Poštovane koleginice i kolege, mislim da je današnja rasprava bila dosta kvalitetna, pogotovo što nije bilo, sem u jednom trenutku, istupanja vezanih da može neko da kaže da nismo vaspitani, da nismo kulturni i tako slično. Pogotovo što je danas na dnevnom redu i zakon koji tretira oblast vaspitanja.
Krenuću da analiziram, uglavnom ponešto što se ovde govori. Kada govorimo o vaspitanju, nažalost, mi smo vaspitanje zaboravili. Ono nam je bilo negde u kraju. Sve smo podredili obrazovanju, a ne možete da imate obrazovanog čoveka ako nije dovoljno vaspitan. Da bi rešili taj problem, moraćemo da se potrudimo da od prvih dana dolaska na svet tu našu decu, te buduće naraštaje, vaspitavamo da budu čestiti i dobri građani, da budu vaspitana deca i onda će vremenom doći i obrazovanje.
Pogledajte, recimo, primer, da li ste videli u prevozu gradskom da neko od mlađih ustane starijem, da ustupi mesto? U vreme kada sam ja bio dečak, to je bila sasvim normalna stvar. Međutim, sada se sve to promenilo. Da smo blagovremeno vaspitavali tu našu decu, ne mogu da kažem da ne bi bilo, ali bilo bi manje ovog vršnjačkog nasilja. I ne bi nam se dešavale stvari koje nam se dešavaju, nažalost, i kod nas a i širom sveta.
S druge strane, mi smo i to obrazovanje gurnuli malo u zapećak. Zašto? Bila su krizna vremena, bile su te ratne godine, dešavalo nam se to što se dešavalo i nekako je najlakše bilo – lomi preko obrazovanja, to nije važno. Čak je i koleginica Jerkov, koja sada nije tu, koja je doktorant, treba da doktorira ove godine, koliko sam čuo, i ona će najverovatnije možda nastaviti tu akademsku karijeru, možda će biti profesor, itd, ona kaže – bankari imaju deset puta veće plate od prosvetnih radnika. Normalno je da imaju veću platu. Nije normalno. Kod Angele Merkel kad su došli da se žale i da kažu kako profesori imaju velike plate i da bi trebali pojedini slojevi da imaju veće plate od njih, ona im je rekla – ne može, napolje. Zašto? Ti bankari, ti stručnjaci veliki, menadžeri, morali su od nekog da nauče to što prodaju. Od koga su učili? Od svojih učitelja, od svojih nastavnika, od svojih profesora. Znači, profesori i to nastavno osoblje mora da bude vrednovano onako kako to dolikuje.
Ovaj zakon neće to promeniti, jer, normalno, ne može u jednom trenutku da se promeni, mora i ta naša privreda da bude jača i mnogo toga da se desi, ali je dobro da imamo koncept koji će voditi računa o prosvetnim radnicima. Biću srećan kada ponovo na fakultetima za asistente budu birani najbolji studenti, studenti koji su svojim radom i svojim znanjem pokazali da zaslužuju to.
Mi nekako zaboravljamo ono što je bilo u vreme kada smo mi bili na vlasti, odnosno kada ste vi bili na vlasti, nego nekako počinje nam život i počinju nam saznanja kad smo opozicija.
Čujem tu jednog kolegu koji kaže – akademska čestitost, problem je najveći plagijat, lažne diplome. Zar se toga nije setio ranije? Evo, ja mislim da se većina vas seća, dr Vojislav Šešelj je pisao čitav naučni elaborat, jednu od onih njegovih čuvenih knjiga o plagijatu jednog od profesora na pravnom fakultetu, nisam hteo da spominjem ime, ali, to ste svi zaboravili. Kako u to vreme niste ustali pa da kažete – čekajte, ljudi, to je urađeno protivzakonito, krši se sa akademskom čestitošću! Nego se danas setite!
Šta bi bilo da ste vi tada presudili - ni po babu, ni po stričevima. Kasnije bi se manje to dešavalo, ili se uopšte ne bi dešavalo. Ali, nekako, kad smo vlast, mislimo da ćemo večito biti vlast i da će sve biti onako kako mi zamišljamo. Trebamo da radimo tako da i kad ne budemo vlast odgovaraju nam zakoni koje donosimo.
Još jedan problem. Većina tu ili određeni broj kolega je od ministra tražilo besplatno školovanje, osnovno, srednje, itd. Šta znači to besplatno? Ne znači da ništa ne mora da se plati u toku školovanja. Jer, neko će reći – ne plaćaju školarinu. U redu. Ali, plaćaju knjige. Sredimo da se ne plaćaju knjige, pa kažu – plaćaju uniforme, plaćaju garderobu, moraju da plate da jedu, itd.
Mi nismo zemlja koja je bogata i koja ima previše da bi mogla to da omogući. Moramo svi da budemo svesni toga. Tražiti nešto tako od trenutne vlasti ili od trenutnog ministra je iluzija. To ne može da se desi.
Neko je spominjao problem tih školskih uniformi. Ministar lepo reče da je to fakultativno, ko hoće uniforme, neka bira, ko neće, ne mora. Kada bih se ja pitao i kada bih ja imao neku moć, ja bih predložio generalnom sekretaru naše Skupštine da iz budžeta obezbedi svim zaposlenima po dva kompleta letnje, po dva kompleta zimske uniforme i ovima koji rade u administraciji i nama u skupštini, možda bi to bilo mnogo bolje. Ali, to je moje mišljenje. Da li će to ona prihvatiti i da li to skupština može da uradi, to je druga stvar.
Imamo problem vezano kod izbora direktora u osnovnim i srednjim školama. Hajde da budemo pošteni. Pa, kakva je to vlast, kakv je to ministar ako nema prava da odlučuje o tako bitnim stvarima ili da makar sugeriše? On ne bira direktno, da kaže – taj i taj će biti direktor, nego na predloge koji stignu iz lokalne zajednice, od roditelja, nastavnika, on je taj koji donosi konačnu reč.
Mi smo imali u jednom od prošlih zakona izmenu vezano za članove saveta na privatnim fakultetima, pa zbog negodovanja vlasnika privatnih fakulteta, gde se desilo da ih u savetu nadjačaju oni koji nisu vlasnici, koji ne daju sredstva, nisu uložili svoj kapital, bili su manjina na svom posedu, svom fakultetu, pa smo to promenili.
Zašto je problem da država, koja je osnivač, koja je vlasnik, ima znatan uticaj na politiku koja se vodi na visokoškolskim ustanovama? Ne mogu da shvatim da je to veliki problem i da to ne može da se prevaziđe. Neko od kolega reče – vi hoćete sve i da donosite zakone i da otpuštate, primate. Pa, ja sam 2000. godine dobio otkaz na fakultetu samo zato što sam bio pripadnik retrogradnih snaga crveno-crne koalicije i tako nešto bez veze. Niti sam ja imao neku funkciju, niti sam bio neki veliki šraf, bio sam predsednik Odbora za prosvetu, doduše.
Mislim da je današnja diskusija bila dobra. Ukazali ste i ukazali smo ministru na mnogo toga što u ovom zakonu mislimo da je dobro i da nije dobro. Kroz amandmane će se, najverovatnije, nešto od toga i promeniti. Moramo da budemo razumni, moramo da pružimo šansu i ministru i ministarstvu da na način kako oni vide vode ovo ministarstvo i da pokušaju da promene mnogo toga što nije valjalo.
Koleginica Jerkov, opet nju spominjem, reče – naše škole su iste kao pre 100 godina. Evo, ja sam hteo da je pozovem da dođe kod mene u Crnu Travu, da obiđe Građevinsku školu, da vidi Muzej građevinarstva i da vidi kako se ti ljudi koji žive tamo, da ne kažem na kraju svetu, ali u tom prigraničnom prostoru, kako se trude, kako pokušavaju da stvore nešto i da obrazuju, da stvore nove, kvalitetne ljude koji su se pokazali svojim znanjem i umećem u oblastima, pogotovo građevinarstva.
Ministar i Ministarstvo je izašlo u susret i obećalo nam je za sledeću godinu da će imati malo više pažnje da usmeri, da vidi šta može da se pomogne tom kraju. Normalno, ne može ministar sam to da uradi.
S druge strane, govoreno je oko ekskurzija. Ja sam bio kod ministra, predlagao sam mu za određene zgrade školske koje nisu u funkciji, a nalaze se u vlasništvu Ministarstva, da se iskoriste za te letnje škole. Bez problema je rekao da je to dobra ideja, da hoće Ministarstvo da pomogne i kroz taj vid i obuke i školovanja moći će da se vrše i ekskurzije i obilazak tih naših krajeva. Evo, da li je tu Milija? Nije. I kod njega sam bio u Svrljigu, isto ima jedna tako napuštena škola koja bi mogla da se pripremi, da se uredi, da zbilja ima neku funkciju.
Koliko će nam trebati vremena da promenimo sve ovo što mislimo da nije dobro u našem obrazovnom sistemu? Mislim da će nam trebati dosta vremena. Da li ćemo imati snage? Ukoliko budemo mudri i ukoliko shvatimo da je problem obrazovanja problem svih nas, ne samo pozicije ili opozicije, nego problem svih nas, imaćemo šanse da rešimo taj problem. Moramo i te ljudi koji rade u procesu obrazovanja da tretiramo onako kako zaslužuju.
Koleginica malopre reče, ne znam, prosečna plata 300 i nešto evra, sramota, ali država ne može više. Moramo da napravimo takav ambijent gde će nam u budžetu biti za obrazovanje 5%, 7%, 10%, ako da Bog, i onda možemo mnogo toga da uradimo. Ja mislim da će u sutrašnjem danu i u danima kada budu bili amandmani biti situacija i atmosfera slična ovoj i da ćemo diskutovati lepo, kulturno, bez ikakvog vređanja, i da ćemo pokazati da smo zbilja i vaspitani i obrazovani. Hvala.