Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, hteo bih par reči da kažem gospodinu Đinđiću, budućem predsedniku Vlade.
Hteo bih samo neke stvari da napomenem, a koje su već poznate. Žao mi je što gospodin Kasa nije tu, no tu je gospodin Mihajlović, on je bio kao Koalicija "Zajedno", sećate se kako je bilo, da li ćemo da oborimo levi blok ili nećemo, izdade i ode. SPS, JUL, Nova demokratija "Slobodan Milošević", to je bilo u prošlom sazivu. Kada je video da nema vlasti, ode dalje. Izda i sada je ponovo kod vas. Imaćete dobrog šefa policije.
Što se tiče gospodina Kase, žao mi je što nije tu, verovatno da vam nije poznato, ali on i gospodin Agošton 1992. godine u Adi, banka "Adam", ubedili su štediše za pomoć Mađarima i tada su 300 hiljada maraka uzeli iz Ade banke, odneli u Segedin, navodno da će pomoći Mađarima i bilo je u vezi sa tim tužbi, ali pare nikada nisu vraćene, niti je on odgovarao.
Ovde, za ovom govornicom, je dokazano da je gospodin Kasa 20 hektara zemlje u Subotici, ne znam da li je najbolja ili nije, a to je za svaki hektar osam placeva, što je 20 placeva, negde oko milion maraka, prepisao na svoju ćerku i sve ostale. Da li vam je poznato da je 1994. ili 1993. godine preko katoličke crkve u Subotici, što je bilo u Mužlji kod Zrenjanina, sklanjao hrvatske izbeglice. U stvari, to nisu bile izbeglice zbog rata, nego uz dobru premiju ih je prebacivao u Mađarsku.
Isto je to radio sa Agoštonom u Mužlji, i ima dokaza, policija je te ljude uhvatila i oni su bili osuđeni. Veoma je blizak prijatelj Kertesa, oni su zajedno radili, to treba da znate. Sve što god je Kasa uspeo dobrim delom je zasluga i Kertesa. Sigurno je da će vam takav potpredsednik vlade biti dobar.
Gospodin Perišić, takođe mi je žao što nije tu, ali može iz stenograma da vidi, on je rođen u Koštunićima, predsednik Gornjeg Milanovca Dražimir Marušić, gde je moja firma radila, ima kuću do kuće gospodina Perišića i kada je verovatno nepravedno penzionisan, skinut sa funkcije, sigurno da je u to vreme kao general armije morao biti ekonomski zaštićen. Svaki general armije to mora biti i sramota je da kad mu prestane radni vek da nema od čega da živi.
Kada je bio gurnut u penziju, gospodin Dražimir Marušić mu je donosio sredstva da porodica može da mu preživi u Beogradu i to je žalosno za jednog generala, ali sve ono što se desilo samo posle šest meseci - ljudi koji rade kod njega dobijaju hiljadu maraka za obezbeđenje, to nije.
Gospodin Obradović, takođe nije tu, to je najmlađi general koji je bio možda ponos armije i mnogi su verovali u njega, ali čim je zapucalo i počeo pravi rat on je odmah napustio vojsku. Neko ga naljutio i on neće više da bude general. Kad je trebalo da se zaštiti živalj u Hrvatskoj, u Bosni, on je napustio armiju. Do tada je bio najveći general, najhrabriji, ali čim je zapucalo nema ga više.
Na kraju, gospodine Veselinov hteo bih da Vas podsetim, Vi ste za ovom govornicom rekli - kad se bude formirala vlada jednog dana, a taj dan je došao, da će svi ljudi biti stručni, odnosno ministri, u svom poslu. Ja Vas cenim kao profesora fakulteta i ništa protiv toga nemam, ali niste profesor poljoprivrednog fakulteta. Vi ste profesor, kako sam pročitao, Fakulteta organizacionih nauka. Pa bih Vas podsetio na Vašu izreku da bi svi ministri trebalo da budu stručnjaci u svojoj oblasti. Hvala.