Poštovani narodni poslanici, u ovom amandmanu koji sam podneo (Vlada je prihvatila amandman koji nije korektan) tražio sam da naknada od vodoprivrede pripada lokalnoj samoupravi.
Šta se dešava: kada je bio Zakon o porezima, stopa od 20% data je vodoprivredi. Tada sam tražio da se smanji ta stopa za vodoprivredu. Sada, stopa od 20% na jedan način će se preneti na AP Vojvodinu, od toga mi u Melencima nemamo ništa, bukvalno ništa. Pare od vodoprivrede, ne znam ko to kontroliše. Pare koje se daju, ne vraćaju se.
Tražio sam da se prenese na lokalnu samoupravu - sigurno je da će jedan deo ostati i Republici, to nek bude 5%, a 15% da se prenese na lokalnu samoupravu. Jer, mi koji plaćamo taj samodoprinos znamo šta znači. Ovde u sali neki ljudi, da ne postoji televizor, ne bi znali da postoji živa kokoška. Svi mi koji obrađujemo zemlju i radimo, znamo to da je vodoprivreda krvopija i dere kožu, nama treba da se vrate te pare za vodoprivredu. Meni je potpuno isto, da li će otići u Novi Sad ili u Beograd. Treba pare da se vrate seljacima. Republičke pare će uzeti pokrajinska vlada, a mi od toga nemamo ništa.
Zato je najčestitije i najbolje da se veći deo para, oko 15%, vrati lokalnoj samoupravi, kako bi ljudi sa sela imali koristi. Do sada smo imali obećanja od ministra za poljoprivredu: - biće ovo - biće ono, biće pariteti. Cena kukuruza je 5 dinara, semenskog 11 dinara, ureje 12 dinara; još, pored toga, cena otkupnog kukuruza ista je.
Vodoprivreda je ta koja uzima veliki danak. Ništa se ne vraća selu, a samo tražite da selo ispunjava svoje obaveze. Čestito i pošteno ste uzeli od onoga od koga ste uzeli, sada je uzimala ova vlada, od koga će uzimati pokrajinska vlada i te pare neće vratiti tamo gde pripadaju. Sigurno će otići ili na ubijanje ptica ili će Đelić sanirati neka propala preduzeća.

Šteta što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, inače se ne bi dešavalo ovo što se dešava u ovoj skupštini. Naime, predložio sam u članu 16. da se briše stav 2, koji kaže: "Poslovi iz stava 1. tačka 1. do 6. i 9. do 13. vrše se kao povereni". Izmena se predlaže zato što se radi o poslovima koji ne mogu da se povere autonomnoj pokrajini zbog svog značaja jer se krši Ustav, član 71. i 73.
Sigurno da je ovaj član veoma važan. Mi, srpski radikali, znamo koliko je važan i za ovom govornicom SRS je više puta upozoravala na ovaj član i član 15. i član 14. Naime, autentični sam Vojvođanin, jedna od najstarijih je moja porodica u Vojvodini i ne može i nema niko pravo, ko je juče došao, da nosi maramu i da kaže da hoće to, da hoće ovo. Sigurno je jedno: Vojvodina je moja zemlja i za Vojvodinu se mole i bore svi; svi smo hteli i uspeli smo da se pripojimo matici srpskoj, da se pripojimo Srbiji. Sigurno je da svi Vojvođani to žele.
Drugo, i ovde oni koji su Vojvođani ili nacionalna manjina dobro znaju da je nacionalna manjina veoma cenjena, da ima sva prava i više nego što ima u drugim zemljama. To što ste im obećali, vi što ste tražili, to se sada dešava u Skupštini. Male stranke, kao što je izdajnička stranka, stranka Velje Ilića, prodala se za paklu cigareta ili za fabriku cigareta. Sada se to dešava ovde, sutra ćete isključiti jednu stranku od četiri poslanika samo zbog toga.
Da se ovo ne bi dešavalo, SRS vas upozorava da prihvatite ovaj amandman kako bi bilo sve u redu.

Gospodo narodni poslanici, amandman broj 6 govori o poljoprivredi. Mislim da Odbor za poljoprivredu nije dobro sagledao ovaj amandman. Naime, predlažem povećanje za 6 milijardi 300 miliona, koliko je za subvenciju poljoprivredi planirano  (od vodoprivrede se dobija milijardu a isto znači 7 milijardi 300 miliona) na 9 milijardi, tako da bude planirano 8 milijardi za subvenciju i milijarda za vodoprivredu.
Ne tražim povećanje budžeta, nego preraspodelu u budžetu šta da se radi sa milijardu i sedamsto miliona. Mislim da je najbitnija stvar, kako je i predsednik Vlade rekao, da imamo realni rast društvenog standarda za 5,5% zahvaljujući poljoprivredi koja ima 28% povećanja. Sa ovim amandmanom, sa ovim predlogom, sigurno bismo imali mnogo više.
Predlažem da raspodela ovih para bude na sledeći način: da se regres za priplodnu stoku, za priplodne junice, bikove, ovce i ovnove sa 183 miliona (ukupno 214.770.000) poveća na 300 miliona. Znači, 116 i nešto miliona dinara za ovo.
Premija za mleko: moram reći da je ove godina bila dobra. Kada bi se ova stavka povećala sa dve milijarde i šesto miliona na tri milijarde, znači, 400 miliona dinara više za premiju za mleko.
Za šećernu repu predlažem, zbog toga što u okolnim zemljama nema šećerana, a ono što je bilo zatvoreno je povećale sa 680 miliona na milijardu.
Sledeća stavka bi bila izgradnja u regionalnom sistemu za navodnjavanje - znate koliko poljoprivredno dobro, koje ima sistem za navodnjavanje, ima više prinosa, uslova, čak i kada je setva - gde predlažem povećanje sa 140 miliona na 317 miliona, znači 170 miliona za ovo.
I najvažnije ono zbog čega se poljoprivreda ponosi, to je za program korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta. I sami ste u ovom budžetu rekli, pročitaću:"Realizacijom ovog programa vrši se ukrupnjavanje poseda, reguliše vodni režim, pretvara neobradivo u obradivo zemljište, poboljšavaju fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta, čime se stvaraju uslovi za racionalnije korišćenje poljoprivredne mehanizacije, uz mogućnosti pune primene agrotehničkih mera, što je preduslov povećanju obima i poboljšanja strukture poljoprivredne proizvodnje. Ovi programi angažuju relativno skromna sredstva, a imaju značajne efekte na obim i strukturu proizvodnje".
Za šta bi ova sredstva poslužila. To je oko 700 miliona dinara.
Prvo, u borbi protiv korova, protiv kukuruzne zlatice, sirka, svih korova, bolesti žita, bolesti šećerne repe, bolesti suncokreta.
Daću vam samo jedan primer, u prvoj godini ako bi svega 4% bili pojačani prinosi, to je 240 miliona dinara. Ako bi posle tretmana, gde bi Vlada uložila pare i za 2003. godinu, imali bi znatne cifre. To je pretvoreno u pšenicu i iznosi ovako: 250.000 tona pšenice više ili 25.000 vagona, što iznosi sada milijardu i 600 miliona dinara, ili 53 miliona maraka, ili oko 26 miliona evra.
Kod kukuruza bi to izgledalo sledeće, 320.000 tona više, ili 32.000 vagona i to je otprilike oko 50 miliona maraka ili oko 25 miliona evra.
Kod šećerne repe bi bilo znatno manje, bilo bi oko 65.000 evra. Šta znači povećavanje ove proizvodnje uopšte...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
... šta znači za selo i za celu državu? Znači da dobijamo nešto, dobijamo poverenje u selu, poverenje u poljoprivredi, zadržavanje mladih na selu, visoki standard na selu, obnavljanje mehanizacije, redovno plaćanje poreza i tako dalje.
Ne trebaju nam neki krediti, zajmovi, donacije. Uložimo u ono što je najvrednije, ono što imamo i od čega svi živimo, a to je ta poljoprivreda.
Pomozimo tim ljudima, pomozimo Srbiji. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, hteo bih dve ključne stvari gospodinu Đeliću da predočim. U finansiranju poljoprivrede proteže se jedna stvar koja se nije uočila. Dobit je 5,5% od društvenog standarda. Tako ste rekli. Gde je najveći prihod - u ratarstvu. Samo kad bi došlo do preraspodele u budžetu, da umesto 6,3 milijarde dinara bude osam milijardi. Znači, milijardu i 700 miliona više da se uloži u poljoprivredu. Tada bi u prvoj godini imali milijardu i 600 miliona dobiti.
A gde bi se uložilo? Na primer, u borbu protiv korova. Danas su naše njive izuzetno zakorovljene. Prethodni govornik je rekao da imamo porast u stočarstvu i dobit. Ovde bi 2003. godine imali preko 900 milijardi dobiti. Drugo, Vlada Republike Srbije treba da uloži u kapitalne delove, tako ste rekli? (Obraća se ministru.)
Jedna od kapitalnih stvari je podzemno skladište za gas - Banatski Dvor. Mi svake godine plaćamo Mađarima 60 miliona evra. Isplatilo bi se to za pet godina. Deset miliona evra bi nam ostalo i četiri miliona evra bi imali dobiti od gasa koji ide za Bosnu.

Pre godinu dana ministar kaže - transparentno. Mi iz Vojvodine mislimo - hajde, biće, da sačekamo . Međutim, potpuno je sve isto. Mi treba da vadimo pare iz džepa i da plaćamo. Ministar kaže - nema poreza na lekove. Transparentno. Porez na lekove je uveden. Sada smanjuje porez na lekove, za lekove koji se nalaze na pozitivnoj listi. Koliko znam, u Evropi nema poreza na lekove. To što je transparentno pokazalo se da nije.
Međutim, postoji jedna druga stvar. Ovde su spominjane cifre, tone i tone cigareta. Problem je isti a i imenitelj je isti. U prošlom vremenu te cigarete je delilo 150 ljudi. Sada dele njih 5 -6. Ista količina, samo su pare veće. Znamo da su cigarete poskupele i da će poskupeti.
No, ima jedna druga stvar, u budžetu, to će biti oko poljoprivrede. Gospodin ministar ne zna šta je poljoprivreda i tako je malo dao za budžet poljoprivrede.

Gospodo narodni poslanici, postavio bih par pitanja. Sadašnja pozicija, koja je bila opozicija, kaže da je prethodna vlast švercovala duvan, narkotike itd. Sadašnja opozicija, SPS, isto to govori. Postavljaju se razna pitanja. U duelu za predsednika Crne Gore, Đukanović i Bulatović jedan drugog optužuju kako su jedan i drugi šverceri duvana i kako švercuju u Srbiji. "Nacional" iz Zagreba piše da predsednik Vlade Republike Srbije, zajedno sa Crnogorcima, švercuje duvan. Predlažem zato da se osnuje anketni odbor, da se jednom stavi na videlo ko je švercovao, a ko nije. Sigurno je, a ovde su pomenute još neke teške reči, da ima i ubica, da ima svega toga u DOS i to na visokim funkcijama. Sve to treba ispitati i zaključak je - novi izbori.

Principijelno ne poznajem ni jednog sudiju, ali bih rekao da se slažem da se promene javni tužioci i sudije zato što su krali Srpsku radikalnu stranku na izborima, i to više puta, a mi smo podnosili krivične prijave protiv njih, pa gospoda iz tužilaštva  nije htela da pokrene krivičnu prijavu. Međutim, i ova nova vlast, do dana današnjeg, nije pokrenula krivičnu prijavu protiv onih ljudi koji su drastično krali Srpsku radikalnu stranku.
Što se tiče javnih tužilaca, za gospodina Malog, ne znam puno o njemu, ali mogu reći da postoji strah od takvog javnog tužioca koji je izuzetan, koji se može meriti najvećom čašću i poštenjem; takav javni tužilac, koji nikada nije bio ni na jednim izborima, koji je odbijao pritiske svih stranaka, ne bi trebalo da strepi od ove vlasti.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, za ovom govornicom vlast kaže; valja zakon. Opet, vlast kaže da ne valja zakon. Vlast kaže da je usaglašen sa Međunarodnom konvencijom rada, vlast kaže da nije usaglašen. Predsednik Vlade kaže da je zakon dobar, a predsednik Skupštine kaže da je zakon loš. I sada mi ovde, koji smo u Skupštini, i razumemo, ali šta će oni ljudi koji nisu čitali taj zakon?
Postavio bih par pitanja: U redu da ovaj zakon štiti kapital, ali šta je sa ljudskim faktorom, šta je sa onim ljudima koji su radili 30 godina? Tu ministar ima neki odgovor. Međutim, pravi sud o zakonu, tokom primene ovog zakona reći će ljudi, radnici, sindikati.
Vičete da ste usaglasili sa sindikatima, a sindikat kaže da niste. Moj predlog je da se ovaj zakon povuče, da se usaglasite i da budete jedinstveni. Pošto to ne možete, dao bih vam jedan predlog, naročito za porodilje.
Predlažem, ministre, da žena koja ima četiri deteta ne radi do punoletstva najmlađeg deteta, a za to vreme da prima prosečan lični dohodak svoje struke i sve nadoknade koje ima u struci. Kada se napuni to punoletstvo može da se zaposli, ako neće da ima 75% od prosečnog ličnog dohotka. Žena koja ima petoro dece da ima prosečan lični dohodak svoje struke i primanja u toj struci, a do starosne penzije da prima taj lični dohodak.
Zašto je to dobro? Znamo da ovde u Srbiji vlada bela kuga, borba protiv droge, mladi ljudi ne mogu i ne smeju da sklapaju brakove, jer nemaju osnovna sredstva. Sigurno bi ovaj predlog naišao na odobravanje mnogih mladih ljudi, poboljšali bi natalitet i sve ostalo.
Za ovom govornicom posebno me nešto iritiralo. Jedan poslanik kritikuje žučno, sa mržnjom, ostale poslanike. Samo bih napomenuo, u novinama od 30. novembra piše "kada reketira sin poslanika". I neka ona vaspitava svoje dete, a profesor Simonović je rekao da su fakulteti vaspitni.

Gospodine ministre, pošto imam malo vremena, predložio bih vam jedan praktičan savet. Vidite o čemu se radi - ova agencija što se osniva, to je manje-više važno. Međutim, trebalo bi, što nedostaje ljudima iz privrede, da se ta agencija osnuje na osnovu osnivačkog uloga, tako da bi firme koje bi imale taj osnivački ulog imale pravo na upravljanje. Šta to znači? To doživljavam ovako - agencija treba da bude udruženje srodnosti nekih firmi. Na primer, ako jedna firma iz Jugoslavije nađe posao u inostranstvu, da li će ta agencija da nađe projekat, da li će da nađe investitora u našoj banci ili u stranoj banci?
Još nešto - predlog je da osnivački ulog bude 20 hiljada dolara, članarina 10 hiljada dolara, s tim što bi agencija imala obavezu i prava da prati sve međunarodne konkurse i da te ljude iz privrede povezuje sa ljudima u inostranstvu. Postavi bih vam jedno pitanje - ne znam da i u jednom gradu privreda, industrija radi sa 50%, a kamoli da u tom gradu gde radi 50% industrije kapaciteti zaposlenosti budu 100%. To mi još nije poznato.

Hteo bih da stavim primedbu na zapisnik. Naime, evo o čemu se radi. Osporio sam više kandidata, oko 21. Rekao sam ovde, a i sada kažem, da ih osporavam zbog toga što se biraju prvo za predsednika suda. Znači, biraju se za sudiju i za predsendika suda odmah. Dao sam predlog da se u Skupštini prvo izaberu sudije, a kasnije predsednik suda.
Naime, o čemu se radi? Ispalo je da osporavam sve, da sam najstručniji itd. Ne, samo sam rekao principijelno da osporavam ove kandidate, a među njima jedan nije izabran - a kada bi se taj javio smatrao bi da sam ružne reči govorio o njemu. Međutim, dobro bi bilo da u ovom zapisniku stoji zašto sam ove kandidate osporavao.

Mislim da nemate novac od 200 miliona dinara, koji ste odredili. Ali, ako ćete rešiti taj popis, mislim da je pogrešno. Postaviću jedno pitanje: šta ćemo sa onim Šiptarima koji žive po raznim kućama, a nisu prijavljeni? Što se tiče izbeglih i prognanih lica, njih ima 9.600. Doneta je jedinstvena odluka. Odluku ćete čuti 26. oktobra na mitingu u Zrenjaninu. To je bitna odluka. Zato, dođite na miting 26. oktobra u 15,00 časova.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, da vam ja nešto objasnim - u fudbalu loše ide od 90-tih godina, kada su političari preuzeli rukovođenje fudbalom, a danas su to preuzeli DOS-ovci. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije je iz Nove demokratije, prethodno je bio Dačić iz SPS-a, i dokle god u fudbalu bude bilo političara ići će loše. Toliko za vašu informaciju.
Što se tiče Predloga ovog novog poslovnika, prvo se pozivate na Ustav. Mi znamo da je 5. oktobra 2000. godine Ustav suspendovan. Mi znamo da nema Ustava, Ustav postoji samo na papiru. Kada treba da se primenjuje za nekoga važi, a za većinu nas ne važi. Pišu ga kako njima odgovara.
Pošto je ovaj poslovnik dosta neustavan, kada bi trebalo da se žalimo Ustavnom sudu, kome da se žalimo? Već dugo vremena nemamo ni Ustavnog suda. Da li postoji institucija gde bi poslanici koji smatraju da je Poslovnik neustavan mogli da se žale?
Hteli vi to da priznate ili ne, ovaj poslovnik je sigurno jedan od najsramnijih akata koji će biti donet u ovoj skupštini. Od 1991. godine u ovoj sali je bilo svega. Tukli su nas, maltretirali su nas, menjali su poslovnike itd. Sve smo to istrpeli. Istrpeće i ovo srpski radikali. Ne zamerite, SPS se isto tako ponašao kao i vi, ali bumerang se vratio. Mnogo je bio žešći nego što su oni mislili, a i vama će se bumerang vratiti. Videćete kako je to kada bumerang udari više nego što treba da udari.
Hteo bih samo da napomenem dve stvari. Preko ove skupštinske govornice i preko Skupštine obračunavaju se Demokratska stranka i DSS. Demokratska stranka Srbije hoće da dokaže i dokazala je više puta da je DOS otirač Zorana Đinđića. To vi možete da radite u DOS-u, ali ne ovde.
Što se tiče zabrane prenosa, to su pokušavali da zabrane, mnogo šta su pokušavali da zabrane. Pokušavali su pre 35 godina da zabrane neke filmove iz Italije, ali nisu. Danas ćemo ih ponovo aktivirati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja Marijanu Rističeviću ne zameram, jer to je živi primer negativne evolucije, kako čovek hoda bez mozga. To je i sreća, jer ne može dobiti izliv krvi u mozgu.
Da pređemo na temu. Naime, hteo bih samo par reči da kažem. Nažalost, nije tu Čeda Jovanović. Govoriću isključivo za Zrenjanin. U Zrenjaninu se znalo, danima se vodila polemika, ko će biti predsednik jednog suda, ko će biti predsednik drugog suda. No, završilo se kako se završilo. O kandidatima neću posebno da govorim. Hteo bih odmah da pređem na stvar. Osporavam kandidature za predsednika Opštinskog suda u Obrenovcu - Ante Boškovića, za predsednika Opštinskog suda u Ubu - Božidara Vasića, za predsednika Opštinskog suda u Osečini - Ivanu Ristivojević, za predsednika Okružnog suda u Vranju - Aleksandra Stojkovića, za predsednika Opštinskog suda u Bujanovcu - Sinišu Stojiljkovića, za predsednika Opštinskog suda u Bosilegradu - Borisa Georgijeva, za predsednika Opštinskog suda u Vranju - Snežanu Janjić, za predsednika Opštinskog suda u Knjaževcu - Dragišu Cvejića, za predsednika Opštinskog suda u Novom Kneževcu - Sofiju Čukurov, za predsednika Opštinskog suda u Topoli - Borivoja Žunića, za predsednika Opštinskog suda u Rači - Goricu Ćoralić, za predsednika Opštinskog suda u Varvarinu - Jugoslava Markovića, za predsednika Okružnog suda u Leskovcu - Jovicu Ilića, za predsednika Opštinskog suda u Novom Pazaru - Zlatana Kurtovića, za predsednika Opštinskog suda u Titelu - Aleksandra Panića, za predsednika Opštinskog suda u Pirotu - Jelisavetu Manić, za predsednika Opštinskog suda u Žabarima - Jugoslava Brankovića, za predsednika Opštinskog suda u Jagodini - Zorana Hadžića, za predsednika Opštinskog suda u Svilajncu - Zorana Petrovića, za predsednika Okružnog suda u Smederevu - Slavoljuba Nikolića, za predsednika Opštinskog suda u Velikoj Plani - Slavišu Pavlovića.
Posebno osporavam za predsednika Okružnog suda u Subotici dr Tamaš Korheca, jer on nije državljanin Jugoslavije. Osporavam za predsednika Opštinskog suda u Kosjeriću Jovišu Lazarevića. U privrednom sudu osporavam: za predsednika Privrednog suda u Novom Sadu - Vladimira Beadera. Posebno osporavam za sudiju Privrednog suda u Subotici - Anu Marki Bin. Zašto to osporavam? Svi ti predsednici sudova nijednog dana nisu bili sudije. Danas se imenuju za sudije i odmah se imenuju za predsednike sudova. Dajte da bude malo higijene. Imenujte ih danas za sudije, a na sledećoj skupštini ih imenujte za predsednike sudova.
(Dobacivanje iz sale.)
Gospodine, da li sam ja ozbiljan ili nisam, vreme će pokazati.

Reklamiram povredu Poslovnika člana 28. alineja 3. Naime, gospođo predsedavajuća, ovo je Poslovnik koji smo mi usvojili. Da li vama odgovara ili ne odgovara, on je važeći. Vi nemate ni snagu, ni moći, ni želju, ni znanja,  da primenite Poslovnik. Za sav ovaj nered koji se stvara u ovoj skupštini, direktno ste vi krivi, ako niste sposobni da uvedete reda u ovu skupštinu. Kada član SRS-a diskutuje, vi dobro čujete da dobacuju, da je fašista, da je ovo, da je ono i vi ne reagujete. Najveći krivac u ovoj skupštini, to ste vi. Ako ste sposobni da održite ovu skupštinu, vodite je, a ako niste - dajte ko će to da vodi. Isključivi krivac.  Poslovnik se krši, vi to znate i nećete da ga upotrebite. Samo upotrebljavate kada su članovi opozicije u pitanju.

Gospodine ministre,  vi ste, koliko sam  razumeo, tehničko lice i niste u pravnoj sferi. Naime, i ja sam tehničko lice i ja ovo ovako shvatam. Član 52b: "Fizičko lice koje priključi ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli priključenje objekta koji se gradi ili je izgrađen bez građevinske dozvole na elektroenergetsku ili telekomunikacionu mrežu, vodovod i kanalizaciju (član 43a), kazniće se za krivično delo zatvorom do tri godine. "Član  43a, šta kaže - objekat koji se gradi, odnosno čija je gradnja završena bez građevinske dozvole ne može biti priključen na elektroenergetsku, telekomunikacionu mrežu, vodovod, kanalizaciju.
Imam samo par pitanja koja su praktična i istinita. Šta sa poljoprivrednim objektima koji se sad završavaju i koji nemaju dozvolu da bi se priključili na električnu energiju. Naime, postoje u Vojvodini tzv. salaši, koji su sada modernizovani i u ovom trenutku mnogi salaši grade farme za svinje i za goveda gde će da ih hrane. Tu negde, pored, prolazi struja i oni hoće da se priključe sada na tu struju, da bi imali električnu energiju, a nemaju dozvolu za gradnju. Šta će sa tim ljudima biti? Da li će ti ljudi biti kažnjeni sa tri godine zatvora ili će im se, po nekim posebnim uslovima, oprostiti, ili će im se dati dozvola. Postoji po selima dosta objekata koji su na starim imanjima građeni na divlje, i bez dozvole i bez ičega. Oni hoće sada da se priključe na seoski vodovod i na struju. Nemaju dozvolu, neće je ni imati. Šta je sa tim ljudima, da li će i oni biti kažnjeni sa tri godine? Ako neće, a u ovom tekstu piše da hoće, pod kojim uslovima oni neće biti kažnjeni i zašto moraju biti kažnjeni. Ja sam za to da ne budu kažnjeni. Želeo bih odgovor na to.