Poštovane koleginice i kolege, ja sam sa pažnjom slušao kolegu Pavićevića i u mnogo toga što je on rekao ja se slažem. Interesantan je njegov predlog i, kao što reče i ministar, nije bilo razloga da se baš apriori odbije taj predlog, ali vidimo da je preovladalo drugo mišljenje i nadam se da kolega Pavićević neće izgubiti volju za daljim savesnim radom i da će u budućnosti biti mnogo, mnogo više njegovih amandmana i kolege Živkovića koje ćemo mi prihvatiti. Mislim da je i ovo veoma veliki uspeh, oko 25% amandmana na ovaj zakon je prihvaćeno i meni je bilo zadovoljstvo na odboru da mogu da konstatujem da je toliko njihovih amandmana prihvaćeno. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, interesantan je predlog kolege Pavićevića. Meni ne smeta što me je prozvao, a na kraju krajeva, jedna narodna umotvorina kaže – mudar čovek uči od svakoga i na svakom mestu. Tako da i mi možemo ovde mnoge stvari da naučimo. Ja se potpuno slažem da udžbenici vezani za visoko i više obrazovanje ne treba da budu sastavni deo ovog zakona, na kraju krajeva, znamo i kako to praksa reguliše. Meni je, kolega Pavićeviću, zbilja žao što vam nije prihvaćen ovaj amandman.

Poštovane koleginice i kolege, nadam se da kolega akademik Stojadinović, i njegove kolege iz poslaničke grupe neće klonuti duhom zbog toga što nije prihvaćen ni jedan od njihovih amandmana. Onako kako reče akademik Stojadinović, mala je razlika između onog što predlaže Ministarstvo, odnosno predlagač, i poboljšanja za koje se zalaže kolega Stojadinović. Ali, ne vidim neku bitnu razliku i neće ništa da utiče na zakon, odnosno na kvalitet zakona, to što nije prihvaćen vaš amandman.

Nadam se, a sami ste i rekli, da je ovaj zakon u odnosu na prethodni predlog koji je postao dosta bolji i tu mi samo nije jasno zašto onda kažete ako ni jedan od naših amandmana ne bude prihvaćen nećemo glasati. Ako ste se već složili da je zakon dosta bolji, mislim nije u redu, kao mala deca da se igramo, pa kaže, ako nije moje neće biti ništa od toga. Nadam se da ćete vi ipak glasati za ovaj Predlog zakona, a svaki zakon je živi organizam, podložan je menjanju, ima vremena pa ćemo menjati. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, pa na ovom primeru vidimo da svako od nas ima različito mišljenje kako o drugim stvarima, tako i o ovom slučaju. Nemam ništa protiv toga što kolega predlaže minimalni broj, odnosno maksimalni ili neku granicu između minimuma i maksimuma, to je njegovo pravo i to nije nikakav problem.
Mislim da nije nikakva greška to što je ministarstvo odlučilo da prenese odgovornost na fakultete, odnosno univerzitet, jer imali smo do sada slučajeve da početkom školske godine i u drugim terminima dođe do protesta studenata koji traže da imaju još jedan ili dva ispitna roka. Da li je to bilo na svim fakultetima? Pa, nije, na nekim fakultetima nije bilo takvih protesta. Samim tim što će to sada sami fakulteti sada određivati i univerziteti, biće mnogo lakše. Nisam sreo nijednog studenta koji mi se žali na veći broj rokova, svi se uglavnom žale što ima malo rokova.
Mislim da treba da izađemo u susret studentima, da im omogućimo da kroz više rokova lakše regulišu svoje ispitne obaveze, a mi koji radimo u obrazovanju trebamo svojim ličnim primerom da se potrudimo da ta deca izađu sa fakulteta sa dovoljnim i kvalitetnim znanjem koje će moći da primene sutra u praksi, a da se toliko ne sekiramo da li će biti četiri, pet, šest, ili ne znam koliko ispitnih rokova.
Evo, sada da budem iskren, kada bi mene neko pitao, da odredim koliko će biti rokova, normalno mogao bih da kažem neki broj, nije to problem, ali sam ne bih bio zadovoljan sa onim što sam predložio. Jer, različiti fakulteti imaju različite potrebe. Mislim da je ovo dobar potez ministarstva, da prenese, da delegira odgovornost na fakultet, a praksa će pokazati da li smo bili u pravu ili nismo. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, ovde smo došli u malo nezgodnu situaciju, obično je i najnormalnije da opozicija daje kriterijume koji su blaži, odnosno više odgovaraju onima koji trebaju da plate neki novčani iznos.

Ovde je suprotno, predlagač je dao manji iznos i ja mislim da je to dobro, pogotovo za one koji će morati da plaćaju te nadoknade i iz tog razloga ne vidim mogućnost da se prihvati ovaj amandman. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, mene raduje činjenica da je prihvaćeno dosta amandmana naših kolega iz opozicije, posebno amandmani koje daje kolega Pavićević, jer ja onda smatram da je opozicija konstruktivna i da radi na poboljšanju zakonskih predloga, što je i normalno.
S druge strane, ja nisam govorio o kaznenoj politici, nego sam rekao da je normalno da budu blaži kriterijumi za ostvarivanje uslova koji su postavljeni za dobijanje licence, ali nema nikakve veze to.
Što se tiče podrške u biračkom telu i vaše želje da uskoro dođete na 20% i da budete pozicija, jedini način na koji ja mogu da vidim, da zamislim da vi budete u toj situaciji je da imate više od 20, odnosno 40%, da pređete u SNS.

Poštovane koleginice i kolege, ja ću pokušati da budem veoma kratak i da dam svoj doprinos ovoj diskusiji, pošto moram da idem i na Odbor za prosvetu.
Evidentno je da danas imamo dva zakona koja su naša obaveza, jer moramo da uskladimo naše zakonodavstvo sa propisima EU, a odlučili smo se za taj put i bilo bi dobro da to uradimo blagovremeno i kvalitetno.
Ja se nadam da će biti potpuna saglasnost između pozicije i opozicije, jer je to zajednički cilj ka kome svi stremimo i ne verujem da će biti nekih velikih razmimoilaženja ovde. Normalno, verujem da će opozicija biti konstruktivna i da će svojim predlozima pokušati da ovaj zakon učini kvalitetnijim, a ne da minira zakon.
Ja se nadam, s druge strane, da će i oni koji budu sprovodili ovaj zakon, odnosno organizovali i pripremali sve ono što treba u budućnosti da se uradi da imaju na umu da će taj zakon postati efikasniji, onako kako se kaže, samo ako ga budu organizovali, sprovodili i primenjivali ljudi koji su sposobni odnosno stručni za svoje poslove, jer kako reče naš poznati pesnik Duško Radović: „Mnogi nesposobni su daleko dogurali. Lako je nesposobnima, oni mogu da rade sve. Sposobni rade ono što znaju“. Dajte i mi jedanput da prihvatimo da sposobni rade i obavljaju one poslove za koje su stručni i nadam se da neće biti problema. Hvala.

Isto repliku tražim, prozvan sam.

Ja sam iznenađen nastupom kolege Pavićevića. Razumem, možemo da suprotstavimo stavove i o njima da diskutujemo. Živković me ne bi iznenadio, on je čovek dokazao da je nevaspitan nazivajući kolegu stokom, ali kolega Pavićević da preti ministru i nama ovde, većini ovoj naprednjačkoj, zbilja me je iznenadilo. Ja sam voljan da sučelimo naše stavove, pa ako nešto nije u redu od onoga što govorim, nema nikakvih problema. Hvala.

Što se tiče sada ove opaske kolege Živkovića, ne vidim šta Beogradska poslovna škola ima sa ovim. Ja radim na Beogradskoj poslovnoj školi. Tamo su moje kolege koji su uglavnom ljudi na mestu, a poslovanje Beogradske poslovne škole je podložno svim proverama, a ko je za to zadužen neka proverava. Ja ne vidim da ima išta loše u tome.

Na početku bih iskoristio priliku da kažem da je i nadležni odbor na svojim sednicama glasao o ovim predlozima zakona o izmenama zakona i da je odlučio nakon glasanja da se ovi predlozi prihvate i da to predlože Narodnoj skupštini.
Potpuno je normalno da mi imamo različite stavove i da o tim stavovima možemo da diskutujemo, odnosno da sukobljavamo mišljenja. Ja sam veoma srećan, a verujem da i ministar deli to moje mišljenje, što i ovaj zakon a i drugi zakoni neće biti izglasani jednoglasno jer to nešto ne bi bilo u redu kada bi svi isto mislili. Čak i mi smo na Odboru većinom glasova doneli ovakvu odluku.
Vezano za ove zakone, mogu da kažem da je bilo dosta toga u čemu se nismo složili, recimo oko broja ispitnih rokova. Bilo je čak i razgovora i predloga da ispitni rokovi budu skoro svakog meseca, bilo je i predloga da ispitni rokovu budu određeni jednom granicom koja bi određivala minimum rokova, bilo je predloga da bude pet, i više rokova. Znači, normalno je da mi imamo različita viđenja i da imamo različite predloge. Nekome će se to dopasti, nekome neće. Najverovatnije i studenti neće biti zadovoljni ni sa četiri, ni sa pet, a možda ni sa 10 rokova. To i jeste draž ove borbe ovde u parlamentu, sukob pozicije i opozicije, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, naši stavovi ne treba da budu suprotstavljeni na način da opozicija pokušava da poništi sve ono što predlaže pozicija.
Mislim da je obrazovanje veoma bitno, i da tu trebamo da se trudimo da zajedničkim snagama pronađemo najbolji model, model koji će biti u interesu naraštaja koji dolaze i svih građana Srbije. Neko je malopre rekao na početku, kaže – ekonomija je alfa i omega svega, a sve ostalo dolazi kao nadgradnja. Svestan sam toga da svi više danas cene te materijalne vrednosti, nego duhovne, ali ipak, ne mogu sa ovim da se složim, obrazovanje je ipak temelj svega.
Mi moramo da poklonimo pažnju obrazovnom sistemu i da pokušamo da stvorimo takav obrazovani sistem koji će naše mlađe naraštaje dovesti u jedno stanje sa kojim će i oni biti zadovoljni, gde ćemo i mi biti zadovoljni. Nije dovoljno samo da imaju znanje, nego moraju i da znaju da znanje mora da bude i odgovorno i moralno. Svi mi koji radimo u obrazovnom sistemu, takođe moramo da budemo i odgovorni i moralni.
Vezano za Zakon o udžbenicima, hoću da podsetim da je do 2003. godine u Srbiji tema udžbenika nikad se nije postajala kao sporno pitanje, škole su radile normalno, udžbenici su obezbeđeni svakog 1. septembra za svu decu bez razlike i cene su bile primerene platežnoj moći roditelja. Od 2003. godine Zavod za udžbenike nije više jedini izdavač udžbenika, pod parolom bolji kvalitet, niža cena, država uvodi praksu da se izdavanjem udžbenika bavi i svako fizičko lice koje registruje firmu u APR-u.
Posle toga imao situaciju da monopolski položaj na tržištu umesto Zavoda zauzima firma „Klet“, možda zbog toga što je njihov menadžment bio dosta adaptivniji, u odnosu na menadžment Zavoda za izdavanje udžbenika, ali tu sada dolazi i do nekih problema.
Na terenu model ostvarivanja finansijskih rezultata izgleda ovako. Krenulo se u jednu bespoštednu borbu osvajanja nastavnika koji su, inače, dobili priliku da prema svom nahođenju i ličnoj proceduri, proceni, i biraju udžbenik koji će roditelj ili država da plati. Za taj izbor se privatnik sa nastavnikom dogovara u četiri oka, a potom se to formalno ozvaniči tzv. aktivima nastavnika. Roditelji i država u ovakav posao između privatnika ni na koji način nisu uključeni, i ako ga isključivo oni plaćaju. Privatni izdavači su izabrali za koji predmet će štampati udžbenike, s obzirom da je profit isključivi cilj privatnika odlučili su se za predmete koji imaju najveće tiraže. Udžbenici koji imaju niske tiraže ih ne interesuju jer su direktan finansijski gubitak. Taj posao država poverava javnom izdavaču. To su bili problemi na koje smo nailazili do sada.
Ministarstvo je odlučilo da kroz ovaj novi Predlog zakona o udžbenicima pokuša da reši neki od tih problema. Da li će sve to rešiti? Najverovatnije da neće. Da li u ovom trenutku trebamo unapred da aplaudiramo novom Predlogu zakona i da garantujemo da će taj predlog biti mnogo, mnogo bolji, nego što je bio do sada? Tu treba biti umeren, ali ga ne treba apriori ni kritikovati. Vreme će pokazati da li su obećanja iz ovog zakona bila realna, i oni koji su nadležno za to, oceniće da li smo dobro radili ili ne.
Nadam se da će ovaj zakon zaživeti u praksi i da će pružiti mnogo bolja rešenja nego što su bila u dosadašnjem. Jedan od većih problema je i korupcija. Kako rešiti korupciju? Najverovatnije da je nećemo rešiti na ovaj način koji mi pokušavamo, kojim pokušavamo da izađemo iz tog problema. Onog trenutka kada budemo ostvarili mogućnost da zaposleni u prosveti imaju prihode od kojih mogu normalno da žive, biće mnogo manje korupcije nego što je ima sada.
Kod realizacije udžbenika treba voditi računa da taj udžbenik mora da očuva i tradiciju i istoriju, jezik i pismo. To ne smemo da zaboravimo i ne smemo da prepustimo izradu udžbenika onima kojima je jedini cilj profit. Znam da je načelo većine teoretičara danas da je profit jedan od najvažnijih ciljeva, ali postoje i drugi ciljevi koje moramo da poštujemo. Ne smemo da dozvolimo da profit bude glavni motiv onih koji se bave ovim poslom.
Nadam se da će u raspravi o amandmanima biti mnogo lakše na konkretne stvari odgovarati i veruje da ćemo pronaći najbolja rešenja koja će zadovoljiti i jedne i druge apetite, tako da ćemo na kraju imati zakon koji će da bude u interesu i učenika, jer oni su najvažniji segment u ovom poslu, a i roditelj i društva u celini. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, na početku svog izlaganja citiraću Aristotela sa ovog flajera koji smo danas dobili od Ministarstva za lokalnu samoupravu. On kaže – država postoji u korist dobrog života građana, a ne samo u korist života. S druge strane, treba da imamo na umu i zakletvu koju smo položili ovde gde smo se obavezali građanima Srbije da ćemo sve raditi u njihovom interesu, pa se nadam da je to i praksa i običaj i u ovoj Skupštini, da će biti tako i ubuduće. Sa tog aspekta ja posmatram i ove predloge zakona koje su na dnevnom redu.
Zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u svojini Republike Srbije je neminovnost, barem kako piše u Predlogu zakona, vezano za razloge koji su doveli do toga da se ovaj zakon nađe u proceduri, gde Vlada iskreno priznaje da je zbog smanjenja penzija i plata došlo do manje potrošnje, odnosno do manjeg priliva sredstava u budžet i samim tim Vlada je u neku ruku priznala da je primorana da proda te nepokretnosti.
S druge strane, kritike opozicije i pojedinih govornika izražavaju sumnju da prilikom te prodaje može da dođe do nekih neželjenih efekata, odnosno malverzacija. Nadam se da će i Vlada i ministarstva i komisije koje su budu tim poslom bavile imati dovoljno snage da se suprotstave eventualnim nepravilnostima u tom poslu i da nećemo dovoditi u sumnju jedan posao koji treba i mora da se obavi.
Vezano za Zakon o javnim nabavkama, evo iz govora kolege Dejana Radenkovića, moralo je da dođe do ovih izmena, jer su uočene određene nepravilnosti. Što se mene tiče, ja sasvim drugačije gledam taj posao i mislim da nismo ni morali tom snagom da ulazimo u procese tih tendera jer zbilja se to odugovlači i dođe do toga da i po godinu dana traju neki tenderi, a samim tim vidimo da to ometa razne procese koji bi trebalo da se završe nakon tih tendera.
Mislim da će svi ovi predlozi zakona koje imamo danas na dnevnom redu doprineti da imamo bolju situaciju u Srbiji i da će omogućiti građanima Srbije makar malo bolji život. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da je sasvim opravdano da kolega koji je predlagač ovog amandmana ima svoje mišljenje i da daje neki svoj predlog, ali istovremeno, mislim da nije obaveza da se prihvati taj predlog i stanovišta sam da treba prihvatiti predlog predlagača zakona, jer predlagač zakona je sigurno imao i mnogo više drugih razloga zašto je predložio veličinu kaznu onako kako je predložio. Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, taman sam bio spreman da pohvalim kolegu koji se preokrenuo i došao u neko stanje normalno, zbog onoga što je 30% njegovih amandman prihvaćeno, ali onda me on razočara sa svojim sledećim nastupom gde traži nešto što ne priliči ni njemu, ni bilo kome od nas.
Prvo, da razjasnimo jednu stvar, ovde ne postoji vaša vlada, naša vlada, vlada naprednjaka, vlada demokrata. Ne, ovo je Vlada Srbije, svih nas. Možda se neko od ministara nama ne dopada fizički, ali to je ipak Vlada Srbije. Isto kao što su i ove prethodne vlade u istoriji Srbije bile naše, tako je i ovo naša vlada. Sve što uradi ova vlada, to je naš ponos, a ako bude loše, biće naša bruka.
Ja sam u svojoj poslovnoj karijeri imao čast da budem jedan od direktora u Pomorskoj agenciji „Jugoagant“ u jednom periodu, a u jednom periodu svog života bio sam pitomac ili polaznik Škole za kontrolu letenja, čini mi se 20. klasa. U tom periodu desile su se dve velike tragedije. Naša karavela je udarila u Babin Zub i poginuli su svi putnici, normalno, jer je to bila užasna tragedija. Dok sam bio u „Jugoagentu“ „Beopolov“ je imao jedan prekookeanski brod koji je nastradao negde na pučini i tada su, na osnovu zakona koji su postojali u onoj zemlji SFRJ, određene komisije koje su ispitivale te nesreće. Komisije su ostavljene na miru da rade svoj posao i uradile su ga onako kako je trebalo.
Dakle, zato i mislim da je sada ovaj predlog Vlade, ovaj zakon u skladu sa težnjom da sve što se bude desilo od kada budemo primenjivali ovaj zakon da se ispit na način koji će biti na zadovoljstvo svih građana Srbije i u interesu svih građana Srbije. I, nemojmo više da se delimo – naša vlada, vaša vlada, crni, crveni itd. Hvala.

Poštovane kolege, ova diskusija se malo zahuktala i mnogo toga je rečeno u prethodnim izlaganjima, sa čime se ja u dosta toga ne bi složio.
Prvo, čini mi se da stalno ulazimo u jednu grešku vezano za suštinu vlasništva, odnosno svojine. Ne znači to ako je nešto privatno da će biti i dobro. Isto tako, ne znači ako je nešto društveno, državno da je loše. Šta je tu najveći problem?
(Marko Đurišić, s mesta: Ne možeš ti da praviš pauzu od minut.)
Kolega Đurišiću, ja sam ćutao.