo ono što smo zacrtali, a to je transformacija državne uprave. Ono što bih u tom smislu istakao, to je da je neophodna potpuna primena strategije reforme javne uprave.
Primenom strategije, potpunom primenom strategije reforme javne uprave imaćemo tu efikasniju i bolju državnu ili kako vole da kažu - javnu upravu i jeftiniju državnu upravu, što je jako važno.
Zakon o opštem upravnom postupku omogućio je da uprava konačno postane servis građana, što ona i treba da jeste, što je bio i predizborni program SNS još od 2012. godine, da uprava konačno postane servis građana. Time obezbeđujemo adekvatan tretman svakog pojedinca, svakog građanina.
Ukinute su najrazličitije takse koje su postojale, različita uverenja, izvodi itd, a po prvi put smo došli u situaciju da prilikom pribavljanja različitih dokumenata, koja su nekada morala da se pešaka, tako da se izrazim, pribavljaju, danas to službenim putem činovnici rade umesto građana. To su koraci koji uspostavljaju ono što nazivamo efikasnom javnom upravom i to su koraci koje imamo kao rezultat dosadašnjeg rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Danas možemo reći, ponosno možemo reći da Srbija polako, ali sigurno dobija obrise moderne države, moderne, uređene države između ostalog i povezivanjem najvećih državnih registara.
Ono što bih posebno istakao u tom smislu, to je njihov prenos u elektronski oblik. Dakle, više od 145 institucija državne uprave i lokalne samouprave pruža trenutno više od 800 različitih usluga na portalu Elektronske uprave prema podacima kojima ja raspolažem.
Osim toga, brojne su i administrativne olakšice koje, da kažem, olakšavaju poslovanje privrednih subjekata, a napominjem da su sve donete upravo na inicijativu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
U kontekstu svega ovog rečenog ovi današnji predlozi zakona predstavljaju prirodan sled u procesu transformacije državne uprave i dobro je što je Vlada Srbije postavila kao jedan od prioriteta osnivanje Nacionalne akademije za stručno usavršavanje u javnoj upravi.
Ovo će po prvi put uvesti obavezno obrazovanje državnih službenika i to na svim nivoima i svi državni službenici od republičkog do lokalnog nivoa proći će jedinstvenu, standardizovanu normu edukacije, a sve u cilju profesionalizacije državnih službenika.
To je jedan značajan segment razvoja ljudskih resursa u javnoj upravi, ali i ostvarivanju ukupnih ekonomskih ciljeva.
Sada bih mogao da nastavim taksativno da nabrajam sve ostale rezultate ministarstva, ali nalazim da je ministar prosto pozvaniji u tom smislu, a nešto od toga smo i čuli u njegovoj uvodnoj reči.
Iz svih razloga koje sam naveo želim da pozovem da podržimo ove predloge zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nekoliko članova je prekršeno - član 106, ali i član 107.

Ovde smo imali primer vrhunskog licemerja od prethodnog govornika koji je samo pre nekoliko minuta pričao o zloupotrebi tobože dece u političke svrhe, a upravo on to sada radi, obrazlažući svoj amandman.

Dakle, u pitanju je jedan politički protest u jednoj osnovnoj školi u Zemunu, koja je, zbog njihovih nastojanja da to prikažu na ne znam kakav način, postala planetarno poznata, a ja ću vam reći šta se krije iza tog protesta. Krije se zloupotreba dece u partijske svrhe, predsedavajući.

Evo, mi imamo sliku ovde Miloša Đajića, kandidata za potpredsednika DS, koji je organizator tog protesta i ovo je vrhunski primer zloupotrebe upravo te dece u partijske i u političke svrhe.