Poštovane koleginice i kolege, ja sam taman mislio da će ova replika između kolege Martinovića i koleginice Radete da nadmaši po dužini čuveni meč Đoković – Federer, ali izgleda sam se prevario.
Počeću sa amandmanom pošto sam se javio po amandmanu.
(Vjrica Radeta: Ko je Novak Đokovoć, a ko Federer?)
Iskreno rečeno, i ti i on ste moji radikali, pa ne mogu da vas delim.
Mnogo toga je tačno u izlaganju koleginice Radete, ali Srbija kao jedna ozbiljna zemlja mora da poštuje i one zakone koji su doneti pre dolaska na vlast bilo koje većine. Tako da, veoma je teško izbrisati sve ovo što je rekla koleginica Radeta, iako ima mnogo toga što je ona rekla da je tačno.
Sa druge strane, vezano isto za nešto o čemu je danas bilo govora, to je ovaj napad na prof. dr Vojislava Šešelja, u listu „Danas“. Ja sam jedan od poslanika koji nema razloga da se ustručava i da se stidi da kaže u Srebrenici nije bilo genocida i mislim da svaki čestit i pošten građanin Srbije treba da se suoči sa onim što se desilo u Srebrenici i na osnovu činjenica, a dr Vojislav Šešelj je to veoma lepo obrazložio, šta je genocid i koje mora elemente da ispunjava. Evidentno je da tamo nije bilo genocida.
Međutim, mnogi koji žele da nanesu Srbiji ljagu, koji žele da blate Srbiju i njene građane, pokušavaju, nažalost, ima i onih koji su u Srbiji, koji su iz Srbije, pokušavaju da to negiraju i da nas prikažu kao genocidan narod.
Šta kod kolege Šešelja nije bilo u redu u jučerašnjem izlaganju? On je to i sam rekao, on je takav čovek, on je sa veoma teškim i grubim rečima se obratio koleginici koja je pisala o tome da je Srbija genocidna zemlja i da smo mi genocidan narod i ja njemu mogu da zamerim samo način na koji je govorio, ali činjenice o kojima je govorio su tačne.
(Vjerica Radeta: Nisi rekao koja vrsta mungosa.)
Da. Osim toga, bila je ovde jedna veoma duga rasprava koja je govorila o tome da su pojedinci, kako reče i kolega Marković, a i koleginica – nešto krali. Ja se ne slažem sa tim činjenicama i ja kažem sad ovde, nisu oni ništa krali, oni su pljačkali, opljačkali su Srbiju, uništili su je, doterali su je do propasti, do ruba, do ivice. E, sad, šta tu predlažem koleginici Radeti i svim ovim vrsnim pravnicima. Ja se slažem da zakon mora da se poštuje, ali vi pravnici morate da nađete modus i da se ti koji su zakone donosili da bi pljačkali, jer kako mi reče jedan novinar skoro, kaže – nema ništa od toga profesore, niko neće biti kažnjen. Srbija je zemlja u kojoj je pljačka legalizovana. Takve su zakone donosili da bi mogli da pljačkaju. Ja verujem u naše pravnike, u naše pravosuđe i verujem da će pronaći način da te koji su pljačkali, ne krali, nego pljačkali, jer ono što Velja kaže – ajde malo kraduckate, to je sitno. Ovo je enormno i mnogo velika pljačka i treba naći moduse i načina da ti ljudi zasluženo budu kažnjeni. Uopšte me ne interesuju njihova imena, ne interesuju me njihove funkcije. Svako neka bude kažnjen i nagrađen onako kako zaslužuje.
Mi se nalazimo pred vremenima koje su dosta teška i koja će imati velike posledice po Srbiju i budućnost njenih građana. To mi govori i činjenica, bio sam skoro na jednom saboru, u jednom mesu u Srbiji, gde se čuo glas običnog čoveka i podsetilo me to na neku prošlost iz Srbije, gde su ti pesnici i guslari i ljudi koji su prenosili poruke za budućnost svojim umećem pevali, odnosno prikazivali nam šta će da se desi, pa sad, koliko se sećam, ja ću jedan stih koji sam tu čuo da probam da sad ovde ponovim. Kaže: „Pred Srbiju došli teški dani. Digli glave svi srpski dušmani. Hoće krst naš časni da nam sruše, da nam pravoslavlje otkinu iz duše“.
Narod je to lepo opevao u današnjem 21. veku, 2019. godine, pa gledajte šta nas čeka, a mi se svađamo bespotrebno, jedni govorimo protiv Srbije, drugi je branimo. Nema nama spasa i sreće dok ne shvatimo da je Srbija jedna i jedina naša zemlja i da svi moramo da je branimo svim srcem i svom snagom koju imamo. Hvala.