Dame i gospodo narodni poslanici, osnovno pitanje koje se ovde postavlja je, da li će ova vlada biti uspešna i da li ona uopšte može biti uspešna? Na to pitanje treba dati odgovor, a može kroz analizu kakva je ova vlada, a verovatno svetski rekorder u broju stranaka koje je sačinjavaju i po broju potpredsednika koje ona ima. Ona po prirodi stvari i po logici ljudi ne može biti uspešna, jer će biti opterećena bavljenjem sobom i biće opterećena neprekidnim međusobnim sukobljavanjima i iznalaženju kompromisa i gubljenju vremena da dođe do nekih rešenja. Međutim, ova vlada, u stvari ova vlast je ovde od 6. oktobra. Do danas ona je više glumila opoziciju i činila sve da bude opozicija, predstavljala se kao opozicija, tako da smo u ovoj zemlji imali opoziciju na vlasti, a vlast u opoziciji. Nadam se da će ona sada, posle ovoga današnjeg dana preuzeti odgovornost na sebe, za sva svoja činjenja i nečinjenja u ovom i prethodnom periodu. Ono zbog čega bih bio neobično srećan, ako bi se desilo čudo, a da najzad u toj oblasti zdravstveni radnici i zdravstvo doživi jedan svoj preporod, da se desi da dostojanstvo se vrati zdravstvenim radnicima, materijalni status poboljša i poboljša lečenje.
To je nešto što je možda od vitalnog interesa za ovu državu. Međutim, mandatar u svom ekspozeu nije ni pomenuo zdravstvo. Kada smo kod zdravstva, tu se dešava vrlo interesantna situacija, da ono do sada, opterećeno silnim problemima, a već u startu biva opterećeno neslaganjem zdravstvenih radnika sa izborom ministra za zdravlje, gospodina doktora Joksimovića. Šta se to dogodilo da je doktorka Nada Kostić, koja je bila ministar u prelaznoj vladi, odjednom postala nepodobna da nastavi da bude ministar u sada ovoj, novoj vladi, koja će takođe verovatno biti prelazna? Šta se to desilo, šta je to njen greh da više ne može da radi posao koji je mogla da radi nekoliko meseci? Šta je to kvalitet gospodina doktora Joksimovića, jer je on isto tako bio prisutan u DSS-u, kada se birao ministar prelazne Vlade, ministar za zdravstvo.
Verovatno, odgovor na to pitanje dao je gospodin Zoran Šami, potpredsednik DSS-a, koji je pre nekoliko dana na konferenciji za štampu izjavio, verovali ili ne, sledeće, ne treba da zdravstveni radnici uopšte brinu o tome, uskoro ministar zdravlja više neće biti lekar. Da li će on biti pekar ili alvar ili saobraćajac, a da će takvi ljudi voditi zdravstvo, ko će onda voditi, ako neće voditi lekari. U stvari, tu je greh gospođe doktorke Nade Kostić, koja je izjavila i izjavljivala, vrlo korektno se zauzimala za interes zdravstvenih radnika, da će izvršiti depolitizaciju zdravstva, da će krenuti u ozbiljne reforme u zdravstvu. To je ono što se zamerila i rekla je da političari ne shvataju sve probleme zdravstva, da oni treba da se udalje od zdravstva i od rukovođenja zdravstvom. To je u stvari bio njen suštinski greh, da ona odjednom postaje apsolutno nepodobna.
Prema tome, problem politizacije se nastavlja u zdravstvu. Imali smo do sada julovsko partijsko zdravstvo, sada ćemo imati umesto julovskog zdravstva dosovsko, iz DSS-a, a zdravstvo je jedno, ali je suština i priča, ostaće potpuno ista. Ono što mandatar takođe nije rekao, a govorio je o programu DOS-a, što je pomalo neshvatljivo, da postoji jedan program od 18 programa, napravljen u nekom ekstratu, što je apsolutno nemoguće, da od tih 18 programa se ideološki, suštinski u mnogim tačkama potpuno razlikuju. Prema tome, ne možemo govoriti o nekom zajedničkom programu koji treba da bude ideologija 18 različitih stranaka. Upravo je izbegao to da priča, jer nije rekao ni V od Vojvodine, jednog dela Srbije, teritorijalno, i jednog dela Srbije u kojoj se u perspektivi očekuju vrlo ozbiljni problemi. A, da ne govorim o zajednici 7 opština, koju je gospodin Kasa pokrenuo i koja će uskoro doći na dnevni red i koja će biti realizovana, jer za nagradu što vrši destabilizaciju Srbije i što čak i teritorijalno svoju nacionalnu manjinu pokušava da izdvoji i da za njih obezbedi maksimalna i veća prava, nego što to garantuje pravo za nacionalne manjine, on se nagrađuje, pa postaje potpredsednik Vlade Srbije.
Uopšte nije bilo pomena o tome i nagoveštaja, da će se tražiti apsolutna autonomija Vojvodine i da će Skupština Vojvodine, sada većinski gledano od DOS-a, ali i od autonomaških stranaka i od separatističkih stranaka iz Vojvodine, na tome insistirati. Iako je bitno, da se odgovori upravo na ta ključna pitanja, koja čine i koja obezbeđuju stabilnost Srbije. Ako na ta pitanja nemamo odgovore i ako nas u budućnosti čeka potpuna destabilizacija, onda ova vlada više neće vladati kompletnom Srbijom, nego samo nekim užim ili užasnim njenim delom. Na kraju, kada su personalna rešenja u pitanju, gospodin Đinđić je verovatno zaboravio ili nije čuo ili pročitao izjavu gospodina Nenada Čanka, jednog od vodećih ljudi u DOS-u, koji se predstavio kao vrlo talentovan za finansije. Možda je on stvarno mogao zauzeti mesto ministra finansija, pošto je dao jedan predlog, a to su prenele sve novine, kako da izvuče Srbiju iz ekonomske krize. Gospodin Čanak je izjavio da treba samo naštampati novčanicu od 70 dinara, sa likom i delom Barta Simpsona i to prodavati po Americi, pa će se tako Srbija vrlo jednostavno izvući iz ekonomske krize. Čak i takvi predlozi od čelnika DOS-a su dolazili u poslednje vreme, u sklopu svih demokratskih promena, koje su najavljene i koje su činjene sve ovo vreme. Ono što sam možda zaboravio da kažem, kada je u pitanju ministar za zdravlje gospodin Joksimović, je to da je njemu posle svih teškoća koje će imati još na leđa natovarena i ekologija. Ili, bivše Ministarstvo za zaštitu životne sredine, kako sada u sklopu svih demokratskih promena i tu promeniše ime, pa nije životne sredine, nego je životna okolina. Verovatno, po uzoru na Hrvate, koji to zovu okoliš. Vidite, zašto mi uvek, kada jedni idu na jednu stranu, mi idemo na drugu stranu. Mi već 10 godina imamo to ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Svi na jednu stranu, a mi obavezno na drugu. Kada svi oni pređu na našu stranu, koja je dobra, mi, verovatno ne želeći da budemo ni sa kim, prelazimo na neku drugu stranu. Pogotovu što to danas u svetu postaje način življenja i što je kao nešto u trendu, i ne samo to, nego predstavlja i pravi i human odnos kako se jedna država i jedan narod odnosi prema svojoj životnoj sredini, pre svega u funkciji budućih pokolenja i novih naraštaja.
Mandatar je nagovestio da će za šest meseci biti formirano novo ministarstvo o resursima i ekologiji. To je stvarno u redu, to je dobro i to treba odmah da uradimo. Nema nikakve logike da se tu čeka. Toliko meseci je prošlo, ove vlasti, da je mogla da napravi taj program, pogotovu što je sve pripremljeno i svega nekoliko dana je potrebno da se jedno takvo ministarstvo i organizuje. Hvala lepo.