Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, usvajanje zakona o legalizaciji objekata je jedan od važnih koraka da se izgradi pravna država. Podaci o skoro 1,5 milion izgrađenih objekata koji nisu u pravnom režimu, odnosno izgrađeni su bez odobrenja nadležnih organa, pokazuju i dugogodišnju praksu i neprimeren odnos građana prema državnim organima, s jedne strane, ali i neefikasan sistem naše države da predupredi kršenje zakona u oblasti gradnje i stvori uslove za planski uređeno i efikasno rešavanje potreba građana. U nekoliko navrata je i gospodin ministar govorio o ovome.
Sigurno je da nije postojala politička volja da se propisima uredi ova oblast i stvore realni uslovi za poštovanje zakona. Danas raspravljamo o jednom veoma važnom predlogu zakona koji treba da završi započeti proces legalizacije bespravno izgrađenih objekata u Republici Srbiji.
Sećam se jednog ličnog primera, odnosno primera problema koji je imala opština Zvezdara dok sam ja bio kratko vreme predsednik opštine Zvezdara. Pokušavao sam na sve moguće načine da rešim taj problem građana Zvezdare i sva vrata su mi bila zatvorena. U to vreme pripadao sam opozicionoj stranci i imao sam veliku opstrukciju vladajuće garniture. Nekako sam uspeo da dođem do kabineta tadašnjeg ministra gospodina Ilića. Ne mogu da kažem da je trebalo pet minuta, čak ni pet minuta nije trebalo da gospodin Ilić u okviru svojih ovlašćenja pomogne rešavanju tog problema. Zato verujem da i danas ministar ima volju, može i želi da pomogne da se reše svi ti problemi.
Problem legalizacije nije samo problem jednog ministarstva, jedne vlade, jedne garniture, odnosno vladajuće garniture. To je problem svih nas. Malopre sam sa jednim od kolega iz opozicionih stranaka razgovarao i rekao – dajte ljudi da sednemo i da nađemo zajednički model kako izaći u susret i rešiti problem tolikog broja objekata. Nije to deset kuća, nije to 100 kuća, 100 objekata, to je na stotine hiljada.
Zakon se donosi sa namerom da se reši status ograničenog broja slučajeva, odnosno daje pravo da legalizuju svoje objekte samo oni građani, odnosno investitori koji su podneli zahtev za legalizaciju do 11. marta 2010. godine, a za objekte izgrađene bez građevinske dozvole izgrađene do 11. septembra 2009. godine. Dakle, radi se o oko 700.000 predmeta koji su procesuirani do 11. marta 2010. godine. Sedamsto hiljada objekata! Ljudi, pa to je jedan ogroman grad.
I pored većeg broja zahteva sa terena da se ovo pravo produži do roka kada ovaj predlog zakona bude usvojen i stupi na snagu, predlagač je procenio da nema opravdanja za produženje roka jer je očigledno da popuštanje u prethodno donetim zakonima u ovoj oblasti podstiče građane i investitore da nastave sa kršenjem zakona i da dalje grade bez odobrenja nadležnog organa. Mi jednom moramo da stanemo na kraj nelegalnoj gradnji. Kako je rečeno ovde u više navrata, objekti koji su posle tog roka izgrađeni najverovatnije, odnosno verovatno se neće rušiti, ali moramo da pronađemo modus kako te objekte da legalizujemo i kako da sprečimo ubuduće nelegalnu gradnju.
Sada bih se osvrnuo na sam tekst zakona. Mislim da je članom 1. Predloga zakona trebalo utvrditi da se on primenjuje na objekte koji su sagrađeni do 11. septembra 2009. godine bez građevinske dozvole, jer Predlog zakona reguliše uslove, postupak i način legalizacije samo tih objekata, i to pod uslovom da je podnet zahtev za naknadno izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole do 11. marta 2010. godine.
U članu 21. Predloga zakona treba iza reči: „dopuni“ dodati reči: „u primernom roku, a najduže šest meseci“ i staviti tačku, a dalji tekst brisati kao nepotreban jer je u suprotnosti sa članom 22. stav 1.
U članu 24. stavom 3. je predviđeno da se građevinska i upotrebna dozvola može izdati jednim rešenjem, iako je to već predviđeno članom 6. i 7. Predloga zakona, pa taj stav treba brisati.
U članu 31. je predviđeno da su lokalne samouprave dužne da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu Predloga zakona donesu akti o merilima za određivanje visine naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja te naknade.
Predlažem da se u tom članu, u trećem redu iza reči: „visina naknade“ dodaju reči: „za uređivanje građevinskog zemljišta“ i rok od šest meseci zameni rokom od tri meseca. Predlaže se skraćenje roka jer će ovakav dug rok znatno odužiti dobijanje građevinske dozvole u slučajevima nedonošenja akta o naknadi za korišćenje građevinskog zemljišta od strane lokalne samouprave.
Zakonodavac je donošenjem Zakona o posebnim uslovima upisa prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, u članu 13. predvideo da je organ uprave nadležan za legalizaciju bespravno izgrađenih objekata dužan da dostavi u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu tog zakona, a stupio je na snagu 16. marta 2013. godine, sve zahteve za legalizaciju podnete u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji do 11. marta 2010. godine, sa dokumentacijom o organu nadležnom za upis prava svojine. To znači da se svi zahtevi za legalizaciju nalaze u organima za katastar, pa se javlja veliki problem vraćanja tih predmeta u organe nadležne za izdavanje građevinske dozvole po ovom predlogu zakona o legalizaciji.
Imajući u vidu da jedan broj tih 700.000 slučajeva zahteva za legalizaciju neće biti usvojen, može da se desi da zainteresovan investitor ne stekne pravo ni za legalizaciju, niti pravo na upis svojine na bespravno izgrađenom objektu. Naime, posle vraćanja predmeta organu uprave nadležnom za legalizaciju i dok traje postupak legalizacije može da istekne rok važenja Zakona o posebnim uslovima upisa prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, a on važi do 31. decembra 2014. godine.
Članom 32. i članom 33. Predloga zakona predviđen je postupak rušenja objekata koji nisu legalizovani. Imajući u vidu da još uvek traje rok u kojem investitori, a ima ih 1.300.000, imaju pravo da upišu pravo svojine po Zakonu o posebnim uslovima prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, rok je do 16. marta 2014. godine, a i u svrhu tog zakona da se bespravno izgrađeni objekti podvedu pod pravni sistem evidencije, postavlja se pitanje da li se rušenje objekata sagrađenih do 11. septembra 2009. godine, koji su upisan u katastar ili će se upisati do 16. marta 2014. godine, odnosno 31. decembra 2014. godine, a koji ne budu legalizovani, da li će se rušiti i da li će oni biti dužni da isključe komunalnu infrastrukturu prema članu 34. Predloga zakona? Stoga predlažem da se ovo pitanje definiše u prelaznim odredbama Predloga zakona i utvrdi da se neće donositi rešenje o rušenju za pomenute upisane objekte.
Nadam se da ćemo imati dovoljno snage i mudrosti da na realan način sagledamo probleme vezane za legalizaciju i da ćemo u narednom periodu udruženim snagama uspeti da rešimo ovaj problem koji je evidentan u Srbiji. Hvala.